Тодор Стефановић Виловски
Тодор Стефановић Виловски (Земун, 25. децембар 1854 — Жомбољ, 9. јануар 1921) био је српски новинар, књижевник, историчар и политичар.
| Тодор Стефановић Виловски | |
|---|---|
 Тодор Стефановић Виловски | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. децембар 1854. |
| Место рођења | Земун,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 9. јануар 1921. (66 год.) |
| Место смрти | Жомбољ, Краљевина СХС |
Биографија уреди
Рођен је у Земуну 1854. године, од оца Јована Стефановића Виловског (1821–1902) аустријског официра, публицисте и стручњака хидролога.[1] У родном граду је завршио основну школу и започео гимназију. Породица се 1865. године преселила из Земуна у Беч. У Бечу је млади Стефановић завршио гимназију а потом и студије на тамошњем Универзитету. Њихова породична кућа у Бечу је била (нарочито недељом) стециште српских официра, књижевника, уметника, новинара, политичара. Оставио је значајну обимну мемоарску грађу у којој је живописно описао бројне савременике.[2] Умро је након Првог светског рата у Жомбољу, почетком 1921. године.
Друштвени ангажман уреди
Заједно са новинаром Стеваном Ћурчићем је покренуо у Бечу 1875. године илустровани лист "Србадију". Када су Словенци 1880. године покренули "Словенски алманах" у Бечу, уредници српског дела били су Тодор и Паја Ј. Марковић.
Тодор је више пута биран за председника студентског друштва "Зора" у Бечу. За време његовог мандата између 1875-1880. године број чланова студената повећао се са 27 на преко 80. Уредник је часописа "Српска Зора" у Бечу 1880. године. Године 1905. он је у Бечу у бечком научном клубу одржао на немачком језику предавање на тему: "О Цариграду и његовом значају као културног и модерног града у средњем веку".[3] Претходно предавање одржано 3. новембра 1905. године за немачку публику имало је наслов: "Град и тврђава Београд...". Још 1893. године Стефановић је у истом бечком клубу одржао предавање о византијским женским карактерима.[4]
Примљен је по својој молби у српско поданство 14. новембра 1881. године.[5] Одмах је постављен за шефа српског пресбироа. У Србији је био секретар Министарства спољних послова (1885). Редовни је члан Српског пољопривредног друштва у Београду.[6] Написао је неколико књига о историји Београда. Његов запажени публицистички рад је расправа "Цариград као центар моде у средњем веку" из 1907. године.[7] За време Балканских ратова био је он поново шеф српског прес бироа у Лондону (1913). Вратио се у Београд почетком 1916. године.
Библиографија уреди
- О прошлости Београда (Београд, 1894)
- Београд од 1717-1739. године по архивским изворима (Београд, 1906)
- Стјепан Митров Љубиша: утисци и успомене (Сремски Карловци, 1906)
- Моје успомене: (1867-1881) (Сремски Карловци, 1907)
- Стари Београд : постанак и развитак српске вароши и културне и друштвене прилике у њему: (1820-1850) (Београд, 1911)
Референце уреди
- ^ Тодор Стефановић Виловски: "Светли тамни дани", Београд 1985.
- ^ Тодор Стефановић Вилоски: "Моје успомене" (1867-1881), Београд 1910.
- ^ "Нова искра", Београд 1. децембар 1905.
- ^ "Стражилово", Нови Сад 1893.
- ^ "Живети у Београду", зборник докумената, Београд 2003.
- ^ "Тежак", Београд 1885.
- ^ "Нова искра", Београд 1907.