Том Брејди

играч америчког фудбала, квортербек

Томас Едвард Патрик Брејди Млађи (енгл. Thomas Edward Patrick Brady Jr.; Сан Матео, 3. август 1977) амерички је бивши професионални играч америчког фудбала који је играо на позицији квотербека. Првих 20 година провео је у Њу Ингланд патриотсима, гдје је био главни играч у најбољем периоду клуба, од 2001. до 2019. године, када су шест пута освојили титулу првака НФЛ лиге, девет пута титулу првака конференције и 17 пута титулу првака дивизије, након чега је прешао у Тампа Беј баканирсе, са којима је освојио, рекордну, седму титулу. Сматра се најбољим квотербеком и играчем америчкога фудбала свих времена.[1] Пет пута је био МВП Супербоула, три пута МВП лиге и два пута офанзивни играч лиге. Рекордер је по броју побједа у каријери, као и по броју постигнутих тачдауна.

Том Брејди
Брејди 2021.
Лични подаци
Пуно име Томас Едвард Патрик Брејди Млађи
Надимак Страшни Том, Тачдаун Том, GOAT, Фараон, Господин Повратак
Датум рођења ( 1977-08-03)3. август 1977.(46 год.)
Мјесто рођења Сан Матео, Калифорнија, САД
Супружник Жизел Биндшен
(в. 2009 —  р. 2022)
Висина 1,93 m
Маса 102 kg
Информације о каријери
Средња школа
  • Џуниперо Сера
  • Сан Матео
Колеџ Мичиген (1996—1999)
НФЛ драфт 2000. / 199. пик, 6. рунда
Одабрао: Њу Ингланд патриотси
Позиција квотербек
Сениорска каријера
Године Тим
2000—2019 Њу Ингланд патриотси
2020—2023 Тампа Беј баканирси
Издвојено из каријере и награде
  • 7× шампион Супербоула (XXXVI, XXXVIII, XXXIX, XLIX, LI, LIII, LV)
  • 5× МВП Супербоула (XXXVI, XXXVIII, XLIX, LI, LV)
  • 3× МВП НФЛ лиге (2007, 2010, 2017)
  • 2× Нападач године НФЛ лиге (2007, 2010)
  • НФЛ повратак године (2009)
  • 3× Први тим НФЛ лиге (2007, 2010, 2017)
  • 3× Други тим НФЛ лиге (2005, 2016, 2021)
  • 15× Про боул Ол-стар меч (2001, 2004, 2005, 2007, 2009–2018, 2021)
  • 5× Највише тачдауна након додавања (2002, 2007, 2010, 2015, 2021)
  • 4× Највише јарди након додавања (2005, 2007, 2017, 2021)
  • 2× Лидер по рејтингу додавања (2007, 2010)
  • 2× Лидер по проценту додавања (2007, 2008)
  • НФЛ тим деценије 2000—2009
  • Једногласни тим деценије 2010—2019
  • Најбољи тим НФЛ лиге свих времена
  • Тим деценије 2010—2019 по избору часописа Sporting News
  • НФЛ играч деценије 2010—2019 по избору часописа Sporting News
  • тим деценије 2000—2009 Њу Ингланд патриотса
  • Тим деценије 2010—2019 Њу Ингланд патриотса
  • Најбољи тим Њу Ингланд патриотса за 50 годишњицу
  • тим династије Њу Ингланд патриотса (2000—2019)
  • Награда Берт Бел (2007)
  • Спортиста године по избору удружења Associated Press (2007)
  • 2× Спортиста године по избору часописа Sports Illustrated (2005, 2021)
  • Национални шампион на колеџу (1997)
Рекорди у НФЛ-у
  • Највише побједа у квотербека у НФЛ: 251
  • Највише покушаја додавања: 12.050
  • Највише успјешних додавања: 7.753
  • Највише тачдауна након додавања у каријери: 649
  • Најдужи јарди након додавања: 89.214
  • Највише покушаја додавања у сезони: 733 (2022)
  • Највише успјешних додавања у сезони: 490 (2022)
  • Најдужи пас за тачдаун: 99 јарди (изједначен)
НФЛ статистика
Највише покушаја додавања:12.050
Комплетирана додавања:7.753
Проценат успјешности:64,3%
Однос ТДПЛ:649–212
Јарде након додавања:89.214
Рејтинг додавања:97,2
Статистика играча на сајту NFL.com

Статистика играча на сајту PFR

Након што је играо на колеџу за Мичиген, изабран је као 199. пик укупно на драфту 2000, у шестој рунди, од стране Њу Ингланда, чиме је стекао репутацију највеће крађе на драфту у НФЛ-у.[2][3][4] У другој сезони, постао је стартни квотербек, а Њу Ингланд је освојио прву титулу у Супербоулу. Као главни стартер тима током 18 сезона,[а] предводио је тим до 17 титула првака дивизије (укључујући 11 заредом, од 2009. до 2019), 13 титула првака конференције (укључујући осам заредом, од 2011. до 2018), као и до девет наступа и шест титула у Супербоулу, што је рекорд за неког играча у лиги, а такође, Њу Ингланд се са шест титула изједначио на првом мјесту са Питсбург стилерсима.[7] Године 2020. прешао је у Тампа Беј баканирсе, са којима је освојио титулу у Супербоулу исте сезоне, чиме је повећао свој рекорд на десет наступа и седам титула. У фебруару 2022. објавио је да завршава каријеру, али је затим одлучио да одигра још једну сезону и, након двије сезоне заредом током којих је његов тим изгубио у плеј-офу, завршио је каријеру у фебруару 2023. године. Од 2024. договорио је да буде главни експертски коментатор за НФЛ на мрежи Fox Sports.

Рекордер је по броју покушаја додавања, јарди након додавања, тачдауна након додавања и по броју утакмица које је стартовао, а такође је рекордер по броју учешћа на на Ол-стар мечу — Про боулу, гдје је учествовао 15 пута. Квотербек је са највише побједа у каријери, највише побједа у регуларном дијелу НФЛ лиге, највише побједа у плеј офу; рекордер је са највише МВП награда у Супербоулу, а једини је играч који је добио МВП награду са два различита тима и једини је играч који је освојио Супербоул у три различите деценије. Са 40 година, постао је најстарији играч који је добио МВП награду, за најкориснијег играча НФЛ лиге, а са 43 године, постао је најстарији играч који је добио МВП награду у Супербоулу, као и најстарији стартни квотербек који је освојио Супербоул.[8] Једини је квотербек који је проглашен у идеални тим НФЛ лиге у двије различите деценије: 2000—2009 и 2010—2019,[9] а такође, сврстан је у идеални тим НФЛ лиге свих времена 2019. године, поводом стогодишњице лиге. Два пута је добио награду за спортисту године по избору часописа Sports Illustrated, 2005. и 2021. године, поставши четврти спортиста који је награду добио два пута, уз Тајгера Вудса, Стефа Карија и Леброна Џејмса

Дјетињство уреди

Том Брејди је рођен у Сан Матеу, Калифорнија, 3. августа 1977, као четврто дијете и први син Џелин Патрисије и Томаса Брејдија старијег.[10] Има три старије сестре — Ненси, Јулију и Морин,[11] а одгајан је као католик; његов отац је по поријеклу Ирац, док његова мајка има њемачких, пољских, шведских и норвешких предака.[12] Двоје од Брејдијевих предака по очевој страни, Џон и Бриџет Брејди, избјегли су из Ирске у Бостон, одакле су се преселили у Сан Франциско прије почетка Америчког грађанског рата.[13][14] Са њима су дошли и Бриџетина сестра Ен са мужем, родитељи играча бејзболаПита Мегана.[15][16] Његов предак — Мајкл Букли, био је први амерички заробљеник у Другом свјетском рату.[12][17]

Током 1980-их, редовно је долазио на утакмице Сан Франциско фортинајнерса, у Кандлестик парку, а био је фан квотербека Џоа Монтане, кога је назвао идолом и инспирацијом.[18] Са четири године, присуствовао је плеј оф утакмици између Сан Франциска и Далас каубојса 1991, на којем је Монтана бацио хватање за Двајта Кларка, за побједу од 28:27, 51 секунду прије краја,[19] а утакмица је означена као једна од најбољих свих времена.[20] Као дијете, ишао је у камп колеџа Сан Матео, гдје је учио да баца, од стране савјетника на колеџу и будућег квотербека у НФЛ-у — Тонија Грацијанија.[21] Упркос великом ривалству између тимова, одрастао је као навијач и Лос Анђелес лејкерса и Бостон селтикса.[22]

Ишао је у средњу школу Џуниперо Сера, у Сан Матеу, гдје је дипломирао 1995, а церемонија је одржана у катедрали Сент Мери.[23] У средњој школи, играо је амерички фудбал, кошарку и бејзбол, а играо је против Пата Барела и у фудбалу и у бејзболу, док су касније постали ривали и на колеџу.[24] Каријеру је почео у јуниорском тиму Падрес, гдје је играо као резервни квотербек. У почетку, није био довољно добар да би био стартер, док је тим изгубио свих осам утакмица, а нису постигли ниједан тачдаун цијеле године.[25] Ушао је у прву поставу када је стартни квотербек био повријеђен, након чега је остао стартер у јуниорској сезони и остао је на позицији док није матурирао.[26] У сениорској години, посматрали су га скаути са колеџа. Направио је касету својих потеза и послао је школама које је намјеравао да похађа, због чега су многи фудбалски програми са универзитета били заинтересовани за њега.[27]

У то доба, за регрутовање играча, није био много истакнут ренкинг играча и Брејди је третиран као потенцијал.[28] Нашао се у идеалном тиму средњих школа у Америци,[29] а након процеса регрутовања, сузио је избор на пет школа.[30] Његов отац је изјавио: „вјероватно они који су нам се јавили и упарили смо списак на којем су били Кал—Берклеј, UCLA, USC, Мичиген и Илиноис.“[30] Као навијач Кала, његов отац се надао да ће отићи у Кал—Берклеј и да ће моћи да га гледа како игра.[31][32]

Био је познат као добар бејзбол играч у средњој школи.[33] Био је хватач удараца лијевом руком, а његове вјештине привукле су многе скуте тимова из МЛБ лиге и на драфту 1995, изабрали су га Монтреал експоси као 18 пика.[25][34] У Монтреалу су сматрали да ће моћи да буде Ол-стар играч и понудили су му новац који је био уобичајен за играче изабране крајем друге рунде драфта или почетком треће.[35] Ипак, више га је занимао фудбал и одлучио је да настави фудбалску каријеру.[30] Помоћни тренер фудбалског тима универзитета Мичиген — Бил Харис, понудио му је да игра за тим и прешао је у Мичиген 1995.[36][37] Каријеру у средњој школи завршио је са комплетирана 236 додавања од 447, за 3,702 јарде и 31 тачдаун. Добио је награду за МВП-ија тима и ушао је у идеални тим свих средњих школа САД.[38]

Током летњег распуста 1998. и 1999, био је приправник у компанији Merrill Lynch.[39] Године 2003, уврштен је у кућу славних средње школе Џуниперо Сера, заједно са Беријем Бондсом, Лином Сваном, Грегом Џеферисом и Џимом Фрегосијем.[38] Када је посјетио школу поново, послије Супербоула XLVI, 2012, школски администратори су објавили да су преименовали школски стадион у стадион Брејди.[40]

Каријера на колеџу уреди

 
Брејди на стадиону у Мичигену 2016.

У периоду од 1995. до 1999, играо је фудбал за универзитет Мичиген.[41][42] Био је резервни квотербек током прве двије године, док је стартни квотербек био Брајан Грис, а тим је 1997. завршио без пораза и освојили су шампионат Роуз Боул, а са Небраском, подијелили су титулу националног шампионата.[43] Кад се уписао на Мичиген, био је седми на листи и није добијао минутажу. Унајмио је спортског психолога, како би му помогао да се носи са фрустрацијом и анксиозношћу, а размишљао је да пређе у Кал—Беркелеј.[44][45] Радио је са помоћником спортског директора — Грегом Харденом, са којим се састајао сваке недеље како би изградио самопоуздање и побољшао перформансе на терену.[46] У емисији 60 минута 2014, изјавио је: „он ће увијек бити неко на кога могу да се ослоним за савјет и менторство. Помогао ми је са професионалним проблемима, и у спорту и у животу. Грег ме је стварно гурао у правцу у којем нисам био сигуран да могу да идем.“[47]

Под тренером Лојдом Кером, борио се за мјесто стартера са Дрјуом Хенсоном, а у сезонама 1998. и 1999, стартовао је сваку утакмицу, док је у сениорској сезони био капитен.[42]

У првој сезони у којој је био стартер, поставио је рекорд Мичигена по броју покушаја додавања и комплетираних додавања у једној сезони, са укупно 214.[48] Поставио је рекорд школе по броју додавања на утакмици против Охаја, у поразу од 31:16, у сезони када је Мичиген подијелио титулу у конференцији са Охајом и Висконсином, са по седам побједа и једним поразом.[49] У финалу лиге, Мичиген је побиједио Арканзас 45:31 и освојили су титулу.[50]

У сезони 1999, поново је био стартер, испред Хенсона, а њих двојица су се мијењали по четвртинама; Брејди је играо у првој четвртини, а Хенсон у другој, након чега би тренер Кер одлучио ко ће играти у другом полувремену. Сезону су почели са свих пет побједа на првих пет утакмица, укључујући побједу од 26:22 против Нотр Дама и побједу на гостовању Висконсину. На утакмици против Мичиген Стејта, првобитно је био на клупи у другом полувремену; након што су губили 17 разлике, тренер га је вратио у игру и предводио је тим до изједначења, али су на крају ипак изгубили 34:31.[51] Након додавања од 300 јарди наредне недеље, Кар је одлучио да Брејди буде први квотербек до краја сезоне. Предводио је тим до четири побједе након преокрета у четвртој четвртини, укључујући и побједу од 31:27 против Пен Стејта. Такође је предводио тим до побједе против Индијане 34:31 и у последњу утакмицу у регуларном дијелу ушли су са три побједе заредом након преокрета, због чега је добио надимак „клинац преокрета“.[52]

Сезону су завршили против Охаја. На пет минута до краја, било је неријешено, 17:17, а затим их је Брејди предводио до побједе 24:17.[53] Предводио је тим до побједе након продужетка против Алабаме у оранџ боулу, упутивши додавања за 369 јарди и четири тачдауна. У првом полувремену, губили су 14:0, након чега су преокренули на 28:14, а затим побиједили 35:34 након продужетка.[54][55]

На двије сезоне у којима је био стартер, остварио је резултат од 20 побједа и пет пораза, укључујући побједе у Ситрус боулу 1999. и Оранџ боулу 2000. Каријеру на колеџу је завршио као трећи најбољи играч Мичигена по броју покушаја додавања, са 710, од чега су 442 била успјешна, четврти по броју јарди након додавања, са 5,351 и 62,3% успјешности, као и на петом мјесту по броју тачдауна након додавања, са 35.[38][56] Студије на Мичигену је завршио у децембру 1999, са дипломом генералних студија.[57]

Статистика уреди

Каријера на колеџу[58]
Сезона Тим Додавања Трчање
КД ПД % ЈД Ј/П ТД ПЛ РП ПТ ЈТ Про. ТД
1996. Мичиген 3 5 60.0 26 5.2 0 1 63.7
1997. 12 15 80.0 103 6.9 0 0 137.7 2 −14 −7.0 0
1998. 200 323 61.9 2,427 7.5 14 10 133.1 54 −105 −1.9 2
1999. 180 295 61.0 2,217 7.5 16 6 138.0 34 −31 −0.9 1
Каријера 395 638 61.9 4,773 7.5 30 17 134.9 90 −150 −1.7 3

Професионална каријера уреди

Преглед уреди

Описан је као релативно мали таленат након завршетка факултета,[59][60] а након што на тесту прије драфта, који су посматрали тренери, генерални менаџери и скаути тимова из НФЛ-а, није остварио добре резултате, то мишљење се још више појачало.[61] Након теста, о њему су рекли: „Лоше грађе, мршав, недостаје му одличне тјелесне грађе и снаге, недостаје му мобилност и способност да избјегне гужву, недостаје му заиста јака рука, не може да прогура лопту према доље, не баца заиста затегнуту спиралу, играч системског типа који може да буде изложен ако буде приморан да импровизује, лако бива оборен.“[59] Због свега тога, није изабран до шесте рунде на драфту 2000, када су га, као 199 пика укупно, изабрали Њу Ингланд патриотси, а био је седми квотербек који је одабран.[62] Његови успјеси као додавача приписани су његовој радној етици, такмичарском духу, свјесности када је у „џепу“, што представља зид од играча који окружују квотербека, као и интелигенцији.[63][64]

 
Брејди 2009.

У току 21 године у каријери, стартовао је 344 утакмице, 299 у регионалном дијелу и 45 у плеј офу, што је највише од било којег квотербека у историји, а такође, стартовао је највише утакмица за један тим од било којег квотербека у историји лиге. Током прве сезоне, био је резервни квотербек, а 2008. је пропустио већи дио сезоне због повреде, док је на осталих 19 сезона био примарни стартер.[65] Сезона 2008. је једина у којој није био стартер, док само један пут није учествовао у плеј офу, у сезони 2002, када је по први пут био стартер на свих 16 утакмица у регуларном дијелу. Предводио је тим до 17 титула у АФЦ конференцији, док је, 18 пут када је учествовао у плеј офу, са Тампа Беј баканирсима 2020, по први учествовао након што је његов тим прошао преко специјалне позивнице, као један од два најбоља другопласирана тима у дивизији.

Побиједио је на укупно 264 утакмице, од чега на 230 у регуларном дијелу и на 34 у плеј офу, што је највише од било којег квотербека.[66] Има проценат побједа од .767, што је највише од било којег квотербека у лиги који је одиграо минимум 100 утакмица. Једини је квотербек са више од 200 побједа у регуларном дијелу, а са 34 побједе у плеј офу, има дупло више побједа од другопласираног; једини је квотербек у историји лиге који је једну сезону завршио са свим побједама у регуларном дијелу, остваривши то са Њу Ингландом 2007.[67] Укупно је 14 пута учествовао на Про боулу, по чему је изједначен на првом мјесту са још четири играча, Тонијем Гонзалесом, Брусом Метјузом, Пејтоном Менингом и Мерлином Олсеном, а три пута је проглашен за МВП-ија лиге: 2007, 2010. и 2017.[68][69] Награду за МВП-ија 2010. добио је једногласно, што је било први пут у историји да је неки играч добио награду једногласно.[70] Године 2007, добио је награду за спортисту године од стране удружења новинских агенција — Associated Press, чиме је постао други играч у историји из НФЛ-а који је добио награду, након Џоа Монтане.[71] Такође, он и Монтана су једини играчи који су више пута добили награде за МВП-ија лиге и Супербоула.[72][73]

За 19 сезона током којих је био примарни стартер, са тимовима је освојио седам титула у Супербоулу, што је највише од било којег играча у историји лиге; такође, са Њу Ингландом је освојио шест титула, по чему је тим изједначен са Питсбургом са највише титула у лиги.[74] Укупно, десет пута је играо у Супербоулу, више од пола сезона у којима је био стартер и више од било којег тима у лиги, изузев Њу Ингланда. Заједно са Манингом, једини је стартни квотербек који је освојио Супербоул са више тимова; пет пута је проглашен за МВП-ија Супербоула, по чему је такође рекордер, а једини је играч који је награду добио играјући за два различита клуба: четири пута док је играо за Њу Ингланд и једном за Тампа Беј.[75]

Лидер је лиге по броју пређених јарди, покушајима додавања, успјешних додавања и тачдауна након додавања. Рекордер је по броју остварених јарди након додавања, као и по броју успјешних додавања у плеј офу, док је рекордер по покушајима додавања и тачдауна након додавања и у регуларном дијелу и у плеј офу.[76][77][78] Укупно је стартовао 344 утакмице у каријери и једини је квотербек у НФЛ-у који је у два наврата стартовао по минимум сто утакмица заредом. Његов низ од 111 утакмица заредом које је стартовао од 2001. до 2008. прекинут је због повреде, а други низ, од 112 утакмица, у периоду од 2009. до 2016, прекинут је када је суспендован због сумњи да је намјерно испумпао све лопте пред финале конференције 2014.[79][80][81][38][82] Због дуговјечности, такође је поставио бројне рекорде по старости у НФЛ-у; најстарији је играч који је добио награду за МВП-ија лиге, са 40 година, а такође, најстарији је играч који је добио награду за МВП-ија Супербоула и који је освојио Супербоул, са 43 године.[83][84]

 
Мајица коју је носио Брејди,изложена у кући славних.

