Википедија

Странка слободе и правде

политичка странка у Србији

Странка слободе и правде (скраћено ССП) је социјалдемократска политичка странка у Србији. Води је Драган Ђилас.

Странка слободе и правде
СкраћеницаССП
ПредседникДраган Ђилас
Генерални секретарПеђа Митровић
Заменик председникаБорко Стефановић
Потпредседници
Коалиција
Основана19. април 2019. (2019-04-19)
Претходник
СедиштеУлица војводе Степе 199, Београд
Млади огранакМлади ССП
Женски огранакЖенска мрежа
Идеологијасоцијалдемократија
Политичка позицијалеви центар
Европска странкаПартија европских социјалиста (посматрач)
Боје  црвена
Народна скупштина
16 / 250
Скупштина АП Војводине
10 / 120
Скупштина града Београда
10 / 110
Застава странке
Застава Странка слободе и правде
Веб-сајт
ssp.rs

Основана је 2019. спајањем Левице Србије и Зелене еколошке партије — Зелени. Била је чланица Савеза за Србију (СЗС), коалиције опозиционих политичких странака коју је Ђилас покренуо 2018. Заједно са СЗС, бојкотовала је парламентарне изборе 2020, тврдећи да нису слободни и поштени. Након избора, постала је део Удружене опозиције Србије (УОПС), наследника СЗС. УОПС је распуштен у јануару 2021. због спорова између ССП и Народне странке (Народна). Крајем 2021. ССП и Народна су се поново удружиле заједно са Покретом слободних грађана и Демократском странком како би формирале савез Уједињени за победу Србије (УЗПС), који је озваничен у фебруару 2022 и који је учествовао на општим изборима 2022. На изборима је ССП освојила 10 мандата у Народној скупштини и 6 у Скупштини града Београда. УЗПС је распуштен после избора, а од тада ССП води посланичку групу Правац Европа.

ССП је политичка странка левог центра и представља опозицију Српској напредној странци. Подржава антикорупцију и противи се партијском запошљавању, а залаже се за пореске реформе које би увеле прогресивно опорезивање. Подржава финансирање бесплатних уџбеника и школске ужине за децу и позива на увођење новог закона о раду. Подржава приступање Србије Европској унији и жели да Србија усклади своју спољну политику са Европском унијом и уведе санкције Русији поводом инвазије Русије на Украјину. Критиковала је улагања Кине у инфраструктуру Србије и усвојила платформу у којој је обећала „помирење, сарадњу и прихватање различитости” између држава на Балкану. Присталице ССП су проевропски оријентисане, а себе виде и као друштвено прогресивне. ССП има статус посматрача унутар Партије европских социјалиста.

Историја уреди

Позадина и оснивање уреди

 
Мариника Тепић и Борко Стефановић на конференцији у мају 2019.

Странка слободе и правде (ССП) настала је од Зелене еколошке партије – Зелени (ЗЕП—Зелени), политичке странке која је основана 2008.[1][2] Дејан Булатовић је био вођа ЗЕП—Зелених после 2015.[3] Увео је странку у коалицију са Зеленима Србије (ЗС), која се распала пред председничке изборе 2017,[4] и била је део коалиције Грађански блок 381 која је образована 2018. на челу са Покретом слободних грађана (ПСГ).[5] У новембру 2018. странка ЗЕП—Зелени је напустила Блок.[6] Месец дана касније, ЗЕП–Зелени се придружила Савезу за Србију (СЗС), опозиционом политичком савезу који је покренуо Драган Ђилас током 2018.[7][8] Низ антивладиних протеста почео је у децембру 2018. након физичког напада на Борка Стефановића. СЗС је подржао протесте.[9]

У марту 2019. објављено је да је Ђилас са Булатовићем договорио реконструкцију странке у ССП те да ће Ђилас бити председник странке.[10] Ђилас је раније изјавио како не планира да купи ЗЕП—Зелени.[11] Уз ЗЕП—Зелени, Левица Србије (ЛС), политичка странка коју предводи Стефановић, и десет покрета и појединаца удружили су се у ССП.[1][2] Оснивачка скупштина одржана је 19. априла 2019, на којој је за председника изабран Ђилас, за заменика председника Стефановић, а за потпредседнике Булатовић и Мариника Тепић.[12] Након оснивања, ССП је имала два мандата у Народној скупштини Србије и 13 у Скупштини града Београда.[13][14]

2019—2021. уреди

У септембру 2019. ССП је најавила да ће бојкотовати парламентарне изборе 2020, тврдећи да неће бити слободни и поштени.[15][16] Касније истог месеца, СЗС се усагласио са ставом о бојкотовању избора.[17][18] Масовни протести који су почели 2018. и формално су окончани у марту 2020. због проглашења пандемије ковида 19 у Србији.[19] Након парламентарних избора у јуну 2020, СЗС је распуштен и потом трансформисан у Удружену опозицију Србије (УОПС), у којој је учествовала и ССП.[20][21] Међутим, УОПС је била политичка нестабилна. ССП је у децембру 2020. најавила да ће формирати заједничку платформу са ПСГ у вези са међустраначким дијалозима о изборним условима.[22] Томе се успротивила Народна странка (Народна), што је на крају довело до распуштања УОПС јануара 2021.[23][24]

ССП је своју политичку платформу за међустраначке дијалоге представила у фебруару 2021.[25] Дијалози су трајали од јула до октобра 2021,[26][27] иако је ССП напустила дијалог у септембру 2021. након што је навела да је предложени документ „неприхватљив”, тврдећи да документ не нуди конкретна решења у вези са изборним условима.[28] Након изласка из дијалога, ССП је обновила сарадњу са Народном, што је довело до најаве да ће учествовати у коалицији на општим изборима 2022.[29][30] У новембру 2021. најављено је да ће Тепићева бити представница заједничке коалиције коју су углавном чинили ССП, Народна, ПСГ и Демократска странка (ДС).[31][32]

2022—данас уреди

 
ССП је организовала протесте у Србији 2023.

