Томе Серафимовски

Томе Серафимовски (Зубовце код Гостивара, 14. јул 1935 — Скопље, 3. март 2016) био је македонски вајар.

Томе Серафимовски
Лични подаци
Датум рођења	(1935-07-14)14. јул 1935.
Место рођења	Зубовце, код Гостивара, Краљевина Југославија
Датум смрти	3. март 2016.(2016-03-03) (80 год.)
Место смрти	Скопље, Македонија

Биографија

Основну школу завршио је у Гостивару. У Сплиту је 1957. године завршио Средњу уметничку школу, одсек вајарства, у класи професора Ивана Мирковића и Марина Студина. Истовремено је три године радио као сликар-сценограф у сплитском Народном казалишту.

Своје образовање наставио је 1957. године на Академији за ликовне умјетности у Загребу, на којој је дипломирао 1963, у класи професора Антуна Аугустинчића. У међувремену, једну годину радио је као сарадник у мајсторској радионици свог професора.

У јануару 1966. године, као стипендиста Француске владе, започео је боравак у Паризу. Вишегодишњи боравак у Паризу оставио је видљиве трагове на стваралаштво Томета Серафимовског. Радећи као сарадник Алиције Пеналбе, учествовао је у реализацији више скулптура ове познате аргентинске вајарке.

Након повратка из Париза, крајем 1969, извесно време ради као сценограф у Телевизији Скопље. Од почетка 1970. па све до 1987. године живи и ради у Гостивару и Охриду.

Члан је Друштва ликовних уметника Македоније од 1962. године, а од 1977. до 1978. и његов председник.

Током четрдесет и седам година стварања Томе Серафимовски је имао више од 30 самосталних изложби у земљи и иностранству, међу којима: у Гостивару 1955. (прва самостална изложба), Сплиту 1956, Ријеци 1965, Паризу 1967. и 1968, Скопљу 1974, 1987, 1989, 1993, 1995, 1997, 1998. и 2000, Београду 1975, 1982. и 1987, Охриду 1975, 1981, 1983. и 1984, Карловцу 1984. и 1987, Мостару 1986, Лас Палмасу 1991. и Ла Лагуни 1991, Лагосу 1992, Софији 1992, Њујорку 1993, Шумену 1994, Варни 1994. и Нирнбергу 1997. године.

Његова вајарска дела налазе се у више приватних збирки широм света, као и у многим галеријама и музејима, и то: Галерији Бакингемске палате (у збирци принца Чарлса у Лондону), Хотелу Маса - Асоцијацији писаца Француске у Паризу, Музеју Ватикана у Риму, Музеју Друштва писаца у Лас Палмасу, Парку поезије „Атлантида“ у граду Гарачико (на Тенерифима), Македонском културном центру у Перту, Фондацији „Кирил и Методиј“ у Софији, Галерији Фестивалског центра у Варни, Кући-музеју „Едвард Кардељ“ у Љубљани, Галерији Дома Армије у Ријеци, Градској библиотеци у Карловцу, Музеју Града Мостара, Кући Ђуре Јакшића у Београду, Народном музеју у Ваљеву, Галерији великана у Македонској академији наука и уметности у Скопљу, Градском музеју у Ђакову и многим другим институцијама у Скопљу и широм света, а од ове изложбе и у Уметничкој збирци САНУ.

Томе Серафимовски је оснивач Фондације „Ликовни уметници Ђури Јакшићу“ у Скадарлији (Београд).

Академик Томе Серафимовски је добитник бројних награда и признања. За члана Македонске академије наука и уметности изабран је 7. октобра 1988. године. Од 1992. до 1999. секретар је Одељења уметности и члан Председништва МАНУ.

Од 1992. године члан је Издавачког одбора међународног часописа за културу „Орфеј“ у Софији.

Стваралаштво

Томе Серафимовски је до сада остварио, у трајном материјалу - бронзи, мермеру и дрвету, преко 400 скулптура, скица, фигура, портрета, спомен-обележја, као и 13 споменика (на више тема), који су постављени широм бивше Југославије, и то:

• споменик „Продор“, на мосту преко реке Коране и споменик „Крава“ у Карловачкој индустрији млека (у Карловцу)
• споменик „Стрељање“ (у Леунову, код Гостивара)
• споменик рударима и споменик „Народни херој Вера Јоцић“ (у Македонској Каменици)
• споменик Македонски партизански одред "Кораб" (у Новом Селу) код Гостивара
• споменик „Наши Шпанци (1936—1937)“, (у насељу Трсат, Ријека)
• споменици „Кирил Пејчиновић-Тетовац“ и „Иљо Антоски-Смок“ (у Тетову)
• споменик Светој браћи Ћирилу и Методију (у Охриду, донација са г. Ристом Гушетровим)
• споменици „Мајка Тереза“ (у Скопљу и Нирнбергу, донације са г. Трифуном Костовским)
• споменик „Кочо Рацин“ (у Велесу 2002, донација г. Трифуна Костовског)
• споменик „Панко Брашнаров“ (у Велесу 2004)
• споменик „Људевит Гај“ (у Загребу 2008).
• споменик „Св. Наум Охридски – Чудотворец“ (у Охриду, 2010)
• бисту шпанском песнику Рафаелу Албертију (у Гарачику, на Канарским острвима, 1991).

Галерија

• 
  Споменик Ћирилу и Методију, Охрид
• 
  Споменик Клименту Охридском, Охрид
• 
  Споменик Вери Јоцић, Македонска Каменица
• 
  Споменик жртвама земљотреса 1963., Скопље
• 
  Споменик Људевиту Гају, Загреб 2008.
• 
  Евлија Челебија

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Вајари – Томе Серафимовски Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2021), приступљено 14. августа 2011.
• Преминуо Томе Серафимовски („Политика“, 5. март 2016)