Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Факултет инжењерских наука, раније Машински факултет, високошколска је установа у склопу Универзитета у Крагујевцу.

Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу
Типдржавни
Оснивање1960. год.; пре 64 године (1960)
АфилијацијаУниверзитет у Крагујевцу
ДеканДр Добрица Миловановић
ЛокацијаКрагујевац, Србија
Веб-сајтwww.fink.rs

Историја уреди

Машински факултет у Крагујевцу, односно данас Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, формиран је на иницијативу бившег среза Крагујевац и Машинског факултета у Београду, Уредбом Извршног већа Народне скупштине Републике Србије бр. 522 од 1. октобра 1960. године, као Одељење Машинског факултета у Београду. Одељење Машинског факултета започело је рад 9. октобра 1960. у просторијама Прве крагујевачке гимназије. Прва предавања из предмета Математика одржао је, 10. октобра 1960. године, проф. др Божидар Ђерасимовић. Први старешина (декан) Одељења Машинског факултета у Крагујевцу био је проф. Бранислав Илић, дипл. инж.

Нове зграде Машинског факултета подигнуте су на пољани поред Горњег Парка 1962. године, а коначно пресељење у нове зграде обављено је 5. јануара 1963. Изграђени објекти су обухватили 5.600 м2 учионичког и 700 м2 лабораторијског простора. Изградњом објеката стекли су се потребни услови за успешан рад и развој факултета. Први резултати су били видљиви већ након неколико година: 10. октобра 1964. одбрањен је први дипломски рад (Милош Којић), 23. новембра 1968. прва магистарска теза (Александар Кузмановић) и 24. јуна 1969. прва докторска дисертација (Бранислав Девеџић). Тиме је започет процес стварања сопственог наставног кадра као основне претпоставке за осамостаљење факултета.

Машински факултет у Крагујевцу постао је самосталан факултет, у саставу Универзитета у Београду, 2. децембра 1971. године. Први декан самосталног Машинског факултета у Крагујевцу био је проф. др Душан Симић, дипл. инж.

Од 1976. Машински факултет се налази у саставу Универзитета „Светозар Марковић” у Крагујевцу, данас Универзитета у Крагујевцу.

За нарочите заслуге и успехе постигнуте у образовању стручњака и научника, допринос привредном развоју и напретку земље и друге значајне резултате, Машински факултет у Крагујевцу је одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1985).

Влада Републике Србије је на седници одржаној 28. јула 2011. године донела Одлуку о промени назива Машинског факултета у Крагујевцу у „Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу”.[1]

Факултет данас уреди

Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу спада у групу научно-образовних институција у области техничких наука.

Мисија факултета уреди

Образовање на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу обухвата читав спектар развоја модерне и савремене технологије усклађен са европским трендовима, идеално постављен за практичну професију, али и као основа за делотворне креативне радове.

Улога Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу је и да осмисли, испита и развије иновације у области инжењерских, односно техничких наука, као и да кроз научну и техничку подршку помаже у развоју региона и шире. [2]

Стручни органи факултета уреди

Стручни органи факултета су Наставно-научно веће, веће Катедре и веће Института.[3]

Организација уреди

Факултет инжењерских наука у Крагујевцу има 3 организационе јединице:

  • Научно-наставну,
  • Научно-истраживачку,
  • и Ненаставну.

Наставно-научна јединица се бави наставним и научним радом у циљу остваривања плана и програма наставе на основним, мастер и докторским академским студијама и свих облика истраживања (фундаментална, развојна и примењена). Наставно-научну јединицу чине катедре које су основни облик организовања наставе и научно-истраживачког рада.

Катедре (према редоследу формирања):[4]

Научно-истраживачка јединица бави се научном, истраживачком, развојном, иновационом, стручном, образовном и издавачком делатношћу у области техничко-технолошких наука, израдом студија, експертиза, пројеката и друге техничке документације, пружањем услуга трећим лицима и другим пословима дефинисаним законом и статутом. Научно-истраживачку јединицу чине центри, удружени у Институт Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу.

 
Студентска служба

Ненаставно особље обавља стручне, административне, техничке и помоћне послове за потребе Факултета и чини ненаставну јединицу Факултета:[5]

  • Служба за опште, правне и кадровске послове,
  • Служба за студентске послове,
  • Служба за рачуноводство и финансије,
  • Техничка служба
  • Библиотека,
  • Служба за информационо-комуникационе технологије.

Лабораторије факултета уреди

Списак лабораторија Факултета:[6]

  • WEB лабораторија;
  • Лабораторија за термодинамику и термотехнику;
  • CAD лабораторија;
  • Лабораторија за композитне материјале и инжењерски софтвер;
  • Лабораторија за аутоматику, хидраулику, електротехнику и роботику;
  • Лабораторија за енергетику и процесну технику;
  • Лабораторија за машинске конструкције и механизацију;
  • Лабораторија за обраду деформисањем и машинске материјале;
  • Лабораторија за обраду метала и трибологију;
  • Лабораторија за моторе СУС и погонске материјале;
  • Лабораторија за моторна возила.

