Удегејска легенда
Удегејска легенда национални парк (рус. Удэгейская легенда) обухвата пределе богате четинарсим и листопадним шумама на западној падини планине Централни Сихоте Алињ на Руском далеком истоку.[1] Сихоте Алињ се протеже од севера ка југу преко Приморске Покрајине. Парк је предвиђен да заштити животињска станишта у речним долинама на западној падини, и да пружи подршку остатку аутохтоног народа Удегејаца. Подручје је познато по обилном риболову и вожњама чамцима по потоцима и рекама. Такође је и уточиште за угроженог сибирског тигра. Парк се налази отприлике на пола пута између Владивостока (520 km југозападно од парка) и Хабаровска (440 km северозападно од парка). Релативно топло Јапанско море је на истоку, Корејско полуострво на југу, а Кина на западу.[2]
| Удегејска легенда | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Приморска Покрајина Русија |
| Најближи град | Владивосток |
| Координате | 45° 49′ N 135° 25′ E / 45.817° С; 135.417° И |
| Површина | 1,037 km² |
| Основано | 2007. године |
| Управљачко тијело | Федерални центар за здравље животиња Русије |
Топографија уреди
По положају то је средишњи парк: налази се између природног резервата Сихоте Алињ на истоку и басена реке Амур на западу, затим националног парка Зов Тигра / природног резервата Лазовски на југу и националног парка Ањујски и других заштићених подручја на северу. Надморска висина се креће од 180 m у низинским рекама, до 1.330 m на планинском гребену. Кроз планинеске долине Удегејске легенде протичу реке Арму и Бољшаја Усурка, које се на западу уливају у реку Усури а она у реку Амур, која тече северно до Охотског мора. Главном речном долином Усурка тече у правцу север-североисток, пловна је за мање чамце у доњем току, са окукама и мочварним обалама. Речне долине су уске и вијугаве. Нагиб је просечно 10-15 степени, али често и 15-25 степена. Обале реке Арму су стеновите и стрме, са честим брзацима и водопадима..[3] У парку постоје три мала насеља: Далеки Кут, Дерсу и Остовное.[1]
Клима и екорегион уреди
Клима у Удегејској легенди је умереноконтинентална клима, mild/cool summer subtype (Кепенова класификација климата Dfb). Ову климу карактеришу топла лета и хладне снежне зиме. Просечна температура у јануару је -16 а у августу 16. Просечна годишња количина падавина износи 790 mm.[2][4]
| Сихоте Алињ, Приморска Покрајина, Русија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Јесен у региону је ведра, топла, сува и са постепеним падом температуре. Позната је под именом "златна јесен Далеког истока."[5]
Екорегион Удегејска легенда је "Умерено широколисна и мешовита шума источне Русије".[6] Такве екорегије карактеришу велике дневне и годишње варијације температуре и шумски покривач.
Парк је на таквој локацији да се у њему среће велика разноликост биљног и животињског диверзитета. Ту се срећу врсте карактеристичне за континенталну и приморску зону (Евроазија и Пацифик) као и врсте из суптропске зоне. То је и геолошки контактни простор између старих стабилних плоча на западу, и активнијих тектонских формација на истоку у Јапанском мору.[7]
Добијена разноликост биљних и животињских станишта као и изолација дају Приморској Покрајини највише нивое биодиверзитета у Русији. Што се тиче водених станишта, парк се налази у слатководном екорегиону "Доњег Амура" (FEOW ID#616), региону који се генерално карактерише струјним системима снажно еродираних речних долина и добро развијеном плавном равницом на Амуру. На рекама се формира лед до 6 месеци у години, а већина потока се напаја кишом. Слатководни екорегион не садржи строго ендемичне рибе.[8]
Флора уреди
С обзиром на стрму топографију, уочавају се висинске зоне за биљке. У нижим пределима, заступљене су листопадне шуме са брестом, јасеном и манџуријским орахом, кедровима и смрчом – до виших нивоа где су заступљене шуме јеле, смрче и брезе. У парку је забележено 30 врста васкуларних биљака које су под заштитом, неке од њих су: Dioscorea japonica, Euryale ferox, Saxifraga nelsoniana ssp. pacifica, женшен, и тиса.[9]
Фауна уреди
Поред присуства сибирског тигра, парк је станиште и мрких медведа и азијског црног медведа, карактеристичних за шуме на западној падини Сихоте Алиња. Од мањих шумских сисари срећу се самур, куна, јазавац и ласица, заједно са рисом и леопард мачком. На обалама река срећу се куне и видре, а код река у нижим пределима срећу се лос и мус. Подручје је нарочито богато инсектима – процењује се да преко 10,000 врста живи на територији парка, укључујући и једну врсту стрижибубе која се сматра највећим инсектом у Русији.[9]
Историја уреди
Границе региона и парка су историјски дом аутохтоног народа Удегејаца. Према попису из 2010. године број Удегејаца је нешто мањи од 1,500.[10] Традиционално се баве ловом и риболовом.
Туризам уреди
Еко-туризам је наведен као једна од сврха парка, а посетиоци су добродошли у рекреативне зоне. Управа парка обезбеђује смештај у гостињској кући и камповима, омогућава и издавање моторних санки и гумених чамаца. На локалитету се налази геолошки музеј, а уз надоплату се може организовати и вођење туре. Изграђене су необрађене стазе, као што је еколошка стаза која води до "Ковалевскаје тисове шуме", са старим стаблима тиса. [11] Парк се налази у удаљеном подручју – најближа железничка станица је у Даљњереченску који је удаљен 144 km од парка – али његова позиција на западним падинама Сихоте Алиња чини га приступачним туристима који посећују овај крај.[12]
Референце уреди
- ^ а б „Udegeydkaya Legende (in Russian)”. Protected Areas Russia. Приступљено 27. 12. 2015.
- ^ а б „Official Site: Udegeyskaya Legenda National Park (in Russian)”. Udegeyskaya Legenda National Park.
- ^ „Udegeyskaya Legende Physical Characteristics (in Russian)”. Protected Areas Russia. Приступљено 27. 12. 2015.
- ^ „Climate - Sihkote-Alin”. GlobalSpecies.org. Архивирано из оригинала 15. 11. 2016. г. Приступљено 26. 12. 2015.
- ^ „Primorsky Region”. Phoenix Fund.
- ^ „Terrestrial Ecoregions”. World Wildlife Fund.
- ^ P Ya Yaklanov, Managing Editor, and Belyaev EA, Bersenev YI,, Kachur AP, Curley L. Klyuyev PA, skating ALO, Kryukov VH, Pannchev AM, Romanov MT, Skrylnikov TP, Sleptsov IY, Stepanko, AA Tiunov MP, Harlamenco,PO Sharov, Shokhrin EP. „Monograph: Zov Tigra National Park,” (PDF). Ministry of Natural Resources and Ecology of the Russian Federation. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 12. 2015. г. Приступљено 21. 3. 2019.
- ^ „Lower Amur Freshwater Ecoregion (616)”. The Nature Conservancy.
- ^ а б „Udegeyskaya Legende - Flora and Fauna (in Russian)”. Protected Areas Russia. Приступљено 27. 12. 2015.
- ^ „Russian Census 2010: Population by ethnicity”. Архивирано из оригинала 04. 12. 2013. г. Приступљено 21. 03. 2019.
- ^ „Udegeykaya Legende - Fees (in Russian)”. MNRR. Приступљено 27. 12. 2015.
- ^ „Udegeykaya Legende - Information (in Russian)”. MNRR. Приступљено 27. 12. 2015.