У Њу Ингланду, заједно са тренером — Билом Беличиком, формирао је најуспјешнији тандем квотербек—тренер у историји НФЛ-а.[85] Сматрају се најважнијим у периоду доминације Њу Ингланда, од 2001. до 2019, због чега је период назван Ера Брејдија и Беличека,[86][87][88][89][90][91] а поређена је са ером Мајкла Џордана и Фила Џексона, који су са Чикаго булсима освојили шест титула у НБА лиги.[92] Њихова ера означена је као једна од најбољих у историји спорта, а Њу Ингланд је поставио рекорд по наступу у Супербоулу, са 11 наступа, уз шест титула, по чему су изједначени са Питсбург стилерсима.[93][94] У првој сезони када је играо као примарни стартер, 2001, тим је освојио прву титулу у Супербоулу, након чега су освојили још двије титуле заредом.[95][96] Поставили су рекорд по броју побједа заредом, са 21 побједом, у регуларном дијелу и плеј офу, у периоду у којем је Брејди остварио свих десет побједа заредом на својих првих десет утакмица у плеј офу, чиме је поставио нови рекорд.[97][98]

Остао је лидер тима и у наредним годинама, али нису освојили Супербоул деценију након што су освојили два заредом, а поражени су у два финала. У сезони 2007, Њу Ингланд је остварио свих 18 побједа, у регуларном дијелу и плеј офу, након чега су изгубили у Супербоулу од Њујорк џајантса.[99] Четврту титулу освојио је 2014,[100][101] након чега је играо три Супербоула заредом, од 2016. до 2018. и освојио је два, чиме је дошао до шест титула.[102]

Као један од најодлокованијих и најиспуњенијих играча, сматра се најбољим квотербеком свих времена.[1] Такође, сматра се једним од најбољих играча у историји НФЛ-а,[103][104] као и једним од најбољих спортиста свих времена.[105][106][107][108]

Њу Ингланд патриотси уреди

2000: Драфт и руки сезона уреди

Преддрафтна статистика
В Т 40 yd спринт 10 yd сплит 20 yd сплит 20 yd НН 3 чуња Вис Даљ БенчВондерлик
1,93 m (6 ft 4 in) 96 kg (211 lb) 5,28 s 1,75 s 2,99 s 4,38 s 7.20 s 61 cm (24 in) 2,51 m (8 ft 3 in) 33[109]
Сви подаци су према тестирању прије драфта — NFL Combine.[110][111][112]

Изабран је као 199 пик, као компензациони пик, у шестој рунди на драфту 2000.[113] Он и његова породица вјеровали су да ће бити изабран у другој или трећој рунди; гледали су драфт на телевизији и били су разочарани кад је шест квотербекова изабрано прије њега, а Брејди је био толико посрамљен да је напустио кућу током шесте рунде.[114] А када се присјећао тога у интервјуу 11 година касније, плакао је.[114] Касније је изјавио да су га из Њу Ингланда обавијестили да ће бити драфтован и да је био захвалан што не мора да буде продавац осигурања.[114] Судећи према књизи Мајкла ХолијаВладавина Патриотса, Њу Ингланд је разматрао Брејдија и Тима Ратеја, а обојица су добили позитивне оцјене од тренера — Дика Ребејна, а управа је изабрала Брејдија.[115] Сматрајући га накнадним успјехом, многи аналитичари означили су га као најбољег пика на драфту свих времена.[116][117][118][119] Власник Њу Ингланда — Роберт Крафт, касније је изјавио: „и даље имам слику Тома Брејдија како улази на стари стадион Фоксборо са кутијом пице испод руке, мршави пасуљ. И када ми је пришао и рекао ‚здраво господине Крафт‘, хтио је да каже ко је, али ја сам рекао ‚,знам ко си ти, ти си Том Брејди. Ти си наш избор у шестој рунди драфта‘. Он ме је погледао у очи и рекао је ‚ја сам најбоља одлука коју је ова организација икад донијела‘. Изгледа да би могао да буде у праву.“[120]

Сезону је почео као четврти избор на мјесту квотербека у тиму, иза стартера — Друа Бледсоа и резервиста — Џона Фриза и Мајкла Бишопа; до краја сезоне 2000, пробио се до другог мјеста на позицији, иза Бледсоа.[121] Током руки сезоне, имао је једно успјешно додавање из три покушаја, за шест јарди.[122] Род Рутлиџ је ухватио његово једино успјешно додавање на утакмици, против Детроит лајонса, 23. новембра.[123][124]

2001: Улазак у стартну поставу и први Супербоул уреди

Са Бледсоом који је био стартни квотербек, Њу Ингланд је сезону почео са поразом на гостовању 23:17 против Синсинати бенгалса.[122] На другој утакмици и првој кући, 23. септембра, играли су против Њујорк џетса, а Бледсо је поново био стартер; у четвртој четвртини, добио је унутрашње крварење након ударца играча Џетса — Моа Луиса. Вратио се у следећој серији напада, али га је замијенио Брејди за последњу серију. Њујорк је побиједио 10:3, а Њу Ингланд је почео сезону са оба пораза.[125] На трећој утакмици у сезони, био је стартер по први пут, у побједи од 44:3 против Индијанаполис колтса.[126][127][128]

На петој утакмици, против Сан Дијего чарџерса, Њу Ингланд је губио 26:16 у четвртој четвртини, након чега је Брејди предводио два напада за изједначење и продужетке, гдје је намјестио гол из поља за побједу. Утакмицу је завршио са 33 додавања из 54 покушаја, за 364 јарде и два тачдауна, због чега је добио награду за офанзивног играча недеље у конференцији, по први пут у каријери.[129][130] Наредне недеље, у реваншу против Индијанаполиса, имао је рејтинг додавања 148,3 у побједи од 38:17.[131] Тим је побиједио на 11 од 14 утакмица у којима је стартовао, од чега шест заредом на крају сезоне, за титулу у дивизији АФЦ Исток и улазак у плеј оф.[132] Сезону је завршио са додавањима за 2,843 јарде и 18 тачдауна, захваљујући чему је добио позивницу за Про боул по први пут.[122][133]

У првој утакмици у плеј офу, против Оукланд рејдерса, бацио је за 312 јарди и предводио је тим до продужетка, након што су губили десет разлике у четвртој четвртини. У продужетку, побиједили су голом из поља Адама Винатијерија. Током четврте четвртине, на два минута до краја, док је Њу Ингланд губио са три разлике, Брејди је изгубио контролу над лоптом након што га је ударио корнебек Оукланда и његов бивши саиграч из Мичигена — Чарлс Вудсон. Оукланд је дошао до лопте и играчи су почели да славе, али је због правила гурања, које гласи: „било који покрет руку квотербека ка напријед је започето додавање, чак иако квотербек изгуби лопту док покушава да је врати назад при тијелу“, судија прегледао снимак и вратио лопту играчима Њу Ингланда, показујући да је то било недовршено додавање, а не ничија лопта.[134] Утакмицу је завршио са 32 додавања из 52 покушаја, за 312 јарди и једном пресјеченом лоптом.[135]

У финалу АФЦ конференције, против Питсбурга, повриједио је кољено и замијенио га је Бледсо.[136] Њу Ингланд је побиједио 24:17 и пласирали су се у Супербоул, гдје су играли против Сент Луис рамса, који су у финалу НФЦ конференције побиједили Лас Вегас.[137][138]

Од повреде кољена опоравио се на вријеме за Супербоул XXXVI, који је игран недељу дана након финала конференције, у Супердому Луизијана, у Њу Орлеансу. Иако нису били фаворити, Патриотси су играли добро, заустављајући нападе Сент Луиса током прве три четвртине и водили су 17:3. У четвртој четвртини, Сент Луис је дошао до изједначења на минут и по до краја; Њу Ингланд је освојио лопту на својој линији од 17 јарди, а није им преостао ниједан тајмаут. Аналитичар и бивши освајач Супербоула као тренер — Џон Маден, изјавио је у преносу да играчи треба да чувају лопту док не истекне вријеме и да покушају да побиједе на продужетке.[139] Умјесто тога, Брејди је водио напад тима до 31 јарде на линији Сент Луиса, након чега је створио позицију за шут из поља, на седам секунди до краја, а Винатијери је дао гол са 48 јарди на истеку времена, за побједу од 20:17, чиме је Њу Ингланд освојио прву титулу у историји.[140] Брејди је добио награду за МВП-ија Супербоула, са додавањима за 145 јарди и један тачдаун; са 24 године и шест мјесеци, постао је најмлађи квотербек који је освојио Супербоул, оборивши рекорд Џоа Нејсмита и Монтане, који су освојили титуле са 25 година, седам мјесеци и 13 дана.[141][142] Бледсо је трејдован у Буфало билсе на крају сезоне, чиме је потврђен статус Брејдија као стартног квотербека.[143]

2002: Без плеј офа уреди

На првој утакмици у сезони 2002, упутио је додавања за 294 јарде и три тачдауна, у побједи од 30:14 против Питсбурга и добио је награду за офанзивног играча недеље у конференцији по трећи пут.[144][145] Њу Ингланд је сезону завршио са девет побједа и седам пораза и били су изједначени са Њујорк џетсима и Мајами долфинсима на табели у дивизији, али је Њујорк освојио титулу због бољег међусобног скора. Такође, имали су лошији скор од другопласираних тимова у четири дивизије АФЦ конференције и нису успјели да се пласирају у плеј оф преко специјалне позивнице, коју добијају по два најбоља другопласирана тима из обје конференције; у избору за мјесто у АФЦ-у, побиједили су их Индијанаполис колтси и Кливленд браунси, који су имали најбољи резултат у утакмицама против осталих тимова који су завршили на другом мјесту у дивизијама.[146] Сезону је завршио са процентом са рејтингом проласка од 85,7, уз 14 пресјечених лопти, а био је најбољи у лиги по броју тачдауна након додавања, са 28.[126]

2003–2004: Двије титуле заредом уреди

Након што је Њу Ингланд остварио двије побједе и два пораза на прве четири утакмице у сезони 2003, предводио је тим до 12 узастопних побједа у остатку сезоне, коју су завршили са 14 побједа и два пораза и освојили титулу првака дивизије.[147] На 14 утакмици, у побједи од 12:0 против Мајамија, постигао је гол ногом са 36 јарди.[148] Сезону је завршио са додавањима за 3,620 јарди и 23 тачдауна,[122] а завршио је на трећем мјесту у избору за МВП-ија, иза Пејтона Менинга и Стива Мекнира, који су подијелили награду.[149]

У плеј офу, Њу Ингланд је, због најбољег резултата у конференцији, био слободан у првој рунди, након чега су побиједили Тенеси тајтансе у другој рунди, 17:14. У финалу конференције, побиједили су Индијанаполис 24:14 и пласирали се у Супербоул, гдје су играли против Каролина пантерса. Њу Ингланд је побиједио 32:29, а Брејди је освојио титулу по други пут, а такође, по други пут је добио награду за МВП-ија Супербоула. Током утакмице, упутио је додавања за 354 јарде и три тачдауна и поставио је рекорд по броју остварених додавања у Супербоулу од стране квотербека, са 32. На минут и осам секунди до краја утакмице, при резултату 29:29, остварио је пет додавања, која су довела до позиције за гол из поља са удаљености од 41 јарде, који је постигао Винатијери за побједу.[150][151]

 
Брејди током Супербоула XXXIX 2004, када је освојио трећу титулу.

У сезони 2004, предводио је тим до пет побједа заредом на почетку сезоне, односно до 21 побједе заредом, након што су у претходној сезони остварили 15. Њихово постигнуће добило је мјесто у кући славних, иако су званично изједначили рекорд од 18 побједа заредом у регионалном дијелу, јер се не рачуна плеј оф.[152] Сезону су завршили са 14 побједа и два пораза, чиме су изједначили резултат из претходне сезоне и поставили рекорд по броју побједа тима који брани титулу.[153] Такође, Њу Ингланд је освојио титулу у дивизији трећи пут за четири године.[154] Остварио је додавања за 3,692 јарде и 28 тачдауна, док му је рејтинг додавања био 92,6 и изгласан је за наступ у Про боулу, по други пут у каријери.[122]

У плеј офу, предводио је тим до побједе од 20:3 против Индијанаполиса у другој рунди и до побједе од 41:27 против Питсбурга у финалу конференције.[155] Ноћ пред утакмицу против Питсбурга, имао је температуру 39,4 °C, због чега је примио интравенозну терапију; упркос томе, одиграо је најбољу утакмицу у сезони.[156] Против најбоље одбране у лиги те сезоне,[155] остварио је рејтинг додавања од 130,5, што му је био најбољи рејтинг у сезони.[126] У Супербоулу XXXIX, Њу Ингланд је побиједио Филаделфију 24:21 и освојили су титулу по трећи пут у четири године, чиме су постали први тим који је то остварио након Даласа, који је освојио три титуле у периоду од 1993. до 1996.[157] На утакмици, остварио је додавања за 236 јарди и два тачдауна.[158]

2005—2006: Титуле у дивизији уреди

Током сезоне 2005, три ранинбека су се повриједила — Кори Дилион, Патрик Пас и Кевин Фолк, због чега се тим више ослањао на додавања Брејдија,[159]који је такође морао да се навикне на новог центраРаса хочстајна и новог ранинбека — Хета Еванса.[160] Сезону је завршио са додавањима за 4,110 јарди и 26 тачдауна, по чему је био лидер лиге.[122] Њу Ингланд је завршио са десет побједа и шест пораза, чиме су освојили трећу титулу првака дивизије заредом,[161] а Брејди је изгласан за Про боул по трећи пут.[162]

У првој рунди плеј офа, упутио је додавања за 201 јарду и три тачдауна, у побједи од 28:3 против Џексонвил џагуарса.[163] У другој рунди, Њу Ингланд је изгубио од Денвер бронкоса 23:13.[164] Брејди је на утакмици остварио додавања за 341 јарду и један тачдаун, а двије лопте су му биле пресјечене, у првом поразу у плеј офу у каријери, након десет побједа заредом.[165] На крају сезоне, откривено је да је играо са спортском килом од децембра.[166]

У сезони 2006, предводио је тим до 12 побједа и 4 пораза, чиме су освојили четврту титулу првака дивизије заредом, али су се у плеј оф пласирали као четврти тим у конференцији и морали су да играју од прве рунде.[167] Сезону је завршио са додавањима за 3,529 јарди и 24 тачдауна.[122] Првобитно није био изабран за Про боул,[168] али је добио позив да замијени Филипа Риверса из Сан Дијега, који је због повреде морао да одустане од наступа на утакмици; ипак, одбио је позивницу.[169]

У првој рунди плеј офа, остварио је 22 додавања из 34 покушаја, за 212 јарди и два тачдауна, у побједи од 37:16 против Њујорк џетса.[170] У другој рунди, Њу Ингланд је играо против Сан Дијега у гостима, што је било први пут за Брејдија да је играо у плеј офу у Калифорнији. Многи су сматрали да је Сан Дијего први фаворит за освајање Супербоула и водили су на полувремену 14:10.[171] На осам минута до краја четврте четвртине, при вођству Сан Дијега 21:13, Њу Ингланд је започео своју серију од четири напада; Мајрон Мекри је пресјекао лопту Брејдија, али је хватач — Трој Браун, избио лопту из руку Мекрију, а ничију лопту је узео хватач — Реч Калдвел који је реализовао први напад за Њу Ингланд.[172] У наредним серијама напада, Брејди је упутио додавање за тачдаун Колдвела, а Фулк је постигао гол за два поена и изједначење 21:21. У последњем нападу, Брејди је упутио додавање од 49 јарди до Колдвела, који је затим намјестио гол из поља за Стивена Гостковског за вођство од 24:21, минут и 10 секунди прије краја. Сан Дијего је кренуо у освајање терена у нападу, након чега је Нејт Кединг шутирао на гол из поља, али је промашио и Њу Ингланд је побиједио.[173]

У финалу конференције, Њу Ингланд је играо против Индијанаполиса, што је био трећи пут за четири године да играју у плеј офу. На полувремену, водили су 21:6, након чега је Пејтон Менинг предводио Индијанаполис до преокрета и побједе 38:34.[174] Брејди је остварио 21 додавање из 34 покушаја, за 232 јарде и један тачдаун, уз једну пресјечену лопту.[175]

2007: Све побједе и МВП лиге уреди

 
Брејди током примања прве награде за МВП-ија лиге, 2007.

Пред почетак сезоне 2007, Њу Ингланд је довео крилне хватачеДонтеа Стелворта, Веса Векера, Келија Вашингтона и Рендија Моса; хватачаКајла Брејдија и ранинбекаСема Мориса, а многи новинари су изјавили да је Брејди имао једну од најбољих сезона од стране неког квотербека.[176][177] Предводио је тим до свих 16 побједа у регуларном дијелу, први пут у историји, а просјечно су побјеђивали противнике са 37:17.[178] Такође, остварио је више рекорда у каријери, за тим и у лиги; добио је награду за најбољег офанзивног играча недеље у конференцији пет пута.[179][180][181][182][183] На шестој утакмици, у побједи од 48:27 против Даласа, остварио је пет додавања за тачдаун, чиме је поставио рекорд каријере на једној утакмици. Такође, са побједом на утакмици, изједначио се са Роџером Стаубахом, са највише побједа икада од стране стартног квотербека на првих сто утакмица у регуларном дијелу сезоне, са 76.[184] На наредној утакмици, у побједи од 49:28 против Мајамија, упутио је додавања за шест тачдауна, чиме је поставио рекорд у каријери и рекорд Њу Ингланда од стране квотербека на једној утакмици; такође, на тој утакмици, постигао је први пут максимални рејтинг додавања, од 158,3, остваривши 21 додавање из 25 покушаја, за 354 јарде и шест тачдауна, без пресјечене лопте.[185] Двије недеље касније, у побједи од 24:20 против Индијанаполиса, упутио је додавања за три тачдауна, девету утакмицу заредом, чиме је срушио рекорд Менинга у лиги, од осам утакмица заредом.[186] На последњој утакмици у регуларном дијелу, упутио је додавање за 50 тачдаун у сезони, чиме је срушио рекорд Менинга од 49 тачдауна квотербека у једној сезони, који је поставио 2004.[187]

 
Брејди са саиграчима — Рендијем Мосом и Џабаром Жафнијем, на стадиону Џајантс, када је упутио додавање за рекордни, 50 тачдаун у сезони 2007.

Сезону је завршио са додавањима за 4,806 јарди и 50 тачдауна, уз осам пресјечених лопти и са највећим рејтингом додавања у каријери, од 117,2. Године 2013, мрежа ESPN је, једногласно на гласању, изабрала његову сезону као најбољу сезону додавања свих времена у НФЛ-у. Његов однос од осам пресјечених лопти након додавања и 50 тачдауна, био је рекорд у лиги у том тренутку, а такође, постао је први квотербек који је упутио додавања за 50 тачдауна; Њу Ингланд је постао први тим у историји који је сезону завршио са свим побједама, откад је уведен систем од 16 утакмица 1978. Предводио је напад тима који је поставио рекорд лиге са постигнутих 589 поена и 75 тачдауна у сезони. Са укупно 50 тачдауна након додавања, Њу Ингланд је дошао до четвртог мјеста са највише тачдауна након додавања у историји. Брејди је добио награду за МВП-ија лиге по први пут, а такође, добио је награду за офанзивног играча године. Проглашен је за најбољег спортисту године од стране новинске агенције Associated Press, поставши први играч из НФЛ-а који је добио награду након Монтане 1990.[188] Имао је најбољу сезону у дотадашњој каријери и изабран је за Про боул четврти пут, а по први пут је уврштен у идеални први тим лиге.[189][190]

У првој рунди у плеј офу, Њу Ингланд је био слободан, а у другој рунди, играли су против Џексонвила. Утакмицу је почео рекордом плеј офа од 16 успјешних додавања из 16 покушаја, а завршио је са 26 додавања из 28 покушаја, остваривши проценат додавања од 92.9%, што је највећи проценат додавања, на минимум 20 покушаја, у историји НФЛ лиге, рачунајући и регуларни дио и плеј оф.[191] Њу Ингланд је побиједио 31:20, чиме је изједначио рекорд Мајамија из 1972, са 17 побједа у једној сезони.[192]

У финалу конференције, остварио је додавања за 209 јарди и два тачдауна, уз три пресјечене лопте, у побједи од 21:12 против Сан Дијега, чиме је Њу Ингланд дошао до свих 18 побједа у сезони и пласирали су се у Супербоул по четврти пут за седам година. Остварио је стоту побједу у каријери, чиме је поставио рекорд лиге као квотербек коме је било потребно најмање утакмица за сто побједа; остварио је сто побједа на 116 утакмица и срушио је рекорд Монтане за 16 утакмица.[193] У Супербоулу XLII, против Њујорка, био је под великим притиском и секован је пет пута, али је успио да упути додавање до Моса, који је постигао тачдаун за вођство на мање од три минута до краја утакмице. Њујорк је у последњем нападу постигао тачдаун, за побједу од 17:14, чиме су спријечили Њу Ингланд да постане први тим са свим побједама у историји лиге, од проширења регуларног дијела на 16 утакмица.[194]

2008: Повреда уреди

Током предсезоне 2008, није играо ниједну утакмицу, због двије различите повреде стопала.[195][196] На првој утакмици у сезони 2008, у побједи од 17:10 против Канзас Ситија, повриједио је кољено на средини прве четвртине, приликом постизања сејфтија од стране играча Канзаса — Бернарда Полара; изашао је са утакмице и није се враћао. Тим је касније потврдио да ће морати на операцију и да неће играти до краја сезоне.[197] Покидао је лигаменте предње укрштене везе и медијални колатерални лигамент.[198] Због повреде, морао је да прекине низ од 111 узастопних стартова.[199] Доктор Нел Елтрач, извео је операцију реконструкције предњег укрштеног лигамента, у болници У Лос Анђелесу, 6. октобра, користећи његову тетиву да замијени покидани лигамент, а такође је медијални лигамент замијенио одвојеним резовима у лијевом кољену.[200] Због инфекције ране, морали су да чисте рану више пута од почетка процеса и примио је четири антибиотика због тога, што је одложило његов опоравак.[201][202] Без Брејдија, Њу Ингланд је завршио сезону са 11 побједа и пет пораза, чиме су били изједначени на првом мјесту у дивизији са Мајамијем, али је Мајами освојио титулу првака дивизије због бољег међусобног резултата. Такође, у поретку другопласираних тимова, иза Балтимор рејвенса и Индијанаполиса и нису се пласирали у плеј оф по први пут након 2002.[203]


2009: Повратак и титула у дивизији уреди

 
Брејди на утакмици против Вашингтона, у августу 2009.

На првој утакмици након скоро годину дана паузе, на почетку сезоне 2009, остварио је додавања за 378 јарди и два тачдауна, против Буфало билса. На три минута до краја утакмице, Њу Ингланд је губио 24:13, након чега је Брејди упутио додавања Бенџамину Вотсону за два тачдауна и побједу од 25:24.[204]

На дан 18. октобра, у побједи од 59:0 против Тенесија, поставио је рекорд по броју тачдауна у једној четвртини, упутивши додавања за пет тачдауна у другој четвртини, док је на цијелој утакмици упутио 29 додавања из 34 покушаја, за 380 јарди и шест тачдауна, уз рејтинг додавања 152,8.[205][206] Њу Ингланд је са 59:0, изједначио рекорд побједе са највећом разликом од 1970, након спајања АФЛ-а и НФЛ-а,[207] такође, поставили су рекорд са највећом разликом на полувремену, када су водили 45:0.[208]

Регуларни дио сезоне завршио је са додавањима за 4,398 јарди и 28 тачдауна, остваривши рејтинг од 96,2,[122] упркос томе што је током сезоне поломио домали прст и три ребра.[209] Изабран је међу резерве за Про боул и добио је награду за повратак године у НФЛ-у.[210][211]

У првој рунди плеј офа, упутио је додавања за 154 јарде и два тачдауна, уз три пресјечене лопте, у поразу од Балтимора 33:14, што је био његов први пораз у каријери у плеј офу кући и први пораз Њу Ингланда кући у плеј офу од 1978.[212]

2010: МВП по други пут уреди

На дан 10. септембра 2010, потписао је четворогодишњи продужетак уговора, вриједан 72 милиона долара, чиме је постао најплаћенији играч у лиги; уговор је такође укључивао и 48,5 милиона гарантованог новца.[213]

На дан 4. октобра, постао је најбржи квотербек који је остварио стотину побједа у регуларном дијелу, побједом од 41:14 против Мајамија.[214] На Дан захвалности, 25. новембра, у побједи од 45:24 против Детроита, остварио је максимални рејтинг додавања по други пут у каријери, први пут након 2007, упутивши 21 додавање из 27 покушаја, за 341 јарду и четири тачдауна, без пресјечене лопте.[215][216] Недељу дана касније, у побједи од 45:3 против Њујорк џетса, поставио је рекорд са 26 побједа заредом кући у регуларном дијелу, срушивши рекорд Брета Фавра.[217][218][219] Сезону је завршио са додавањима за 3,900 јарди и 36 тачдауна, уз само четири пресјечене лопте.[122]

Изабран је за стартера на Про боулу 2011,[220] али је одустао од утакмице због операције на десном стопалу, како би санирао повреду коју је задобио 2008; замијенио га је Мет Касел из Канзаса, бивши резервни квотербек у Њу Ингланду.[221] Једногласно је изабран у идеални тим лиге и добио је награду за најбољег офанзивног играча лиге, а такође, по други пут у каријери је добио награду за МВП-ија.[222] На првој листи од 100 најбољих играча у НФЛ-у, која је креирана гласањем играча, изабран је на прво мјесто.[223]

Након што је Њу Ингланд регуларни дио завршио на првом мјесту, били су слободни у првој рунди плеј офа. У другој рунди, остварио је 29 додавања из 44 покушаја, за 299 јарди и два тачдауна, уз једну пресјечену лопту, у поразу 28:21 од Њујорка; на утакмици, прекинут је његов рекорд од 340 додавања без пресјечене лопте.[224][225]

2011: Пораз у Супербоулу уреди

 
Брејди 2011.