Непосредно пре уставног референдума у јануару 2022, ССП је позвала грађане да не гласају на референдуму.[33][34] Касније у јануару 2022, ССП је предложила Здравка Поноша из Народне за председничког кандидата заједничке коалиције.[35] Ова коалиција је формализована у фебруару 2022. године под називом Уједињени за победу Србије (УЗПС), када је Понош потврђен за заједничког председничког кандидата.[36] На парламентарним изборима, коалиција УЗПС је освојила 14 одсто гласова и 10 мандата у Народној скупштини, док је Понош освојио 18 одсто гласова бирача, заузевши друго место иза Александра Вучића, актуелног председника Србије.[37][38] Поред тога, ССП је освојила 6 мандата у Скупштини града Београда на изборима за одборнике Скупштине града Београда 2022.[39][40] Ђилас се после избора састао са Вучићем и разговарао о исходу избора за одборнике Скупштине града Београда.[41][42] Његов потез су критиковали из Народне. ДС је додао и да се Ђилас пре састанка није консултовао са осталим члановима коалиције.[43][44] То је на крају довело до распуштања УЗПС.[45]

ССП је после избора најавила да ће формирати заједничку посланичку групу са ПСГ, Покретом за преокрет и Удруженим синдикатима Србије „Слога” у Народној скупштини и Скупштини града Београда. Коалиција је формализована под именом Уједињени.[46][47][48] Ђилас је поново изабран за председника ССП у јулу 2022, док су Стефановић, Тепић и Булатовић задржали своје функције. Потпредседници странке постали су и Горан Петровић и Душан Никезић.[49][50] Међутим, Булатовић је у децембру 2022. напустио ССП и посланичку групу Уједињени, тврдећи да Тепић наводно лобира за Српску напредну странку (СНС).[51][52] Затим се састао са неколико министара у Влади пре него што је формирао групу грађана под називом Савез социјалдемократа у јануару 2023.[53][54]

ССП је учествовала у масовним протестима 2023, који су почели након вишеструког убиства у ООШ „Владислав Рибникар” и околини Младеновца и Смедерева почетком маја 2023.[55][56] У јулу 2023. посланичка група Уједињени променила је име у Правац Европа.[57] У октобру 2023. ССП је постала део Србије против насиља (СПН), коалиције политичких странака које су организовале протесте 2023.[58] СПН је најавила да ће учествовати на парламентарним, покрајинским и изборима за одборнике Скупштине града Београда 2023.[59][60] Уз Мирослава Алексића из Народног покрета Србије, Тепић је најављена као један од представника СПН.[59] На парламентарним изборима СПН је освојила 65 мандата, од којих је 15 припало ССП.[61]

Идеологија и платформа уреди

Политичке склоности уреди

Ђилас је на оснивачкој скупштини у априлу 2019. навео да ће се ССП усредсредити на привредни просперитет и образовање, као и да ће донети Декларацију о помирењу српског и албанског народа по питању Косова и Метохије.[12] Ова декларација је представљена у мају 2019, при чему је ССП навела да она „предвиђа пут решавања животних проблема људи [на Косову и Метохији]”.[62] Представља опозицију СНС.[63][64] Антикорупцијска странка, ССП је у новембру 2019. предложила закон о „борби против корупције јавних функционера”. Тепић је напоменула да је предлог написан по узору на праксу бивше румунске антикорупцијске тужитељке Лауре Ковеси.[65] ССП се такође противи „страначком запошљавању”, рекавши да „неће бити важно да ли сте члан странке, већ да ли имате квалификацију да радите одређени посао”.[66] У јулу 2022. осудила је нападе на истраживачке новинаре.[67]

Идеолошки, ССП је описана као социјалдемократска[68][69][70][71] и друштвено либерална странка,[72] док је на политичком спектру позиционирана на левом центру.[73][74][75][76][77] Душан Спасојевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, приметио је да је Ђилас унутар странке ближи политичком центру, док је Тепић окренута левици.[78] Што се тиче социјалних питања, Спасојевић је ССП позиционирао на леви центар.[78] ССП је подржала одржавање Европрајда 2022. у Београду.[79]

Привреда уреди

Критиковала је повећање путарине у јуну 2019, тврдећи да се квалитет путева није побољшао од 2017. када су првобитно биле повећане путарине.[80] Касније, у децембру 2019, ССП је на седници странке представила свој Предлог закона о пореклу имовине, којим би се, према Стефановићевим речима, одузимала имовина онима који не могу да докажу да су је стекли на законит начин.[81] Према свом програму од 2020, ССП је гарантовала да ће извршити „спровођење пореске реформе којом ће се увести прогресивно опорезивање дохотка грађана и смањивање пореза и доприноса 60% нето зараде”, а изнела је и подршку укидању парафискалних пореза и увођењу пореских олакшица за донације и задужбине у здравству, култури и спорту.[82]

Подржава финансирање бесплатних уџбеника и школских ужина за децу у Србији.[83][84] У септембру 2022. навела је да „уколико би се смањила корупција и укинули непотребни пројекти, прикупило би се довољно пара за финансирање бесплатних уџбеника и већих плата за просветне раднике”.[85] ССП је критиковала радничке услове у Србији и позвала на усвајање новог закона о раду који би према ССП „омогућио плате од којих може да се достојанствено живи”.[86] Ђилас је навео и да се противи неолиберализму, рекавши да је „неолиберална идеологија не само погрешна, већ и опасна по живот”.[87]

