Теодора Немањић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Теодора Немањић (1330 – после 1381.) била је српска деспотица и ћерка српског краља Стефана Дечанског. Била је супруга севастократора, односно деспота Дејана, господара пчињске и врањске области. Након смрти мужа, замонашила се под именом Јевдокија.[1]
| Теодора Немањић | |
|---|---|
 Теодорина фреска у манастиру Високи Дечани | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Теодора-Евдокија Немањић Дејановић (Драгаш) |
| Датум рођења | 1330. |
| Место рођења | Краљевина Србија |
| Датум смрти | након 1381. |
| Породица | |
| Супружник | Дејан |
| Потомство | Константин Драгаш Дејановић, Јован Драгаш, Теодора Драгаш |
| Родитељи | Стефан Дечански Марија Палеолог |
| Династија | Немањићи |
| Деспотица Куманова | |
| Период | од 1356. године |
Породица уреди
Теодора Немањић рођена је 1330. године као најмлађа ћерка српског краља Стефана Дечанског и Марије Палеолог. Њен полубрат био је био српски цар Душан. Сем Душана, имала је браћу Симеона Синишу Немањића и Душица, и сестру Јелену Немањић Шубић. Са Дејаном је имала два сина: Константина Драгаша Дејановића и Јована Драгаша и једну кћер.
Биографија уреди
Када је Теодора напунила годину дана, полубрат Душан је свргао оца Стефана Дечанског и преузео престо. Њена мајка се повукла у манастир и умрла 1355. године. За деспота Дејана Теодора се удала 1347. године. Родила му је троје деце:
- Константина Драгаша - погинуо у бици на Ровинама
- Јована Драгаша - погинуо у бици на Марици
- Теодору Драгаш: удата за Жарка, а потом и Ђурђа Балшића.
Следећи кораке своје мајке, Теодора се замонашила добивши име Евдокија. Због тога се у изворима помиње и као Теодора-Евдокија. Година њеног замонашења није утврђена. Умрла је након 1381. године.
Породично стабло уреди
| 16. Стефан Првовенчани | ||||||||||||||||
| 8. Стефан Урош I | ||||||||||||||||
| 17. Ана Дандоло | ||||||||||||||||
| 4. Стефан Урош II Милутин | ||||||||||||||||
| 9. Јелена Анжујска | ||||||||||||||||
| 2. Стефан Урош III Дечански | ||||||||||||||||
| 10. Ђорђе I Тертер | ||||||||||||||||
| 5. Ана Тертер | ||||||||||||||||
| 22. Mitso Asen of Bulgaria | ||||||||||||||||
| 11. Кира Марија Асен | ||||||||||||||||
| 23. Maria Asenina of Bulgaria | ||||||||||||||||
| 1. Теодора Немањић | ||||||||||||||||
| 24. Михајло VIII Палеолог | ||||||||||||||||
| 12. Константин Палеолог | ||||||||||||||||
| 25. Теодора Палеологина Дукина Ватацина | ||||||||||||||||
| 6. Јован Палеолог | ||||||||||||||||
| 26. John Raoul Petraliphas, protovestiarios | ||||||||||||||||
| 13. Ирена Палеолог Раулина | ||||||||||||||||
| 27. Theodora Palaiologina Kantakouzene | ||||||||||||||||
| 3. Марија Палеолог | ||||||||||||||||
| 14. Теодор Метохит | ||||||||||||||||
| 7. Ирена Метохитиса | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Рајичић 1953, стр. 17-28.
Литература уреди
- Благојевић, Милош (2007). „Закон господина Константина и царице Јевдокије”. Зборник радова Византолошког института. 44: 447—458.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008) [2001]. Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Острогорски, Георгије (1963). „Господин Константин Драгаш”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 287—294.
- Рајичић, Миодраг (1953). „Севастократор Дејан”. Историски гласник. 6 (3-4): 17—28.
- Рајичић, Миодраг (1954). „Основно језгро државе Дејановића: Прилози нашој историској географији”. Историски часопис. 4issue=1952-1953: 227—243.
- Ферјанчић, Божидар (1970). „Севастократори и кесари у Српском царству”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 255—269.
- Ферјанчић, Божидар (1960). Деспоти у Византији и јужнословенским земљама (PDF). Београд: Научно дело.
