Википедија

Украјинска дијаспора

Украјинска дијаспора (укр. Українська діаспора) је глобална заједница особа које се у етничком смислу сматрају Украјинцима или имају ближе украјинске коријене по очевој страни. Украјинци живе на готово свим континентима, најслабије су насељени у Африци а према службеним статистикама најбројнији су у Сјеверној Америци и Азији, односно Канади, САД, Русији и Казахстану. Главна међународна организација Украјинаца је Свјетски конгрес Украјинаца. Према њиховим истраживањима односно неслужбеним подацима у свијету данас изван Украјине живи око 20 милиона Украјинаца.[1] Више милиона Украјинаца се иселило из Украјине након осамостаљивања 1991. па није у потпуности познато колико их укупно има у другим државама.[2]

Украјинска дијаспора у Бразилу, 19. век
Украјинска дијаспора на Кубану, потомци Запорошких козака, 20. вијек
Традиционалне украјинске цркве u Бразилу, Куритиба
Украјинска дијаспора у Аргентини

Украјинска дијаспора такође рјеђе обухвата особе чије су породице неколико генерација пребивале на украјинско етно-лингвистичком простору, али с очеве стране имају поријекло и из других народа. Украјинска дијаспора понекад обухвата и оне особе које имају украјинско поријекло по мајчиној страни. Посебан случај представља украјинска дијаспора у Русији и САД гдје се особе често идентификују према стеченом америчком или руском држављанству.[3] Док је у САД службени број Украјинаца приближно тачан њиховој реалној бројци, у Русији тај број драстично одскаче па према одређеним истраживањима претпоставља се да реалан број Украјинаца у Русији износи између 4,3 и 7 милиона људи.[4] Украјинска дијаспора у Русији кроз историју је имала посебан значај и допринос у развоју руске државности и културе уопштено,[5] али се уједно сретала са облицима русификације стога је њихов стваран број до данас непознат.[6]

Историја и формирање украјинске дијаспоре уреди

Украјинци своју националну историју биљеже од оснивања Антске заједнице у средишњој Украјини током 5. вијека. Посебно се та историја односи на формирање јаког словенског средишта Кијевa и династије пољанских кнежева у Кијеву и ближој околини. Већ тада биљеже се јаке миграције украјинских предака између Скандинавије и источног Римског царства. У 6. и 7. вијеку већина славонских народа пристиже на шире просторе источне и средње Европе управо са подручја западне Украјине. Овде се по први пута развија дистинкција украјинских предака од других Словена у окружењу што се посебно ишчитава у језику, менталитету и религијском увјерењу.[7]

У 10. и 11. вијеку украјински преци поново у неколико интервала насељавају просторе западне Русије у склопу ширења Кијевске Руси, посебно ширу околину града Новгорода, и затим Владимира у данашњој Владимирској области. Након монголског напада у 13. вијека велики број украјинских предака из источних крајева Кијевске Руси сели на запад у средњу Европу, посебно у западну Украјину, јужну Бјелорусију, источну Пољску, и државе Балтика. У 15. вијеку реформисана је снажна Велика кнежевина Литванија што је стабилизовало друштвене односе на претходно зараћеним средишњим украјинским просторима на које су се у интервалима почели враћати и Украјинци. Знатан дио предака Украјинаца тада се сели у околину новог јаког политичког средишта града Москве.

У 17. вијеку почиње ново још интензивније повезивање украјинских и руских простора. Многи образовани Украјинци из политичких разлога проналазе боље и прикладније друштвено-политичке положаје на руском умјесто на пољском двору. Посебно су тада значајни пријелази украјинских умјетника, монаха, црквених великодостојника и осталих из Државне заједнице Пољске и Литваније[8] у Московско царство. Њихов значај у Москви постао је толико велик да је ускоро и уз њихову подршку формирано обједињено Руску Империју које је почетком 18. вијека обухватило и данашњу источну Украјину. У Великом сјеверном рату, дио Украјинаца се противио сједињавању са Русијом стога су након пораза у рату преселили у земље попут Шведске,[9] Норвешке, Финске, Данске, Њемачке, Грчке, Турске, Француске,[10] Аустрије, Мађарске,[11] Poljske,[12] Словачке, Чешке,[13] итд.

Значајније миграције након 18. вијека уреди

Емиграција Украјинаца постала је значајнија оснивањем Руске Империје средином 18. вијека. Одлуком да се потпуно укине украјинска аутономија, Запорошки козаци селе на простор ушћа Дунава и у руску Кубанску регију уз Азовску обалу. Такозвани Кубански козаци данас броје око 2 милиона потомака. Украјинци у 19. вијеку насељавају и најудаљеније просторе источне Русије у Азији,[14] затим слабо насељени Казахстан гдје им је додјељена земља за обраду. У истом раздобљу насељавају и просторе Аустроугарске, затим Аргентине,[15] Бразила,[16] Парагваја, и других јужноамеричких држава. На пријелазу из 19. у 20. вијек Украјинци су се раширили готово по свим континентима. Након Другог свјетског рата њихов је број посебно порастао у САД, Канади,[17] Великој Британији,[18] Australiji[19] i Rusiji.[20]

