Угљеша Шајтинац
српски књижевник
Угљеша Шајтинац (Зрењанин, 1. октобар 1971) српски је драмски писац, приповедач, романсијер и професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.[1][2]
Угљеша Шајтинац | |
|---|---|
| Датум рођења | 1. октобар 1971. |
| Место рођења | Зрењанин СФРЈ |
| Образовање | Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду |
| Занимање | драмски писац, приповедач и романсијер |
Биографија уреди
Рођен је 1971. године у Зрењанину. Син је банатског књижевника Радивоја Шајтинца. На Факултету драмских уметности у Београду дипломирао је 1999. године. Од 2003. до 2005. године био је драматург у Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду, а након тога постао професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.[3][4]
Добитник је три награде за сценарио за филм Хадерсфилд (Нови Сад, Врњачка Бања и Варшава).[5][6][7]
Члан је Српског књижевног друштва од 2007. године.[1]
Његов отац је Радивој Шајтинац, српски песник, приповедач, есејист и драматург.
Награде уреди
Књижевне награде уреди
- Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Хадерсфилд, 2005.
- Награда „Кочићева књига” за драму, за Хадерсфилд, 2008.
- Награда „Биљана Јовановић” Српског књижевног друштва, за роман Вок он!, 2008.
- Награда „Златни сунцокрет”, за роман Сасвим скромни дарови, 2012.
- Награда „Бора Станковић” Града Врања, за роман Сасвим скромни дарови, 2012.[8]
- Књижевна награда „Политикиног Забавника”, за књигу Чарна и Несвет, 2014.[9]
- Награда Европске уније за књижевност, за роман Сасвим скромни дарови, 2014.[10]
- Андрићева награда, за збирку прича Банаторијум, 2014.
- Награда „Исидора Секулић”, за књигу прича Жена из Хуареза, 2018.[11]
- Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за књигу прича Жена из Хуареза, 2018.
Дела уреди
Романи уреди
- Чуда природе (1993)
- Нада станује на крају града (2002)
- Вок он! (2007)
- Сасвим скромни дарови (2011)
- Кољка и Сашењка (2022)[12]
Романи за децу:
- Ветрушкина ледина (2006)
- Чарна и Несвет (2013)
- Банда нежељених љубимаца (2017)
- Биће једном (2020)
Књиге прича
- Чемер (1997)
- Банаторијум и ина проза (2014)
- Жена из Хуареза (2017)
Драме
- Реквизитер (Премијера у Београдском драмском позоришту, 1999.)
- Право на Руса (Премијера у Српском народном позоришту, 2001.)
- Говорите ли аустралијски? (Премијера у Народном позоришту „Тоша Јовановић“, 2002.)
- Живот на пустом острву (Позориште игралиште, БЕЛЕФ 2003.)
- Робинзон и пирати (Позориште игралиште, БЕЛЕФ 2004.)
- Хадерсфилд (Српска премијера у Југословенском драмском позоришту, 2005.)
- Банат (Југословенско драмско позориште, 2007.)
- Ветрушкина ледина (Народно позориште „Тоша Јовановић”, 2008.)
- Лепет мојих плућних крила (Зграда Народног позоришта у Сомбору, 2009.)
- Четири комада (2014, избор драма: Животиње, Банат, Хадерсфилд и Огигијанке)
- Aнималс (Крушевачко позориште, 2018.)
Радио драме
- У бунару (1998)
- Ђакон Богородичне цркве (драматизација романа Исидоре Секулић, 1999).
Референце уреди
- ^ а б „Uglješa Šajtinac”. arhipelag.rs/. Приступљено 3. 8. 2018.
- ^ „Uglješa Šajtinac u Gradskoj biblioteci”. bibliotekakotor.me. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ Biography Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2018) on the website of EU Prize for Literature, retrieved on 2015-08-09.
- ^ Teaching staff on the website of the Academy of Arts, retrieved on 2018-06-24.
- ^ Huddersfield going on show in Serbia!, article of Huddersfield Daily Examiner, retrieved on 2018-06-25.
- ^ About Huddersfield on the website of TUTA Theater Chicago, retrieved on 2018-06-25.
- ^ Hadersfild Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2018), production data of Serbian Film Center, retrieved on 2018-06-25.
- ^ „Угљеши Шајтинцу и награда "Бора Станковић"”. РТВ. 9. 3. 2012. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Intervju: Uglješa Šajtinac, dobitnik nagrade "Politikinog zabavnika"”. 2. 2. 2014. Приступљено 11. 3. 2023.
- ^ „Европска награда за књижевност Угљеши Шајтинцу”. Политика. 8. 10. 2014. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Угљеша Шајтинац добитник награде "Исидора Секулић" („РТС”, 7. јун 2018)
- ^ М.В. „Роман Угљеше Шајтинца”. Politika Online. Приступљено 2022-12-28.
Спољашње везе уреди
- Угљеша Шајтинац на сајту IMDb (језик: енглески)
