Трнава (Јагодина)

Трнава
Трнава;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2011.	2448
Географске карактеристике
Координате	43° 57′ 20″ С; 21° 15′ 04″ И / 43.955666° С; 21.251° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	185 m
	Трнава Трнава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Трнава је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 2448 становника.

Историја уреди

Први пут Трнава се помиње у повељи монахиње Евгеније (књегиње Милице) и њених синова, кнеза Стефана и Вука, из 1395. године.^[1] Трнава је била део метоха манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори. До Другог српског устанка Трнава се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Трнава улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Демографија уреди

У насељу Трнава живи 1729 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,8 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 666 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	565
1953.	571
1961.	685
1971.	1.110
1981.	1.536
1991.	1.938	1.784
2002.	2.237	2.395

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.213	98,92%
Југословени	6	0,26%
Црногорци	4	0,17%
Хрвати	2	0,08%
Словенци	2	0,08%
Македонци	1	0,04%
непознато	0	0,0%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Трнава у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[2]
Куће	37	44	38	41	41	44	43	43	43	42	42	41
Пореске главе*	-	45	42	40	44	46	47	49	47	45	46	46
Арачке главе**	71	85	85	83	84	90	96	102	102	112	105	109
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	1
80+	10	16
75—79	14	27
70—74	35	51
65—69	40	45
60—64	59	56
55—59	59	49
50—54	89	88
45—49	104	99
40—44	91	84
35—39	69	70
30—34	82	89
25—29	82	84
20—24	91	83
15—19	73	69
10—14	80	85
5—9	60	82
0—4	50	70
Просек :	36,8	36,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	104	111	172	295	440	553	666

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	90	122	133	192	64	43	18	4	0	0	3,36

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	899	233	606	39	20	1
Женски	911	149	609	116	28	9
УКУПНО	1.810	382	1.215	155	48	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	497	33	1	0	216
Женски	299	23	0	0	84
УКУПНО	796	56	1	0	300
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	30	79	9	33
Женски	2	4	68	14	9
УКУПНО	13	34	147	23	42
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	5	25	13	8
Женски	7	5	8	32	27
УКУПНО	9	10	33	45	35
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	21
Женски	6	1	0	9
УКУПНО	17	1	0	30

Референце уреди

^ Јечменица, Дејан (2014). „ПОСЕДИ МАНАСТИРА СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У МОРАВСКОЈ СРБИЈИ”. Власт и моћ- Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године. I: 89.
^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература уреди

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе уреди

[1] Јечменица, Дејан (2014). „ПОСЕДИ МАНАСТИРА СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У МОРАВСКОЈ СРБИЈИ”. Власт и моћ- Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године. I: 89.

[Јагодинска_нахија_I-2] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]