Сутоморе је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1827 становника (према попису из 1991. било је 1123 становника).

Сутоморе
Плажа у Сутомору зими
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаБар
Становништво
 — (2011)1827
Географске карактеристике
Координате42° 08′ 20″ С; 19° 02′ 29″ И / 42.139° С; 19.041333° И / 42.139; 19.041333
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина83 m
Сутоморе на карти Црне Горе
Сутоморе
Сутоморе
Сутоморе на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85355
Позивни број030
Регистарска ознакаBR

Сутоморе се може подијелити на три дијела: Поље гдје живи већи дио житеља које је смјештено на источном дијелу Спичанског поља, обалу која обухвата 2 km шеталишта уз плажу и околна насеља (Рутке, Брца, Нехај, Мишићи...). Главна улица спаја обалу и поље и у њој се налазе школа, вртић, пошта и дом здравља.

Историја уреди

 
Тврђава Хај-Нехај

У Спич, регион у којем се данас налазе Сутоморе и Чањ, први досељеници су стигли у XVI вијеку. Од XVIII вијека у Спичу се налазе два велика винограда: на Спичанском Пољу и у Брцама. Ово су били највећи виногради на приморју. Град Сутоморе је настао 1882. године када су изграђене прве куће на самој обали. О историји Спича је писао Иво Башић у Цетињском вјеснику 1911. године.[1] Изнад Сутомора налази се тврђава Хај-Нехај.

Туризам уреди

 
Плажа у Сутомору
 
Плажа у Сутомору

Почетком августа Сутоморе остварује преко 10.000 ноћења дневно. Оволика посјећеност привлачи младе људе. На шеталишту је велики број кафића са живом свирком. Кафићи су смјештени на терасама које се налазе уз саму плажу. Терасе од морских таласа штити камени зид.

Овдје се налази Жељезничка станица Сутоморе.

Демографија уреди

У насељу Сутоморе живи 1409 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 38,4 година (37,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у посљедња три пописа, примијећен је пораст у броју становника. На повећање броја становника је утицао долазак великог броја расељених лица са Косова и Метохије, као и људи из мање развијених сјеверних крајева Црне Горе.

График промјене броја становника током 20. вијека
Демографија[2]
Година Становника
1948. 72
1953. 177
1961. 206
1971. 553
1981. 765
1991. 1.123 1.085
2003. 1.866 1.827
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Срби
  
848 46,41%
Црногорци
  
769 42,09%
Муслимани
  
34 1,86%
Хрвати
  
15 0,82%
Мађари
  
9 0,49%
Македонци
  
7 0,38%
Албанци
  
6 0,32%
Југословени
  
6 0,32%
Бошњаци
  
4 0,21%
Италијани
  
3 0,16%
Словенци
  
1 0,05%
Руси
  
1 0,05%
Нијемци
  
1 0,05%
непознато
  
3 0,16%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Башић, Иво (1911). Цетињски вјесник, Спич и Спичани, број 87, укуцати бр. стр. 2 и 3, бр.88, бр.89. Цетиње. 
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе уреди