Сумартин

Сумартин
Сумартин;
	Сумартин, лука
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Општина	Селца (општина)
Становништво
— 2011.	474
Географске карактеристике
Координате	43° 17′ 08″ С; 16° 52′ 22″ И / 43.285632874994064° С; 16.872670893352737° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	7 m
	Сумартин Сумартин на карти Хрватске
	Сумартин Сумартин на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број	21426 Сумартин
Позивни број	+385 21

.

Сумартин је насељено место у саставу општине Селца, на острву Брачу, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Историја уреди

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Брач.

Луку Сумартин (раније се звала Врхбрач) основале су избеглице пред Турцима из Макарског приморја 1646. године. Према положају места морали су да се посвете риболову, поморству и бродоградњи. Мало бродоградилиште постоји и данас. Темеље фрањевачком самостану на месту где се налазила средњовековна црквица "Св. Мартина", по којем је Сумартин добио данашње име, поставио је 1747. далматински фратар и песник Андрија Качић Миошић.

Становништво уреди

На попису становништва 2011. године, Сумартин је имао 474 становника.

Број становника по пописима^[1]
1857	1869	1880	1890	1900	1910	1921	1931	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
423	475	550	608	751	724	0	579	575	586	522	445	544	618	482	474

Напомена: У 1921. подаци су садржани у насељу Селца.

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Сумартин је имало 618 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	537	86,89%
Срби	7	1,13%
Југословени	5	0,80%
Мађари	4	0,64%
Пољаци	1	0,16%
Словаци	1	0,16%
Словенци	1	0,16%
Црногорци	1	0,16%
Чеси	1	0,16%
неопредељени	1	0,16%
регион. опр.	6	0,97%
непознато	53	8,57%
укупно: 618

Наречје уреди

Као занимљивост, треба навести да се у Сумартину и његовој ближој околини говори штокавским наречјем за разлику од чакавске већине на остатку острва.

Привреда уреди

Становништво се бави пољопривредом, виноградарством, маслинарством, риболовом и туризмом. Трајектно пристаниште и трајектна веза са Макарском (5 пута дневно у туристичкој сезони), лепе плаже, бистро море, пристаниште за јахте и могућност посете самостанском музеју, одају утисак живог туристичког места.

Познате личности уреди

Андрија Доротић (1761—1837), писац и политичар;

Извори уреди

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.