Старац
Старац је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 260 становника (према попису из 1991. било је 225 становника). Село је смештено на 667 метара надморске висине.
Старац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Општина | Бујановац |
| Становништво | |
| — 2011. | 260 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 20′ 03″ С; 21° 52′ 04″ И / 42.334167° С; 21.867778° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 667 m |
.svg)  Старац Старац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | BU |
Село Старац се налази на Старачкој планини, у непосредној близини манастира Прохора Пчињског.
Историја уреди
Насеље је веома старо, јер се помиње у попису војника крајем XV века.[1] Године 1570. Село Старац је имало 140 породица и било је највеће девренско насеље у врањском кадилуку. Село се данас дели на Доњи и Горњи Старац. Доњи Старац се налази поред слива Јужне Мораве. За њега су раније објављени топонимијски подаци.[2] У Горњем Старцу се налазе следеће махале: Село, Делиновица, Крагујевци, Лискарци, Чивчије и Дошљаци. Најстарија махала је Село. У њој је раније живео и род Крагујевци, али се иселио и основао посебну махалу.[3]
Године 1906. у месту ради основна школа. Када је прослављан школски празник Савиндан, учествовали су поп Аритон Поповић и учитељ Ђорђе Поповић. Кум школске славе био је те године мештанин Стојмен Митровић.[4]
Турске власти су тражећи оружје код поданика Срба маја 1910. године терорисали народ и у српском селу Старцу. Турски војници су свирепо истукли свештенике Јована, Василија и Аритона Поповића, кмета села Манојла и четворо сељака: Саву Алексића, Петка Дејановића "Шестака", Алексу Поповића и Апостола Бојковића. Поп Аритона и газда Петка су затим отерали у затвор у Прешево.[5]
Демографија уреди
У насељу Старац живи 224 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44.6 година (43.2 код мушкараца и 46.6 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.15.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 4 | ||
| 80+ | 2 | 3 | ||
| 75—79 | 6 | 6 | ||
| 70—74 | 8 | 8 | ||
| 65—69 | 13 | 12 | ||
| 60—64 | 6 | 11 | ||
| 55—59 | 15 | 11 | ||
| 50—54 | 9 | 8 | ||
| 45—49 | 3 | 6 | ||
| 40—44 | 14 | 4 | ||
| 35—39 | 12 | 4 | ||
| 30—34 | 21 | 5 | ||
| 25—29 | 13 | 7 | ||
| 20—24 | 6 | 4 | ||
| 15—19 | 5 | 4 | ||
| 10—14 | 2 | 0 | ||
| 5—9 | 5 | 14 | ||
| 0—4 | 7 | 2 | ||
| Просек : | 43,2 | 46,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 133 | 46 | 74 | 10 | 3 | 0 |
| Женски | 97 | 10 | 72 | 15 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 230 | 56 | 146 | 25 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 46 | 12 | 0 | 0 | 4 |
| Женски | 17 | 10 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 63 | 22 | 0 | 0 | 7 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 1 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 1 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 7 | 0 | 0 | 18 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 19 | |
Референце уреди
- ^ Александар Стојановски: "Врањски кадилук у XVI веку, Врање", 1985, стр. 167.
- ^ Момчило Златановић: Микротопонима Врањске котлине (насеља у сливу Кленичке реке), Прилози проучавања језика, Нови Сад, 1980, књ. 16, стр. 42.
- ^ Момчило Златановић: Топомија насеља у средњем сливу Пчиње (пет насеља), Врањски гласник XXI, Врање 1988, стр. 155.
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
- ^ "Политика", Београд 1910. године
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