Критикујући слободну трговину са Кином, ССП наводи да то „доноси дугорочне последице по српску привреду, радна места и радне стандарде”.[88]

Спољна политика уреди

Као проевропска странка,[89] ССП подржава приступање Србије Европској унији, наводећи да је „будућност Србије у Европској унији”.[90][91] ССП такође жели да Србија усклади своју спољну политику са Европском унијом и апелује на владу да настави интеграцију Србије у Европску унију.[92][93] У марту 2023. усвојила је декларацију „Србија у ЕУ до 2030.”, а месец дана касније представила је свој програм „Правац Европа“, чији је циљ приближавање Србије Европској унији.[94][95]

Након почетка инвазије Русије на Украјину, ССП је позвала на окончање рата у Украјини, изразила подршку територијалном интегритету Украјине и позвала на слање хуманитарне помоћи угроженом становништву.[96][97] ССП се у почетку противила увођењу санкција Русији, али је ову позицију променила након општих избора 2022.[98][99] Ђилас је касније критиковао политичку неутралност по том питању, наводећи да се „политичка неутралност у овом тренутку се третира као сврставање уз [Русију])”.[100] Рекао је и да Србија треба да остане војно неутрална, али са јасним ставом по питању рата у Украјини.[101] ССП је у новембру 2022. предложила Резолуцију којом би се спољна политика Србије ускладила са Европском унијом и увела санкције Русији.[102][103]

Домаћа и регионална питања уреди

ССП је критиковала улагања Кине у инфраструктуру Србије, тврдећи да је „Србија постала прва кинеска колонија у Европи”.[104][105][106] По питању Београда, ССП је у априлу 2021. изразила подршку раскиду уговора са инвеститором Београда на води.[107] У мају 2019. позвала је на окончање „еколошког масакра” у Алексинцу, тврдећи да је дрвеће у центру Алексинца бесправно посечено.[108] У јуну 2019. критиковала је Министарство заштите животне средине због квалитета ваздуха у Бору, тврдећи да је Влада игнорисала прекомерно загађење ваздуха сумпор-диоксидом и честицама тешких метала.[109] По питању регионалне сарадње, ССП је усвојила платформу у којој се залаже за помирење, сарадњу и прихватање различитости међу државама на Балкану.[110] ССП је осудила масакр у Сребреници, наводећи да „11. јул треба да буде посвећен сребреничким жртвама”, а да „Балкан функционише на принципима толеранције и сарадње”.[111]

Демографске карактеристике уреди

Према истраживању Фондације Хајнрих Бел из новембра 2020, присталице ССП су себе виделе као друштвено прогресивне и економски левичаре.[112] Истраживачи су такође приметили да су бирачи са либералнијим становиштима и стремљењима такође били оријентисани ка ССП.[112] Спасојевић је 2022. приметио да присталице СПП ближе заступају ставове Тепићеве него Ђиласа, наводећи да су њени гласачи проевропски оријентисани.[78]

Организација уреди

ССП предводи Драган Ђилас, који је 2022. поново изабран за председника странке.[49] Стефановић је заменик председника, док су Тепић, Никезић и Петровић потпредседници ССП.[49][113] Поред њих, Велибор Павловић је председник Извршног одбора, Пеђа Митровић је генерални секретар, а Ана Стевановић је међународни секретар странке.[114][115] Седиште ССП се налази у улици Војводе Степе 199 у Београду.[116] ССП има омладинско крило под називом Млади ССП, као и женско крило под називом Женска мрежа.[117][118]

Међународна сарадња уреди

У фебруару 2019. Ђилас се састао са Зораном Заевим, председником Социјалдемократског савеза Македоније, са којим је разговарао о сарадњи између две странке.[119] Ђилас је као представник ССП учествовао на скупу који је у мају 2020. организовала Партија европских социјалиста (ПЕС), где је изнео став своје странке у вези са парламентарним изборима 2020. и Европском унијом.[87] У новембру 2022. ССП је успоставила везе са Социјалдемократском партијом Аустрије која је изразила подршку да ССП буде примљена у ПЕС.[101] Као представник ССП, Тепић је учествовала на Глобалном прогресивном форуму који је ПЕС организовао у децембру 2022.[120] ССП је добила статус посматрача унутар ПЕС у новембру 2023.[121]

У Парламентарној скупштини Савета Европе ССП представља Татјана Пашић, која је део Групе социјалиста, демократа и зелених, док у Конгресу локалних и регионалних власти ССП представља Марко Димић, који је заменик и „нерегистровани” члан.[122][123]

Списак председника уреди

Бр. Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата
1. Драган Ђилас   1967— 19. април 2019. данас

Резултати на изборима уреди

Парламентарни избори уреди

Народна скупштина Републике Србије
Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Коалиција Статус
2020. Драган Ђилас бојкот избора
0 / 250
   2 СЗС ванпарламентарна
2022. 520.469 14,09%   2.
10 / 250
   10 УЗПС опозиција
2023. 902.450 24,32%   2.
15 / 250
   5 СПН опозиција

Председнички избори уреди

Председник Републике Србије
Година Кандидат 1. круг — гласови % од важећих 2. круг — гласови % од важећих Напомене
2022. Здравко Понош 2. 698.538 18,84% — — — Подршка Поношу

Покрајински избори уреди

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Коалиција Статус
2020. Драган Ђилас бојкот избора
0 / 120
   0 СЗС ванпарламентарна
2023. предстојећи СПН Н/Д

Избори за одборнике Скупштине града Београда уреди

Скупштина града Београда
Година Вођа Гласови % од важећих Бр. Мандати Промена Коалиција Статус
2022. Драган Ђилас 195.335 21,78%   2.
6 / 110
   7 УЗПС опозиција
2023. предстојећи СПН Н/Д

Референце уреди

  1. ^ а б Valtner, Lidija (19. 4. 2019). „Formirana Stranka slobode i pravde” [The Party of Freedom and Justice has been formed]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 27. 10. 2021. 
  2. ^ а б Stevanović, Nemanja (31. 8. 2021). „'Zelene' stranke u Srbiji: Ujedinjavanje i umrežavanje pred izbore” ['Green' parties in Serbia: Uniting and chaining before the elections]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2023. 
  3. ^ Miljković, Miloš (14. 8. 2020). „Dejan Bulatović: Disident” [Dejan Bulatović: Dissident]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 10. 2022. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  4. ^ Miljković, Miloš (31. 8. 2018). „Dejan Bulatović: Uskoro pravim lutku za proteste sa drugim likom” [Dejan Bulatović: I will be soon making a doll with a different character for protests]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 10. 2022. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  5. ^ „Formiran Građanski blok 381” [Civic Block 381 has been formed]. Danas (на језику: српски). 21. 8. 2018. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 27. 10. 2021. 
  6. ^ „Zelena ekološka partija napustila Građanski blok 381” [The Green Ecological Party left Civic Block 381]. N1 (на језику: српски). 5. 11. 2018. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 27. 10. 2021. 
  7. ^ „Zeleni pristupili Savezu za Srbiju” [The Greens joined the Alliance for Serbia]. Danas (на језику: српски). 4. 12. 2018. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  8. ^ „Osnovan opozicioni blok Savez sa Srbiju” [The opposition bloc Alliance for Serbia has been founded]. Voice of America (на језику: српски). 2. 9. 2018. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  9. ^ „Thousands protest in Serbia over attack on opposition politician”. Reuters (на језику: енглески). 8. 12. 2018. Архивирано из оригинала 29. 1. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  10. ^ Miljković, Miloš (11. 3. 2019). „Zelena ekološka partija menja ime u Stranka slobode i pravde, Đilas predsednik” [The Green Ecological Party to change its name to the Party of Freedom and Justice, Đilas will be the president]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  11. ^ „Dragan Đilas o Savezu za Srbiju i Zelenima” [Dragan Đilas about the Alliance for Serbia and the Greens]. N1 (на језику: српски). 4. 12. 2018. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  12. ^ а б „Osnovana Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa” [The Party of Freedom and Justice of Dragan Đilas has been founded]. Radio Free Europe (на језику: српски). 19. 4. 2019. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  13. ^ Valtner, Lidija (19. 4. 2019). „Formirana Stranka slobode i pravde” [The Party of Freedom and Justice was formed]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  14. ^ „Spisak odbornika Skupštine grada Beograda” [List of councillors of the City Assembly of Belgrade] (PDF). City of Belgrade (на језику: српски). Архивирано (PDF) из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  15. ^ „Stranka slobode i pravde bojkotuje naredne izbore” [The Party of Freedom and Justice will boycott the next elections]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 1. 9. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  16. ^ „Vučić rejects proposals for a technical government, more parties announce election boycott”. European Western Balkans. 2. 9. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  17. ^ „Savez za Srbiju bojkotuje izbore” [The Alliance for Serbia will boycott the elections]. Politika (на језику: српски). 16. 9. 2019. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  18. ^ Stojanović, Boban; Casal Bértoa, Fernando (30. 6. 2020). „Serbia's ruling party just scored a landslide victory. Here's why the opposition boycotted the election.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 18. 1. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  19. ^ „Protesti subotom se obustavljaju dok se ne popravi epidemiološka situacija” [The Protests on Sunday are suspended until the epidemiological situation improves]. N1 (на језику: српски). 10. 3. 2020. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  20. ^ Valtner, Lidija (29. 6. 2020). „Savez za Srbiju više ne postoji” [The Alliance for Serbia no longer exists]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  21. ^ „Formirana Udružena opozicija Srbije” [The United Opposition of Serbia has been formed]. Radio Free Europe (на језику: српски). 10. 8. 2020. Архивирано из оригинала 6. 10. 2020. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  22. ^ „SSP, DS i PSG pripremaju zajedničku Platformu za dijalog o izbornim uslovima” [SSP, DS, and PSG are preparing a joint platform for dialogue on election conditions]. Danas (на језику: српски). 16. 12. 2020. Архивирано из оригинала 2. 7. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  23. ^ „UOPS više ne postoji?” [UOPS no longer exists?]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 16. 12. 2020. Архивирано из оригинала 2. 7. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  24. ^ „Aleksić: Udružena opozicija Srbije više ne funkcioniše” [Aleksić: The United Opposition of Serbia no longer functions]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 21. 1. 2021. Архивирано из оригинала 2. 6. 2021. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  25. ^ „Opozicija oko SSP i DS predstavila platformu za dijalog o izbornim uslovima” [The opposition around SSP and DS presented their platform for dialogue on election conditions]. Insajder (на језику: српски). 13. 2. 2021. Архивирано из оригинала 2. 2. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  26. ^ Novaković, Ana (8. 7. 2021). „Nastavak međustranačkog dijaloga - vlast spremna, opozicija ne očekuje previše” [Continuation of the inter-party dialogues - the government is ready, the opposition is not expecting much]. N1 (на језику: српски). Приступљено 10. 2. 2023. 
  27. ^ „Dačić: Međustranački dijalog je završen” [Dačić: The inter-party dialogues are over]. NOVA portal (на језику: српски). 20. 9. 2021. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  28. ^ „Deo opozicije ne nastavlja učešće u međupartijskom dijalogu” [Part of the opposition will not continue to participate in the inter-party dialogues]. N1 (на језику: српски). 17. 9. 2021. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  29. ^ „Nova.rs: Sporazum o saradnji opozicije - nenapadanje, jedna lista u Beogradu...” [Nova.rs: Agreement on opposition cooperation - non-aggression, one list in Belgrade...]. N1 (на језику: српски). 30. 9. 2021. Приступљено 10. 2. 2023. 
  30. ^ „Mediji: SSP, DS i Narodna stranka postigli dogovor o zajedničkoj listi” [Media: SSP, DS, and the People's Party reached an agreement on a joint list]. N1 (на језику: српски). 14. 10. 2021. Приступљено 10. 2. 2023. 
  31. ^ „Nova: Marinika Tepić predvodi opozicionu listu, dogovoren i raspored kvota” [Nova: Marinika Tepić to head the opposition list, the schedule of quotas has also been agreed]. N1 (на језику: српски). 24. 11. 2021. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  32. ^ „Deo opozicije se dogovorio o zajedničkom izlasku na izbore” [Part of the opposition agreed on a joint participation in the elections]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 26. 11. 2021. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  33. ^ „Dragan Đilas: Na referendumu ne treba učestvovati” [Dragan Đilas: No one should participate in the referendum]. Vreme (на језику: српски). 6. 1. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  34. ^ Dragojlo, Saša (17. 1. 2022). „Serbia Opposition Voices Doubts About Referendum, Praised by EU”. Balkan Insight (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 10. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  35. ^ Gajić, Petar (22. 1. 2022). „SSP predložio da Zdravko Ponoš bude predsednički kandidat opozicije” [SSP proposes Zdravko Ponoš to be the opposition's presidential candidate]. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  36. ^ „Ujedinjena Srbija predstavila kandidate za predsednika i premijerku Srbije, gradonačelnika Beograda” [United Serbia presents its candidates for president, prime minister of Serbia, and mayor of Belgrade]. Voice of America (на језику: српски). 2. 2. 2022. Архивирано из оригинала 2. 2. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  37. ^ „Rezultati predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora 2022” [Results of the 2022 presidential, parliamentary, and Belgrade elections]. CRTA (на језику: српски). 4. 4. 2022. Архивирано из оригинала 4. 4. 2022. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  38. ^ „RIK usvojio konačne rezultate predsedničkih izbora” [RIK adopted the final results of the presidential elections]. Danas (на језику: српски). 9. 5. 2022. Архивирано из оригинала 29. 9. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  39. ^ „Objavljeni konačni rezultati izbora u Beogradu, SNS-u najviše mandata” [The final results of the elections in Belgrade have been published, SNS has the most mandates]. Radio Free Europe (на језику: српски). 9. 5. 2022. Архивирано из оригинала 12. 5. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  40. ^ „Ko su kandidati liste Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda za gradske odbornike” [Who are the candidates of Vladeta Janković - United for the Victory of Belgrade list for city councillors]. Danas (на језику: српски). 19. 2. 2022. Архивирано из оригинала 9. 4. 2022. г. 
  41. ^ „Đilas: Vučić me pozvao, sastanak u ponedeljak” [Đilas: Vučić invited me, the meeting will be on Monday]. N1 (на језику: српски). 10. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  42. ^ Komarčević, Dušan (11. 4. 2022). „Pet stvari koje bi trebalo znati o sastanku Vučića i Đilasa” [Five things you should know about the meeting between Vučić and Đilas]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 9. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  43. ^ „Jeremić: Đilas se Vučiću stavio na raspolaganje” [Jeremić: Đilas made himself available to Vučić]. Danas (на језику: српски). 20. 4. 2022. Архивирано из оригинала 23. 4. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  44. ^ „Lutovac: Đilas nas ništa nije pitao, bili smo protiv njegovog susreta sa Vučićem” [Lutovac: Đilas did not ask us anything, we were against his meeting with Vučić]. N1 (на језику: српски). 11. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  45. ^ „Grbović (PSG): Koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije" praktično ne postoji” [Grbović (PSG): The United for the Victory of Serbia coalition practically does not exist]. Danas (на језику: српски). 28. 4. 2022. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  46. ^ „SSP, PSG, Pokret za preokret i Sloga biće u istom poslaničkom klubu” [SSP, PSG, Movement for Reversal, and Sloga will be in the same parliamentary group]. N1 (на језику: српски). 24. 5. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  47. ^ „Ujedinjeni i Narodna stranka neće glasati za gradonačelnika Beograda” [The United and People's Party will not vote for the mayor of Belgrade]. N1 (на језику: српски). 20. 6. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  48. ^ „Poslanički klub "Ujedinjeni" za tri potpredsednička mesta opoziciji u Skupštini” [Parliamentary group "United" in favour of having three vice-presidential seats for the opposition in the Assembly]. N1 (на језику: српски). 29. 7. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  49. ^ а б в „Đilas ponovo izabran za predsednika SSP-a” [Đilas has been re-elected president of the SSP]. Politika (на језику: српски). 18. 6. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  50. ^ „Đilas ponovo izabran za predsednika Stranke slobode i pravde” [Đilas has been re-elected as the president of the Party of Freedom and Justice]. Euronews (на језику: српски). 