Теофил Александријски
Теофил Александријски (грч. Θεόφιλος) је био александријски патријарх у периоду од 385.-412. године.[1]
По избору за патријарха Александрије, тежио је да свој примат прошири на Египат и Либију. Имао је жељу да прошири своју надлежност на читаву територију Источно римско царство, по аналогији са римским папом и Западним римским царством. [2]
Његово управљање александријском патријаршијом обележила је оштра борба са остацима паганизма и против оригенизма. [3] У сукобима хришћана и паган изгорела је чувена Александријска библиотека, за шта неки кривицу приписују њему, мада без доказа. Наследио га је његов нећак, Кирил Александријски.[4]
14 канона које је саставио Теофил Александријски унети су у Канон православне цркве.
Теофил и Јован Златоуст уреди
Као веома амбициозан Теофил се трудио да свој утицај прошири и на Цариградску патријаршију. Након смрти Нектарија Цариградског (381-397), покушао је да на његово место постави свога кандидата. Када је, у супротности његовим плановима на то место изабран свети Јован Златоуст, Теофил је чинио све да га са тог места склони. Узео је активно учешће у интригама против Цариградске јерархије, којес у довеле до тога да Јован Златоуст два пута буде прогнан из Цариграда. Председавао је на тзв. "сабору под храст", одржаном 403. године у Халкидону на коме је, уз помоћ цара Аркадија и царице Евдоксије, свргао Јована Златоуста са места цариградског патријарха.
Извори уреди
- ^ Edward Gibbon, The Decline and Fall of the Roman Empire, New York: The Modern Library, n.d., v. 2, pp. 57 et seq.
- ^ Александрийская Православная Церковь // Православная Энциклопедия. Т. 1, М., 2000. С. 559-594
- ^ J.N.D. Kelly, Golden Mouth, New York, Cornell University Press. pp. 191–193
- ^ Житие святого отца нашего Кирилла, архиепископа Александрийского[мртва веза]