На првој утакмици у сезони 2011, у побједи од 38:24 против Мајамија, остварио је додавања за 517 јарди, чиме је поставио рекорд каријере по броју јарди на једној утакмици, четири тачдауна и једну пресјечену лопту, захваљујући чему је добио награду за офанзивног играча недеље у конференцији.[226] Током утакмице, бацио је једно додавање од 99 јарди, чиме је изједначио рекорд са највише јарди у једном додавању, који је поставио Вес Векер.[227][228][229] На последњој утакмици у регуларном дијелу, у побједи од 49:21 против Буфала, остварио је додавања за 338 јарди и три тачдауна, чиме је постао четврти играч у историји који је остварио додавања за 5.000 јарди у сезони; завршио је са 5,235 јарди, по чему се нашао на другим мјесту свих времена, иза Друа Бреса са 5,476.[122] Њу Ингланд је освојио титулу првака дивизије, са 13 побједа и три пораза и ушли су у плеј оф као први носиоци.[230] Због својих игара, изабран је за Про боул, а у анкети за најбољег играча лиге, завршио је на четвртом мјесту, док је за најбољег играча изабран квотербек Грин Беја — Арон Роџерс.[231][232]

„Нема квотербека којег бих радије имао од Тома Брејдија. Он је најбољи. Он ради толико много за нас, на толико много начина и на много различитих нивоа. Веома сам срећан што је он наш квотербек у због тога што је у стању да уради за тим. Добро је побјеђивати са њим и свим осталим нашим играчима. Ако је то више него што је неко други урадио, стварно ме није брига за то.[233]

Бил Беличик, након финала конференције 2011.

У другој рунди плеј офа, у побједи од 45:10 против Денвера, упутио је додавања за шест тачдауна, чиме се изједначио са Дерилом Ламоником са највише тачдауна на једној утакмици плеј офа.[234] Са побједом, заједно са тренером — Билом Беличиком, поставио је нови рекорд по броју побједа у плеј офу дуа тренер—квотербек, са 15.[235] У финалу конференције, против Балтимора, није успио да баци додавање за тачдаун први пут након 36 утакмица заредом, али је у финишу меча, постигао тачдаун након трчања од једне јарде; ударач Балтимора — Били Кандиф, промашио је шут из поља и Њу Ингланд је побиједио 23:20 и пласирали су се у Супербоул по пети пут.[236]

У Супербоулу XLVI, Њу Ингланд је играо против Њујорка, у репризи дуела из 2008, када је Њујорк побиједио. У првој серији напада, Брејди је кажњен због намјерног приземљења лопте у енд зони, чиме је Њујорк постигао сејфти и повео 2:0 на почетку, а на крају прве четвртине водили су 9:0. У наставку, бацио је додавање за тачдаун од 96 јарди, чиме је изједначио рекорд по броју јарди за тачдаун у Супербоулу и водио је Њу Ингланд до преокрета и вођства 10:9 на полувремену, са 20 додавања из 23 покушаја, остваривши 16 додавања заредом, чиме је поставио нови рекорд Супербоула.[237] Након треће четвртине, Њу Ингланд је водио 17:15, али је, на минут прије краја меча, Ели Менинг постигао тачдаун за шест поена и побједу Њујорка 21:17, чиме је Брејди изгубио друго финале Супербоула за пет година.[238]

2012—2013: Титуле у дивизији и финала конференције уреди

Стартовао је свих 16 утакмица у регуларном дијелу у сезони 2012. и предводио је тим до титуле у дивизији, са 12 побједа и четири пораза, поставши тако први квотербек који је освојио десет титула у дивизији.[239] Са укупно 557 поена, Њу Ингланд је постао једини тим који је постигао минимум 500 поена у четири различите сезоне, а Брејди је предводио тим сва четири пута, чиме је такође поставио рекорд. Сезону је завршио са додавањима за 4,827 јарди и 34 тачдауна, уз осам пресјечених лопти, остваривши рејтинг додавања од 98,7 и добио је позивницу за Про боул осми пут у каријери.[240] На листи 100 најбољих играча, изабран је на четврто мјесто другу годину заредом.[241]

У другој рунди плеј офа, предводио је тим до побједе 41:28 против Хјустон тексанса,[242] захваљујући чему је престигао Монтану са највише побједа у плеј офу, са 17.[243] У финалу конференције, Њу Ингланд је изгубио од Балтимора 28:13, након што су водили на полувремену 13:7.[244] Брејди је тако изгубио прву утакмицу кући након што је његов тим водио на полувремену, остваривши свих 67 побједа прије тога.[245]

На дан 25. фебруара 2013, потписао је нови, трогодишњи уговор са тимом, до 2017.[246] Новинар — Петер Кинг, написао је да је продужетак уговора изванредна ствар, додавши да је жеља Роберта Крафта, власника Њу Ингланда, да Брејди заврши каријеру у патриотсима.[247]

 
Брејди током 2013.

На почетку сезоне 2013, Роб Гронкауски се повриједио, Арон Ернандез је ухапшен због сумње за убиство,[248] Вес Векер је прешао у Денвер,[249] Дени Вудхед је отишао у Сан Дијего,[250] а Брендон Лојд је отпуштен[251] и тим је морао да нађе замјене за пет играча. Доведен је Дени Амендола из ремса, док су на драфту изабрали Арона Добсона и Џоша Бојса,[252] као и недрафтованог слободног агента — Кенбрела Добсона.[253] На прве двије утакмице у сезони, Брејди је имао проценат од 52% успјешних додавања и три тачдауна, уз једну пресјечену лопту.[254][255]

Био је близу обарања рекорда Друа Бреса, од 54 утакмице заредом у регуларном дијелу током којих је упутио додавање за тачдаун, али је дошао до 52 утакмице, након чега му је прекинут низ у поразу од Синсинатија 13:6, у петом колу.[256]

Изабран је за Про боул девети пут у каријери, а у избору 100 најбољих играча у лиги, завршио је на трећем мјесту.[257][258] Њу Ингланд је освојио титулу у дивизији, са 12 побједа и 4 пораза и били су други носиоци у плеј офу, захваљујући чему су прескочили прву рунду.[259] У другој рунди, у побједи од 43:22 против Индијанаполиса, остварио је 13 додавања из 25 покушаја, за 198 јарди, без тачдауна, на својој 25 утакмици у плеј офу, чиме је срушио рекорд Брета Фавра, као квотербек са највише наступа у плеј офу.[260] Недељу дана касније, изгубили су у финалу конференције 26:16 од Денвера.[261]

2014: Четврти Супербоул уреди

 
Брејди на утакмици против Минесота вајкингса 2014.

На првој утакмици у сезони 2014, у поразу 33:20 од Мајамија, остварио је додавања за 241 јарду и тачдаун; то му је био први пораз на првој утакмици у сезони од 2003.[262] У другој утакмици, Њу Ингланд је побиједио Минесота вајкингсе 30:7.[263] Освојио је рекордну, 12 титулу првака дивизије, а изабран је за Про боул по десети пут, док је на листи 100 најбољих играча завршио на трећем мјесту.[264][265]

У побједи од 35:31 против Балтимора, у другој рунди плеј офа, остварио је бацања за три тачдауна и постигао је један тачдаун након трчања,[266] чиме је срушио клупски рекорд по броју тачдауна након трчања, који је држао Кертис Мартин, као и рекорд по броју тачдауна у плеј офу свих времена, са 46, чиме је престигао Монтану, који је постигао 45.[267] Балтимор је повео 14:0 у првој серији напада, након чега је Њу Ингланд изједначио на 14:14; при крају полувремена, Брејди је упутио додавање, али је лопта пресјечена и Балтимор је повео 28:14. У другом полувремену, упутио је додавање од 80 јарди за тачдаун Гронкауског, чиме је Њу Ингланд смањио на 28:21, након чега је упутио пас назад до Џулијана Еделмана, који је додао до Амендоле за тачдаун. Џастин Такер је погодио из поља са 25 јарди, чиме је Балтимор повео 31:28 у четвртој четвртини. Брејди је упутио додавање за тачдаун Брендона Лафелија и прво вођство Њу Ингланда, 35:31 на пет минута до краја утакмице. Дурон Хармон није успио да пресијече лопту, док је и покушај Џоија Фалка био неуспјешан за Балтимор и Њу Ингланд је побиједио и пласирао се у финале конференције, што је било четврто финале заредом за Брејдија и рекордно девето укупно.[268] У финалу конференције, побиједили су Индијанаполис 45:7 и пласирали су се у Супербоул, што је био шести Супербоул за Брејдија, чиме је срушио рекорд Џона Елвеја са пет.[269]

У Супербоулу XLIX, упутио је 37 додавања од 50 покушаја, за 328 јарди, четири тачдауна и двије пресјечене лопте. На крају треће четвртине, Сијетл сихокси су водили 24:14, након чега је Брејди предводио Њу Ингланд до 14:0 у четвртој четвртини и побједу 28:24, чиме је освојио Супербоул по четврти пут и изједначио се са Монтаном на првом мјесту, са највише титула стартног квотербека.[270] Добио је награду за МВП-ија Супербоула по трећи пут, по чему се такође изједначио са Монтаном.[271] Са 37 комплетираних додавања, поставио је нови рекорд у Супербоулу; такође, поставио је нови рекорд по броју тачдауна након додавања у Супербоулу, са 13, срушивши рекорд Монтане.[272]

Оптужбе за испумпавање лопти уреди

На дан 6. маја 2015, НФЛ је објавио извјештај на 243 странице, о испумпавању лопти коришћених у финалу конференције за сезону 2014.[273] Извјештај је завршен са тим да је Брејди, барем био свјестан тога да су лопте издуване и, пет дана касније, суспендован је на четири утакмице због своје умијешаности, на основу „значајних и вјеродостојних доказа“ да је знао да су запослени у тиму издували лопте и да није хтио да сарађује у истрази.[274] Истог дана, потпредсједник фудбалских операција НФЛ-а — Трој Винсент, послао му је писмо, у којем је писало: „Ваши потези, како су изнесени у извјештају, јасно представљају понашање које штети интегритету и повјерењу јавности у професионалну фудбалску игру.“[275] Преко Асоцијације играча НФЛ-а, жалио се на пресуду 14. маја.[276]

На дан 28. јула, комесар лиге — Роџер Гудел, подржао је суспензију на четири утакмице,[277] наводећи да је то што је Брејди уништио мобилни телефон, кључни фактор због којег је подржао суспензију.[278][279] званичници лиге, предали су документа пред савезним судом тражећи потврду одлуке Гудела за суспензијом.[280] Добио је дозволу да се жали на одлуку суда преко Асоцијације играча (NFLPA),[281] а објавио је изјаву на друштвеној мрежи Facebook, у којој је навео да је је разочаран због одлуке Гудела да подржи суспензију.[282][283]

Новинар са сајта Bleacher Report — Мајк Фриман, сложио се са одлуком, наводећи да је казна брутална, али заслужена.[284] Бројни новинари и аналитичари изјавили су да је репутација коју су Патриотси имали, као тим који крши правила, главни разлог због којег је казна била велика.[284][285] Други су изјавили да је казна оштра, али поштена.[286]

На дан 3. септембра, судија — Ричард Берман, из Окружног суда за јужни округ Њујорка, поништио је пресуду НФЛ-а, што је омогућило Брејдију да стартује прве четири утакмице у сезони 2015; у својој одлуци, судија је навео да је НФЛ пропустио да Брејдију правилно најави оптужбе против њега и могућност суспензије.[287] Након суђења, Гудел је критикован због манипулисања са свједочењем Брејдија на саслушању поводом одлуке да га суспендује.[288]

2015: Титула у дивизији уреди

 
Брејди у новембру 2015.

На првој утакмици у сезони 2015, упутио је додавања за 288 јарди и четири тачдауна, од чега три за Гронкауског, у побједи од 28:21 против Питсбурга,[289] чиме је остварио 161 побједу у каријери у регуларном дијелу и срушио рекорд по броју побједа од стране стартног квотербека за један тим у регуларном дијелу, који је држао бивши квотербек Грин Беј пакерса — Брет Фавр.[290] На другој утакмици, остварио је додавања за 466 јарди и три тачдауна, у побједи од 40:32 против Буфала.[291] Током првих пет утакмица у сезони, остварио је бацања за 14 тачдауна, са једном пресјеченом лоптом и рејтинг додавања од 118,4.[292] На осмој утакмици, у побједи од 36:7 против Мајамија, остварио је додавања за 356 јарди и четири тачдауна и проглашен је за офанзивног играча недеље у конференцији, 25 пут у каријери.[293][294]

Након десет побједа у првих десет утакмица, Њу Ингланд је изгубио од Денвера 30:24 након продужетка; за Њу Ингланд нису играли бројни играчи у нападу због повреде, док за Денвер није играо Менинг.[295] Њу Ингланд је затим изгубио три од последњих пет утакмица и завршили су сезону са 12 побједа и четири пораза четврту годину заредом, а освојили су титулу првака дивизије седми пут заредом и пласирали се у плеј оф као други носиоци.[296][297] Регуларни дио сезоне завршио је са највише тачдауна након додавања у лиги — 36, уз седам пресјечених лопти.[298] Изабран је за Про боул 11 пут у каријери и седми пут заредом, а у избору за листу од 100 најбољих играча у лиги, завршио је на другом мјесту, иза квотербека — Кема Њутона, који је проглашен за МВП-ија.[299][300]

Са повратком Еделмана у тим након повреде, Њу Ингланд је побиједио Канзас Сити 27:20 у другој рунди плеј офа, након што су били слободни у првој рунди.[301][302] На утакмици, упутио је 28 успјешних додавања из 42 покушаја, за 302 јарде и два тачдауна, као и један постигнут тачдаун након трчања, чиме је предводио тим до петог финала конференције заредом.[303] У финалу конференције, Њу Ингланд је играо против Денвера, што је била 17 и последња утакмица између Брејдија и Менинга, у ривалству које је описано као највеће индивидуално ривалство у историји лиге.[304] У финалу, Брејди је остварио 27 додавања из 56 покушаја, за један тачдаун, уз једну пресјечену лопту, а Њу Ингланд је изгубио 20:18, након што је покушај за претварање за два поена и изједначење, на 30 секунди до краја, био неуспјешан.[305]

Суспензија због испумпавања лопти уреди

На дан 29. фебруара 2016, продужио је уговор на двије године, до краја сезоне 2019.[306] На дан 3. марта, НФЛ је уложио жалбу на пресуду судије Бермана из 2015, који је поништио одлуку о суспензији Брејдија на четири утакмице, коју је лига донијела како би га казнила због сумњи да је био умијешан у испумпавање лопти пред утакмицу финала конференције 2014. На саслушању пред комисијом од троје судија Апелационог суда за други круг Сједињених Држава, испитани су адвокат НФЛ-а и адвокат Асоцијације играча, а судија — Дени Чин, навео је у писаној изјави да су „докази о неовлашћеном петљању са лоптом убједљиви, ако не и неодољиви“.[307]

На дан 25. априла 2016, одлука да се укине казна Брејдија од четири утакмице суспензије, поништена је од стране Апелационог суда.[308][309] Други судија — Барингтон Данијелс, заједно са судијом Чином, објавио је изјаву у којој се наводи да они не могу да преиспитају пресуду, али да само утврђују да ли су испуњени минимални правни стандарди синдикалног акта Тафт—Харли 1947.[310] Предсједавајући судија — Роберт Кацман, изјавио је да су казне у НФЛ-у за такве ствари сличне и да комесар треба да дијели сопствену правду.[311] На дан 23. маја, Брејди је уложио жалбу и тражио је поновно саслушање случаја пред цијелим вијећем Апелационог суда за други круг,[312] али је суд одбио његов захтјев 13. јула.[313] На дан 15. јула, објавио је да одустаје од даље борбе и да ће одрадити суспензију на прве четири утакмице у сезони 2016.[314]

2016: Пети Супербоул уреди

 
Брејди 2016.

Након што је пропустио прве четири утакмице у сезони 2016, због суспензије, вратио се на терен у октобру, када је остварио 28 додавања из 40 покушаја, за 406 јарди и три тачдауна, у побједи од 33:13 против Кливленда и добио је награду за офанзивног играча недеље у конференцији.[315][316] Због добрих игара по повратку са суспензије, добио је награду за офанзивног играча мјесеца у конференцији, за октобар.[317]

На 11 утакмици, остварио је додавања за четири тачдауна, без пресјечене лопте, у побједи од 30:17 против Сан Франциска у гостима.[318] Са четири тачдауна на утакмици, дошао је до 444 тачдауна у регуларном дијелу сезоне, чиме је срушио рекорд Фавра по броју тачдауна за један тим. Недељу дана касније, остварио је 30 додавања од 50 покушаја, за 286 јарди и два тачдауна, у побједи од 22:17 против Њујорка..[319] То је била 500 побједа у историји тима, а током утакмице, постао је пети квотербек у историји који је остварио додавања за 60.000 јарди у каријери у регуларном дијелу сезоне, након Фавра, Менинга, Бреса и Дана Марина.[320] Недељу дана касније, Њу Ингланд је побиједио Лос Анђелес 26:10,[321] чиме је Брејди стигао до 201 побједе у каријери, укључујући и плеј оф.[322]

Побједом против Денвера,[323] Њу Ингланд је освојио осму титулу првака дивизије заредом и седми пут заредом били су слободни у првој рунди плеј офа, чиме су поставили оба рекорда у лиги.[324] На дан 20. децембра 2016, позван је на Про боул 12 пут у каријери и осми пут заредом.[325][326] Регуларни дио сезоне завршио је са 28 тачдауна након додавања и само двије пресјечене лопте, срушивши рекорд од 27:2 у односу тачдауна и пресјечених лопти, који је поставио Ник Фолс из Филаделфије 2003.[327] Уврштен је у други идеални тим лиге,[328] док је изабран за најбољег играча у лиги, у годишњој анкети НФЛ топ 100, поставши тако први играч који је двапут изабран за најбољег на листи, од њеног увођења 2011.[329]

 
Брејди са трофејом, након освајања свог петог Супербоула.

У другој рунди плеј офа, против Хјустона, који је имао најбољу одбрану у регуларном дијелу сезоне, остварио је 18 додавања из 38 покушаја, за 287 јарду и два тачдауна, уз двије пресјечене лопте, за побједу Њу Ингланда 34:16 и пласман у рекордно, шесто финале конференције заредом.[330] У финалу, у побједи од 36:17 против Питсбурга, остварио је 32 додавања из 42 покушаја, за 384 јарде и три тачдауна, без пресјечене лопте, а заједно са Беличиком, освојио је рекордну, седму титулу првака конференције за тандем тренер—квотербек, чиме се Њу Ингланд пласирао рекордни, девети пут у Супербоул.[331]

У Супербоулу LI, Њу Ингланд је играо против првака НФЦ конференције — Атланта фалконса. Брејди је остварио 43 додавања из 62 покушаја, за 466 јарди, чиме је поставио рекорд Супербоула, уз два тачдауна и једну пресјечену лопту, коју је узео Роберт Алфорд из Атланте и постигао тачдаун у другој четвртини. Њу Ингланд је губио 28:3 средином треће четвртине, али су направили серију 25:0 и изједначили на крају четврте четвртине и играли су се продужеци, по први пут у историји Супербоула. У продужетку, упутио је додавање за тачдаун и побједу 34:28,[332] Њу Ингланд је остварио највећи повратак након што су губили у историји тима, као и у историји Супербоула, док је Брејди освојио свој пети Супербоул, чиме је поставио рекорд по броју титула неког квотербека и изједначио се на првом мјесту са највише побједа у историји Супербоула, са одбрамбеним играчем —Чарлсем Хејлијем; такође, проглашен је за МВП-ија Супербоула по четврти пут, чиме је поставио нови рекорд.[333]

2017: МВП и пораз у Супербоулу уреди

На дан 12. маја 2017, нашао се на омоту за видео игру Madden NFL 18.[334] У интервјуу за телевизију CBS, 17. маја, Чарли Роуз је упитао Брејдијеву жену — Жизел Биндшен, да ли жели да се он повуче, упркос томе што игра на високом нивоу; Биндшен је рекла да је Брејди доживио потрес мозга 2016, изјавивши: „мислим да често има потрес мозга, мислим, не причамо о томе, али има потрес мозга. Стварно не мислим да је здраво за било кога да пролази то.“[335][336] Након њене изјаве, НФЛ је издао саопштење, у којем су написали: „прегледали смо све извјештаје повезане са Томом Брејдијем, од стране неповезаних консултаната за неуротрауму и сертификованих атлетских тренера посматрача, који су радили на утакмицама које су Патриотси играли и кући и у гостима у сезони 2016, као и клупске извјештаје о повредама, који су послати званичницима лиге. Не постоје записи који указују на то да је господин Брејди претрпио повреду главе или потрес мозга или да је излагао или се жалио на симптоме потреса мозга. Данас смо били у контакту са НФЛПА и сарађиваћемо заједно како бисмо прикупили више информација од медицинског особља клуба и господина Брејдија.“[337][338] Брејдијев агент — Дон Џе, изјавио је да му није дијагностификован потрес мозга током 2016.[339]

На првој утакмици у сезони 2017, Њу Ингланд је изгубио од Канзас Ситија.[340] На другој утакмици, остварио је додавања за 44 јарде и три тачдауна, у побједи од 36:20 против Њу Орлеанса и добио је награду за офанзивног играча недеље 28 пут у каријери,[341] чиме је срушио рекорд Пејтона Менинга по броју добијених награда у каријери.[342][343] На шестој утакмици, Њу Ингланд је побиједио Њујорк 24:17,[344] чиме је Брејди остварио 187 побједу у каријери, поставивши рекорд са највише побједа неког играча у регуларном дијелу у историји НФЛ лиге.[345] На дан 19. децембра, изабран је за Про боул 13 пут у каријери.[346] Са 40 година, постао је најстарији квотербек у историји који је стартовао све утакмице свог тима у регуларном дијелу сезоне, чиме је срушио рекорд Дага Флутија, који је са 38 година стартовао сваку утакмицу за Сан Дијего 2001; сезону је завршио са додавањима за 4,577 јарди, по чему је био лидер лиге и постао је најстарији играч у историји који је завршио сезону као лидер по броју јарди након додавања.[347] Нашао се у првом идеалном тиму лиге по трећи пут,[348] а такође, са 40 од 50 гласова, проглашен је за МВП-ија по трећи пут у каријери.[349] Другу годину заредом и трећи пут укупно, проглашен је за најбољег играча лиге у годишњем избору НФЛ топ 100.[350]

 
Брејди током Супербоула, на којем је поставио рекорд по броју јарди након додавања.

У другој рунди плеј офа, Њу Ингланд је побиједио Тенеси 35:14 и пласирали су се у финале конференције седму годину заредом.[351] Дан након побједе против Тенесија, откривено је да је имао мањи захват на десној руци, због чега му је стављено неколико конаца.[352] Упркос повреди, стартовао је финале конференције, против Џексонвила, који је водио 17:10 на крају треће четвртине, али је Брејди предводио тим у четвртој четвртини коју су добили 14:3 и побиједили су 24:20.[353] Брејди је тако са Њу Ингландом освојио титулу првака конференције осми пут у каријери и изборио је наступ у Супербоулу, такође осми пут.