18. 6. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  51. ^ „Dejan Bulatović podneo ostavku na sve funkcije u SSP i napustio stranku” [Dejan Bulatović resigned from all positions in the SSP and left the party]. N1 (на језику: српски). 22. 12. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  52. ^ „Dejan Bulatović objavio zbog koga je napustio Stranku slobode i pravde” [Dejan Bulatović announced why he left the Party of Freedom and Justice]. N1 (на језику: српски). 27. 12. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  53. ^ Spalović, Dejan (16. 1. 2023). „Poslanik Dejan Bulatović razgovara sa ministrima” [MP Dejan Bulatović talks with ministers]. Politika (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  54. ^ Radovanović, Vojin (30. 1. 2023). „Dejan Bulatović osnovao udruženje građana "Savez socijaldemokrata" u Moroviću” [Dejan Bulatović forms the "Alliance of Social Democrats" citizens' association in Morović]. Danas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 31. 1. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  55. ^ „Opozicija pozvala građane u šetnju protiv nasilja u ponedeljak” [The opposition invites citizens to march against violence on Monday]. N1 (на језику: српски). 5. 5. 2023. Приступљено 17. 5. 2023. 
  56. ^ „Protest protiv nasilja: Građani tražili ostavke, organizatori - na ulici 50.000” [Protest Against Violence: Citizens demanded resignations, organisers - 50,000 on the streets]. N1 (на језику: српски). 8. 5. 2023. Приступљено 17. 5. 2023. 
  57. ^ Đurić, Vanja (19. 7. 2023). „Poslanička grupa "Ujedinjeni" menja naziv”. N1 (на језику: српски). Приступљено 19. 7. 2023. 
  58. ^ Dragojlo, Saša (27. 10. 2023). „Serbia's Pro-European Opposition Makes Unity Pact for Elections”. Balkan Insight. Приступљено 27. 10. 2023. 
  59. ^ а б Milovančević, Vojislav (27. 10. 2023). „Opozicija postigla dogovor o nastupu na izborima: Saopšteno ko su kandidati i nosioci lista” [The opposition reached an agreement on participation in the elections: It was announced who the candidates and representatives of the list are]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 27. 10. 2023. 
  60. ^ „RIK proglasio izbornu listu "Srbija protiv nasilja"” [RIK proclaimed the "Serbia Against Violence" electoral list]. N1 (на језику: српски). 9. 11. 2023. Приступљено 9. 11. 2023. 
  61. ^ „CeSID i IPSOS obradili 99,8 odsto uzorka: SNS-u 128 mandata, SPN-u 65” [CeSID and IPSOS processed 99.8 percent of the sample: SNS 128 mandates, SPN 65]. N1 (на језику: српски). 2023-12-18. Приступљено 2023-12-19. 
  62. ^ „Stranka Dragana Đilasa predstavila Deklaraciju o pomirenju s Albancima” [The party of Dragan Đilas presented the Declaration on Reconciliation with the Albanians]. N1 (на језику: српски). 25. 5. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  63. ^ Živanović, Maja; Cvetković, Ljudmila (31. 1. 2022). „Hiljade evra za plaćeni klik pred izbore u Srbiji” [Thousands of euros for a paid click before the elections in Serbia]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  64. ^ „Ujedinjeni neće podržati vladu, degutantno pitanje o saradnji s Mihajlović” [The United will not support the government, the question of cooperation with Mihajlović is aggravating]. N1 (на језику: српски). 24. 10. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  65. ^ „Stranka slobode i pravde predlaže antikorupcijski zakon” [The Party of Freedom and Justice proposes an anti-corruption law]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 3. 11. 2019. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  66. ^ Petković, Gordana (15. 12. 2021). „SSP u B. Palanci: Želimo Srbiju u kojoj neće biti važno da li ste član stranke” [SSP in B. Palanka: We want a Serbia where it will not matter if you are a member of the party]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  67. ^ „SSP: Najoštrije osuđujemo napade na istraživačke novinare” [SSP: We strongly condemn attacks on investigative journalists]. N1 (на језику: српски). 27. 7. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  68. ^ Nadjivan, Silvia; Maximilian Schubert, Lucas (25. 6. 2020). Parliamentary elections in Serbia (PDF). Politische Akademie. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 11. 2021. г. 
  69. ^ Witzel, Martin Herrera (17. 10. 2022). „Serbien: Opposition drängt auf Angleichung an EU-Außenpolitik” [Serbia: Opposition pushes for harmonisation with EU foreign policy]. Euractiv (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 25. 12. 2022. г. Приступљено 25. 12. 2022. 
  70. ^ Vuković, Marta (8. 4. 2022). „Serbian elections: Win for the autocracy on the back of post-truth politics, vote rigging, and media monopolization”. Who Governs. University of Nottingham. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  71. ^ Mirosavljević, Igor (2023-12-02). „Evolution of the party scene since 2012: Who are the members of the "Serbia Against Violence" coalition?”. European Western Balkans. Приступљено 2023-12-04. 
  72. ^ Nordsieck, Wolfram (2023). Parties and Elections in Europe. Books on Demand. стр. 557. ISBN 9783734706691. Архивирано из оригинала 2. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  73. ^ „EP-facilitated Dialogue in Serbia: First meetings concluded, possible arrival of MEPs in June”. European Western Balkans. 10. 5. 2021. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  74. ^ „Serbs mark 1,000 days from killing of moderate Kosovo Serb politician”. Reuters. 12. 10. 2020. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  75. ^ Beckmann-Dierkes, Norbert; Rankić, Slađan (13. 5. 2022). „Parlamentswahlen in Serbien 2022” [2022 parliamentary elections in Serbia] (PDF). Konrad Adenauer Foundation (на језику: немачки). стр. 2. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 8. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022. 
  76. ^ Heil, Andy (10. 7. 2020). „How Did Serbia Become Europe's Flash Point For Anti-Lockdown Anger?”. Radio Free Europe (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  77. ^ Delauney, Guy (13. 12. 2023). „Aleksandar Vucic dominates Serbian election as vote nears”. BBC News. Приступљено 13. 12. 2023. 
