Тржиште новца (енгл. Money Market) је део финансијског тржишта, место сусретања понуде и тражње за различитим облицима краткорочне финансијске активе, односно активе чији је рок доспећа краћи од једне године.


На овом тржишту се обављају трансакције са:

Тржиште новца врши монетарну функцију, јер оно представља инструментални оквир у коме се уравнотежује и коригује потреба економских субјеката за новцем, и тиме одржавају своју ликвидност и солвентност.

Главни учесници на тржишту новца су:

  • држава, која обезбеђује средства за финансирање дефицита у јавним финансијама, без инфлаторних последица. Она деује преко министарства финансија и централне банке. Министарство финансија емитује краткорочне хартија од вредности (обвезнице и записе), којима држава покрива тренутни дефицит у финансирању, до приспећа нових фискалних прихода. Централна банка, као врховна монетарна институција, је најутицајнији учесник на тржишту новца. Она регулише количину новца у оптицају и спроводи монетарну политику. Када жели да повећа понуду новца, централна банка купује на тржишту хартије од вредности, чиме се повећава количина новца у оптицају. Ако жели да смањи количину новца у оптицају, централна банка продаје своје хартије од вредности.[1]
  • пословне банке. Могу бити издавачи или купци краткорочних хартија од вредности које издају министарство финансија и централна банка.[2]
  • финансијске институције (пензиони фондови, осигуравајућа друштва, инвестиционе компаније). Обично се јављају као купци (инвеститори).[2]
  • друге финансијске организације, предузећа и индивидуални инвеститори. Предузећа могу могу бити купци, док познатија и већа предузећа, која стекну поверење инвеститора, такође могу издавати хартије од вредности.[2]

Постоје два сегмента тржишта новца и то су:

  • тржиште жиралног новца и
  • тржиште краткорочних хартија од вредности.

Извори уреди

Литература уреди

  • Николић, Љубица; Мојашевић, Александар (2012). „Организација финансијскиh тржишта” (PDF). Зборник радова: тематски број. Заштита људских и мањинских права у европском правном простору. Ниш: Правни факултет у Нишу. 62: 113‐128. ISSN 0350-8501. Приступљено 9. 6. 2017. 

Види још уреди