Тузла

град у Босни и Херцеговини

Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене јединице локалне самоуправе и Тузланског кантона. Привредни, културни, спортски, образовни центар сјевероисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству сољу, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.

Тузла
Поглед на Тузлу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонТузлански кантон
ГрадТузла
Становништво
 — 2013.Пад 80.570[1]
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 17″ С; 18° 40′ 34″ И / 44.538152° С; 18.676107° И / 44.538152; 18.676107
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Тузла на карти Босне и Херцеговине
Тузла
Тузла
Тузла на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75000
Позивни број035
Веб-сајтwww.tuzla.ba

Према прелиминарним подацима пописа становништва у БиХ 2013, Тузла броји 80.570 становника.[1]

Култура уреди

Тузла је град велике књижевне традиције. Одавде потичу Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Стјепан Матијевић, Матија Дивковић, Мухамед Хеваи Ускуфи.

Сликарство уреди

Из Тузле потичу сликари Ђорђе Михајловић (Академија у Минхену), Адела Бер (Академија у Бечу). Средином треће деценије у ликовни живот се укључују Фрањо Ледер, Исмет Мујезиновић, Драгиша Трифковић. Из Тузле потичу Џејмс Хаим Пинто (James Haim Pinto), један од водећих америчко-мексичких муралиста и Кристијан Крековић, славни перуански сликар. Међународна галерија портрета у Тузли је основана 1964. године.

Образовање уреди

Први организовани облици школства датирају из 17. вијека и везани су за Бехрам-бегову медресу. Данас постоје 23 основне, 15 стручних средњих школа те 3 гимназије: „Католички школски центар Св. Фрањо“, Гимназија „Меша Селимовић“, Гимназија „Исмет Мујезиновић“. Универзитет у Тузли је основан 1976. године.

Клима уреди

Клима Тузле
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 3,6
(38,5)
6,8
(44,2)
11,7
(53,1)
16,7
(62,1)
21,4
(70,5)
24,2
(75,6)
26,3
(79,3)
26,4
(79,5)
22,9
(73,2)
17,6
(63,7)
11,6
(52,9)
5
(41)
26,4
(79,5)
Средњи минимум, °C (°F) −4,5
(23,9)
−2,3
(27,9)
0,6
(33,1)
4,7
(40,5)
8,8
(47,8)
12
(54)
13,2
(55,8)
12,9
(55,2)
10
(50)
5,9
(42,6)
1,6
(34,9)
−2,6
(27,3)
−4,5
(23,9)
Количина падавина, mm (in) 59
(23,2)
55
(21,7)
61
(24)
76
(29,9)
92
(36,2)
111
(43,7)
94
(37)
84
(33,1)
64
(25,2)
56
(22)
71
(28)
72
(28,3)
895
(352,3)
Извор: http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=15

Историја уреди

Тузла је једно од најстаријих насеља у Европи са континуитетом живљења. Доказ томе су и пронађени остаци старог насеља сојеничког типа из времена неолита.

Археолози су открили бројна насеља са богатим остацима материјалне културе прастарих становника овог подручја. Пронађен је велики број неолитских глинених посуда са разним орнаментима од црне, сиве и црвене керамике али и камени ножеви, секире, стругачи и друго. Откривени су остаци хране, људске кости, животињске кости и разни плодови који су користили за исхрану људи тог доба. И ови подаци потврдили су тврдње да је подручје Тузле било насељено још у млађем каменом добу.

Међу пронађеним археолошким материјалима истиче се и керамичка неолитска посуда чија је намена била кување слане воде и производња соли.

Прва писана реч о Тузли потиче из 950. године. Те је године византијски историчар и цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању царством“, изричито споменуо Тузлу као град, под римским називом Салинес што значи град соли, са напоменом да се налази под влашћу српског кнеза Часлава, који је погинуо у борби са Мађарима.

Други свјетски рат (1941 — 1945) уреди

У Тузли су усташе, првих дана по оснивању НДХ, формирали једну свечану поворку, дошли са музиком пред споменик краља Александра, одсвирали посмртни марш и оборили споменик кличући Павелићу. Затим је поворка отишла до дома Краља Петра и ту на исти начин срушила бисту Краља Петра, а пред реалном гимназијом бисту др. Ђорђа Лазаревића. Затим су дошла кола за ђубре градске општине па су на њих натоварили све бронзане остатке поменутих споменика и одвукли.[2]

У Тузли су скинуте табле на којима су имена улица написана ћирилицом и постављене нове са именима римокатолика и муслимана написаних латиницом. Владичанској канцеларији у Тузли дат је рок од 3 сата да се скине ћирилички натпис са установе једне њихове задужбине.[3]

У затвору у Тузли постојао је нарочит начин мучења Срба. У једној посебној соби налазило се једно велико буре "на чијим се дугама изнутра са свих страна били причвршћени железни ексери. Често су усташе изјутра изводили по више затвореника и једног по једног трпали у буре, па онда буре котрљали тако да су ексери парали тело, а из рана је цурила крв коју су усташе другим затвореницима показивали". Затим су их измучене вадили из бурета и секли им уши, нос, вадили очи и зубе, одсецали руке и ноге, док нису умрли.[4]

Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[5]

Из тузланског среза одведен је у логоре не само велики број мушкараца већ и жена и девојака и дечака од 14 година.