У Супербоулу LII, играли су против Филаделфије. Остварио је 28 успјешних додавања из 48 покушаја, за три тачдауна, једну пресјечену лопту и 505 јарди, чиме је поставио нови рекорд по броју јарди на једној утакмици у плеј офу.[354][355] На два минута до краја, Филаделфија је водила 38:33, Брендон Грахам је сековао Брејдија, играчи Филаделфије су узели ничију лопту и постигли гол из поља за побједу 41:33, чиме су освојили прву титулу у историји, а на утакмици, тимови су заједно постигли највећи број јарди у историји НФЛ лиге.[356] То је био трећи пут да је Брејди изгубио у Супербоулу, поставши тако један од четворице стартних квотербекова који су изгубили најмање три пута, након Џима Келија, Франа Таркентона и Џона Елвеја.[357][358]

2018: Шести Супербоул уреди

Сезону 2018, своју 19 у НФЛ-у, почео је са додавањима за 277 јарди и три тачдауна, уз једну пресјечену лопту, у побједи од 27:20 против Хјустона, у првом колу.[359][360] На петој утакмици, против Индијанаполиса, упутио је додавање за тачдаун Џоша Гордона, што му је било додавање за 500 тачдаун у каријери, а Гордон је постао 71 играч који је ухватио његово додавање за тачдаун, чиме је срушио рекорд Винија Теставердеа, који је упутио тачдаун додавања за 70 играча.[361][362] На 15 утакмици, стигао је до 70.000 јарди након додавања, поставши четврти квотербек у историји лиге који је то успио. На 16 утакмици, упутио је додавања за 126 јарди, у побједи од 24:12 против Буфала, чиме је Њу Ингланд освојио десету титулу првака дивизије заредом и 16 за 18 година.[363] На 17 утакмици, Њу Ингланд је побиједио Њујорк 38:3, захваљујући чему су имали најбољи учинак у Источној конференцији и били су слободни у првој рунди плеј офа.[364][365] Сезону је завршио са 375 успјешних додавања из 570 покушаја, за 4,355 јарди, 29 тачдауна и 11 пресјечених лопти.[366] Изабран је на шесто мјесто у листи најбољих 100 играча у НФЛ-у.[367]

У другој рунди плеј офа, Њу Ингланд је побиједио Лос Анђелес чарџерсе 41:28[368] и пласирали су се у финале конференције, осми пут заредом, гдје су играли против Канзас Ситија у гостима.[369] На полувремену, Њу Ингланд је водио 14:0, али је Канзас успио да изједначи у другом полувремену, на 31:31 и играо се продужетак. Брејди је упутио додавање од 75 јарди, а Рекс Бурхед је постигао тачдаун након трчања за побједу; изборио је тако трећи наступ у Супербоулу заредом и девети у каријери.[370]

У Супербоулу LIII, остварио је 21 додавање из 35 покушаја, за 262 јарде, уз једну пресјечену лопту, а Њу Ингланд је побиједио Лос Анђелес ремсе 13:3, што је био најмањи број постигнутих поена у историји Супербоула. По први пут, на свом деветом Супербоулу, није упутио додавање за тачдаун, иако је, при резултату 3:3, на мање осам минута до краја, додао лопту до Гронкауског, који је постигао тачдаун за вођство.[371] Њу Ингланд се изједначио са Питсбургом са највише титула у историји лиге, са шест,[372] а Брејди је постао први играч у историји НФЛ-а који је освојио титулу шест пута, престигавши Чарлса Хејлија, са којим је био изједначен, са по пет титула.[373] Такође, са 41 годином, постао је најстарији квотербек у историји који је освојио Супербоул.[374]

2019: Последња сезона у Њу Ингланду уреди

 
Брејди на утакмици против Вашингтона 2019.

На дан 4. августа 2019, продужио је уговор на још двије године, до 2021, вриједан 70 милиона долара,[375] а услови у уговору омогућили су му да буде слободан агент на крају 2019.[376] Са годишњом зарадом од 21,5 милиона долара, био је најплаћенији играч тима у 2019.[377] Беличек није хтио да му да уговор на дужи период, који је Брејди тражио.[378]

Сезону 2019. почео је са остварених 24 додавања од 36 покушаја, за 341 јарду и три тачдауна, у побједи од 33:3 против Питсбурга.[379] У побједи од 33:7 против Вашингтона, у петом колу, остварио је додавања за 348 јарди, чиме је дошао на треће мјесто по броју јарди након додавања свих времена, са 71,923, престигавши Фавра, а дошао је на 17 јарди иза Менинга.[380] Недељу дана касније, у побједи од 33:14 против Њујорка, остварио је 31 додавање из 41 покушаја, за 334 јарде, чиме је престигао Менинга на другом мјесту по броју јарди у регуларном дијелу, иза Бреса, а рачунајући и плеј оф, дошао је до првог мјеста, са највише јарди.[381]

Иако је одбрана Њу Ингланда била добра, напад је стагнирао, а Брејди је рекао пријатељима да је осјетио да је Беличек узео напад здраво за готово, због тога што је био толико добар толико дуго; за телевизију NBC, изјавио је да је то била најјаднија серија 8—0 од стране квотербека у НФЛ-у.[371] Након што су сезону почели са свих осам побједа на осам утакмица, у наставку су изгубили три од пет мечева, од чега два заредом, од Хјустона 28:22[382] и Канзас Ситија 23:16.[383] На 17 утакмици у сезони, последњој у регуларном дијелу, против Мајамија, остварио је додавања за 221 јарду и два тачдауна, али је једна његова лопта пресјечена и, његов бивши саиграч — Ерик Роув, постигао је тачдаун за побједу Мајамија 27:24. Њу Ингланд је освојио титулу у дивизији 11 пут заредом, са 12 побједа и четири пораза, али су морали да играју од прве рунде у плеј офу, јер су имали слабији скор од Балтимора и гори међусобни скор од Канзас Ситија, који је такође завршио са 12 побједа и четири пораза у дивизији АФЦ Запад; то је био први пут од 2009. да је Њу Ингланд морао да учествује од прве рунде.[384] Са два тачдауна на утакмици, престигао је Менинга на другом мјесту по броју тачдауна након додавања, са 541, иза Бреса.[385]

 
Брејди и Сони Мичел, на првој утакмици плеј офа 2019, против Тенеси тајтанса.

У другој рунди плеј офа, Њу Ингланд је играо против Тенесија. На 15 секунди до краја, при резултату 14:13, за Тенеси, Брејди је упутио додавање, али је лопта пресјечена и корнебек Тенесија — Логан Рајан, постигао је тачдаун за побједу 20:13.[386][387]

На дан 17. марта 2020, дан прије истека уговора са Њу Ингландом, објавио је да неће продужити уговор за 2020. и да ће напустити клуб након 20 година.[388] Након што је потписао уговор са Тампа Бејом, постављени су билборди захвалности за све што је урадио на десет разних локација у граду Њу Ингланду, као и Масачусетсу.[389]је

Тампа Беј баканирси уреди

2020: Седми Супербоул уреди

На дан 20. марта 2020. потписао је двогодишњи уговор са Тампа Беј баканирсима, вриједан 50 милиона долара гарантованог новца, а 4,5 милиона годишње у случају неактивности; уговор је такође укључивао клаузуле о забрани трејда и преговора са другим тимовима.[390] Иако је број 12, који је носио током цијеле каријере, био већ додијељен Крису Гудвину, Гудвин је понудио да му да број, а он је узео број 14.[391] У априлу 2020, Роб Гронкауски, са којим је играо у Њу Ингланду у периоду од 2010. до 2018, а који је првобитно био завршио каријеру на крају 2018, вратио се и потписао уговор са Тампа Бејом.[392] Тренер — Брус Аријанс, изјавио је да је Брејди захтијевао да клуб доведе Гронкауског.[393]

 
Брејди на утакмици против Вашингтона у плеј офу 2020.

За Баканирсе дебитовао је 13. септембра, у поразу 34:23 од Њу Орлеанса, за који је играо Дру Брис. Остварио је 23 додавања из 36 покушаја, за 239 јарди, два тачдауна и двије пресјечене лопте, а постигао је један тачдаун након трчања.[394] Тампа Беј је остварила три побједе заредом на наредне три утакмице, а на четвртој утакмици, у побједи од 38:31 против Лос Анђелес чарџерса, упутио је 30 додавања из 46 покушаја, за 369 јарди, пет тачдауна и једну пресјечену лопту.[395] Са 43 године, постао је најстарији квотербек који је упутио додавања за пет тачдауна на утакмици,[396] а такође, добио је награду за офанзивног играча конференције НФЦ по први пут у каријери.[397] На деветој утакмици, у поразу 38:3 против Њу Орлеанса, упутио је додавања за 209 јарди, али су му три лопте пресјечене, што му је било највише изгубљених лопти на једној утакмици у каријери.[398]

На 16 утакмици, у побједи од 47:7 против Детроита, упутио је 22 додавања из 27 покушаја, за 348 јарди и четири тачдауна у првом полувремену, чиме је остварио максимални рејтинг додавања, од 158.3, након чега је одмарао у другом полувремену. Са побједом, Тампа Беј се пласирала у плеј оф први пут послије 13 година.[399] Сезону је завршио са додавањима за 4,633 јарде, 40 тачдауна и 12 пресјечених лопти,[400][401] а Тампа Беј је завршила на другом мјесту у дивизији НФЦ Југ и морали су да играју од прве рунде у плеј офу.[402]

У првој рунди плеј офа, Тампа Беј је играла против Вашингтона. Бацио је додавања за 381 јарду и два тачдауна, за побједу од 31:23; током утакмице, постао је најстарији играч у историји лиге који је упутио додавање за тачдаун у плеј офу.[403] У другој рунди, упутио је додавања за 199 јарди и два тачдауна, у побједи од 30:20 против Њу Орлеанса. На утакмици, Брејди са 43 године, играо је против Бриса са 40 година, а утакмица је означена као једна од најбољих, јер је то последњи меч између играча који су били на прва два мјеста по броју тачдауна и по броју остварених јарди након додавања.[404][405] Након 13 финала конференције са Њу Ингландом, по први пут се пласирао у финале у дресу Тампа Беја и 14 пут у каријери.[406][407][408] У финалу конференције, у побједи од 31:26 против Грин Беја, упутио је 20 додавања из 36 покушаја, за 280 јарди, три тачдауна и три пресјечене лопте. На утакмици, по први пут је играо против Арона Роџерса у плеј офу, а њих двојица су статистички били најуспјешнији квотербекови у лиги.[409] Са побједом, пласирао се у десети Супербоул, чиме је додатно повећао рекорд. Такође, постао је четврти квотербек који се у Супербоул пласирао са два различита тима, након Мортона, Варнера и Менинга, а други квотербек, након Мортона, коју се у Супербоул пласирао из обје конференције,[410] а Тампа Беј је постао први тим који се пласирао у Супербоул коју се одржава на њиховом терену.[411]

На Супербоулу LV, остварио је додавања за 201 јарду и три тачдауна, у побједи од 31:9 против Канзас Ситија и проглашен је за МВП-ија. Са додавањима за два тачдауна Гронкауског, поставио је рекорд са највише додавања за тачдаун једном хватачу у плеј офу, са 14, чиме је срушио рекорд Монтане који је Џерију Рајсу упутио додавања за 13 тачдауна.[412] Са седмим освојеним Супербоулом, додатно је повећао рекорд по броју титула једног играча и повећао је рекорд по броју добијених награда за МВП-ија, са пет.[413] Постао је други квотербек који је освојио Супербоул са два различита тима, након Менинга;[414] такође, постао је играч са највише освојених титула у историји НФЛ-а, од оснивања 1920, рачунајући титуле освојене прије увођења Супербоула 1966, а изједначио се са Отом Грахамом по броју освојених титула у професионалном фудбалу; Грахам је освојио три титуле у НФЛ-у и четири у ААФЦ-у. Такође, са 43 године, постао је најстарији квотербек у историји Супербоула који је стартовао утакмицу, који је играо, који је побиједио и који је добио награду за МВП-ија.[415]

2021: уреди

На дан 11. фебруара 2021. откривено је да се Брејди већим дијелом 2020. носио са нелагодношћу у кољену и да му је потребан мањи артроскоп за рутинско чишћење.[416] На дан 12. марта, продужио је уговор на још једну годину, до 2022.[417][418]

У оквиру меча четвртог кола регуларне сезоне 2021. г., Брејди је у прајм-тајм термину са својим Баксима гостовао на Стадиону Жилет у Бостону.

Ривалство са Менингом уреди

Ривалство између Брејдија и Менинга трајало је од 2001. до 2015. и сматра се највећим индивидуалним ривалством у НФЛ-у свих времена.[419] Поређено је са великим ривалствима из других спортова, као што су ривалства Меџика Џонсона и Ларија Бирда у кошарци, Мухамеда Алија и Џоа Фрејзера у боксу, Кристијана Роналда и Лионела Месија у фудбалу, као и Роџера Федерера и Рафаела Надала у тенису.[420][421]

Брејди је за Њу Ингланд играо од 2000, када је изабран као 199 пик у шестој рунди драфта, до 2019.[422] Након што се Дру Бледсо повриједио на другој утакмици у сезони 2001, Брејди је стартовао наредну утакмицу против Индијанаполис колтса, за које је играо Менинг, што је био њихов први дуел, а Њу Ингланд је побиједио 44:13.[423] Био је стартни квотербек у Њу Ингланду до 2019, изузев сезоне 2008, коју је пропустио због повреде, док је 2016. пропустио прве четири утакмице због суспензије. Менинга је на драфту 1998, изабрао Индијанаполис као првог пика, а играо је за тим до 2010, након чега је морао да пропусти сезону 2011. због повреде врата, а предводио је тим до учешћа у два Супербоула, од којих су освојили један.[424] Након 14 година у Индијанаполису, прешао је у Денвер бронкосе 2012, гдје је играо до краја 2015, када је завршио каријеру. Предводио је и Денвер до учешћа у два Супербоула и освојио је један, на последњој утакмици у каријери.[425]

Брејди је освојио Супербоул укупно седам пута, шест пута док је играо за Њу Ингланд и једном за Тампа Беј, док је Менинг освојио двапут, по једном за Индијанаполис и Денвер, чиме су њих двојица једини играчи који су освојили титуле са два различита клуба.[426] Менинг је пет пута проглашен за МВП-ија лиге, а Брејди трипут,[427] док је Брејди пет пута проглашен за МВП-ија Супербоула, а Менинг једном.[428] Обојица су учествовала на Про боулу по 14 пута,[429] а такође, обојица су изабрана у најбољи тим НФЛ-а свих времена 2019. у част прославе стогодишњице лиге.[430][431]

Међусобно су се састајали 17 пута, Брејди је побиједио 11, а Менинг шест пута.[432]

Ван терена уреди

Појављивао се као гост у више популарних телевизијских програма, као што је Уживо суботом увече 2005.[433] Као гласовни глумац, позајмио је глас свом лику у епизоди цртане серије Симпсонови — „Хомер и Аве Марија Неда“ (енгл. Homer and Ned's Hail Mary Pass) у фебруару 2005, а у епизоди, гласове својим ликовима позајмили су и Леброн Џејмс, Јао Минг, Мишел Кван и Ворен Сап.[434] Године 2006, појавио се у епизоди анимиране комедије ситуације Породични човјек — „Игре Патриотса“, а обје епизоде су снимљене недељу дана прије Супербоула тих година.[435] Године 2009, појавио се у епизоди серије Свита,[436] док се 2015. појавио као фиктивна верзије себе у филму Свита,[437] као и у филму Тед 2.[438]

Године 2007, био је модел за колоњску воду компаније Stetson.[439] Појавио се у бројним рекламама за компаније Uggs, Under Armour, Movado, Aston Martin и Glaceau Smartwater, а према подацима часописа Forbes, зарадио је око 7 милиона евра од реклама само у току 2014.[440][441][442] Године 2016, учествовао је у комерцијалној кампањи Beautyrest Black, компаније Simmons Bedding Company.[443] Такође 2016, покренуо је сопствену линију веганских грицкалица.[444]

На дан 20. јануара 2016, покренуо је сопствени вебсајт — TB12Sports.com, на којем се налазе информације о његовом режиму тренинга, као и онлајн продавница за куповину опреме и робе.[445] Касније током године, 23. августа, бренд TB12, проширен је и на линију грицкалица, које садрже дијеталне, веганске и еколошке састојке, који не садрже глутен и млијечне производе.[446] Мјесец дана касније, заједно са компанијама Boston Private и Robert Paul Properties, формирао је фондацији TB12, чији је циљ да обезбиједи бесплатну његу након повреде и тренинг сиромашним младим спортистима.[447] У марту 2017, покренуо је сопствену линију љубичасте шаргарепе, за оброке који се нуде у његовом режиму исхране TB12. У оброку се користи природна храна, чији је фокус обезбјеђивање хранљивих састојака за опоравак током вјежбања.[448][449] На дан 19. септембра 2017, издавачка кућа Simon & Schuster, објавила је његову прву књигу — Метод TB12: Како постићи доживотни врхунски учинак. За 48 сати од објављивања, нашла се на првом мјесту на списку најпродаванијих бестселера на сајту Amazon.com.[450] На дан 8. октобра 2017, књига се нашла на првом мјесту најпродаванијих бестселера на недељној листи The New York Times-а.[451]

Године 2018, режисер — Готам Чопра, објавио је документарни филм од шест епизода о Брејдију, које су снимане током сезоне 2016, када је освојио пети Супербоул, а у епизодама се приказује његов режим тренинга, као и породични живот са женом и двоје дјеце; назван је Tom vs Time, а приказиван је на платформи Facebook Watch.[452] Према часопису The New York Times, у документарцу, приказан је током кампање против устаљеног мишљења о животном вијеку квотербека.[453] Године 2020, покренуо је своју продукцијску кућу — 199 Productions.[454]

Заједно са Пејтоном Менингом, Тајгером Вудсом и Филом Микелсоном, учествовао је на хуманитарном голф мечу 2 на 2, како би прикупили новац за опоравак од посљедица пандемије ковида 19; побиједили су Вудс и Пејтон.[455][456]

Приватни живот уреди

 
Брејди на хуманитарној вожњи бицикла — „Најбољи другари“, у Хајенсу, у мају 2009.

Одгајан је као римокатолик, а у интервјуу за часопис The New York Times, рекао је да је духован, али не и религиозан.[457] Изјавио је: „не знам у шта вјерујем. Мислим да постоји систем вјеровања, само нисам сигуран шта је то.“[458] У периоду од 2004. до краја 2006, излазио је са глумицом Бриџет Мојнахан,[459] а у фебруару 2007, у интервјуу за часопис People, Мојнахан је изјавила да је у трећем мјесецу трудноће и да очекује Брејдијево дијете.[459][460] Њих двоје су раскинули почетком децембра 2006, у периоду када је Мојнахан остала трудна.[461] Њихов син — Џон Едвард Томас Мојнахан, рођен је у августу 2007, у Санта Моници, у Калифорнији.[462][463]

Он је један од ретких професионалних спортиста који је у потпуности веган.[464]

У децембру 2006, након што је раскинуо са Мојнахан, почео је да излази са бразилском манекенком — Жизел Биндшен.[465] Године 2009, изјавио је да је упознао Биндшен тако што им је заједнички пријатељ уговорио састанак на слијепо.[466] Вјенчали су се 26. фебруара 2009, на приватној церемонији у Санта Моници.[467] Заједно, имају двоје дјеце. У децембру 2009, добили су сина коме су дали име Бенџамин Рејн,[468] док су у децембру 2012. добили ћерку — Вивијен Лејк.[469]

Бејзбол играч — Кевин Јукилис, постао му је зет 2012, када се оженио са његовом сестром, Џулијом.[470] Са породицом живи у Бруклину, а понекад и у Њујорку.[471] Имају више кућа, а љети живе у приватном резиденцијском клубу Џелоустон, близу Биг Скаја или у Аминији.[472][473] Након што је прешао у Тампа Беј баканирсе 2020, изнајмио је вилу у Тампи, од бившег бејзбол играча и власника Мајами марлинсаДерека Џетера.[474] У децембру 2020, купили су кућу у Индијан Крику.[475]

Политика уреди

 
Брејди игра хватања са војником Америчког ратног ваздухопловства, у ваздушној бази у Катару, 2018.

