Субота Врлић
Субота Врлић (рођ. пре 1500. у Јагодини - ум. након 1527.) је био српски првак у јужним областима Краљевине Угарске. Борио се против Турака, стекавши војна знања. Након Мохачке битке (1526) јавља се као један од најближих сарадника самозваног српског цара Јована Ненада, који је формирао самосталну српску државу са средиштем на подручју Бачке и престоницом у Суботици. Субота Врлић је тада обављао високу службу палатина, односо ризничара на двору Јована Ненада, чија је држава пропала већ 1527. године. У њихову част, у Сзботици је 1927. године подигнут споменик цару Јовану Ненаду, Суботи Врлићу и Фабијану Литерати. Фашистичке мађарске јединице су 1941. године уништиле споменик, али су га патриотски грађани сачували у приватним подрумима под надзором вајара Саве Халугина, који га је поправио и 1991. године је враћен на место где и данас стоји.[1]
Субота Врлић | |
|---|---|
 Субота Врлић у уметничком приказу на Споменику Јовану Ненаду у Суботици | |
| Место рођења | Јагодина Османско царство, данас Србија |
| Место смрти | Краљевина Угарска |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Шулетић 2006, стр. 328-329.
Литература уреди
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Стојковски, Борис (2009). „Срем и покрет цара Јована Ненада”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 20: 249—255.
- Стојковски, Борис (2010). „Прилози етничком и верско-идеолошком карактеру покрета цара Јована Ненада”. Извори о историји и култури Војводине: Зборник радова. 2. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 33—44.
- Стојковски, Борис (2014). „Цар Јован Ненад звезда падалица позног средњег века: Неколико разматрања о изворима” (PDF). Војвођански простор у контексту европске историје: Зборник радова. 2. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 181—190.
- Стојковски, Борис (2018). Цар Јован Ненад: Живот, дело и наслеђе Црног Човека. Будимпешта: Српски институт.
- Шулетић, Небојша (2006). „Врлић, Субота”. Српски биографски речник. 2. Нови Сад: Матица српска. стр. 328—329.