Тринити тест је прва проба нуклеарног оружја изведена у САД 16. јула 1945. године.

Полигон „Тројство“ ("Trinity" test site)

Тринити експлозија, 16 мс након детонације
Врста Полигон за нуклеарне пробе
Положај 33° 40′ 30″ С; 106° 28′ 30″ З / 33.675° С; 106.475° З / 33.675; -106.475 near Аламогородо
Оператор Пројекат Менхетн (USA)
Стање Неактивно
Употребљаван 16. јул 1945

Мапа положаја полигона за пробу

То је била проба прве плутонијумске бомбе, истог типа као оне бачене на Нагасаки у Јапану. Експлозија прве атомске бомбе била је еквивалентна експлозији 20 килотона ТНТ-а.

Овај тест се сматра почетком атомског доба.

Припрема пробе уреди

За калибрацију инструмената извршена је претпроба, експлозија 108 тона тринитротолуена (ТНТ), 7. маја. (Од тада се снага нуклеарне експлозије изражава у тонама ТНТ-а.) За стварну пробу нуклеарна бомба са плутонијумским језгром, којој је дат надимак „справица“ (енгл. "the gadget") је подигнута на врх 20 m високог челичног торња; тиме је симулиран и ефекат експлозије бомбе бачене из авиона.

Предвиђања исхода пробе уреди

Међу посматрачима пала је опклада о резултату пробе. Предвиђања су се кретала од нуле (потпуни промашај) преко 18 килотона ТНТ-ја колико је прогнозирао Исидор Раби, преко уништења државе Нови Мексико до паљења атмосфере и спаљивања целе планете. (Срећом, за ово последње се већ знало да је скоро немогуће, мада су неко време научници били забринути и због те могућности.) На крају је Раби добио опкладу.[1]

Експлозија уреди

У 4:45 ујутру стигао је повољан метеоролошки извештај, и у 5:10 ујутру почело је двадесетминутно одбројавање. Већина најважнијих научника и официра посматрали су пробу из базе, 16 km југозападно од пробног торња. Бројни други посматрачи били су удаљени 32 и више километара од центра експлозије.

Резултати пробе уреди

Резултати пробе пренети су председнику Труману што му је добродошло у преговорима са Совјетским Савезом на Потсдамској конференцији. Труман је био помало изненађен хладном Стаљиновом реакцијом када му је насамо пренео вест о извршеној проби - преко обавештајне мреже Стаљин је већ био упознат са америчким подухватом.

Место данас уреди

Године 1952. место експлозије је булдожерима сравњено са земљом а 21. децембра 1965. године проглашено националним историјским спомеником.

Више од 70 година након теста, преостала радијација на овом месту је око десет пута веће од нормалне позадинске радијације на том подручју. Количина радиоактивне изложености која се прими током једносатне посете локацији износи око половине укупне изложености радијацији коју одрасли у САД просечно приме током једног дана из природних и медицинских извора.[2]

Галерија уреди

Види још уреди

  • Пројекат Менхетн
  • РДС-1: Прва совјетска проба атомске бомбе (коришћена је направа начињена по угледу на тип који је коришћен у Тринити тесту)

Референце уреди

  1. ^ James Hershberg (1993), James B. Conant: Harvard to Hiroshima and the Making of the Nuclear Age. 948 pp. ISBN 978-0-394-57966-5. стр. 233.
  2. ^ „Radiation at Ground Zero: Just how radioactive is the site”. web.archive.org. 24. 8. 2014. Архивирано из оригинала 24. 08. 2014. г. Приступљено 5. 2. 2019. 

Спољашње везе уреди