Струшке вечери поезије

Струшке вечери поезије (СВП) је најстарији и један од најважнијих пјесничких сусрета у некадашњој Југославији који се одржава од 1962. године, а од 1964. и као интернационални фестивал поезије у Струги у Македонији.

Струшке вечери поезије
Натпис на улазу у дирекцију Струшких вечери
Основан1962.
Типинтернационални фестивал поезије
ЛокацијаСтруга, Северна Македонија Македонија
Веб-сајт
svp.org.mk

Историјат уреди

Непосредна прилика за организовање Струшких вечери као наставак вјечне културне традиције овог града било је књижевно читање групе истакнутих македонских писаца на свечаном дијелу јубилеја, одржаном у Струги 15. јула 1961. поводом објављивања Зборника браће Миладиновци. Приликом тог догађаја било је јасно да постоје сви услови за организовање традиционалне манифестације са фестивалским карактером који ће се одржати у овом граду.

Ова идеја и иницијатива позитивно су дочекане од Друштва писаца Македоније, Вијећа културе тадашње Народне Републике Македоније и Националног одбора Општине Струга.

Национални савјет општине је 1962. године основао први фестивалски одбор од 7 чланова, састављен од представника Друштва писаца Македоније, културних и социјалнополитичких радника из Републике те из Струге, чији је предсједник био истакнути пјесник Блаже Конески. Фестивалски одбор је припремио програм распоређен на четири вечери.

Из године у годину повећава се број учесника у Струшким вечерима. Године 1964. фестивал је добио општи југословенски карактер уз учешће песника из свих република бивше Југославије. 1965. године фестивал је прешао југословенске границе и преузео карактер међународне поетске манифестације са еминентним пјесницима из Бугарске, Италије, Пољске, Румуније, бившег Совјетског Савеза и бивше Чехословачке. Повећан је број земаља учесница. Послије четири године, 1968. године, на састанцима су наступали пјесници и есејисти из 17 земаља.

Струшке вечери поезије су 1966. године прерастале у институцију која је константно преобликовала своју физиономију, изградивши јаче критеријуме на којима је програм осмишљен. Вијеће Струшких вечери поезије са својим посебним стручним комисијама: програм, избор, одбор за симпозијуме, организационо-техничке комисије за доделу награда и други, програмирали су своју активност, тежећи ка бољој и свеобухватнијој концепцији догађаја. Број чланова Вијећа Струшких вечери броји сада око 25 чланова, са предсједником и два потпредсједника. Они представљају важан форум у којем се сваке године вреднује полифоничност пјесничке ријечи и њених људских порука, те учесницима пружа могућност да обогате искуство и да се окупе.

Струшке вечери су постале значајан културни догађај у свијету књижевности који промовише поезију и њене вриједности.

Награде уреди

  • Златни Вијенац — најважнија награда на фестивалу;
  • Браћа Миладиновци — за најбољу књигу поезије једног македонског аутора, објављеног између два фестивала;
  • Мостови Струге — најбоља збирка поезије пјесника из свијета одабрана на међународном такмичењу;
  • Енхалон — основана 2012. године као награда за најбољу пјесму младог аутора из Македоније која је прочитана на фестивалу;
  • Григор Прличев — за најбољи превод поезије страног аутора на македонски језик. Ова награда је 1978. додјељена Друштву књижевних преводилаца из Македоније;
  • Награда Радио-телевизије Скопље — за најбољу књигу за дјецу објављену између два фестивала;
  • Награда Нове Македоније — за најбољу пјесму која је прочитана на Струшким вечерима;
  • Награда за пјесму — додјељивана је од 1963. до 1967. године за најбољу пјесму која је прочитана на фестивалу;
  • Специјална признања.

Добитници награда уреди

Година Добитник Земља
1966. Роберт Рождесвенски   СССР
1967. Булат Окуџава   СССР
1968. Ласло Хаг   Мађарска
1969. Мак Диздар   СР Босна и Херцеговина
1970. Миодраг Павловић   СР Србија
1971. Вистан Хју Оден   САД
1972. Пабло Неруда   Чиле
1973. Еуџенио Монтале   Италија
1974. Фазил Хисни Дагларџа   Турска
1975. Леополд Седар Сенгор   Сенегал
1976. Ежен Гилвик   Француска
1977. Артур Лундквист   Шведска
1978. Рафаел Алберти   Шпанија
1979. Мирослав Крлежа   СР Хрватска
1980. Ханс Магнус Енценсбергер   Немачка
1981. Блаже Конески   СР Македонија
1982. Никита Станеску   Румунија
1983. Сачидананд Хирананд Ватсјајн-Ајгеј   Индија
1984. Андреј Вознесенски   СССР
1985. Јанис Рицос   Грчка
1986. Ален Гинсберг   САД
1987. Тадеуш Ружевич   Пољска
1988. Десанка Максимовић   СР Србија
1989. Томас Шапкот   Аустралија
1990. Хусто Хорхе Падрон   Шпанија
1991. Јосиф Бродски   САД
1992. Ференц Јухас   Мађарска
1993. Генади Ајги   Русија
1994. Тед Хјуз   Велика Британија
1995. Јехуда Амихај   Израел
1996. Макото Оока   Јапан
1997. Адонис   Сирија
1998. Лу Јуен   Кина
1999. Ив Бонфоа   Француска
2000. Едоардо Сангвинети   Италија
2001. Шејмас Хини   Ирска
2002. Славко Михалић   Хрватска
2003. Томас Транстромер   Шведска
2004. Васко Граса Моура   Португалија
2005. Вилијам С. Мервин   САД
2006. Нанси Морехон   Куба
2007. Махмуд Дарвиш   Палестина
2008. Фатос Арапи   Албанија
2009. Томаж Шаламун   Словенија
2010. Љубомир Левчев   Бугарска
2011. Матеја Матевски   Македонија
2012. Монгане Вали Сероте   ЈАР
2013. Хосе Емилио Пачеко   Мексико
2014. Ко Ун   Јужна Кореја
2015. Беј Дао   Кина
2016. Маргарет Етвуд   Канада
2017. Чарлс Симић   САД
2018. Адам Загајевски   Пољска
2019. Ана Бландијана   Румунија

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди