Усна хармоника је, почетком XIX века, настала у Немачкој. Направљена од метала и дрвета, а најмањи је музички инструмент који је веома једноставан за руковање. Тонови различитих висина, код усне хармонике се добијају издисајем и удисајем ваздуха кроз њену унутрашњост, а преклапањем шаке преко инструмента се добија ефекат вибрирања и неке врсте еха.

Типови усне хармонике
Усна хармоника
Усна хармоника - унутрашњи део са перцима
Данашњи изглед Шенга

Историја инструмента уреди

Пре више од 5000. година у Кини је постојао музички инструмент Sheng - Шенг који је функционисао по принципима данашње усне хармонике.[1] Инструмент Шенг је био направљен од бамбусове трске, а тонови су се производили дувањем ваздуха кроз отворе различитих пречника и дужина. Тај инструмент се развијао кроз векове, а постоји и дан данас [1]. У Европи је 1821. год. мајстор Friedrich Buschmann из Берлина направио нешто што би било прототип данашње усне хармонике. Одмах потом, због свог необичног и новог звука, као и лакоће са којом се свирало, усна хармоника постаје врло популаран инструмент, тако да је, увидевши могућност велике продаје, немачки сајџија Matthias Hohner је почео са производњом усне хармонике у комерцијалне сврхе.

После освајања тржишта Европе и Северне Америке, као и велике популарности инструмента, најстарији син Matthias-а Hohner-а, Jakob Hohner 1986. године, на тржиште избацује нови модел усне хармонике хармонике Marine Band. То је мала диатонска хармоника и садржи тонове само једне дур скале, популарно названа пиколо. Опсег тонова Marine Band-а су 3 октаве, а била је уштимована по Richter-ovom систему. Популарност овог новог типа усне хармонике је била огромна, тако да је она имала јединствено и значајно место у стварању blues-а. Управо је блуз и музичари, већином црнци, открио невероватне могућности тог малог инструмента, могућности које нису биле познате ни самом произвођачу. Нови, отегнути вибрирајући и завијајући звук – „савијање тонова“, доноси овом инструменту невероватно велику популарност.

Richter-ово штимовање усне хармонике има неке специфичности, а редослед тонова лествице се није мењао од 1876. године па све до данашњих дана. Већина, негде око 75% свих усних хармоника данас, су Richter-овог типа, а зову се још и диатонске, или појединачно тониране усне хармонике. Штимовање Richter-овог типа усне хармонике подразумева да се у средини налази основна октава, док са леве стране налази хармонијска октава, а са десне мелодијска октава. Хармонијска октава свира се у пољима од један до три, и то из C - дура. Тонови F и А недостају, а тон G се појављује у другом пољу и то приликом удисаја ваздуха и трећем код издисаја ваздуха. Избацивањем тонова F и А из хармонијске октаве добијају се тонови C, Е,G или C-дур акорд - риликом удисаја ваздуха и тонови Д,G, А или G-дур акорд - код издисаја ваздуха. Избачени тонови F и А, којих нема на усној хармоници, могу се добити техником савијајућег звука– савијањем тонова. Док основна октава остаје непромењена, мелодијској октави недостаје тон H који је избачен – он би морао стајати у непостојећем пољу једанест и то приликом удисања ваздуха. Све ово изгледа поприлично компликовано и напорно, али, приликом употребе и у пракси све то добија свој пуни смисао и делује веома једноставно.

удисање C E G C E G C E G C draw
поље на хармоници 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 hole
издисање D G H D F A H D F A blow
C CI CII CIII CIIII

Техника свирања уреди

За разлику од других инструмената на којима се ваздухом добијају тонови, усна хармоника нема дирке, већ устима, језиком и ваздухомом из плућа стварамо тонове.[2] Држање инструмента је једноставно - између палца и кажипрста или домалог прста руке. Другом шаком се затвори шака у којој се држи усна хармоника и, по потреби, отварајући и затварајући ту шаку испушта се ваздух како би добили ефекати вибрирајућег ехо звука. Постоји неколико начина свирања усне хармонике:

  • Блокирање уснама

Хармоника се прислони уснама, а уста се отворе таман толико да покрију три поља на хармоници. Из водоравног положаја, хармонику треба окренете према горе, за око 30 до 45 степени, тако да горња усна дође до пола горњег дела хармонике. Приликом удисања или издисања ваздуха доња усна блокира два поља која су са стране, а чисти тон даје средње поље. На овај начин је могуће исправно одсвирати и вибрирајуће ехо тонове.

  • Блокирање језиком

Ово се сматра једном од тежих техника свирања усне хармонике и употребљава се за добијање одређених ефеката. Код ове технике је најважније научити блокирање – затварање поља - са леве стране ради добијања чистих тонова на десној страни и обрнуто. Због брзе промене поља и преласка са десне на леву страну код овог начина свирања је неопходно много вежбања.

  • Звиждук

На поље које желите одсвирати приносите усне и звиждите. Притиском на отвор поља добијате чист тон, јер тако скупљеним уснама се не може добити мешање са другим пољима јер су затварена. Ово се сматра за једну од најлакших техника за добијање вибрирајућег ехо звука.

  • „У“ блокирање

Језик треба обликовати – савити у слово „У“, а затим га принети усној хармоници испод тона које се жели одсвирати, да би тај тон био чист треба да се блокира лево и десно поље.

  • Вибрирајући ехо звук - савијање тонова

Ово је начин свирања који је утицао да блуз постане толико популаран, а сматра се да је једна од тежих техника свирања. Увлачењем ваздуха из само једнога поља, мора се добити чисти тон, а усисавањем ваздуха из поља, и мењањем положаја језика, као и положаја усне шупљине обликује се тон по жељи - вибрирајући ехо.

 
Toots Thielemans

Медицинска употреба уреди

Свирање на хармоници захтева снажно удисање и издисање против отпора. Ова акција помаже у развоју јаке дијафрагме[3][4][5][6] и дубоког дисања користећи целу запремину плућа.[7][8][9] Специјалисти за [human lung[|плућа]] су приметили да свирање на хармоници подсећа на врсту вежби која се користи за рехабилитацију пацијената са COPD,[10][11][12][13][14][15] као што је коришћење PFLEX инспираторног мишићног тренера или инспираторног спирометра. Учење свирања музичког инструмента такође нуди мотивацију поред компоненте вежбања. Многи програми плућне рехабилитације су стога почели да укључују хармонику.[16][17][18][19]

Када је председник Роналд Реган доживео пробушено плућно крило у покушају убиства 1981. године,[20][21][22][23][24] његов терапеут за дисање био је Хауард Макдоналд из Кембриџ хармоника оркестра.[25] Директор оркестра Пјер Борегар надао се да ће им Реганово искуство у терапији на хармоници помоћи да добију прилику да свирају у Белој кући, али се то никада није догодило.[25]