Као специјални гост, присуствовао је говору предсједника Џорџа В. Буша, 20. јануара 2004.[476] Исте године, за часопис ESPN The Magazine, изјавио је да би кандидовање за Сенатора Сједињених Држава била његова „најлуђа амбиција“.[477][478]

Пријатељ је са бившим предсједником САД — Доналдом Трампом,[479][480] а 2017, изјавио је да зна Трампа 16 година.[481] На политичком скупу у Њу Хемпширу, дан прије предсједничких избора 2016, Трамп је изјавио да га је Брејди назвао и да му је рекао: „Доналде, ја те подржавам, ти си мој пријатељ и гласаћу за тебе.“ Ипак, Жизел Биндшен је на друштвеној мрежи Instagram, на питање да ли она и Брејди подржавају Трампа, одговорила „НЕ!“[482] Након Трампове кампање „Учинимо Америку сјајном поново“, капа са тим слоганом је пронађена у његовој свлачионици, али је он, на питања новинара, изјавио да му је Биндшен рекла да више не расправља о политици и да је то добра одлука.[483] Након освајања Супербоула 2017, није се придружио саиграчима у посјети Бијелој кући, наводећи приватне породичне разлоге.[484]

У интервјуу са Хауардом Стерном, у емисији The Howard Stern Show, у априлу 2020, рекао је да му је Трамп тражио да говори на конвенцији Републиканаца 2016, али да је он одбио, изјавивши: „било ми је непријатно јер не можете поништити ствари, не да бих поништио пријатељство, али политичка подршка је потпуно другачија од подршке пријатеља.“ Рекао је да зна Трампа од 2001. и да га је Трамп питао да буде судија на такмичењу за Мис САД 2002, након побједе у Супербоулу. Изјавио је да њих двојица имају пријатељски однос, да је Трамп долазио на утакмице Њу Ингланда, да се чују телефоном, као и да понекад играју голф заједно, али да не сматра да је добар потез да буде укључен у догађај који поларизира, попут предсједничких избора.[485]

Иако се у медијима писало да ће можда да се укључи у политику,[486] у интервјуу 2015, изјавио је да то неће урадити.[487][488][489]

Године 2018, подржао је Хелен Брејди, из Републиканске странке, у избору за државног ревизора у Масачусетсу, али је изгубила од Сузан Бамп из Демократске странке.[490][491][492]

Дијета и стил живота уреди

У свом режиму за очување здравља, користи технику трансценденталне медитације, јогу, као и веганску дијету 80/20, која укључује 80% алкалија и 20% кисјелина.[493]

Заједно са породицом, придржава се контроверзне, строге дијете, „метода TB12“, која је привукла велику пажњу медија.[494][495] Залаже се за то дневни унос воде у килограмима, треба да износи половину нечије тјелесне тежине у килограмима, а изјавио је да свакодневно уноси неколико стотина унци воде, односно минимум пет литара.[496][497] Не конзумира већину воћа, печурке, парадајз, паприке, патлиџан, кафу, спортски напитак Геторејд, бијели шећер, брашно, глутен, млијечне производе, соду, житарице, бијели пиринач, кромпир и хљеб.[498][499]

Његов пријатељ и саиграч — Роб Гронкауски, користи његову дијету базирану на биљкама, од 2017, а такође тренира са његовим фитнес тренером — Алексом Герером.[500][501] Међу осталим спортистима који користе његову дијету, су квотербек — Кирк Кузинс[502] и хокејаш — Марк Шајфли.[503][504]

Статистика каријере уреди

Легенда
НФЛ МВП
Супербоул МВП
Године када је освојио Супербоул
Рекорд НФЛ-а
Водећи у лиги
Болдовано Рекорд каријере

Регуларни дио уреди

Г Тим Резултат
у сезони
Додавања Трчање Сековање Ничија лопта
У Ст. Рез. КД ПД Пр. ЈД Ј/П НД ТД ПЛ РД ПТ ЈД Ј/П НД Т ТД СК ЈД НЛ
О
НЛ
И
2000. ЊУ 1 0 1 3 33.3 6 2.0 6 0 0 42.4 0 0 0.0 0 0 0 0 0 0
2001. ЊУ 15 14 11−3 264 413 63.9 2,843 6.9 91 18 12 86.5 36 43 1.2 12 0 41 216 12 3
2002. ЊУ 16 16 9−7 373 601 62.1 3,764 6.3 49 28 14 85.7 42 110 2.6 15 1 31 190 11 5
2003. ЊУ 16 16 14−2 317 527 60.2 3,620 6.9 82 23 12 85.9 42 63 1.5 11 1 32 219 13 5
2004. ЊУ 16 16 14−2 288 474 60.8 3,692 7.8 50 28 14 92.6 43 28 0.7 10 0 26 162 7 5
2005. ЊУ 16 16 10−6 334 530 63.0 4,110 7.8 71 26 14 92.3 27 89 3.3 15 1 26 188 4 3
2006. ЊУ 16 16 12−4 319 516 61.8 3,529 6.8 62 24 12 87.9 49 102 2.1 22 0 26 175 12 4
2007. ЊУ 16 16 16−0 398 578 68.9 4,806 8.3 69 50 8 117.2 37 98 2.6 19 2 21 128 6 4
2008. ЊУ 1 1 1−0 7 11 63.6 76 6.9 26 0 0 83.9 0 0 0.0 0 0 0 0 0 0
2009. ЊУ 16 16 10−6 371 565 65.7 4,398 7.8 81 28 13 96.2 29 44 1.5 9 1 16 86 4 2
2010. ЊУ 16 16 14−2 324 492 65.9 3,900 7.9 79 36 4 111.0 31 30 1.0 9 1 25 175 3 1
2011. ЊУ 16 16 13−3 401 611 65.6 5,235 8.6 99 39 12 105.6 43 109 2.5 13 3 32 173 6 2
2012. ЊУ 16 16 12−4 401 637 63.0 4,827 7.6 83 34 8 98.7 23 32 1.4 7 4 27 182 2 0
2013. ЊУ 16 16 12−4 380 628 60.5 4,343 6.9 81 25 11 87.3 32 18 0.6 11 0 40 256 9 3
2014. ЊУ 16 16 12−4 373 582 64.1 4,109 7.1 69 33 9 97.4 36 57 1.6 17 0 21 134 6 3
2015. ЊУ 16 16 12−4 402 624 64.4 4,770 7.6 76 36 7 102.2 34 53 1.6 13 3 38 225 6 2
2016. ЊУ 12 12 11−1 291 432 67.4 3,554 8.2 79 28 2 112.2 28 64 2.3 15 0 15 87 5 0
2017. ЊУ 16 16 13−3 385 581 66.3 4,577 7.9 64 32 8 102.8 25 28 1.1 7 0 35 201 7 3
2018. ЊУ 16 16 11−5 375 570 65.8 4,355 7.6 63 29 11 97.7 23 35 1.5 10 2 21 147 4 2
2019. ЊУ 16 16 12−4 373 613 60.8 4,057 6.6 59 24 8 88.0 26 34 1.3 17 3 27 185 4 1
2020. ТБ 16 16 11−5 401 610 65.7 4,633 7.6 50 40 12 102.2 30 6 0.2 4 3 21 143 4 1
Укупно 301 299 230−69 6,778 10,598 64.0 79,204 7.5 99 581 191 97.2 637 1,045 1.7 22 25 521 3,272 125 49

Плеј оф уреди

Г Тим Резултат
у сезони
Додавања Трчање Сековање Ничија лопта
У Ст. Рез. КД ПД Пр. ЈД Ј/П НД ТД ПЛ РД ПТ ЈД Ј/П НД Т ТД СК ЈД НЛ
О
НЛ
И
2001. ЊУ 3 3 3−0 60 97 61.9 572 5.9 29 1 1 77.3 8 22 2.8 6 1 5 36 1 0
2003. ЊУ 3 3 3−0 75 126 59.5 792 6.3 52 5 2 84.5 12 18 1.5 12 0 0 0 0 0
2004. ЊУ 3 3 3−0 55 81 67.9 587 7.2 60 5 0 109.4 7 3 0.4 3 1 7 57 1 1
2005. ЊУ 2 2 1−1 35 63 55.6 542 8.6 73 4 2 92.2 3 8 2.7 7 0 4 12 2 0
2006. ЊУ 3 3 2−1 70 119 58.8 724 6.1 49 5 4 76.5 8 18 2.3 12 0 4 22 2 0
2007. ЊУ 3 3 2−1 77 109 70.6 737 6.8 53 6 3 96.0 4 −1 −0.2 2 0 8 52 1 1
2009. ЊУ 1 1 0−1 23 42 54.8 154 3.7 24 2 3 49.1 0 0 0.0 0 0 3 22 1 1
2010. ЊУ 1 1 0−1 29 45 64.4 299 6.6 37 2 1 89.0 2 2 1.0 3 0 5 40 1 0
2011. ЊУ 3 3 2−1 75 111 67.6 878 7.9 61 8 4 100.4 9 10 1.1 4 1 3 15 0 0
2012. ЊУ 2 2 1−1 54 94 57.4 664 7.1 49 4 2 84.7 3 4 1.3 3 0 1 9 0 0
2013. ЊУ 2 2 1−1 37 63 58.7 475 7.5 53 1 0 87.7 3 6 2.0 8 1 4 34 1 0
2014. ЊУ 3 3 3−0 93 135 68.9 921 6.8 46 10 4 100.3 11 10 0.9 9 1 4 24 0 0
2015. ЊУ 2 2 1−1 55 98 56.1 612 6.2 42 3 2 76.6 9 19 2.1 11 1 4 18 0 0
2016. ЊУ 3 3 3−0 93 142 65.5 1,137 8.0 48 7 3 97.7 9 13 1.4 15 0 9 42 0 0
2017. ЊУ 3 3 2−1 89 139 64.0 1,132 8.1 50 8 0 108.6 7 8 1.1 6 0 4 17 1 1
2018. ЊУ 3 3 3−0 85 125 68.0 953 7.6 35 2 3 85.8 5 −4 −0.8 0 0 1 9 1 0
2019. ЊУ 1 1 0−1 20 37 54.1 209 5.6 29 0 1 59.4 0 0 0.0 0 0 0 0 0 0
2020. ТБ 4 4 4−0 81 138 58.7 1,061 7.7 52 10 3 98.1 13 −3 −0.2 2 1 6 37 1 0
Укупно 45 45 34−11 1,106 1,764 62.7 12,449 7.1 73 83 38 90.4 113 133 1.2 15 7 72 446 13 4

Супербоул уреди

Година СБ Тим Пр. Додавања Трчање Резултат
КД ПД Про. ЈД Ј/П ТД ПЛ РД ПТ ЈД Ј/П ТД
2001. XXXVI ЊУИ СЛР 16 27 59.3 145 5.4 1 0 86.2 1 3 3.0 0 Поб. 20:17
2003. XXXVIII ЊУИ КАР 32 48 66.7 354 7.4 3 1 100.5 2 12 6.0 0 Поб. 32:29
2004. XXXIX ЊУИ ФИЛ 23 33 69.7 236 7.2 2 0 110.2 1 −1 −1.0 0 Поб. 24:21
2007. XLII Њу ЊУЏ 29 48 60.4 266 5.5 1 0 82.5 0 0 0 0 Пор. 17:14
2011. XLVI ЊУИ ЊУЏ 27 41 65.9 276 6.7 2 1 91.5 0 0 0 0 Пор. 21:17
2014. XLIX ЊУИ СИ 37 50 74.0 328 6.6 4 2 101.1 2 −3 −1.5 0 Поб. 28:24
2016. LI ЊУИ АТЛ 43 62 69.4 466 7.5 2 1 95.2 1 15 15.0 0 Поб. 34:28 (OT)
2017. LII ЊУИ ФИЛ 28 48 58.3 505 10.5 3 0 115.4 1 6 6.0 0 Пор. 41:33
2018. LIII ЊУИ ЛАР 21 35 60.0 262 7.5 0 1 71.3 2 −2 −1.0 0 Поб. 13:3
2020. LV ТБ КС 21 29 72.4 201 6.9 3 0 125.8 4 −2 −0.5 0 Поб. 31:9
Укупно 277 421 65.8 3,039 7.2 21 6 97.7 14 28 2.0 0 Поб.−Пор. 7−3

Постигнућа и рекорди уреди

Рекорди каријере уреди

  • Највише побједа од стране квотербека: 264
  • Највише играних утакмица од стране квотербека: 346
  • Највише стартованих утакмица од стране квотербека: 344
  • Највише играних утакмица од стране неког играча у нападу: 346
  • Највише стартованих утакмица од стране неког играча у нападу: 344
  • Највише јарди након додавања: 91,653
  • Највише тачдауна након додавања: 664
  • Највише додавања за побједу: 61
  • Највише повратака у четвртој четвртини: 48
  • Највише освојених титула у НФЛ-у од стране играча: 7
  • Највише освојених титула у професионалном фудбалу од стране играча: 7 (изједначен са Отом Грахамом)[505]

Регуларни дио сезоне уреди

  • Највише побједа од стране квотербека: 230[66]
  • Највише утакмица у којима је упутио додавање за два или више тачдауна : 173
  • Највише играча којима је упутио додавање за тачдаун: 77
  • Најбољи однос између тачдауна и пресјечених лопти у сезони: 28:2[506]
  • Највише побједа на гостовању од стране квотербека: 98[507]
  • Највише побједа кући од стране квотербека: 121[508]
  • Једини квотербек који је на три утакмице заредом остварио додавања за 300 или више јарди, три или више тачдауна и без пресјечене лопте[509]
  • Највише сезона са 35 или више додавања за тачдаун: 5 (изједначен)
  • Највише стартова (299)
  • Најстарији квотербек који је сезону завршио као лидер лиге по броју јарди након додавања: 40 (4,577 јарди: 2017)[510]
  • Највише јарди у сезони од стране квотербека који има 40 година или је старији (43 године): 4,633[510]
  • Најстарији играч који је добио награду за МВП-ија лиге: 40[84]
  • Најстарији играч који је изабран у идеални први тим лиге: 40[511]
  • Највише јарди након додавања за један тим: 74,571[84]
  • Највише тачдауна након додавања за један тим: 541[512]
  • Највише наступа на Про боулу: 14 (изједначен)[513]
  • Највише сезона за један тим од стране квотербека: 19[514]
  • Највише покушаја додавања: 10,598
  • Највише тачдауна након додавања: 581
  • Највише сезона у којима је завршио као најбољи у лиги по броју додавања за тачдаун: 4 (изједначен)[515]
  • Највише узастопних сезона са најмање 10 побједа од стране стартног квотербека: 12 (изједначен са Пејтоном Менингом)
  • Највише узастопних сезона са најмање 11 побједа од стране стартног квотербека: 11
  • Највише узастопних сезона са скором 9-7 или бољим: 20
  • Највише додавања за тачдаун од стране стартног квотербека који има 40 година или је старији: (2020,40)
  • Једини квотербек у историји који је остварио додавања за најмање 40 тачдауна и у АФЦ (2007, 50) и у НФЦ конференцији (2020, 40)

Напомене уреди

  1. ^ Брејди је пропустио већи дио сезоне 2008. због повреде.[5][6]

