Усташка упоришта под Козаром

Усташка упоришта под Козаром током Другог свјетског рата аутора Бориса Радаковића објављена је у издању Архива Републике Српске, Удружења архивских радника Републике Српске, Музеја жртава геноцида и ЈУ Национални парк „Козара“. Рецензенти књиге су проф. др Горан Латиновић и проф. др Вељко Ђурић Мишина. Књига је обима 200 страна. У књизи су у насловном својству обрађена мјеста: Козарац код Приједора, Љубија код Приједора, Сухача код Босанског Новог, Орахова код Босанске Градишке и Ивањска код Бањалуке.[1]

Корице књиге српског издања
Настанак и садржај
АуторБорис Радаковић
Земља Република Српска
Језиксрпски
Жанр / врста делаисторијска студија
Издавање
Број страница200
Тип медијамеки повез
Превод
Датум
издавања
2021.
Класификација
ISBN?978-99976-941-4-0

О аутору уреди

Борис Радаковић рођен је 10. августа 1986. у Приједору. У Приједору је завршио основну и средњу школу. Филозофски факултет, Студијски програм историја, уписао је 2008. године, а дипломирао 2015. године. Један је од оснивача Удружења студената историје „Др Милан Васић“. Током студија учествовао је у више студентских пројеката. Запослен је од 2017. као историчар у Меморијалном музеју на Мраковици.

О књизи уреди

Дјело историчара Бориса Радаковића „Усташка упоришта под Козаром током Другог свјетског рата“ обрађује изузетно значајну тему, која је била занемарена у српској и југословенској историографији током Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а за чију је обраду, очигледно, било потребно сазријевање новог нараштаја историчара у Републици Српској, потпуно растерећеног било каквих идеолошких стега. Користећи релевантне изворе и литературу, аутор веома аргументовано и објективно пише о усташким упориштима на подручју Приједора (Козарац, Љубија), Новог Града (Сухача), Градишке (Орахова) и Бања Луке (Ивањска), односно о учешћу локалног муслиманског и хрватског становништва у Геноциду над Србима у Независној држави Хрватској и њиховој борби против устанка у Независној држави Хрватској 1941. и ослободилачке борбе српског народа (19411945).

У центру интересовања овог истраживачког рада јесу усташка упоришта ван градских средишта, тј. у већи селима под Козаром. Уз та већа сеоска усташка упоришта везано је било и више мањих упоришта у околним селима која су гравитирала тим центрима. У књизи се открива идентитет усташа, домобрана, усташких милиционера, фашиста, тј. свих оних назива који су коришћени да се заобиђе директна идентификација учесника у Геноциду над Србима у Независној држави Хрватској.

Радаковић сагледава и подјелу на партизане и четнике међу српским устаницим и почетак српског грађанског рата на подручју Козаре, затим улогу Комунистичке партије Југославије, а посебно њено претварање масовне народне побуне у организовани политички покрет. Истражујући о карактеру устанка на Козари и Босанској Крајини, доводи се у питање стереотип о устанку „народа и народности“ и показује да је то био српски устанак за спашавање голих живота српског народа који је био одређен за уништење.

Литература уреди

Радаковић, Борис (2021). Усташка упоришта под Козаром током Другог свјетског рата. Бања Лука : Удружење архивских радника Републике Српске : Архив Републике Српске ; [Приједор] : Национални парк "Козара" ; Београд : Mузеј жртава геноцида. ISBN 978-99976-941-4-0. 

Референце уреди

  1. ^ „Ново издање: „Усташка упоришта под Козаром“ Бориса Радаковића”. Архив Републике Српске. Приступљено 10. 11. 2021.