Стригова (ријека)
Стригова је поткозарска и кнешпољска ријека, притока Уне.[1] Дуга је 12 km.[1] Извире у насељу Стригова испод планине Пастирево, а у Уну се улива код Мракодола.[2][1] Њене лијеве притоке су: Мекиња и Бекеринац, а десне: Стојнићев поток, поток Студена, Рисојевића јарак, Јабланац, Палешки, Цвикића јарак и Пилиповића јарак.[1]
| Стригова | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Дужина | 12 km |
| Слив | Савски слив |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Извор | Стригова |
| Ушће | Уна код Мракодола |
| Географске карактеристике | |
| Притоке | Мекиња, Бекеринац, Стојнићев поток, поток Студена, Рисојевића јарак, Јабланац, Палешки, Цвикића јарак, Пилиповића јарак |
Природно мријестилиште уреди
Стригова је природно мријестилиште риба.[3] Јединствена је по природном феномену мријештења рибе шкобаљ (подуст), који сваке године у априлу из ријека Саве и Сане плива узводно у Уну, а из Уне 2 km узводно у Стригову гдје се мријести.[2] Мријештење шкобаља у кориту Стригове траје 10 дана, након чега се враћа у Саву, Сану и Уну.[2] Поред шкобаља, у Стригови се мријесте младица и клен.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г „О Кнежици и Кнешпољу”. Кнежица. Приступљено 25. 11. 2011.[мртва веза]
- ^ а б в г „О Костајници”. Општина Костајница. Приступљено 25. 11. 2011.
- ^ „Туристичка организација Костајница”. Туризам Републике Српске. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 11. 2011.
Литература уреди
- Мала енциклопедија (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.