Субмерзне биљке су хидрофите, које су читаве потопљене у води. Неке врсте су способне да преживе период суше тако што развијају терестричне облике са другачијим структурним одликама надземних органа.

Алга Caulerpa taxifolia

Подела уреди

Субмерзне биљке се могу поделити на две групе у зависности од тога да ли се укорењују или не. Уколико се не укорењују, оне слободно лебде у води, као што је случај са врстама родова Utricularia и Ceratophyllum. Биљке које се укорењују врло често развијају и ризоме. Примери су врсте родова Potamogeton и Elodea.[1]

Примери уреди

Ова животна форма се јавља у разним групама биљака, укључујући и вишећелијске алге. У рекама су то зелена алга Cladophora и пршљенчица, а честе су и маховине, посебно у језерима и потоцима са меком водом. Овим биљкама припадају и представници двадесетак фамилија цветница, углавном монокотила. Њихови репродуктивни органи су субмерзни, али могу бити и плутајући или ваздушни.[2] Заправо, цветови су потопљени или плутајући код морских врста као што је случај код представника родова Zostera и Najas, док код слатководних цветови најчешће извирују ван воде.[1] У језерима се може срести и додуше мали број папрати, на пример врста из рода Isoetes.[2]

Референце уреди

  1. ^ а б Стевановић, Б. & Јанковић, М. 2001. Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака. NNK International: Београд. ISBN 86-83635-04-X
  2. ^ а б Лаушевић, Р. 2000. И реке убијају, зар не? Друштво еколога Србије & Завод за заштиту природе Србије: Београд.

Види још уреди