Украјинска емиграција и даље је врло жива те је непознат тачан број Украјинаца у страним државама. Након успостављања украјинске независности односно на прелазу из 20. у 21. вијек, из Украјине се иселило неколико милиона Украјинаца а њихов се попис није у потпуности службено евидентирао у другим државама. Тек се претпоставља да су емигрирали у државе претходно насељене Украјинцима гдје у великом броју илегално обитавају. Што се тиче европских држава, забиљежене су значајне миграције Украјинаца у Русију,[21] Швајцарску,[22] Италију, Шпанију, Португал, Француску, Њемачку,[23] Велику Британију, затим нешто мање у Финској, Шведској, Норвешкој и Исланду. Данас у свијету изван Украјине живи око 14 милиона легално пријављених грађана који имају украјинске коријене а претпоставља се да их стварно има око 20 милиона.[1] Такође имају значајну организацију у Европи односно од 1949. активан је Европски Конгрес Украјинаца.[24]

 
Омладина украјинске дијаспоре током Форума омладине украјинске дијаспоре. Украјина, 21. август 2015

Земље са већом украјинском дијаспором уреди

  • Напомена: Подаци у табели могу имати одступања или евентуалну грешку. Такође није познат реалан број Украјинаца у неким већим државама попут Велике Британије, Француске, Шпаније и других у којима реална бројка увелико одскаче од службене. У свијету тренутно живи неколико милиона Украјинаца који немају сталну боравишну дозволу или држављанство у држави боравка.
Држава Службени број Реалан број Главна средишта
Украјинци у дијаспори према различитим пописима из 2004.
Русија 2,942,000 4,379,690 - 7.000.000 Москва, Санкт Петербург, Курск, Вороњеж, Саратов, Владивосток, Приморска Покрајина, Кубан (регија)
Канада 1,209,805 1,300,000 Онтарио, Алберта, Манитоба, Саскачеван, Квебек, Британска Колумбија
САД 961,113 2,000,000 Пенсилванија, Њујорк, Њу Џерзи, Масачусетс, Чикаго, Конектикат, Охајо, ...
Казахстан 896,200 2,400,000 Сјеверна и урбана средишта земље
Молдавија 600,400 650,000 Придњестровље, Кишињев
Пољска 360,000 500,000 Урбана сјеверозападна подручја, југоисточна подручја
Бразил 350,000 500,000 Парана, Сао Пауло, Санта Катарина, Рио Гранде до Сул
Грчка 350,000 360,000 Солун, Атена, остала урбана средишта
Италија 320,070 350,000 Урбана средишта сјеверне Италије, Сицилија
Белорусија 291,000 500,000 Брестска област и Гомељска област
Узбекистан 128,100 153,200 Урбана средишта
Чешка 126,613 150,000 Sudetenland
Киргистан 108,000 108,000 Урбана средишта
Аргентина 100,000 250,000 Буенос Ајрес, Мисионес, Чако, Мендоза, Формоса, Кордоба, Рио Негро (аргентинска провинција)
Држава Службени број Реалан број Главна средишта

Извори уреди

  1. ^ а б 20mln Ukrainians living abroad Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2012), Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ Ukrainian Diaspora, Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ Satzewich, Vic (2004). The Ukrainian Diaspora. Taylor & Francis. ISBN 978-0-203-21749-8. 
  4. ^ Russia's largest national minority: Ukrainians in the Russian[мртва веза], Приступљено 27. 4. 2013.
  5. ^ The Image of Ukraine and the Ukrainians in Russian Political Thought (1860-1945), Приступљено 27. 4. 2013.
  6. ^ Історико-статистичний аналіз джерел чисельності українського населення в Росії Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2011), Приступљено 27. 4. 2013.
  7. ^ Antska slavenska zajednica i dominacija Poljana, Приступљено 27. 4. 2013.
  8. ^ A Commonwealth of Diverse culture, Приступљено 27. 4. 2013.
  9. ^ Svensk-Ukrainska Vänskapsföreningen Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2013), Приступљено 27. 4. 2013.
  10. ^ Bienvenue sur le portail de l'Ukraine! Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2011), Приступљено 27. 4. 2013.
  11. ^ НОВИНИ З ЖИТТЯ УКРАЇНЦІВ УГОРЩИНИ, Приступљено 27. 4. 2013.
  12. ^ Перший у Польщі український портал Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2011), Приступљено 27. 4. 2013.
  13. ^ "Форум Українців ЧР" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2012), Приступљено 27. 4. 2013.
  14. ^ Українці на Далекому Сході - Українознавство - Скачать бесплатно Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2013), Приступљено 27. 4. 2013.
  15. ^ Пласт Організація Української Молоді в Арґентінi Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2008), Приступљено 27. 4. 2013.
  16. ^ Memorial Ucraniano, Приступљено 27. 4. 2013.
  17. ^ THE HISTORY OF UKRAINIANS IN CANADA, Приступљено 27. 4. 2013.
  18. ^ The Association of Ukrainians in Great Britain (AUGB), Приступљено 27. 4. 2013.
  19. ^ Voice of australian Ukrainians, Приступљено 27. 4. 2013.
  20. ^ Украинцы в России: еще братья, но уже гости, Приступљено 27. 4. 2013.
  21. ^ Nearly 3.5 million Ukrainians work in Russia, Приступљено 27. 4. 2013.
  22. ^ Society of Ukrainians in Switzerland. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2010), Приступљено 27. 4. 2013.
  23. ^ Deutsch-Ukrainisches Forum e.V., Приступљено 27. 4. 2013.
  24. ^ НОВИНИ З ЖИТТЯ УКРАЇНЦІВ ЄВРОПИ, Приступљено 27. 4. 2013.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Украјинска_дијаспора&oldid=27029315”