Султанат жена (тур. Kadınlar saltanatı) је 130-годишњи период у историји Османског царства који је обележио велики утицај супруга и мајки султана на владање царством. Започела га је Хасеки Хурем султанија, венчана супруга Сулејмана Величанственог и његова дефакто савладарка.[1] Она је једина султанија из женског султаната која није владала као султанова мајка, већ као његова супруга, пошто ју је Сулејман надживео. Већина историчара управо брак Хурем и Сулејмана (1533) сматра почетком султаната жена [2], док други за почетак узимају 1521. годину, када је Хурем стекла титулу султаније, рађањем принца Мехмеда.

Хурем је наследила њена ћерка султанија Михримах, што је био јединствен случај да владавина прелази са мајке на ћерку, пошто је у осталим случајевима прелазила са свекрве на снају. Тиме је Михримах постала једина династијска султанија (султанија по рођењу) у женском султанату.

Након Хурем и Михримах, на власт су редом долазиле: султанија Нурбану, султанија Сафије, султанија Хандан, султанија Халиме, султанија Косем и на крају султанија Турхан Хатиџе. Владавина Хандан је кратко потрајала па је многи историчари и не сматрају Хандан чланицом женског султаната. Косем и Турхан су једине две жене које су биле дејуре владарке Османског царства, пошто су управљале царством као регенткиње својих малолетних синова.

Преглед уреди

Име Рођена Муж Деца Умрла
Ајше Хафса султанија 1478. султан Селим I султан Сулејман Величанствени, султанија Хатиџе, султанија Хафизе, султанија Фатма и султанија Бејхан 19. март 1534.
Хасеки Хурем султанија 1502. султан Сулејман Величанствени принц Мехмед, султанија Михримах, принц Абдулах, султан Селим II, принц Бајазит и принц Џихангир 15. април 1558.
Султанија Нурбану 1525. султан Селим II султан Мурат III, султанија Есмахан, султанија Шах и султанија Гевхерхан 7. децембар 1583.
Султанија Сафије 1550. султан Мурат III султан Мехмед III, принц Махмуд, принц Сулејман, принц Селим, принц Осман, султанија Ајше,султанија Фатма, султанија Хумашах и султанија Михримах 1619.
Султанија Хандан 1567. султан Мехмед III султан Ахмед I, принц Селим, принц Сулејман, султанија Камершах , султанија Хатиџе, принц Осман 9. новембар 1605.
Султанија Халиме 1571. султан Мехмед III принц Махмуд, султан Мустафа I, султанија Ајше и султанија Шах 1643.
Султанија Косем 1589. султан Ахмед I принц Мехмед, султан Мурат IV, принц Касим, принц Сулејман, султан Ибрахим, султанија Ајше, султанија Фатма, султанија Умигулсум и султанија Ханзаде 2. септембар 1651.
Султанија Турхан Хатиџе 1627. султан Ибрахим султан Мехмед IV, султанија Ајше, султанија Гевхерхан, султанија Атике и султанија Бејхан 4. август 1683.
Еметулах Рабија Гулнуш султанија 1642. султан Мехмед IV султан Мустафа II, султан Ахмед III, султанија Хатиџе, султанија Фатма, султанија Умигулсум и султанија Ајше 6. новембар 1715.

У савременој култури уреди

Султанат жена је већим делом представљен у ТВ серијама Величанствени век, посвећен владавини Хурем и Сулејмана, и Величанствени век: Косем, посвећен владавини Косем и султанима из њеног периода.

Осим тога, претходно је снимљена мини-серија посвећена искључиво Хуреминој владавини, под насловом Хурем султанија.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Kumar, Lisa, ур. (2017). Encyclopedia of World Biography. Farmington Hills, MI: Gale. стр. 305—306. ISBN 9781410324139. 
  2. ^ Lewis, Bernard (1962). „Ottoman Observers of Ottoman Decline”. Islamic Studies I. 

Литература уреди

  • Илхан Акшит, Мистерија харема Османског царства ISBN 975-7039-26-8
  • Кетрин Нури Хјуз, Ћерка творца мапе — Исповести Султаније Нурбану ISBN 978-1-88-328570-8
  • Лесли Пирс, Империјални харем: Жене и суверенитет у Османском царству, (1993). ISBN 978-0-19-508677-5

Спољашње везе уреди