  78. ^ а б в Kojić, Nikola (6. 12. 2022). „Zašto raste podrška desnici, gde šansu vidi levica i kako je SNS zauzeo centar” [Why is the support for the right growing, where does the left see a chance, and how did SNS occupy the centre?]. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  79. ^ „Koje stranke u Srbiji podržavaju Evroprajd, a koje su protiv” [Which parties in Serbia support Europride, and which are against it]. N1 (на језику: српски). 26. 8. 2022. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  80. ^ „Stranka slobode i pravde i Dveri: Povećanje putarine neopravdano” [The Party of Freedom and Justice and Dveri: Unjustified toll increase]. N1 (на језику: српски). 5. 6. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  81. ^ Gajić, Petar (7. 12. 2019). „SSP predstavila Predlog zakona o poreklu imovine” [SSP presented the proposed law on the origin of property]. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  82. ^ Avakumović, Lana (27. 2. 2020). „Šta partije u Srbiji misle o tržišnoj privredi?” [What do the parties in Serbia think about the market economy?]. Talas (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  83. ^ „SSP: Novac za tablete preusmeriti za besplatne udžbenike i obroke za đake” [SSP: Redirect money for tablet computers to free textbooks and meals for students]. Danas (на језику: српски). 8. 8. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  84. ^ „Da li će i Vlada prepoznati važnost inicijative SSP za besplatne udžbenike đacima u celoj Srbiji?” [Will the Government also recognise the importance of the SSP initiative for free textbooks for students throughout Serbia?]. Jugpress (на језику: српски). 30. 1. 2023. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  85. ^ „SSP: Smanjenjem korupcije do boljeg stanja u prosveti” [SSP: By reducing corruption, education will be in better state]. Danas (на језику: српски). 1. 9. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  86. ^ „Opozicija: Položaj radnika u Srbiji sve teži” [Opposition: The position of workers in Serbia is getting worse]. N1 (на језику: српски). 1. 5. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  87. ^ а б „Đilas liderima EU i Zapadnog Balkana: Ne postoje uslovi za fer izbore u Srbiji” [Đilas to the leaders of the EU and the Western Balkans: There are no conditions for fair elections in Serbia]. N1 (на језику: српски). 6. 5. 2020. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  88. ^ „Nikezić (SSP): Trgovina bez carina sa Kinom donosi dugoročne posledice srpskoj privredi” [Nikezić (SSP): Duty-free trade with China is bringing long-term consequences to the Serbian economy]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 18. 10. 2023. Архивирано из оригинала 18. 10. 2023. г. Приступљено 18. 10. 2023. 
  89. ^ Glavonjić, Zoran (7. 6. 2023). „Srpska opozicija ne veruje Vučićevim izborima” [The Serbian opposition does not trust Vučić's elections]. Radio Free Europe (на језику: српски). Приступљено 7. 6. 2023. 
  90. ^ „Šta kažu programi partija: Od entuzijazma do skepse” [What the party programs say: From enthusiasm to skepticism]. Progovori o pregovorima (на језику: српски). 30. 3. 2022. Архивирано из оригинала 30. 11. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  91. ^ „Đilas: Srbija je deo Evrope, zaslužuje predstavnika u Evropskom parlamentu” [Đilas: Serbia is part of Europe, it deserves a representative in the European Parliament]. N1 (на језику: српски). 14. 6. 2020. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  92. ^ „Stranka slobode i pravde i LSV: Što pre uskladiti spoljnu politiku Srbije sa EU” [Party of Freedom and Justice and LSV: Harmonise Serbia's foreign policy with the EU as soon as possible]. Tanjug (на језику: српски). 19. 1. 2023. Архивирано из оригинала 24. 1. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  93. ^ „Djilas: Vlast da sprovede u delo politiku prema EU za koju se deklarativno zalaže” [Đilas: The government should put the policy towards the EU that its declaratively advocating in practice]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 3. 10. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  94. ^ „Glavni Odbor SSP: Usvojeni Deklaracija i Akcioni plan "Srbija u EU do 2030."” [Main Board of the SSP: Adopted declaration and action plan "Serbia in the EU by 2030"]. Euronews (на језику: српски). 25. 3. 2023. Приступљено 22. 4. 2023. 
  95. ^ „Stranka slobode i pravde predstavila program Pravac Evropa” [The Party of Freedom and Justice presented the Forward to Europe programme]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 22. 4. 2023. Приступљено 22. 4. 2023. 
  96. ^ „Šta stranke i koalicije misle o invaziji Rusije i tome šta Srbija treba da uradi” [What parties and coalitions think about the invasion of Russia and what Serbia should do]. N1 (на језику: српски). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала 12. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  97. ^ Komarčević, Dušan (2. 3. 2022). „Opozicija u Srbiji testira rusku bliskost i ukrajinski integritet” [The opposition in Serbia is testing Russian closeness and Ukrainian integrity]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  98. ^ „Đilas: Principijelno smo protiv sankcija Rusiji, ali Srbija ne može da bira” [Đilas: In principle, we are against sanctions on Russia, but Serbia cannot choose that]. Danas (на језику: српски). 14. 5. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  99. ^ „Djilas: Da Srbija Rusiji uvede sankcije koje neće pogoditi narod već pojedince” [Đilas: For Serbia to impose sanctions on Russia that will not affect the people but individuals]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 16. 10. 2022. Архивирано из оригинала 22. 10. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  100. ^ „Djilas (SSP): Politička neutralnost po pitanju ruske agresije na Ukrajinu više ne postoji” [Đilas (SSP): Political neutrality regarding Russian aggression against Ukraine no longer exists]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 4. 10. 2022. Архивирано из оригинала 5. 12. 2022. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  101. ^ а б „Đilas: Srbija treba da ima poziciju kao Austrija, koja je vojno neutralna i ima jasan stav prema ratu u Ukrajini” [Đilas: Serbia should have a position like Austria, which is militarily neutral and has a clear attitude towards the war in Ukraine]. NOVA portal (на језику: српски). 18. 11. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  102. ^ Milovančević, Vojislav (23. 11. 2022). „Ovo je dokument kojim SSP traži uvođenje sankcija Rusiji: U Skupštinu Srbije stigla rezolucija” [This is the document by which the SSP requests the introduction of sanctions against Russia: A resolution has arrived in the Serbian Parliament]. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  103. ^ „Opoziciona SSP traži da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU” [The opposition SSP demands that Serbia harmonise its foreign policy with the EU]. Radio Free Europe (на језику: српски). 23. 11. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  104. ^ Cvetković, Ljudmila (10. 5. 2021). „Deo opozicije po prvi put kritikuje vlast u Srbiji zbog Kine” [Part of the opposition for the first time criticises the government in Serbia because of China]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  105. ^ „Opoziciona SSP: Srbija prva kineska kolonija u Evropi” [Opposition SSP: Serbia is the first Chinese colony in Europe]. Radio Free Europe (на језику: српски). 11. 2. 2021. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  106. ^ „Nikezić (SSP) traži od Vesića podatke o ugovorima sa Kinom o izgradnji autoputeva” [Nikezić (SSP) asks Vesić for information on contracts with China on the construction of highways]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 17. 10. 2023. Архивирано из оригинала 22. 10. 2023. г. Приступљено 18. 10. 2023. 
  107. ^ „SSP traži raskid ugovora sa arapskim investitorom projekta Beograd na vodi” [The SSP requests the termination of the contract with the Arab investor of the Belgrade Waterfront project]. N1 (на језику: српски). 25. 4. 2021. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  108. ^ Adamović, J. (9. 5. 2019). „Seča stabala u Aleksincu nastavljena, ministar kaže da možda ne treba sve seći” [The tree cutting in Aleksinac continued, the minister says that perhaps not everything should be cut down]. Južne vesti (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  109. ^ „SSP: Vlada Srbije ignoriše prekomerno zagađenje vazduha u Boru” [SSP: The Government of Serbia ignores excessive air pollution in Bor]. N1 (на језику: српски). 5. 7. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  110. ^ „SSP usvojila platformu o regionalnoj saradnji” [The SSP adopted a platform on regional cooperation]. N1 (на језику: српски). 23. 8. 2020. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  111. ^ „SSP: Svaki 11. jul treba da bude posvećen srebreničkim žrtvama” [SSP: Every 11 July should be dedicated to the victims of Srebrenica]. N1 (на језику: српски). 11. 7. 2020. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  112. ^ а б Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (новембар 2020). „Electoral Compass 2020: Analysis of the political landscape in Serbia” (PDF). Heinrich Böll Foundation. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 11. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  113. ^ „Stefanović (SSP) u Skupštini Srbije: Novi pravosudni zakoni zadržavaju kontrolu nad izborom sudija” [Stefanović (SSP) in the Serbian Parliament: New judicial laws retain control over the election of judges]. Danas (на језику: српски). 5. 2. 2023. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  114. ^ „U Jagodini i Velikoj Plani SSP osnovala svoje odbore” [In Jagodina and Velika Plana, the SSP established its boards]. Danas (на језику: српски). 10. 10. 2022. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  115. ^ „Srbi najskeptičniji prema EU” [Serbians are the most skeptical towards the EU]. Direktno (на језику: српски). 17. 1. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  116. ^ „Izvod iz registra političkih stranaka” [Extract from the registry of political parties] (PDF). Ministry of Public Administration and Local Self-Government (на језику: српски). 11. 10. 2023. стр. 9. Приступљено 13. 10. 2023. 
  117. ^ „Mladi SSP: Program Moja prva plata vetar u leđa da mladi napuste Srbiju” [Youth of SSP: My First Salary Programme is a wind to the back for young people to leave Serbia]. Danas (на језику: српски). 2. 9. 2021. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  118. ^ „Ženska mreža SSP traži obrazloženje kako je nagradu 'Jaka žena' dobila i Jovana Jeremić” [SSP Women's Network is seeking an explanation as to why Jovana Jeremić also received the 'Strong Woman' award]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 3. 10. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  119. ^ „Đilas sa Zaevom u Skoplju” [Đilas with Zaev in Skopje]. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 18. 2. 2019. Архивирано из оригинала 10. 2. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  120. ^ „Marinika Tepić poručila na skupu evropskih socijaldemokrata u Beču da je međupartijski dijalog bio neuspešan, a izbori nefer” [Marinika Tepić said at the meeting of European Social Democrats in Vienna that the inter-party dialogue was unsuccessful and the elections were unfair]. Danas (на језику: српски). 8. 12. 2022. Архивирано из оригинала 11. 2. 2023. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  121. ^ „Stefan Löfven re-elected President of the Party of European Socialists”. Party of European Socialists. 2023-11-10. Приступљено 2023-11-18. 
  122. ^ „Marko Dimić”. Congress of Local and Regional Authorities (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 12. 2022. г. Приступљено 10. 2. 2023. 
  123. ^ „Ms Tatjana Pašić”. Parliamentary Assembly of the Council of Europe. Архивирано из оригинала 24. 1. 2023. г. Приступљено 10. 2. 2023. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Странка_слободе_и_правде&oldid=27419018”