Референце уреди

  1. ^ а б
  2. ^ „25 of the greatest NFL Draft picks ever”. CBS. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017. 
  3. ^ Gaines, Cork. „How the Patriots pulled off the biggest steal in NFL history”. Business Insider. Business Insider. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017. 
  4. ^ Reineking, Jim. „Top all-time NFL draft steals”. NFL. NFL Enterprise LLC. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017. 
  5. ^ Silver, Michael (7. 9. 2008). „Sources: Brady out with ACL tear”. Yahoo Sports. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2015. 
  6. ^ „Tom Brady”. Pro-Football-Reference.com. Архивирано из оригинала 6. 2. 2018. г. Приступљено 29. 7. 2015. 
  7. ^ Tom Brady: Stats, facts about 10th Super Bowl appearance - SI.com[мртва веза] (Sports Illustrated)
  8. ^ Wesseling, Chris (3. 2. 2018). „Tom Brady named NFL's MVP for third time of career”. NFL.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 7. 2018. г. Приступљено 26. 7. 2018. 
  9. ^ Smith, Michael David (6. 4. 2020). „Tom Brady is first QB to make two all-decade teams”. ProFootballTalk (на језику: енглески). Приступљено 6. 4. 2020. 
  10. ^ „Tom Brady bio at”. TV Guide. Архивирано из оригинала 16. 5. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2012. 
  11. ^ „Little brother big shot-thepostgame”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2010. г. Приступљено 2. 2. 2010. 
  12. ^ а б „Tom Brady's roots run deep into 19th-century Boston”. The Boston Globe. 4. 3. 2017. Архивирано из оригинала 6. 3. 2017. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  13. ^ „Gisele, Tom Brady Christen Baby Benjamin”. Us Weekly. 23. 6. 2010. Архивирано из оригинала 26. 9. 2012. г. Приступљено 12. 9. 2010. 
  14. ^ Collie, Ashley Jude (1. 7. 2004). „The Brady Brunch”. American Way. Архивирано из оригинала 20. 1. 2010. г. Приступљено 27. 9. 2010. 
  15. ^ Schorn, Daniel (23. 12. 2007). „Tom Brady: The Winner”. CBS News. Архивирано из оригинала 2. 1. 2011. г. Приступљено 11. 1. 2011. 
  16. ^ „Tom Brady Family Tree”. Makemyfamilytree.com. Архивирано из оригинала 21. 7. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2012. 
  17. ^ „Tom Brady connection to Irish Famine ancestors from Boston discovered”. IrishCentral. 6. 3. 2017. Архивирано из оригинала 6. 3. 2017. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  18. ^ Judge, Clark (7. 2. 2005). „Only 27, Brady seals his Hall of Fame credentials”. CBSSports.com. Архивирано из оригинала 10. 2. 2005. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  19. ^ „New England Patriots vs. Oakland Raiders – Recap – October 2, 2011”. ESPN. 2. 10. 2011. Приступљено 29. 10. 2011. 
  20. ^ Shumann, Mike (10. 1. 2007). „25th Anniversary Of 'The Catch'. KGO.com. Архивирано из оригинала 29. 5. 2007. г. 
  21. ^ Ducibella, Jim (28. 6. 2005). „W&M's football facilities growing”. Virginia Pilot and Ledger-Star. стр. 3. Архивирано из оригинала 10. 6. 2014. г. Приступљено 12. 1. 2014. 
  22. ^ Young, Shalise Manze. „Getting to Know...Tom Brady”. Boston.com. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  23. ^ „2004 Athletic Hall of Fame Inductees”. Junípero Serra High School. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  24. ^ „Tom Brady wants to remind you that he once played high school football”. USA TODAY High School Sports (на језику: енглески). 10. 10. 2014. Приступљено 21. 2. 2019. 
  25. ^ а б „Story of boy named Tom Brady”. NY Daily News. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  26. ^ „JockBio: Tom Brady Biography”. www.jockbio.com. Архивирано из оригинала 11. 12. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2015. 
  27. ^ „Lessons from Tom Brady's Recruiting in College”. NCSA Athletic Recruiting Blog (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  28. ^ „1995 tops 1998 as Michigan's best recruiting class”. www.maizeandbluenews.com. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2015. 
  29. ^ „Tom Brady”. New England Patriots. Архивирано из оригинала 14. 3. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  30. ^ а б в „The College Recruitment of Tom Brady”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 14. 11. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2015. 
  31. ^ „Things fell apart when Cal lost Brady”. East Bay Times (на језику: енглески). 2. 2. 2008. Архивирано из оригинала 25. 10. 2017. г. Приступљено 24. 10. 2017. 
  32. ^ „Tom Brady apparently silently committed to Cal before he visited Michigan”. USA Today High School Sports (на језику: енглески). 1. 3. 2017. Архивирано из оригинала 25. 10. 2017. г. Приступљено 24. 10. 2017. 
  33. ^ „Tom Brady: The Story of a Baseball Failure”. Major League Baseball. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2015. 
  34. ^ „Tom Brady – Official New England Patriots biography”. New England Patriots. Архивирано из оригинала 5. 3. 2005. г. Приступљено 11. 1. 2010. 
  35. ^ McKenna, Henry (11. 7. 2017). „Montreal Expos tried desperately to get Tom Brady to pick baseball over football”. Patriots Wire. Архивирано из оригинала 15. 7. 2017. г. Приступљено 11. 7. 2017. 
  36. ^ Kirpalani, Sanjay. „The College Recruitment of Tom Brady”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 14. 11. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  37. ^ „Tom Brady Biography”. Biography. Bio. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 7. 12. 2015. 
  38. ^ а б в г „Tom Brady's 112-game start streak will come to an end”. Boston.com. Приступљено 28. 7. 2016. 
  39. ^ Knoblauch, Max (18. 9. 2014). „Tom Brady's Old Internships Look Really Cute on His Résumé”. Mashable. Архивирано из оригинала 22. 9. 2014. г. Приступљено 25. 9. 2014. 
  40. ^ Kinney, Aaron (24. 2. 2012). „Serra to name football stadium after Brady”. San Jose Mercury News. Архивирано из оригинала 3. 2. 2015. г. Приступљено 3. 2. 2015. 
  41. ^ Bradford, Rob (19. 1. 2009). „The Tom Brady Interview (in Toronto)”. WEEI Sportsradio Network. Архивирано из оригинала 1. 3. 2009. г. Приступљено 18. 5. 2010. 
  42. ^ а б Rosenberg, Michael (9. 1. 2012). „Tom Brady As You Forgot Him”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 23. 2. 2016. г. Приступљено 22. 8. 2015. 
  43. ^ „1997 Michigan Wolverines Schedule and Results”. College Football at Sports-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  44. ^ Jenkins, Lee (31. 1. 2008). „Self-made man”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 11. 1. 2010. г. Приступљено 11. 1. 2010. 
  45. ^ Pedulla, Tom (31. 10. 2006). „Decorated Patriots QB feels he still has something to prove”. USA Today. Архивирано из оригинала 26. 1. 2008. г. Приступљено 27. 12. 2007. 
  46. ^ Adelson, Eric. „Tom Brady's Guru”. ThePostGame.com. Архивирано из оригинала 9. 9. 2018. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  47. ^ „60 Minutes Sports” (интервју). YouTube. Архивирано из оригинала 16. 1. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  48. ^ „MGoBlue Statistics Archive”. University of Michigan. Архивирано из оригинала 7. 9. 2004. г. Приступљено 27. 12. 2007. 
  49. ^ „Notes and Quotes from The Game”. Ohio State Buckeyes Athletics. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  50. ^ „Capital One Bowl: Capital One Bowl football game resource for college football fans”. 5. 9. 2008. Архивирано из оригинала 8. 2. 2007. г. Приступљено 5. 9. 2008. 
  51. ^ „U-M Win Streak Comes to End at Michigan State, 34–31 – University of Michigan”. University of Michigan Athletics. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  52. ^ Schutte, Dustin. „Throwback Thursday: Tom Brady's NFL Success Began at Michigan”. Usports. Архивирано из оригинала 10. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  53. ^ „OSU-Michigan 1999: Buckeyes left out of bowl season after 24–17 loss to Wolverines”. Cleveland.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  54. ^ „Michigan Claims 35–34 Overtime Victory over Alabama – University of Michigan”. University of Michigan Athletics (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  55. ^ „1999 Michigan Wolverines Schedule and Results”. College Football at Sports-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 3. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  56. ^ „Tom Brady College & Pro Football Statistics - Totalfootballstats.com”. www.totalfootballstats.com. Архивирано из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  57. ^ „What College Major Did Tom Brady Study at the University of Michigan?”. sportscasting.com (на језику: енглески). Приступљено 8. 2. 2021. 
  58. ^ „Tom Brady”. sports-reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 11. 9. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2016. 
  59. ^ а б Yang, Nicole (3. 3. 2017). „Tom Brady digs up old T-shirt and harsh scouting reports from NFL combine”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 2. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  60. ^ Iyer, Vinnie (19. 3. 2015). „Draft throwback: Read how Tom Brady nailed his own scouting report”. Sporting News. Архивирано из оригинала 21. 4. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  61. ^ „Tom Brady recalls his scouting report from NFL combine”. SI.com (на језику: енглески). 3. 3. 2017. Приступљено 9. 8. 2019. 
  62. ^ Nikolić, Nikola (5. 2. 2019). „Beličik i Brejdi kao Džekson i Džordan”. vijesti.me. Приступљено 18. 4. 2021. 
  63. ^ Lazar, Evan (21. 9. 2017). „Film Review: Tom Brady is Houdini in the pocket”. Pats Pulpit. SB Nation. Приступљено 9. 8. 2019. 
  64. ^ Davis, Scott (24. 3. 2020). „41 examples of Tom Brady's extraordinary competitiveness”. Business Insider. Приступљено 13. 12. 2020. 
  65. ^ Springer, Shira (11. 9. 2008). „Brady has both ACL and MCL tears”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 19. 12. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  66. ^ а б „Most games won by a quarterback, NFL history”. www.pro-football-reference.com. Pro Football Reference, LLC. Архивирано из оригинала 28. 7. 2020. г. Приступљено 1. 1. 2019. 
  67. ^ Shaughnessy, Dan (30. 12. 2007). „Just perfect: Patriots make history, beat Giants for 16–0 season”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  68. ^ „Brady takes 49 of 50 votes in MVP voting”. ESPN.com. Associated Press. 5. 1. 2008. Архивирано из оригинала 9. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  69. ^ „Patriots' Brady wins second MVP award by unanimous decision”. NFL.com. 6. 2. 2011. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  70. ^ „Best moments in NFL history: Lawrence Taylor wins 1986 NFL MVP”. FanSided. 24. 11. 2015. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  71. ^ „AP athletes of the year: Brady makes being a superstar look almost routine”. Deseret News. 22. 12. 2007. Архивирано из оригинала 9. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  72. ^ „AP NFL Most Valuable Player Winners”. Pro Football Reference. Архивирано из оригинала 10. 6. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  73. ^ „Super Bowl Most Valuable Player Winners”. Pro Football Reference. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  74. ^ Martin, Jill. „New England Patriots win Super Bowl LIII for 6th title”. CNN. 
  75. ^ а б в г д DaSilva, Cameron (5. 2. 2017). „Every record Tom Brady broke in his fifth Super Bowl win”. Fox Sports. Архивирано из оригинала 5. 10. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  76. ^ а б Reiss, Mike (19. 1. 2015). „Brady sets NFL's postseason passing record”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018. 
  77. ^ а б в г David Smith, Michael (8. 1. 2018). „In his 35th postseason game, Tom Brady will add to his many records”. Yahoo Sports (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 9. 2. 2018. 
  78. ^ а б Schechter, Lee (11. 1. 2015). „Brady's 46th TD breaks Montana's playoff mark”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018. 
  79. ^ „Tom Brady - Game Logs 2008”. NFL.com. Приступљено 26. 12. 2007. 
  80. ^ „Patriots win, but Brady's injury overshadows game”. ESPN.com. Приступљено 7. 9. 2008. 
  81. ^ „Brady's season over after injuring knee vs. Chiefs”. NFL.com. Приступљено 7. 9. 2008. 
  82. ^ „Tom Brady - Game Logs 2015”. NFL.com. Приступљено 28. 7. 2016. 
  83. ^ а б в г д „Super Bowl Starting QBs”. Pro Football Hall of Fame Official Site. Приступљено 13. 8. 2019. 
  84. ^ а б в „NFL Passing Yards Career Leaders” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 11. 2018. г. Приступљено 6. 11. 2018. 
  85. ^ Reiss, Mike (7. 10. 2016). „Tom Brady vs. the Browns: A contrast in winning ways”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  86. ^ Van Valkenburg, Kevin (6. 2. 2017). „The GOAT crown sits on Tom Brady's head, maybe forever”. ESPN.com. ESPN Internet Ventures, LLC. Приступљено 4. 2. 2019. 
  87. ^ Iver, Vinnie (27. 1. 2019). „Tom Brady is the GOAT of more than just the NFL”. Sporting News. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  88. ^ Freeman, Mike (17. 1. 2018). „Mike Freeman's 10-Point Stance: Tom Brady's the GOAT, but by How Much?”. Bleacher Report. Приступљено 4. 2. 2019. 
  89. ^ Fleming, Dave (4. 10. 2016). „The building of Bill Belichick”. ESPN.com. ESPN Internet Ventures, LLC. Приступљено 4. 2. 2019. 
  90. ^ Finn, Chad (16. 1. 2017). „The debate is over. Bill Belichick is the greatest NFL coach ever.”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 4. 2. 2019. 
  91. ^ Lupica, Mike (30. 1. 2017). „Bill Belichick is already the greatest football coach ever.”. SportsonEarth.com. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 31. 1. 2017. 
  92. ^ „Ko je najveći u istoriji – Majkl Džordan ili Tom Brejdi?”. b92.net. 11. 2. 2019. Приступљено 20. 4. 2021. 
  93. ^ Wagner, Kyle (2. 2. 2017). „The Patriots Are The NFL's Greatest Dynasty”. FiveThirtyEight.com. Приступљено 4. 2. 2019. 
  94. ^ „Top 10 NFL Dynasties of All-Time”. 8. 2. 2015. 
  95. ^ Lynch, Andrew (26. 1. 2017). „The 10 biggest gambling upsets in Super Bowl history, ranked”. Fox Sports. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  96. ^ Cimini, Rich. „Super Bowl XXXVI: Vinatieri and Pats beat Rams in Star-Spangled Stunner”. New York Daily News. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  97. ^ „Longest winning streaks in sports”. USA Today. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  98. ^ „McGinest, Patriots sack Jaguars 28–3”. NFL.com. Associated Press. 7. 1. 2006. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  99. ^ Battista, Judy (4. 2. 2008). „Giants Stun Patriots in Super Bowl XLII”. The New York Times. 
  100. ^ „Brady's big night ends with plenty of new entries in SB record book”. Fox Sports. 2. 2. 2015. Архивирано из оригинала 9. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  101. ^ SI Wire (1. 2. 2015). „Patriots QB Tom Brady named Super Bowl XLIX MVP”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 9. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  102. ^ King, Peter (6. 2. 2017). „Super Bowl 51: Patriots Take the Fifth in Epic Comeback”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 30. 12. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  103. ^ Breiler, Christopher (7. 2. 2021). „The Greatest Ever: Tom Brady Credits Michigan For Teaching Him How To Lead”. Sports Illustrated. Приступљено 9. 2. 2021. „Though there was little doubt before Sunday evening, Tom Brady cemented his legacy as the greatest NFL player of all-time on Sunday night as the Tampa Bay Buccaneers defeated the Kansas City Chiefs by a score of 31-9. 
  104. ^ Morse, Ben. „'The best ever in all sports': Tom Brady's GOAT status captures world's imagination”. CNN. „The argument over who's the greatest of all time in many sports is fiercely contested. In the NFL however, there is only one man: Tom Brady. 
  105. ^ Eisenberg, Jamie (8. 2. 2021). „Super Bowl 2021: Tom Brady elevates to a new height with 7th crown, 5th MVP”. CBS Sports. Приступљено 9. 2. 2021. „The conversation surrounding Brady now goes from greatest football player of all time to possibly the greatest athlete of all time. 
  106. ^ Lauletta, Tyler (5. 2. 2021). „Tom Brady is not the greatest athlete of all time. It's bigger than that.”. Insider. Приступљено 9. 2. 2021. „For this semantics exercise, that's what Brady is to me: the greatest competitor in sports history. 
  107. ^ Bender, Bill (8. 2. 2021). „Sorry, Tom Brady haters, you are running out of anti-GOAT arguments”. Sporting News. Приступљено 9. 2. 2021. „He will always be in the [greatest of all time] conversation, like it or not, because he keeps winning. 
  108. ^ Reid, Andrew (7. 2. 2021). „'Greatest ever': Tom Brady's Super Bowl feat sends internet into meltdown”. Yahoo Sport Australia. Приступљено 9. 2. 2021. „Many viewers insisted that the 43-year-old's seventh Super Bowl triumph ranks him above the likes of Michael Jordan as arguably America's greatest ever sportsman. 
  109. ^ „Historical NFL Wonderlic Scores”. wonderlictestsample.com. Архивирано из оригинала 2. 9. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2016. 
  110. ^ „Tom Brady”. nfldraftscout.com. Архивирано из оригинала 29. 8. 2016. г. Приступљено 29. 8. 2016. 
  111. ^ „Tom Brady Stats”. Pro-Football-Reference.com. 
  112. ^ „FOX Sports - Sports News, Scores, Schedules, & Videos”. FOX Sports. 
  113. ^ „Full 2000 NFL Draft”. National Football League. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  114. ^ а б в Graham, Tim (10. 4. 2011). „Tom Brady cries when recalling 2000 draft”. ESPN. Архивирано из оригинала 1. 1. 2019. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  115. ^ Holley, Michael (2004). Patriots Reign. HarperCollins. ISBN 0-06-075794-9. 
  116. ^ „Top 10 NFL draft steals”. Msn.foxsports.com. Архивирано из оригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  117. ^ „NFL's top 10 draft steals in league history”. National Football League. 18. 4. 2010. Архивирано из оригинала 19. 4. 2008. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  118. ^ „Brady, Favre, Manning voted to list of top 10 draft picks of all time”. National Football League. Архивирано из оригинала 13. 9. 2011. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  119. ^ „Best NFL Draft Picks”. Mynfldraft.com. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  120. ^ „Brady Told Kraft 'I'm Best Decision This Organization Has Ever Made'. Boston CBS Local. 
  121. ^ „Coach Hears Venom\Belichick Part of Problem?”. Worcester Telegram and Gazette. 14. 11. 2000. Приступљено 15. 8. 2012. 
  122. ^ а б в г д ђ е ж з и „Tom Brady – #12 QB”. National Football League. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  123. ^ „New England Patriots at Detroit Lions – November 23rd, 2000”. Pro Football Reference. Приступљено 2. 7. 2017. 
  124. ^ „#TBT: When Tom Brady Made His Debut and No One Really Gave it Much Thought”. Архивирано из оригинала 16. 8. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  125. ^ Lowe, Mike (24. 9. 2012). „Pats fizzle when it counts”. Portland Press Herald. Приступљено 14. 8. 2012. 
  126. ^ а б в „Tom Brady”. National Football League. Архивирано из оригинала 26. 12. 2007. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  127. ^ „Indianapolis Colts at New England Patriots – September 30th, 2001”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 3. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  128. ^ „New England Patriots at Miami Dolphins – October 7th, 2001”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 3. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  129. ^ „2001 NFL Week 5 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  130. ^ Cafardo, Nick (15. 10. 2001). „Something special: Brady-led rally erases mates' earlier errors”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 05. 11. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  131. ^ Cafardo, Nick (1. 10. 2012). „Hold your horses: Patriots rout Colts as defense shows season is not lost”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  132. ^ „2001 NFL Standings & Team Stats”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  133. ^ „NFL Pro Bowl 2002 – National Football League game summary” (PDF). National Football League. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  134. ^ Howe, Jeff. „Patriots reflect on 'Snow Bowl' during 10-year anniversary of tuck rule game”. NESN. Архивирано из оригинала 20. 1. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  135. ^ „Divisional Round – Oakland Raiders at New England Patriots – January 19th, 2002”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 17. 2. 2019. 
  136. ^ „Bledsoe's return sparks Patriots past Steelers 24–17”. CNN. Associated Press. Архивирано из оригинала 25. 12. 2005. г. 
  137. ^ „AFC Championship – New England Patriots at Pittsburgh Steelers – January 27th, 2002”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  138. ^ Caesar, Dan (30. 1. 2002). „14-Point spread isn't about respect”. St. Louis Post-Dispatch. Приступљено 15. 8. 2012. 
  139. ^ Cotey, John (26. 1. 2003). „Madden sticks by his wrong call last year”. St. Petersburg Times. Архивирано из оригинала 6. 11. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  140. ^ „Adam Vinatieri's 48-yard game winning field goal in Super Bowl XXXVI”. www.patriots.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 05. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2019. 
  141. ^ Camps, Mark (5. 2. 2002). „Brady beats two Joes as youngest Super QB”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  142. ^ Silverstein, Tom; Christl, Cliff (4. 2. 2002). „Brady coolly fits the bill”. Milwaukee Journal Sentinel. Архивирано из оригинала 24. 1. 2013. г. 
  143. ^ „PRO FOOTBALL; Bledsoe Is Traded To the Bills”. The New York Times (на језику: енглески). 22. 4. 2002. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  144. ^ „Pittsburgh Steelers at New England Patriots – September 9th, 2002”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  145. ^ „2002 NFL Week 1 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 7. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  146. ^ „2002 NFL Standings, Team & Offensive Statistics”. Pro Football Reference. Архивирано из оригинала 28. 3. 2009. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  147. ^ „2003 New England Patriots”. Pro Football Reference. Архивирано из оригинала 2. 8. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  148. ^ „Miami Dolphins at New England Patriots – December 7th, 2003”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2019. 
  149. ^ Wilner, Barry (2. 1. 2004). „Manning. McNair split MVP honors”. USA Today. Архивирано из оригинала 26. 4. 2010. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  150. ^ „Super Bowl XXXVIII – New England Patriots vs. Carolina Panthers – February 1st, 2004”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  151. ^ „Super Bowl XXXVIII MVP: Tom Brady”. National Football League. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  152. ^ „Longest Winning Streaks”. Pro Football Hall of Fame. Архивирано из оригинала 16. 1. 2010. г. Приступљено 3. 1. 2010. 
  153. ^ „Bill Belichick – Head Coach”. New England Patriots. Архивирано из оригинала 25. 9. 2011. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  154. ^ „2004 NFL Standings & Team Stats”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  155. ^ а б „2004 NFL Standings, Team & Offensive Statistics”. Pro Football Reference. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  156. ^ „Quarterback fought 103-degree fever, chills”. Associated Press. Архивирано из оригинала 4. 10. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  157. ^ Davis, Scott. „12 teams have won multiple Super Bowls and the Rams are trying to join the group”. Business Insider. Приступљено 4. 2. 2019. 
  158. ^ „Super Bowl XXXIX”. National Football League. Архивирано из оригинала 21. 6. 2018. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  159. ^ „Dillon Returns From Injury To Push Patriots Past Jets”. Lakeland Ledger. Associated Press. 5. 12. 2005. Приступљено 15. 8. 2012. 
  160. ^ Cafardo, Nick (2. 11. 2005). „Dillon's resolve solved a few offensive problems”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  161. ^ „2005 NFL Standings, Team & Offensive Statistics”. Pro Football Reference. Associated Press. Архивирано из оригинала 4. 8. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  162. ^ „2005 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 9. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  163. ^ „Wild Card – Jacksonville Jaguars at New England Patriots – January 7th, 2006”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  164. ^ „Divisional Round – New England Patriots at Denver Broncos – January 14th, 2006”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  165. ^ Drehs, Wayne. „Brady, Patriots finally feel playoff defeat”. ESPN. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  166. ^ Reiss, Mike (31. 1. 2006). „Brady's groin may be hurt”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  167. ^ „2006 NFL Standings, Team & Offensive Statistics”. Pro Football Reference. Архивирано из оригинала 8. 2. 2010. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  168. ^ Maske, Mark (19. 12. 2006). „Romo Gets Pro Bowl Nod in NFC, Brady Doesn't in AFC”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 6. 10. 2008. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  169. ^ McClain, John (2. 7. 2007). „Young to replace Rivers at Pro Bowl”. Houston Chronicle. Архивирано из оригинала 5. 1. 2008. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  170. ^ „Brady, Patriots shake feisty Jets, roll on to San Diego”. ESPN. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  171. ^ Hayes, Neil. „Super Chargers top Super Bowl list”. NBC Sports. Архивирано из оригинала 2. 11. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  172. ^ McCree had game in his hands and then
  173. ^ Clayton, John. „Patriots teach Chargers a lesson in playoff football”. ESPN. Архивирано из оригинала 9. 8. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  174. ^ Pasquarelli, Len. „.Manning shakes label of not being able to win big one”. ESPN. Архивирано из оригинала 13. 11. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  175. ^ „AFC Championship – New England Patriots at Indianapolis Colts – January 21st, 2007”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 4. 3. 2019. 
  176. ^ Byrne, Kerry J. (3. 6. 2009). „Best individual seasons of 2000s”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 3. 11. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2010. 
  177. ^ Top 10 greatest quarterback seasons Архивирано новембар 17, 2015 на сајту Wayback Machine, NFL Nation Blog, espn.go.com; accessed November 12, 2014.
  178. ^ „2007 New England Patriots”. Pro Football Reference. Архивирано из оригинала 9. 2. 2010. г. Приступљено 11. 1. 2010. 
  179. ^ „2007 NFL Week 3 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 7. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  180. ^ „2007 NFL Week 6 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  181. ^ „2007 NFL Week 7 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  182. ^ „2007 NFL Week 14 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 7. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  183. ^ „2007 NFL Week 17 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  184. ^ Banks, Don (12. 10. 2007). „Litmus test”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 30. 11. 2007. г. Приступљено 8. 12. 2007. 
  185. ^ „Brady's six TDs give him 27 TDs after seven games”. ESPN. Архивирано из оригинала 22. 11. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  186. ^ Young, Shalise Manza (4. 11. 2007). „Patriots 24, Colts 20: Tom's got you, Babe”. The Providence Journal. Архивирано из оригинала 7. 11. 2007. г. Приступљено 26. 12. 2007. 