Познати музичари усне хармонике уреди

Референце уреди

  1. ^ "Indes galantes, Les (The Gallant Indies," Naxos.com website (accessed 1 September 2016).
  2. ^ Weinstein, Randy F.; Melton, William (2002). The Complete Idiot's Guide to Playing the Harmonica. ISBN 0-02-864241-4. 
  3. ^ „Definition of 'diaphragm'. collinsdictionary.com. 
  4. ^ Campbell, Neil A. (2009). Biology: Australian Version (8th изд.). Sydney: Pearson/Benjamin Cumings. стр. 334. ISBN 978-1-4425-0221-5. 
  5. ^ Spencer's pathology of the lung (5th изд.). New York: McGraw-Hill. 1996. стр. 1. ISBN 0071054480. 
  6. ^ „Medical Illustrations and Animations, Health and Science Stock Images and Videos, Royalty Free Licensing at Alila Medical Media”. www.alilamedicalmedia.com. 
  7. ^ „Lung Volumes”. Physiopedia (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-14. 
  8. ^ Scott L. DeBoer (4. 11. 2004). Emergency Newborn Care. Trafford Publishing. стр. 30. ISBN 978-1-4120-3089-2. 
  9. ^ Wilburta Q. Lindh; Marilyn Pooler; Carol Tamparo; Barbara M. Dahl (9. 3. 2009). Delmar's Comprehensive Medical Assisting: Administrative and Clinical Competencies. Cengage Learning. стр. 573. ISBN 978-1-4354-1914-8. 
  10. ^ Myc LA, Shim YM, Laubach VE, Dimastromatteo J (април 2019). „Role of medical and molecular imaging in COPD”. Clin Transl Med. 8 (1): 12. PMC 6465368 . PMID 30989390. doi:10.1186/s40169-019-0231-z. 
  11. ^ „ICD-11 - ICD-11 for Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Приступљено 30. 6. 2021. 
  12. ^ Martini K, Frauenfelder T (новембар 2020). „Advances in imaging for lung emphysema”. Ann Transl Med. 8 (21): 1467. doi:10.21037/atm.2020.04.44. 
  13. ^ De Rose V, Molloy K, Gohy S, Pilette C, Greene CM (2018). „Airway Epithelium Dysfunction in Cystic Fibrosis and COPD”. Mediators Inflamm. 2018: 1309746. PMC 5911336 . PMID 29849481. doi:10.1155/2018/1309746 . 
  14. ^ GINA and GOLD joint guidelines, GINA and GOLD task force members (2014). „Asthma COPD and asthma COPD overlap syndrome (ACOS).” (PDF). GINA Guidelines. 
  15. ^ Agusti, Àlvar; Soriano, Joan B. (јануар 2008). „COPD as a Systemic Disease”. COPD: Journal of Chronic Obstructive Pulmonary Disease (на језику: енглески). 5 (2): 133—138. ISSN 1541-2555. PMID 18415812. S2CID 32732993. doi:10.1080/15412550801941349. 
  16. ^ „Harmonica For Fun & Health Classes”. Harmonica Masterclass. Архивирано из оригинала 2006-06-30. г. 
  17. ^ „When breathing needs a tune-up, harmonica class hits all the right notes” (Саопштење). University of Michigan. 28. 9. 2005. Архивирано из оригинала 24. 5. 2006. г. 
  18. ^ „Pulmonologists Treat Breath Shortness with Harmonica Classes”. American Institute of Physics. 1. 1. 2006. Архивирано из оригинала 17. 6. 2006. г. 
  19. ^ „Using the Harmonica in Physical Therapy. (This will be useful in cheerleading practice.)”. KYW Newsradio 1060. Архивирано из оригинала 2008-12-28. г. 
  20. ^ „James Brady's death ruled a homicide, police say”. CNN.com. 2014-08-09. Приступљено 2015-04-02. 
  21. ^ „James Brady's Death Was a Homicide, Medical Examiner Rules”. NBCWashington.com. 8. 8. 2014. Приступљено 2015-04-02. 
  22. ^ „Medical examiner rules James Brady's death a homicide” . The Washington Post. Архивирано из оригинала 28. 3. 2016. г. Приступљено 24. 6. 2017. 
  23. ^ Corasaniti, Nick (8. 8. 2014). „Coroner Is Said to Rule James Brady's Death a Homicide, 33 Years After a Shooting”. The New York Times. Приступљено 2. 1. 2015. 
  24. ^ Hermann, Peter (2. 1. 2015). „Hinckley won't face murder charge in death of James Brady, prosecutors say” . The Washington Post. Приступљено 2. 1. 2015. 
  25. ^ а б Richard Harrington (16. 12. 1983). „Joyous Cacophony”. Washington Post. Приступљено 26. 3. 2021. 

Спољашње везе уреди