Ускочки рат
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ускочки рат или Градишки рат вођен је од 1615. до 1618. године између Шпаније и Аустрије са једне и Млетачке републике са друге стране. Завршен је победом Млетачке републике.
| Ускочки рат | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Локација | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Млетачка република | Хабзбуршка монархија, Шпанска империја | ||||||
Узроци уреди
Млетачка република је од Аустрије више пута захтевала да уклони ускоке у унутрашњост земље. Разлог за то били су стални упади ускока на млетачко бродовље у области од Истре до Котора. Аустријанци одбијају да испуне захтев, па Млечани предузимају блокаду приморја. Захтев аустрије да Млечани уклоне блокаду подржао је и немачки цар Матија. Млечани су уклањање блокаде условили уклањањем ускока и усвајањем одредаба о расељавању из 1600. године. Одлука Млечана да у случају одбијања Аустријанаца објави рат је још више заоштрила односе. Папа је настојао да спречи сукоб. Међутим, новембра 1615. године започели су први сукоби.
Ратне операције уреди
Ратне операције вођене су на територији Истре, Фурланије и Хрватског приморја. Ускоци су широко развили дејства, нападали и палили млетачко бродовље и ометали снабдевање њихових копнених снага. Ускоцима су у помоћ притекли Оточани, Брињани и хрватски великаши Никола и Вук Франкопан са бандеријама и општим позивом. У децембру је у Горицу стигло 1000 хрватских пешака и 500 коњаника. Из Карловца је стигло још 500 војника, а према Ријеци је упућено 300 немачких пешака. Посредовање папе и шпанског краља наишло је на отпор Млетачке републике (1616. година). Исте године су млетачке снаге трпеле поразе код Трста, али им је пошло за руком да освоје Горицу и предузму опсаду Градишке по којој је Ускочки рат познат и као Градишки рат. Опсада је трајала 25 дана. Млечани су изгубили око 3000 људи. Односи су се још више заоштрили у јулу када су Млечани поново заузели Карлобаг. Аустрија се, у недостатку морнарице која би се могла мерити са млетачком, обратила за помоћ Шпанији.
Долазак Шпанаца уреди
У пролеће 1617. године шпанска флота од 9 галеона упловљава у Јадранско море. Касније је појачана са још 15 галеона и 26 галија. Четири ускочка брода придружила су се флоти. Шпанци су загосподарили Јадраном. Млеци се повлаче у Сплит. Уследила је неодлучна поморска битка код Дубровника. Сукоби на Средоземљу све су више ангажовали велике силе које су биле спремне на преговоре.
Мир уреди
Посредовањем француског краља Луја, дана 6. септембра 1617. године закључен је мир у Паризу између немачког цара, аустријског надвојводе и Млечана. Потписивање је обављено двадесет дана касније у Мадриду. Одредбе:
- Протеривање ускока из Сења и уништење њихове флоте.
- Довођење немачке војске у Сењ.
- Враћање територија које су Млеци освојили.
- Обавеза Аустрије и Немачке да спречавају ускочке нападе на Млетачку републику и поновно насељавање у спорним областима.
Мировним уговором у Мадриду формално су прихваћени услови Млетачке републике. Међутим, рат је стварно завршен status quo. Млеци су имали велике губитке у рату.
Извори уреди
- Војна енциклопедија, том 10 (315—316)