  187. ^ „Patriots break scoring record, Brady and Moss set season marks”. NFL.com. Associated Press. 29. 12. 2007. Архивирано из оригинала 9. 12. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  188. ^ „Brady an easy winner in AP Male Athlete of Year balloting”. USA Today. Associated Press. 21. 12. 2007. Архивирано из оригинала 23. 1. 2011. г. Приступљено 28. 1. 2012. 
  189. ^ „2007 NFL All-Pros”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  190. ^ „2007 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  191. ^ Mihoces, Gary (13. 1. 2008). „Perfect Pats, Brady make short work of Jaguars”. USA Today. Архивирано из оригинала 14. 11. 2010. г. Приступљено 30. 11. 2008. 
  192. ^ „18-0: The 2007 Patriots”. profootballhof.com. Приступљено 20. 4. 2021. 
  193. ^ „Pats put away Chargers for fourth Super Bowl berth in seven years”. ESPN. Associated Press. 20. 1. 2008. Архивирано из оригинала 24. 9. 2008. г. Приступљено 30. 11. 2008. 
  194. ^ „Super Bowl XLII – New York Giants vs. New England Patriots – February 3rd, 2008”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 2. 2011. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  195. ^ „Foot injury may sideline Tom Brady for another game”. USA Today. Associated Press. август 2008. Приступљено 28. 9. 2015. 
  196. ^ „Brady to have season-ending knee surgery, will be placed on IR”. NFL.com. Associated Press. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  197. ^ Reiss, Mike (8. 9. 2008). „Pats confirm Brady out for the year”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 25. 7. 2012. г. Приступљено 8. 9. 2008. 
  198. ^ Springer, Shira (10. 9. 2008). „Sources: Brady tore ACL and MCL”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 10. 9. 2008. 
  199. ^ „Chronic right shoulder injury slows Brady”. NBC Sports. Associated Press. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала 9. 9. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2007. 
  200. ^ Farmer, Sam (2. 6. 2009). „Tom Brady's doctor says knee recovery exceeds expectations”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 12. 1. 2012. г. Приступљено 7. 11. 2011. 
  201. ^ „Brady Has More Procedures Done on Knee, Report Says”. The New York Times. Associated Press. 23. 10. 2008. Архивирано из оригинала 19. 1. 2015. г. Приступљено 30. 11. 2008. 
  202. ^ Springer, Shira (24. 10. 2008). „Brady's recovery hits snag”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 27. 10. 2008. г. Приступљено 30. 11. 2008. 
  203. ^ „2008 NFL Standings & Team Stats”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 1. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  204. ^ „Buffalo Bills at New England Patriots – September 14th, 2009”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  205. ^ „Brady throws six TD passes as Patriots ice winless Titans”. Associated Press. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  206. ^ „Tennessee Titans at New England Patriots – October 18th, 2009”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  207. ^ „Brady sets a record for TDs in a quarter”. The Washington Times. 19. 10. 2009. Архивирано из оригинала 12. 1. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2010. 
  208. ^ „Brady, Patriots get historic win thanks to rout of visiting Titans”. NFL.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2019. 
  209. ^ Breer, Albert R. (4. 1. 2010). „Brady dealing with broken finger on throwing hand”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 29. 10. 2010. г. Приступљено 4. 1. 2010. 
  210. ^ „2009 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 8. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  211. ^ „Brady named Comeback Player of the Year”. NBC Sports. Associated Press. 6. 1. 2010. Архивирано из оригинала 18. 8. 2012. г. Приступљено 6. 1. 2010. 
  212. ^ „Ravens' fast start puts Pats on heels, out of playoffs”. ESPN. Associated Press. 10. 1. 2010. Архивирано из оригинала 13. 1. 2010. г. Приступљено 20. 1. 2010. 
  213. ^ Battista, Judy (10. 9. 2010). „Patriots' Brady Signs League's Richest Deal, at the Moment”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 1. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2010. 
  214. ^ Matuszewski, Erik (4. 10. 2010). „Tom Brady Gets 100th Career Win in NFL as Patriots Rout Dolphins 41–14”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 8. 10. 2010. г. Приступљено 11. 10. 2010. 
  215. ^ Frenz, Erik. „Patriots Vs. Lions: Tom Brady Enjoys Perfect Passer Rating on Thanksgiving”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2019. 
  216. ^ „Brady's Perfect Game Leads Patriots Over Lions”. The New York Times (на језику: енглески). Associated Press. 25. 11. 2010. Приступљено 6. 2. 2019. 
  217. ^ „Patriots destroy Jets”. London Free Press. Архивирано из оригинала 1. 12. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  218. ^ „New York Jets at New England Patriots – December 6th, 2010”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  219. ^ „2010 NFL Week 13 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  220. ^ „2010 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  221. ^ Springer, Shira; Walker, Monique (20. 1. 2011). „Brady to have foot surgery today”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 2. 11. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2011.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  222. ^ „Tom Brady unanimous as NFL MVP”. Associated Press. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  223. ^ „Top 100: Tom Brady”. New England Patriots (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  224. ^ „Divisional Round – New York Jets at New England Patriots – January 16th, 2011”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 12. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  225. ^ „Jets back up talk as Sanchez throws three TDs, defense knocks down Brady”. NFL.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2014. г. Приступљено 29. 12. 2014. 
  226. ^ „2011 NFL Week 1 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 8. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  227. ^ „Tom Brady picks apart Dolphins as 517-yard, 4-TD opener fuels Pats”. ESPN. 12. 9. 2011. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 13. 9. 2011. 
  228. ^ Hutchins, Andy (13. 9. 2011). „Tom Brady, Chad Henne Combine For Slew of NFL Records On Monday Night Football”. SB Nation. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 17. 9. 2011. 
  229. ^ „99-yard TDs”. Pro Football Hall of Fame (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 3. 2018. г. Приступљено 28. 3. 2018. 
  230. ^ „2011 New England Patriots Statistics & Players”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  231. ^ „2011 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 8. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  232. ^ „'The Top 100: Players of 2012': Tom Brady”. NFL.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  233. ^ „15 legendary Bill Belichick quotes about Tom Brady”. patriots.com. 3. 8. 2015. Приступљено 10. 2. 2021. 
  234. ^ „Quinton Carter, David Bruton exit hurt”. ESPN. Архивирано из оригинала 16. 1. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  235. ^ Cannizzaro, Mark. „Patriots redefine postseason success for coach-quarterback duo”. New York Post. Приступљено 16. 8. 2012. 
  236. ^ „Patriots Beat Ravens 23–20 in AFC Championship Game”. Fox News. Associated Press. 22. 1. 2012. Архивирано из оригинала 17. 7. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  237. ^ Underhill, Nick. „Tom Brady's 96-yard drive gives Patriots 10–9 lead over Giants at halftime in Super Bowl XLVI”. masslive.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 2. 2019. 
  238. ^ „For second time in five seasons, Giants top Brady, Patriots in Super Bowl”. NFL.com. Associated Press. Архивирано из оригинала 17. 8. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2012. 
  239. ^ „2012 New England Patriots Statistics & Players”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  240. ^ „2012 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  241. ^ „'Top 100 Players of 2013': Tom Brady”. NFL.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2019. 
  242. ^ „Divisional Round – Houston Texans at New England Patriots – January 13th, 2013”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 2. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  243. ^ Wilner, Barry. „NFL Playoffs: Patriots 41, Texans 28: Brady passes idol as Pats pound Texans”. Arizona Daily Star (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2019. 
  244. ^ „AFC Championship – Baltimore Ravens at New England Patriots – January 20th, 2013”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  245. ^ „Timeline: Patriots-Ravens rivalry through the years”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 18. 2. 2019. г. Приступљено 17. 2. 2019. 
  246. ^ Wesseling, Chris (25. 2. 2013). „Tom Brady, New England Patriots agree to extension”. National Football League. Архивирано из оригинала 27. 2. 2013. г. Приступљено 25. 2. 2013. 
  247. ^ King, Peter (26. 2. 2013). „More on Tom Brady's amazing deal; mail – NFL – Peter King – SI.com”. Sportsillustrated.cnn.com. Архивирано из оригинала 20. 5. 2013. г. Приступљено 6. 7. 2013. 
  248. ^ Hohler, Bob; Healy, Beth; Pfeiffer, Sacha; Ryan, Andrew; Wen, Patricia (16. 10. 2018). „A killer in the huddle”. The Boston Globe. Приступљено 8. 11. 2018. 
  249. ^ „Wes Welker leaves Patriots, signs with Broncos - Boston.com”. The Boston Globe. 13. 3. 2013. Приступљено 31. 12. 2013. 
  250. ^ „Chargers Sign Danny Woodhead – ProFootballTalk”. ProFootballTalk. 15. 3. 2013. Приступљено 31. 12. 2013. 
  251. ^ „Patriots release veteran WR Brandon Lloyd”. New England Patriots. 16. 3. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2014. г. Приступљено 31. 12. 2013. 
  252. ^ Young, Shalise Manza (27. 4. 2013). „Patriots trade Jeff Demps to Tampa Bay, get LeGarrette Blount in return”. The Boston Globe. Приступљено 16. 9. 2013. 
  253. ^ „Patriots' Kenbrell Thompkins stayed calm for winning catch”. 
  254. ^ „New England Patriots at Buffalo Bills – September 8th, 2013”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  255. ^ „New York Jets at New England Patriots – September 12th, 2013”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  256. ^ „New England Patriots at Cincinnati Bengals – October 6th, 2013”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  257. ^ „2013 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  258. ^ „'Top 100 Players of 2014': Tom Brady”. New England Patriots (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 9. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  259. ^ „2013 New England Patriots Statistics & Players”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 1. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  260. ^ „Divisional Round – Indianapolis Colts at New England Patriots – January 11th, 2014”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  261. ^ „AFC Championship – New England Patriots at Denver Broncos – January 19th, 2014”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 14. 11. 2017. 
  262. ^ „New England Patriots at Miami Dolphins – September 7th, 2014”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  263. ^ „New England Patriots at Minnesota Vikings – September 14th, 2014”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  264. ^ „2014 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 8. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  265. ^ „'Top 100 Players of 2015': No. 3 Tom Brady”. NFL.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  266. ^ „Divisional Round – Baltimore Ravens at New England Patriots – January 10th, 2015”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  267. ^ Verderame, Matt (10. 1. 2015). „Brady sets postseason passing TD mark”. SBNation.com. Приступљено 24. 3. 2019. 
  268. ^ „Russell Wilson, Kam Chancellor star as Seahawks roll into title game”. ESPN. 10. 1. 2015. Приступљено 13. 1. 2015. 
  269. ^ „AFC Championship – Indianapolis Colts at New England Patriots – January 18th, 2015”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  270. ^ „Super Bowl XLIX – Seattle Seahawks vs. New England Patriots – February 1st, 2015”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 1. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  271. ^ „Brady named Super Bowl MVP for record-tying third time”. FOX Sports (на језику: енглески). Приступљено 21. 2. 2019. 
  272. ^ „Patriots beat the Seahawks in dramatic finale”. BBC Sport. 1. 2. 2015. Архивирано из оригинала 4. 2. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2015. 
  273. ^ „Investigative Report Concerning Footballs Used During the AFC Championship Game on January 18, 2015” (PDF). nfl.com. National Football League. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 09. 2021. г. Приступљено 6. 5. 2015. 
  274. ^ Rosenthal, Gregg (11. 5. 2015). „Patriots' Tom Brady suspended 4 games”. National Football League. Архивирано из оригинала 13. 5. 2015. г. Приступљено 11. 5. 2015. 
  275. ^ „NFL releases statement on Patriots' violations”. National Football League. 11. 5. 2015. Архивирано из оригинала 13. 5. 2015. г. Приступљено 12. 5. 2015. 
  276. ^ Patra, Kevin (14. 5. 2015). „Tom Brady NFLPA appeal four game suspension”. National Football League. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  277. ^ „NFL upholds four-game suspension of Tom Brady”. cbsnews.com. 28. 7. 2015. Архивирано из оригинала 29. 7. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2015. 
  278. ^ Rosenthal, Gregg (28. 7. 2015). „Roger Goodell upholds Tom Brady suspension”. National Football League. Архивирано из оригинала 29. 7. 2015. г. Приступљено 28. 7. 2015. 
  279. ^ Gantt, Darin (28. 7. 2015). „Goodell cites destroying phone in upholding Tom Brady's suspension”. NBC Sports. Архивирано из оригинала 29. 7. 2015. г. Приступљено 28. 7. 2015. 
  280. ^ Armstrong, Kevin; et al. (28. 7. 2015). „NFL hopes to have expected Tom Brady lawsuit in New York and not Minnesota”. New York Daily News. Архивирано из оригинала 31. 7. 2015. г. Приступљено 28. 7. 2015. 
  281. ^ „Report: Tom Brady Authorizes NFLPA To Appeal His Case In Federal Court”. NESN.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2015. 
  282. ^ „Tom Brady rips the NFL's Deflategate decision on his Facebook page”. USA Today. Архивирано из оригинала 9. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  283. ^ „Robert Kraft attacks the NFL, apologizes to Patriots fans”. Yahoo Sports. 29. 7. 2015. Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  284. ^ а б Freeman, Mike (11. 5. 2015). „NFL Deflategate Message: No Player Is Above the Rules, Not Even Tom Brady”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 15. 5. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  285. ^ Adelson, Eric (11. 5. 2015). „Tom Brady allowed the new NFL Way to smack Patriot Way in stunning fashion”. Yahoo! Sports. Архивирано из оригинала 29. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. „Somewhere along the line, the debate over what happened in the hours and minutes leading up to the AFC championship game in January went beyond air pressure and weather conditions, and became a referendum on the character of Tom Brady and his franchise. 
  286. ^ O'Connor, Ian. „Tom Brady should skip appeal, tell truth now”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 15. 5. 2015. г. Приступљено 12. 5. 2015. 
  287. ^ „NYSD Decision and Order”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2018. г. Приступљено 23. 04. 2021. 
  288. ^ „Roger Goodell Made Tom Brady Seem Dishonest In Deflategate Appeal Ruling”. NESN.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 2. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  289. ^ „Pittsburgh Steelers at New England Patriots – September 10th, 2015”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  290. ^ „Brady, Pats unstoppable in opener”. Omaha.com (на језику: енглески). Associated Press. Архивирано из оригинала 13. 07. 2019. г. Приступљено 21. 2. 2019. 
  291. ^ „Patriots 40, Bills 32: Tom Brady gets last laugh once again”. The Providence Journal. 2015-09-20. Приступљено 2015-10-10. 
  292. ^ „'Very rare' performance by Tom Brady reflects his greatness”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 27. 10. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2015. 
  293. ^ „Miami Dolphins at New England Patriots – October 29th, 2015”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  294. ^ „2015 NFL Week 8 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  295. ^ „New England Patriots at Denver Broncos – November 29th, 2015”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  296. ^ „2015 New England Patriots Statistics & Players”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  297. ^ „2015 NFL Standings & Team Stats”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 3. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  298. ^ „2015 NFL Passing”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  299. ^ „2015 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  300. ^ „'Top 100 Players of 2016': No. 2 Tom Brady”. NFL.com. Архивирано из оригинала 31. 8. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  301. ^ Frenz, Erik. „Julian Edelman's Return Makes New England Patriots Offense Whole Again”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 24. 3. 2019. 
  302. ^ „Divisional Round – Kansas City Chiefs at New England Patriots – January 16th, 2016”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  303. ^ Golen, Jimmy (16. 1. 2016). „Patriots to 5th straight AFC title game, beat Chiefs 27–20”. Associated Press. Foxborough, Massachusetts: AP Sports. Associated Press. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 17. 2. 2019. 
  304. ^ Donaldson, Jim (12. 1. 2014). „Jim Donaldson: Brady-Manning – As good as it gets”. Providence Journal. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2017. 
  305. ^ „New England at Denver – 2016-01-24 – National Football League – Yahoo! Sports”. Yahoo Sports. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  306. ^ Reiss, Mike. „New deal links Tom Brady to Patriots through 2019”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 1. 3. 2016. г. Приступљено 29. 2. 2016. 
  307. ^ Volin, Ben (3. 3. 2016). „Brady's lawyer feels pressure from judges”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 16. 4. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2016. 
  308. ^ Orr, Connor (25. 4. 2016). „Tom Brady's four-game suspension reinstated”. NFL.com. Архивирано из оригинала 26. 4. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2016. 
  309. ^ Brandt, Andrew; Reiss, Mike; Rovell, Darren (25. 4. 2016). „Tom Brady's four-game suspension upheld”. ESPN. Associated Press. Архивирано из оригинала 26. 4. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2016. 
  310. ^ Volin, Ben (25. 4. 2016). „Brady must serve 'Deflategate' suspension, appeals court rules”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 27. 4. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2016. 
  311. ^ Gershman, Jacob (25. 4. 2016). „Why the NFL Won its 'Deflategate' Appeal”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 28. 4. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2016. 
  312. ^ Wilner, Barry (23. 5. 2016). „Tom Brady keeps Deflategate battle going with another appeal of suspension”. Boston.com (на језику: енглески). Associated Press. Архивирано из оригинала 29. 5. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2019. 
  313. ^ Reiss, Mike (13. 7. 2019). „Brady's Deflategate appeal denied by court”. ESPN.com. Associated Press. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  314. ^ Bonesteel, Matt (15. 7. 2016). „Tom Brady's Facebook post6 ends Deflategate 545 days after this whole mess started”. Washington Post (на језику: енглески). Приступљено 13. 8. 2019. 
  315. ^ „New England Patriots at Cleveland Browns – October 9th, 2016”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  316. ^ „2016 NFL Week 5 Leaders & Scores”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  317. ^ Ortega, Mark E. (3. 11. 2016). „Tom Brady, David Johnson are Players of the Month”. NFL.com. Архивирано из оригинала 25. 9. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  318. ^ Lam, Quang M. (23. 11. 2016). „Tom Brady, Kirk Cousins among Players of Week”. NFL.com. Архивирано из оригинала 24. 11. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  319. ^ „New England Patriots at New York Jets – November 27th, 2016”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  320. ^ Alper, Josh (27. 11. 2016). „Tom Brady reaches 60,000 passing yards”. ProFootballTalk (на језику: енглески). Приступљено 21. 2. 2019. 
  321. ^ „Los Angeles Rams at New England Patriots – December 4th, 2016”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  322. ^ Reiss, Mike (4. 12. 2016). „Tom Brady wins NFL-record 201st game”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 6. 12. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2016. 
  323. ^ „New England Patriots at Denver Broncos – December 18th, 2016”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  324. ^ Wesseling, Chris (18. 12. 2016). „Patriots top Broncos, clinch AFC East, first-round bye”. NFL.com. Архивирано из оригинала 19. 12. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  325. ^ „NFL announces 2017 Pro Bowl rosters”. NFL.com. 20. 12. 2016. Архивирано из оригинала 17. 11. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  326. ^ „2016 NFL Pro Bowlers”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 3. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  327. ^ Hurley, Michael (1. 1. 2017). „Tom Brady Sets NFL Record For Best TD-To-INT Ratio Of All Time”. CBS Boston. Архивирано из оригинала 4. 1. 2017. г. Приступљено 2. 1. 2017. 
  328. ^ „Three rookies, Matt Ryan among players named to All-Pro team”. NFL.com. 6. 1. 2017. Архивирано из оригинала 17. 6. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  329. ^ „'Top 100 Players of 2017': No. 1 New England Patriots quarterback Tom Brady”. NFL.com. Архивирано из оригинала 17. 6. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  330. ^ Patra, Kevin (15. 1. 2017). „Patriots Top Texans, Move on to AFC Championship”. Around the NFL. National Football League. Архивирано из оригинала 29. 1. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  331. ^ Wesseling, Chris (23. 1. 2017). „Patriots Shred Steelers, Advance to Ninth Super Bowl”. Around the NFL. National Football League. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  332. ^ „Super Bowl LI – New England Patriots vs. Atlanta Falcons – February 5th, 2017”. Pro-Football-Reference.com. Архивирано из оригинала 7. 8. 2017. г. Приступљено 6. 8. 2017. 
  333. ^ „Super Bowl Most Valuable Player Winners”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  334. ^ „GOAT edition: Brady on 'Madden NFL 18' cover”. ESPN.com. 12. 5. 2017. Архивирано из оригинала 13. 5. 2017. г. Приступљено 13. 5. 2017. 
  335. ^ „Gisele Bundchen: Tom Brady had a concussion last year”. Chicago Tribune. Associated Press. Архивирано из оригинала 22. 9. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  336. ^ Igel, Lee (18. 5. 2017). „Gisele Bündchen Casts Doubt On Adequacy Of NFL Concussion Protocol”. Forbes. Архивирано из оригинала 15. 9. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  337. ^ Clauss, Kyle Scott (18. 5. 2017). „NFL Investigating After Gisele Claims Tom Brady Suffered a Concussion”. Boston Magazine. Архивирано из оригинала 11. 9. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  338. ^ Pelissero, Tom (17. 5. 2017). „NFL looking into Tom Brady concussion claim by Gisele Bundchen”. USA Today. Архивирано из оригинала 8. 12. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  339. ^ Orr, Conor (19. 5. 2017). „Agent: Tom Brady not diagnosed with concussion in '16”. NFL.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  340. ^ Alper, Josh (8. 9. 2017). „Tom Brady: We didn't dig very deep on Thursday night”. Pro Football Talk. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  341. ^ Maya, Adam (20. 9. 2017). „Tom Brady, J.J. Nelson among Players of the Week”. NFL.com. Архивирано из оригинала 22. 12. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  342. ^ Blackburn, Pete. „Tom Brady takes another title away from his nemesis Peyton Manning”. CBSSports.com. Архивирано из оригинала 1. 1. 2019. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  343. ^ Dubin, Jared (17. 9. 2017). „WATCH: In Year 18, Tom Brady finally does something he's never done before”. CBSSports.com. Архивирано из оригинала 1. 1. 2019. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  344. ^ „New England Patriots at New York Jets - October 15th, 2017”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-04. 
  345. ^ „Tom Brady becomes NFL's career QB wins leader”. NFL.com. 15. 10. 2017. Архивирано из оригинала 25. 11. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  346. ^ „NFL announces 2018 Pro Bowl rosters”. NFL.com. Архивирано из оригинала 20. 12. 2017. г. Приступљено 19. 12. 2017. 
  347. ^ Dubow, Josh (1. 1. 2018). „NFL offensive production falls despite record for Brady”. www.boston.com. Associated Press. Архивирано из оригинала 10. 11. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  348. ^ Wilner, Barry (5. 1. 2018). „Steelers' Antonio Brown, unanimous choice on AP All-Pro Team”. AP News. AP. Приступљено 23. 7. 2019. 
  349. ^ Wesseling, Chris (3. 2. 2018). „Tom Brady named NFL's MVP for third time of career”. NFL.com. Архивирано из оригинала 26. 7. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  350. ^ „'Top 100 Players of 2018': New England Patriots quarterback Tom Brady”. NFL.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 2. 2019. 
  351. ^ „Divisional Round – Tennessee Titans at New England Patriots – January 13th, 2018”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 1. 2018. г. Приступљено 18. 1. 2018. 
  352. ^ Patra, Kevin (19. 1. 2018). „Tom Brady (thumb) questionable for Patriots vs. Jags”. NFL.com. Архивирано из оригинала 20. 1. 2018. г. Приступљено 20. 1. 2018. 
  353. ^ „AFC Championship – Jacksonville Jaguars at New England Patriots – January 21st, 2018”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  354. ^ „Most passing yards in a single postseason game, NFL history”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  355. ^ „Most passing yards in a single Super Bowl, NFL history”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. 
  356. ^ „Super Bowl LII – Philadelphia Eagles vs. New England Patriots – February 4th, 2018”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 3. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  357. ^ Kramer, Lindsay (5. 2. 2017). „Super Bowl 50: How many quarterbacks have lost multiple Super Bowls?”. syracuse.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2019. 
  358. ^ Tomlinson, Sean (5. 2. 2018). „Is Super Bowl LII Loss the End of Patriots and Tom Brady's Dynasty?”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 5. 2. 2018. г. Приступљено 5. 2. 2018. 
  359. ^ „At 41 and going strong, Tom Brady awaits a 19th season”. USA TODAY (на језику: енглески). Associated Press. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  360. ^ Jones, Mike (9. 9. 2018). „Despite changes, Patriots offense still rolling behind Tom Brady in win over Texans”. USA TODAY (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 10. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  361. ^ „Brady, Patriots roll past banged-up Colts”. Duluth News Tribune (на језику: енглески). Field Level Media. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  362. ^ Fox, Tanya Ray (5. 10. 2018). „Tom Brady sets another NFL record with TD pass to Josh Gordon”. USA Today (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 10. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2018. 
