Тривун-Триво Бундало (1842–19??), рођен у Хашанима (данас Крупа на Уни) у српској православној породици (која је припадала братству Богуновића[1]), од оца Јована и мајке Деве.
Попут огромне већине породица (са 36 различитих презимена) из братства Богуновића и његова породица (Бундало) имала је Крсну славу „Јовањдан“ (Свети Јован Крститељ).

Тривун Бундало
Тривун Бундало
Лични подаци
НадимакTrivo
Место рођењаХашани
, Османско царство
Место смртиХашани
, Аустроугарска монархија
Војна каријера
Служба18751878.
РодПешадија
ЧинВојвода

Крајишки војвода Бундало је био један од вођа Босанско-херцеговачког устанка (1875—1878), односно савременик и саборац другим српским крајишкиим војводама, као што су Петар Поповић Пеција (1826—1875), Голуб Бабић (1824—1910), Перо Крецо (1846—1907), поп Василије Ковачевић (1844—1896), Триво Јерковић Амелица (1832—1906), поп Јово Гак и Симо Давидовић.[2]

Политичко ангажовање уреди

Као четовођа изабран је 29. септембра 1877. године у привремену босанску владу председника Владимира Јонина.

Владу су чинили:[3]

  • Владимир Семјонович Јонин (Рус) - председник
  • Јово Ерцег Скобла (Србин) - заменик председника

Чланови:

  • Јово С. Билбија (Србин) - секретар
  • Голуб Бабић (Србин) - војвода
  • Вид Милановић (Србин) - војвода
  • Перо Крецо (Србин) - војвода
  • поп Василије Ковачевић (Србин) - четовођа
  • поп Јово Пећанац (Србин) - четовођа
  • Тривун Бундало (Србин) - четовођа
  • Дамјан Ђурица (Србин) - четовођа
  • Илија Шевић (Србин) - четовођа
  • Илија Тривић (Србин) - четовођа
  • Божо Љубоја (Србин) - четовођа
  • фра Бонавентура-Боно Дрежњак (Хрват) - четовођа
  • Нико Буро (Хрват) - четовођа
  • Мато Јурета (Хрват) - четовођа

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Карановић, Милан & Цвијић, Јован Т.: „Насеља и порекло становништва“ Књига 20, Српски етнографски зборник Књига XXXV (Београд: Српска краљевска академија, 1925, pp. 349)
  2. ^ Лист „Голуб“, Број 11-12 (Сомбор: 1. јун 1902. године, pp. 168-169)
  3. ^ Теиновић, Братислав: „Српски устанак у Босни 1875-1878“ (Бања Лука: Музеј Републике Српске, 2006, pp. 32)

Литература уреди

  • Лист „Голуб“, Број 11-12 (Сомбор: 1. јун 1902. године)
  • Милан Карановић (1882—1955) & Јован Т. Цвијић (1865—1927): „Насеља и порекло становништва“ Књига 20, Српски етнографски зборник Књига XXXV (Београд: Српска краљевска академија, 1925)
  • Братислав Теиновић (1975-): „Српски устанак у Босни 1875-1878“ (Бања Лука: Музеј Републике Српске, 2006)
  • Братислав Теиновић (1975-): „Поп Василије-Вајан Ковачевић (1844—1896) и његово свједочанство из српског устанка у Босни 1875-1878“, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске (Бања Лука: Удружење архивских радника Републике Српске, 2009)

Види још уреди