Када су, током Другог светског рата, 2. октобра 1943. године партизанске јединице ослободиле Тузлу од окупатора, Тузла је била највећи ослобођени град у Европи.

Рат у Босни и Херцеговини (1992 — 1995) уреди

Тузла је једини град у Босни и Херцеговини у којој, на изборима 1991. године, нису побиједиле националистичке странке. Победу на тим изборима однео је блок СК–СДП који је освојио 68% гласова, а за начелника општине је изабран Селим Бешлагић. Иако су се локалне власти декларативно залагале за мир и биле против национализма, велики број Срба из Тузле и околних места морао је већ почетком рата да напусти своје домове, а над војницима ЈНА, који су се мирно повлачили из града, бошњачке снаге извршиле су напад на колону возила ЈНА. У том нападу је 15. маја 1992. године погинуло 100-200 старешина и војника, претежно српске националности.

 
Спомен обиљежје код "Капије" у знак сјећања на 71 погинулог цивила. Догађаји на Капији су и данас предмет контроверзи, чему доприноси и натпис који Србе означава "фашистичким агресором".

Други велики злочин који је обиљежио овај рат у Тузли је масакр на Капији, који се збио 25. маја 1995. године, када је граната, за коју се претпоставља да је испаљена са положаја ВРС на Озрену, усмртила 71, а ранила 115 цивила. Злочин се догодио у централној градској улици, центру ноћног живота, популарној „Капији“. На том мјесту, у знак сјећања, стоји споменик са именима жртава и текстом који изазива полемике: „На овом мјесту, 25. маја 1995. године, српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 млади живот. Проучите фатиху и помолите се. Памтите и опомињите. Грађани Тузле.“

УНХЦР је 17. јула 1998. године Тузлу прогласио отвореним градом.

Становништво уреди

Састав становништва – насељено мјесто Тузла
2013.[6]1991.[7]1981.[8]1971.[9]1961.[10]
Укупно74 457 (100,0%)83 770 (100,0%)65 091 (100,0%)53 926 (100,0%)37 760 (100,0%)
Бошњаци56 893 (76,41%)44 091 (52,63%)130 448 (46,78%)131 257 (57,96%)17 984 (21,14%)1
Хрвати6 005 (8,065%)6 328 (7,554%)5 383 (8,270%)6 145 (11,40%)5 405 (14,31%)
Босанци3 704 (4,975%)
Срби2 486 (3,339%)13 137 (15,68%)11 278 (17,33%)12 224 (22,67%)11 498 (30,45%)
Неизјашњени1 817 (2,440%)
Босанци и Херцеговци1 388 (1,864%)
Муслимани677 (0,909%)
Роми506 (0,680%)17 (0,026%)62 (0,115%)1 (0,003%)
Остали443 (0,595%)3 912 (4,670%)756 (1,161%)1 039 (1,927%)249 (0,659%)
Албанци193 (0,259%)146 (0,224%)109 (0,202%)96 (0,254%)
Непознато107 (0,144%)
Југословени83 (0,111%)16 302 (19,46%)16 301 (25,04%)2 187 (4,056%)11 472 (30,38%)
Црногорци41 (0,055%)467 (0,717%)452 (0,838%)407 (1,078%)
Македонци38 (0,051%)88 (0,135%)123 (0,228%)242 (0,641%)
Турци34 (0,046%)
Словенци23 (0,031%)139 (0,214%)230 (0,427%)324 (0,858%)
Православци12 (0,016%)
Украјинци7 (0,009%)
Мађари68 (0,104%)98 (0,182%)82 (0,217%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познати Тузлаци уреди

 
Споменик писцу Меши Селимовићу и сликару Исмету Мујезиновићу, у Тузли.

Градови побратими уреди

Галерија уреди

Напомене уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Федерални завод за статистику, Статистички билтен 195, Сарајево, децембар 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2015. г. Приступљено 18. 1. 2015. 
  2. ^ Страњаковић 1991, стр. 80, 81
  3. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 82
  4. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 201
  5. ^ Љубомир Литнић, келнер из Тузле, Београд 16.11.1942. године
  6. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 111/112)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 27. 4. 2016. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 27. 4. 2016. 
  9. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 27. 4. 2016. 
  10. ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 27. 4. 2016. 

Спољашње везе уреди