  363. ^ Reiss, Mike (23. 12. 2018). „Pats win AFC East again, take back No. 2 seed”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2019. 
  364. ^ Sullivan, Tara (30. 12. 2018). „Tara Sullivan: Vintage Tom Brady returns, just in time for the playoffs”. The Boston Globe. Приступљено 22. 1. 2019. 
  365. ^ Reiss, Mike (30. 12. 2018). „Tom Brady tunes up and Patriots clinch first-round bye after routing Jets”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2019. 
  366. ^ Schrock, Joshua (30. 12. 2018). „Tom Brady's New Year's Resolution Will Make Bill Belichick, Patriots Fans Happy”. NESN.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2019. 
  367. ^ „'Top 100 Players of 2019': New England Patriots quarterback Tom Brady”. NFL.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 8. 2019. 
  368. ^ Hightower, Kyle (13. 1. 2019). „Michel scores 3 TDs, Patriots roll past Chargers”. KOIN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 02. 2019. г. Приступљено 6. 2. 2019. 
  369. ^ „Michel scores 3 TDs, Patriots roll past Chargers 41–28”. ESPN.com (на језику: енглески). Associated Press. Приступљено 22. 1. 2019. 
  370. ^ „Patriots make 3rd straight Super Bowl, beat Chiefs 37–31 OT”. ESPN.com. Associated Press. 20. 1. 2019. Приступљено 21. 1. 2019. 
  371. ^ а б Wickersham, Seth (22. 3. 2020). „The story behind the split of Tom Brady, Bill Belichick and the Patriots”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 4. 5. 2020. 
  372. ^ Bouchette, Ed (3. 2. 2019). „Patriots tie Steelers with 6th Super Bowl win”. Pittsburgh Post-Gazette (на језику: енглески). Приступљено 26. 6. 2019. 
  373. ^ Wesseling, Chris (3. 2. 2019). „New England Patriots win Super Bowl LIII”. NFL.com. Приступљено 3. 2. 2019. 
  374. ^ Middlehurst-Schwartz, Michael (3. 2. 2019). „Tom Brady sets record for most Super Bowl wins by NFL player with six”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2019. 
  375. ^ Bergman, Jeremy (4. 8. 2019). „Tom Brady agrees to contract extension with Patriots”. NFL.com. Приступљено 16. 9. 2019. 
  376. ^ Patra, Kevin (5. 8. 2019). „Tom Brady set to be free agent in 2020, despite new extension”. NFL.com. Приступљено 5. 8. 2019. 
  377. ^ „New England Patriots 2019 Salary Cap Table”. Spotrac.com. Приступљено 17. 3. 2020. 
  378. ^ Princiotti, Nora (1. 2. 2021). „Tom Brady Took a Road Less Traveled for His Super Bowl Return”. The Ringer. 
  379. ^ Golen, Jimmy (8. 9. 2019). „Tom Brady starts his 20th season by routing Steelers 33–3”. Boston.com. Приступљено 9. 9. 2019. 
  380. ^ Houde, Isaiah (6. 10. 2019). „Tom Brady surpasses Brett Favre, moves into third place on all-time passing list”. PatriotsWire.USAToday.com. PatriotsWire. Приступљено 6. 10. 2019. 
  381. ^ Reiss, Mike (11. 10. 2019). „Tom Brady surpasses Peyton Manning for second on passing yardage list”. ESPN.com. ESPN. Приступљено 11. 10. 2019. 
  382. ^ „New England Patriots at Houston Texans - December 1st, 2019”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-04. 
  383. ^ „Kansas City Chiefs at New England Patriots - December 8th, 2019”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-04. 
  384. ^ „Dolphins stun Patriots 27–24, denying NE first-round bye”. www.espn.com. Associated Press. 29. 12. 2019. Приступљено 29. 12. 2019. 
  385. ^ Gordon, Grent. „Tom Brady passes Peyton Manning for No. 2 in TDs”. nfl.com. Приступљено 20. 4. 2021. 
  386. ^ Young, Shalise Manza (4. 1. 2020). „Was game-ending pick-6 Tom Brady's last pass as a member of the Patriots?”. Yahoo! Sports (на језику: енглески). Приступљено 5. 1. 2020. 
  387. ^ „Derrick Henry, Titans stun Patriots 20–13 in wild-card upset”. www.espn.com. Associated Press. 4. 1. 2020. Приступљено 4. 1. 2020. 
  388. ^ Gaydos, Ryan (17. 3. 2020). „Tom Brady to join Tampa Bay Buccaneers, agrees to deal in principle: report”. Fox News. Приступљено 18. 3. 2020. 
  389. ^ „'The Greatest Of All Time!': Kraft Family Thanks Tom Brady With Billboards”. CBS Boston. 19. 3. 2020. Приступљено 22. 3. 2020. 
  390. ^ Patra, Kevin (20. 3. 2020). „Tom Brady officially signs contract with Buccaneers”. NFL.com. NFL Enterprises, LLC. Приступљено 21. 3. 2020. 
  391. ^ Smith, Scott (1. 4. 2020). „TB12, Still: Tom Brady Accepts Chris Godwin's Offer”. Buccaneers.com. Приступљено 31. 3. 2020. 
  392. ^ Smith, Scott (22. 4. 2020). „Stunning Trade Reunites Rob Gronkowski with Tom Brady as Buccaneers”. Buccaneers.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2020. 
  393. ^ Laine, Jenna (7. 5. 2020). „Arians: Brady was matchmaker for Gronk, Bucs”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 9. 5. 2020. 
  394. ^ Smith, Scott (13. 9. 2020). „Miscues Doom Bucs in Tom Brady's Debut”. Buccaneers.com. Приступљено 21. 9. 2020. 
  395. ^ „Los Angeles Chargers at Tampa Bay Buccaneers - October 4th, 2020”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2020. 
  396. ^ Swinton, Elizabeth (4. 10. 2020). „Tom Brady Makes History with Five Passing Touchdowns in Buccaneers' Comeback Victory”. Sports Illustrated. Приступљено 5. 10. 2020. 
  397. ^ Gordon, Grant (7. 10. 2020). „Buccaneers QB Tom Brady, Browns DE Myles Garrett among NFL Players of the Week”. NFL.com (на језику: енглески). Приступљено 8. 10. 2020. 
  398. ^ „New Orleans Saints at Tampa Bay Buccaneers - November 8th, 2020”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 11. 2020. 
  399. ^ „Brady-led Bucs top Lions 47-7 to end 13-year playoff drought”. ESPN.com. Associated Press. 26. 12. 2020. Приступљено 26. 12. 2020. 
  400. ^ „Tom Brady 2020 Game Log”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 1. 2021. 
  401. ^ Davenport, Gary (8. 2. 2021). „Tom Brady Is NFL's GOAT QB—and It's Not Close—After 7th Super Bowl Win”. Bleacher Report. Приступљено 2021-03-04. 
  402. ^ „Dosta je bilo posta, došao je Brejdi: Tampa posle 13 godina u plej-ofu (VIDEO)”. mozzartsport.com. 27. 12. 2020. Приступљено 20. 4. 2021. 
  403. ^ „Wild Card - Tampa Bay Buccaneers at Washington Football Team - January 9th, 2021”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 1. 2021. 
  404. ^ Schwab, Frank (17. 1. 2021). „Drew Brees' career possibly ends with more Saints playoff sorrow as Tom Brady and Bucs move on”. ca.sports.yahoo.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2021. 
  405. ^ Knight, Joey (15. 1. 2021). „The final faceoff? Comparing Drew Brees and Tom Brady by the numbers”. Tampa Bay Times (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2021. 
  406. ^ Curran, Tom E. (17. 1. 2021). „Curran: Brady puts a stake through the heart of his haters”. RSN (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2021. 
  407. ^ Bender, Bill (18. 1. 2021). „Tom Brady vs. Aaron Rodgers gives Bucs-Packers chance to be best NFC title game ever”. www.sportingnews.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2021. 
  408. ^ Gaydos, Ryan (18. 1. 2021). „Drew Brees, Tom Brady share potential final moment on field after playoff game”. Fox News. Приступљено 25. 1. 2021. 
  409. ^ Lowe, Geoff (22. 1. 2021). „Tale of the GOATs: How Brady, Rodgers stack up ahead of NFC title game”. Sportsnet.ca. Приступљено 2021-03-04. 
  410. ^ Breech, John (24. 1. 2021). „Tom Brady makes playoff history, joins Peyton Manning on this rare list of Super Bowl quarterbacks”. CBSSports.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-04. 
  411. ^ Laine, Jenna (24. 1. 2021). „Brady, Bucs hold off Packers to punch SB ticket”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2021. 
  412. ^ Gordon, Grant (7. 2. 2021). „Tom Brady, Rob Gronkowski set record for most playoff TDs by QB-receiver combo”. NFL.com. Приступљено 8. 2. 2021. 
  413. ^ Pryor, Brooke (8. 2. 2021). „Brady collects fifth Super Bowl MVP, seventh ring”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 8. 2. 2021. 
  414. ^ Patra, Kevin (7. 2. 2021). „What we learned from Buccaneers win over Chiefs in Super Bowl LV”. NFL.com. Приступљено 8. 2. 2021. 
  415. ^ Kerr, Jeff (8. 2. 2021). „Super Bowl 2021: Tom Brady stands alone in 101-year history of NFL with 7th championship”. CBS Sports (на језику: енглески). Приступљено 8. 2. 2021. 
  416. ^ Shook, Nick (11. 2. 2021). „Buccaneers QB Tom Brady set for minor surgical procedure on knee”. NFL.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  417. ^ „Sources: Brady, Bucs agree to 4-year extension”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-03-12. Приступљено 2021-03-12. 
  418. ^ Smith, Scott (12. 3. 2021). „Tom Brady Signs Contract Extension with Bucs”. Buccaneers.com. Приступљено 12. 3. 2021. 
  419. ^ Armour, Nancy (17. 1. 2014). „With other QB rivalries 'not even close,' Manning and Brady square off again”. USA Today. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2014. 
  420. ^ Hochman, Benjamin (19. 1. 2014). „Peyton Manning-Tom Brady ranks among greatest sports rivalries of all time”. The Denver Post. Архивирано из оригинала 20. 1. 2014. г. Приступљено 20. 1. 2014. 
  421. ^ Reineking, Jim (21. 1. 2016). „Top Tom Brady vs. Peyton Manning games”. National Football League. Архивирано из оригинала 4. 2. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2017. 
  422. ^ „Full Draft - 2000”. Архивирано из оригинала 6. 9. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2014. 
  423. ^ Shulman, Dan (4. 8. 2019). „Tom Brady’s First-Career Start Was a Blowout Over Peyton Manning’s Colts. [WATCH]”. Heavy. Приступљено 8. 8. 2019. 
  424. ^ Kelley, Craig (7. 9. 2011). „Collins To Start”. Indianapolis Colts. Архивирано из оригинала 4. 2. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2017. 
  425. ^ Chappel, Mike (8. 2. 2016). „Peyton Manning gets 2nd Super Bowl and 200th win, so was that his last rodeo?”. Fox 59. Приступљено 10. 5. 2019. 
  426. ^ Battista, Judy (31. 10. 2014). „Peyton Manning vs. Tom Brady: One for the ages -- and ageless”. National Football League. Архивирано из оригинала 22. 4. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2017. 
  427. ^ Tom Brady wins record 5th Super Bowl MVP in dominant performance vs. Chiefs: 'We're coming back', Jason Owens, Yahoo Sports, February 8, 2021
  428. ^ Peterson, Nate (4. 2. 2018). „Past Super Bowl MVP winners: Tom Brady could add to record with fifth trophy”. CBS Sports. Приступљено 20. 2. 2018. 
  429. ^ „Football's Greatest: Ranking the Top 10 Quarterbacks in NFL History”. Sports Illustrated. 27. 10. 2017. Архивирано из оригинала 31. 10. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2018. 
  430. ^ „Official All-time Team Roster”. NFL.com. Приступљено 25. 11. 2019. 
  431. ^ Bergman, Jeremy. „Tony Gonzalez first TE named to NFL 100 All-Time Team”. NFL.com. Приступљено 13. 12. 2019. 
  432. ^ Bender, Bill. „By the Numbers: Tom Brady vs. Peyton Manning”. [мртва веза]
  433. ^ Hanzus, Dan (30. 5. 2012). „Tom Brady is game for another 'SNL' hosting gig”. National Football League. Архивирано из оригинала 17. 8. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2012. 
  434. ^ Bark, Ed (6. 2. 2005). „Fox gets animated after the Super Bowl”. Dallas Morning News. Приступљено 17. 8. 2012. 
  435. ^ „Patriots News and Notes”. Patriots Insider. Fox Sports. 31. 1. 2006. Архивирано из оригинала 27. 1. 2013. г. Приступљено 17. 8. 2012. 
  436. ^ „"Entourage" Fore (TV Episode 2009) – IMDb”. IMDb. Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  437. ^ „Entourage: Tom Brady replaced Manning brothers in Season 6 cameo”. Sports Illustrated. 28. 5. 2015. Архивирано из оригинала 11. 8. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  438. ^ Cole, Mike (24. 6. 2015). „Tom Brady's 'Ted 2' Cameo Features Deflategate Line From Mark Wahlberg”. NESN.com. Архивирано из оригинала 11. 8. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  439. ^ Derjue, Amy (12. 10. 2007). „Tom Brady: Stetson Man”. BostonMagazine.com. Архивирано из оригинала 18. 1. 2021. г. Приступљено 2021-03-04. 
  440. ^ „Tom Brady”. Forbes. Архивирано из оригинала 19. 3. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2015. 
  441. ^ Barrabi, Thomas (31. 10. 2014). „Peyton Manning vs. Tom Brady Endorsements: Who's No. 1 In Commercial Appeal?”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2015. 
  442. ^ Ember, Sydney (23. 8. 2015). „Tom Brady Still a Key Part of Under Armour's Broader Ad Push”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2019. 
  443. ^ „Beautyrest Black and Tom Brady Score for Sleep”. Bed Times Magazine. Архивирано из оригинала 2. 1. 2019. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  444. ^ Reimer, Alex (23. 8. 2016). „Tom Brady's Vegan Snacks Only Add to His Bourgeois Profile”. Forbes. Архивирано из оригинала 1. 1. 2019. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  445. ^ „Tom Brady Announces Launch Of 'TB12' Website, Online Store (Photo)”. NESN.com (на језику: енглески). 20. 1. 2016. Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  446. ^ „Tom Brady Launches Raw Snack Line Under His TB12 Brand”. NCA (на језику: енглески). 23. 8. 2016. Архивирано из оригинала 10. 11. 2018. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  447. ^ „Tom Brady and TB12 Launch TB12 Foundation for Young Athletes – Physical Therapy Products”. Physical Therapy Products (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  448. ^ Kell, John (7. 3. 2017). „This New Meal Delivery Plan Will Help You Eat Like Tom Brady”. Fortune.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  449. ^ Garcia, Ahiza (7. 3. 2017). „Tom Brady launches meal kit service”. CNNMoney. Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  450. ^ O'Connor, Ian (20. 9. 2017). „Tom Brady has No. 1 book on Amazon, Hillary at No. 2. As they said at Michigan, all he does is winpic.twitter.com/glGlzkGGRd”. @Ian_OConnor (на језику: енглески). Приступљено 21. 9. 2017. 
  451. ^ Buell, Spencer (28. 9. 2017). „Tom Brady's "TB12 Method" Is a Best Seller”. Boston Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено 29. 9. 2017. 
  452. ^ Carr, Mary Kate (10. 1. 2018). „Tom Brady has a new docuseries, 'Tom vs. Time,' and here's the trailer”. Entertainment Weekly (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2018. 
  453. ^ Leibovich, Mark (2018). „Tom Brady Gave a Filmmaker Unusual Access to His Private Life”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 10. 1. 2018. 
  454. ^ Shook, Nick (9. 3. 2020). „Tom Brady announces launch of '199 Productions'. NFL.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 2. 2021. г. Приступљено 20. 10. 2020. 
  455. ^ Pickman, Ben. „Tiger, Phil, Peyton, Brady to Play 2-on-2 Golf Special. Tiger and Peyton won by 1 stroke, in an entertaining and fun match that captured high ratings during a time where most sports were on pause due to COVID-19. While Phil and Brady lost, Brady took the hit of the day home. While being teased by Charles Barkley, for not keeping up with the pros, Brady's shot on a par 5 7th, landed beyond the pin and spun back into the cup.”. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступљено 2020-04-22. 
  456. ^ „Tom Brady, Peyton Manning joining Tiger Woods and Phil Mickelson for 'The Match' reboot”. sports.yahoo.com. Приступљено 2020-04-22. 
  457. ^ Payne, Marissa (5. 2. 2017). „One quarter of Americans believe God will intervene in the Super Bowl, survey says”. The Washington Post. Приступљено 10. 2. 2021. 
  458. ^ Leibovich, Mark (26. 1. 2015). „Tom Brady Cannot Stop”. The New York Times. Приступљено 10. 2. 2021. 
  459. ^ а б Dagostino, Mark (14. 12. 2006). „Tom Brady, Bridget Moynahan Split Up”. People. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2007. 
  460. ^ Smith, Liz (18. 2. 2007). „It's Brady Baby For 'Sixy' Star”. New York Post. Архивирано из оригинала 20. 2. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2007. 
  461. ^ Shanahan, Mark (18. 2. 2007). „Ex-Brady Girlfriend Says She's Pregnant With His Child”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. Приступљено 30. 11. 2008. 
  462. ^ Boehm, Kristin (28. 8. 2007). „Bridget Moynahan 'Thankful' for Healthy Baby”. People. Архивирано из оригинала 13. 11. 2008. г. Приступљено 30. 11. 2008. 
  463. ^ „Bridget Moynahan Welcomes a Baby Boy”. People. 23. 8. 2007. Архивирано из оригинала 28. 6. 2008. г. Приступљено 30. 11. 2008. 
  464. ^ Thompson, Jackson. „Tom Brady says he's 80% vegan but still eats meat, and nutritionists say more people should eat that way”. Insider (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-22. 
  465. ^ „Tom Brady & Gisele Bundchen: New Couple?”. People. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. Приступљено 7. 12. 2012. 
  466. ^ „Patriots Quarterback Tom Brady on Football, Fatherhood, and Gisele Bündchen”. Details.com. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2013. 
  467. ^ Cedenheim, Pernilla (27. 2. 2009). „Model Tom Brady & Gisele Bündchen: Married!”. People. Архивирано из оригинала 20. 5. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2018. 
  468. ^ Sussman, Amy (9. 12. 2009). „Gisele Bündchen & Tom Brady Have a Boy”. People. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  469. ^ Leon, Anya (7. 12. 2015). „Gisele Bündchen and Tom Brady Welcome Daughter Vivian Lake”. People. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  470. ^ Farrar, Doug. „Boston (in) Common: Kevin Youkilis set to marry Tom Brady's sister”. Yahoo! Sports. Associated Press. Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2012. 
  471. ^ Hua, Karen (2. 2. 2017). „Inside The Multimillion-Dollar Homes Of Tom Brady”. Forbes. Архивирано из оригинала 11. 8. 2017. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  472. ^ Miller, Kevin (17. 2. 2017). „Tom Brady's Secret Western Home”. KIDO Talk Radio (на језику: енглески). Приступљено 28. 8. 2019. 
  473. ^ Nast, Condé (23. 10. 2018). „Behind the Gates of Silo Ridge—the Country's Most Exclusive New Residential Enclave”. Architectural Digest (на језику: енглески). Приступљено 28. 8. 2019. 
  474. ^ Stroud, Rick; Topkin, Mark (2. 4. 2020). „Tom Brady has arrived in Tampa Bay, moving into Derek Jeter's mansion”. Tampa Bay Times. Приступљено 23. 4. 2020. 
  475. ^ Kirkpatrick, Emily (10. 12. 2020). „Tom Brady and Gisele Bündchen Join Jared and Ivanka in the "Billionaire's Bunker". Vanity Fair. Приступљено 14. 12. 2020. 
  476. ^ Kamp, David (5. 8. 2005). „The Best There Ever Was?”. GQ. Архивирано из оригинала 30. 7. 2017. г. Приступљено 30. 7. 2017. 
  477. ^ Hurley, Michael (7. 6. 2017). „Tom Brady vs. Peyton Manning For Republican Presidential Nomination? Some Believe It's Possible”. WBZ-TV (CBS Boston). Архивирано из оригинала 13. 7. 2017. г. Приступљено 30. 7. 2017. 
  478. ^ „Super Bowl QB Tom Brady's No Patriot”. The Smoking Gun. 26. 1. 2004. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 30. 7. 2017. 
  479. ^ Leibovich, Mark (1. 2. 2017). „The Uncomfortable Love Affair Between Donald Trump and the New England Patriots”. The New York Times. Архивирано из оригинала 6. 2. 2017. г. Приступљено 2. 2. 2017. 
  480. ^ „Sports figures who support Donald Trump”. Newsday. 14. 10. 2016. Архивирано из оригинала 28. 8. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  481. ^ Boren, Cindy (23. 1. 2017). „'It's just a friendship': Tom Brady opens up a little about President Trump”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 24. 1. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2017. 
  482. ^ Rappeport, Alan (8. 11. 2016). „Did Tom Brady and Gisele Bündchen Back Donald Trump? She Says No, and He's Not Saying”. The New York Times. Архивирано из оригинала 16. 2. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2017. 
  483. ^ Chestang, Raphael (9. 11. 2016). „Tom Brady Says Wife Gisele Bundchen Doesn't Want Him Talking Politics”. ET Online. Архивирано из оригинала 30. 1. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2017. 
  484. ^ „Tom Brady will not attend Patriots' visit to White House due to 'personal family matters'. Sports Illustrated. Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 9. 4. 2018. г. Приступљено 9. 4. 2018. 
  485. ^ Schwab, Frank (8. 4. 2020). „Tom Brady talks Donald Trump with Howard Stern: 'Political support is totally different than the support of a friend'. Yahoo Sports!. Приступљено 16. 4. 2020. 
  486. ^ Kamisar, Ben (1. 2. 2015). „5 NFL stars who could run for office”. The Hill. Архивирано из оригинала 12. 3. 2016. г. Приступљено 5. 2. 2017. 
  487. ^ Klosterman, Chuck (18. 11. 2015). „Tom Brady Talks to Chuck Klosterman About Deflategate (Sort Of . . .)”. GQ. Архивирано из оригинала 1. 2. 2016. г. Приступљено 5. 2. 2017. 
  488. ^ Durkee, Travis (18. 11. 2015). „Sorry, America, Tom Brady will never run for president”. Sporting News. Архивирано из оригинала 7. 2. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2017. 
  489. ^ Tack, Travis (14. 11. 2016). „Tom Brady Won't Talk Politics, Doesn't Want To Run For Office”. Politicus Sports. Архивирано из оригинала 7. 2. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2017. 
  490. ^ Lucas, Peter (12. 10. 2018). „Helen Brady hopes Tom Brady photo gives campaign a boost”. Boston Herald. Приступљено 21. 2. 2019. 
  491. ^ Duffy, Kevin (10. 11. 2016). „Video: Tom Brady endorsed one candidate in this election season, but it wasn't Donald Trump”. masslive.com. Приступљено 21. 2. 2019. 
  492. ^ LaFratta, Kristin (6. 11. 2018). „2018 Massachusetts Election: State Auditor live results (Suzanne M. Bump, Helen Brady, Daniel Fisherman, Edward J. Stamas)”. Mass Live. Приступљено 21. 1. 2019. 
  493. ^ Lambert, Brent (15. 1. 2017). „The Tao Of Tom: How Tom Brady Uses An 80–20 Diet, Meditation, Yoga & One Book To Age Backwards”. Feel Guide. Приступљено 24. 1. 2018. 
  494. ^ DeCosta-Klipa, Nik (25. 11. 2018). „Here's what Tom Brady eats on an 'average day,' as outlined in 'The TB 12 Method'. Boston Globe. Архивирано из оригинала 25. 11. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2019. 
  495. ^ „Tom Brady and Gisele Bundchen have an insane diet”. Business Insider. 6. 12. 2018. Архивирано из оригинала 6. 12. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2019. 
  496. ^ Willis, Jay (6. 12. 2018). „Tom Brady Drinks Too Much Water”. GQ Magazine. Архивирано из оригинала 6. 12. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2019. 
  497. ^ Laine, Jenna (8. 4. 2020). „10 interesting nuggets from Tom Brady's interview with Howard Stern”. ESPN. Приступљено 9. 4. 2020. 
  498. ^ Hrustic, Alisa (18. 9. 2017). „This Is How Tom Brady Eats Every Day, and It's Actually Insane”. Men's Health (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2019. 
  499. ^ Mandell, Nina (5. 1. 2016). „Tom Brady doesn't eat tomatoes, mushrooms or peppers, according to his personal chef”. For The Win (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2019. 
  500. ^ Davis, Scott (30. 1. 2019). „Rob Gronkowski says his career changed by following Tom Brady's lifestyle, and it even got him to love avocado ice cream”. Business Insider. Приступљено 14. 8. 2019. 
  501. ^ Breech, John (31. 7. 2017). „Rob Gronkowski is trying Tom Brady's diet plan, but skipping one key part”. CBSSports.com (на језику: енглески). Приступљено 14. 8. 2019. 
  502. ^ Clarke, Liz (21. 8. 2017). „The big offseason change Kirk Cousins made to be more like Tom Brady”. Washington Post (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2019. 
  503. ^ Berger, Sarah (31. 1. 2018). „Why NFL players and other athletes are going vegan”. www.cnbc.com. Приступљено 13. 3. 2019. 
  504. ^ Kaplan, Emily (27. 9. 2018). „Inside Mark Scheifele's quest to be the Tom Brady of the NHL”. ESPN.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2019. 
  505. ^ „Super Bowl 2021: Tom Brady stands alone in 101-year history of NFL with 7th championship”. cbssports.com. Приступљено 8. 2. 2021. 
  506. ^ Reiss, Mike (1. 1. 2017). „Tom Brady sets NFL record for best TD to INT ratio in a season”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2019. 
  507. ^ Reiss, Mike (14. 11. 2017). „Tom Brady relishes chance to silence fans while playing on road”. ESPN.com. Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018. 
  508. ^ „NFL Regular Season Quarterback Win/Loss Records – The Football Database”. FootballDB.com. Приступљено 21. 2. 2019. 
  509. ^ „WHAT TO LOOK FOR – WEEK 11”. nflcommunications.com (на језику: енглески). 15. 11. 2017. Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018. 
  510. ^ а б Porter, Conor (1. 1. 2018). „Tom Brady achieved another amazing NFL record in 2017”. GiveMeSport (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018. 
  511. ^ Harrison, Elliot (22. 8. 2017). „2017 NFL All-Pro Team projections: Tom Brady top QB”. NFL.com (на језику: енглески). Приступљено 1. 10. 2019. 
  512. ^ Slagter, Josh. „Tom Brady joins select club with 500th career touchdown pass”. MLive.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 10. 2018. г. Приступљено 5. 10. 2018. 
  513. ^ „NFL Pro Bowl Selections Career Leaders”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2019. 
  514. ^ Kluska, Ken; Flowers, Jane (15. 2. 2018). „Longest-tenured players with one team in NFL history”. Blasting News (на језику: енглески). Приступљено 25. 6. 2019. 
  515. ^ „NFL Passing Touchdowns Year-by-Year Leaders”. Pro-Football-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 6. 2019. 
  516. ^ „NFL Playoff Records: Individual – Passing”. nfl.com. Архивирано из оригинала 22. 7. 2015. г. Приступљено 30. 7. 2015. 
  517. ^ Adamski, Chris. „Brady, Big Ben meet again in AFC title game”. TribLIVE.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 1. 2017. г. Приступљено 24. 1. 2017. 
  518. ^ а б в Stites, Adam (4. 2. 2018). „What NFL records does Tom Brady already own?”. SBNation.com. Архивирано из оригинала 10. 2. 2018. г. Приступљено 9. 2. 2018. 
  519. ^ а б в Laine, Jenna (24. 1. 2021). „Tom Brady, Tampa Bay Buccaneers hold off Green Bay Packers to punch Super Bowl ticket”. ESPN.com. Приступљено 24. 1. 2021. 
  520. ^ „NFL Postseason Quarterback Win/Loss Records”. 25. 1. 2021. 
  521. ^ а б в г д Breech, John (5. 2. 2018). „Tom Brady tops Super Bowl passing mark: All 17 records broken in Eagles-Patriots”. CBSSports.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 2. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018. 
  522. ^ Weatherly, Kaleel. „Tom Brady passes Brett Favre for most career interceptions in the postseason”. SB Nation. Архивирано из оригинала 15. 5. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2018. 
  523. ^ „The QB With the Most Conference Championship Appearance?”. NFL RUSH (на језику: енглески). 19. 1. 2017. Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 9. 2. 2018. 
  524. ^ а б „Game Notes: Patriots extend NFL-record to 10th Super Bowl overall”. New England Patriots (на језику: енглески). 21. 1. 2018. Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 9. 2. 2018. 
  525. ^ „Super Bowl Records: Individual – Passing”. nfl.com. Архивирано из оригинала 10. 8. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2015. 
  526. ^ Breech, John (2. 2. 2015). „Tom Brady broke, tied or extended 9 Super Bowl records”. CBSSports.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 1. 2018. г. Приступљено 9. 2. 2018. 
  527. ^ Reiss, Mike (22. 1. 2017). „Tom Brady, Bill Belichick make NFL history with record 7th Super Bowl appearance”. ABC News. Associated Press. Архивирано из оригинала 29. 1. 2017. г. Приступљено 23. 1. 2017. 
  528. ^ а б Kirk, Jason (5. 2. 2018). „Pats now own 75 Super Bowl records, including most losses”. SBNation.com. Архивирано из оригинала 4. 4. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  529. ^ а б Fucillo, David (7. 2. 2021). „Tom Brady wins Super Bowl MVP for record fifth time”. DraftKings Nation. 
  530. ^ „Patriots, Tom Brady keep rewriting Super Bowl record book”. ESPN.com. 4. 2. 2019. Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено 4. 12. 2019. 

Спољашње везе уреди