Центри факултета уреди

Списак центара Факултета:[7]

  • Центар за информационе технологије;
  • Центар за композитне и нове материјале;
  • Центар за материјале и заваривање;
  • Регионални центар за перманентно образовање;
  • Центар за испитивање возила за превоз опасних материја и дијагностику;
  • Центар за биоинжењеринг;
  • Иновациони центар за информационе технологије;
  • Центар за рециклажу дотрајале ПЦ опреме;
  • Регионални ЕВРО - центар за енергетску ефикасност;
  • Центар за интегрисан развој производа и процеса и интелигентне системе;
  • Центар за ревитализацију индустријских система;
  • Центар за примењену аутоматику;
  • Центар за грејање, климатизацију и соларну енергију;
  • Центар за рационално газдовање енергијом;
  • Центар за испитивање и прорачун машинских елемената и машинских система;
  • Центар за испитивање механичких преносника;
  • Центар за квалитет;
  • Центар за трибологију;
  • Центар за компјутером интегрисано пословање;
  • Центар за безбедност саобраћаја;
  • Центар за теротехнологију;
  • Центар за техничку исправност возила.

Делатности уреди

Факултет инжењерских наука је динамична и флексибилна високошколска интитуција која, поред основних делатности – образовне (наставне) и научно-истраживачке, уз изражену издавачку делатност, реализује и мноштво других задатака и послова као што су: припрема и реализација семинара стручног образовања и усавршавања и организације стручних и научних скупова; основна, примењена и развојна истраживања и истраживања која су из домена образовне делатности: израда пројеката, студија, експертиза, техничке документације и прототипова алата, машина, уређаја и постројења; прединвестиоционе и инвестиционе студије и елаборате; стварање и увођење нових производа, технолошких процеса и постројења у индустријској производњи; техничке контроле, испитивања и атестирања возила, машина, склопова, машинских елемената и конструкција, као и индустријских постројења, инсталација, склоништа и других заштитних објеката; појединачна или малосеријска производња машинских, електромашинских и других конструктивних елемената, склопова, машина, уређаја и опреме; консултантске услуге у области увођења и унапређења система квалитета, информационог инжењеринга, индустријског менаџмента, индустријског инжењеринга, система аутоматског управљања, информатике, безбедности саобраћаја итд; издавање књига, часописа и других публикација; школовање и подизање научног и наставног подмлатка; пружање услуга трећим лицима; послови сертификовања, испитивања производа, контроле усаглашености или техничког надзора, испитивања и прегледа мерне технике итд.

Образовна делатност уреди

На Факултету инжењерских наука у Крагујевацу у настави је ангажовано:

  • 34 редовна професора,
  • 11 ванредних професора,
  • 17 доцената,
  • 3 асистента, и
  • 1 наставник страног језика,

као и научни сарадници и истраживачи-сарадници[8]

Настава се одвија на основним, мастер и докторским студијама, у оквиру 12 акредитованих студијских програма:[9]

Машинско инжењерство

  • Основне академске студије (3 године, 180 ЕСПБ)
    • Друмски саобраћај
    • Енергетика и процесна техника
    • Индустријски инжењеринг
    • Информатика у инжењерству
    • Машинске конструкције и механизација
    • Моторна возила и мотори
    • Примењена механика и аутоматско управљање
    • Производно машинство
  • Мастер студије (2 године, 120 ЕСПБ)
  • Докторске студије (3 године, 180 ЕСПБ)

Војноиндустријско инжењерство

  • Основне академске студије (4 године, 240 ЕСПБ)
  • Мастер студије (1 година, 60 ЕСПБ)

Аутомобилско инжењерство

  • Основне академске студије (3 године, 180 ЕСПБ)
  • Мастер студије (2 године, 120 ЕСПБ)

Урбано инжењерство

  • Основне академске студије (4 године, 240 ЕСПБ)

Рачунарска техника и софтверско инжењерство

  • Основне академске студије (4 године, 240 ЕСПБ)

Инжењерски менаџмент

  • Мастер студије (1 година, 60 ЕСПБ)

Индустријско инжењерство – Пословни информациони системи

  • Мастер студије (1 година, 60 ЕСПБ)

Индустријско инжењерство и инжењерски менаџмент

  • Докторске студије (3 године, 180 ЕСПБ)

Просторни капацитети уреди

Просторни капацитет Факултета инжењерских наука обухватају 15.000 м2, од чега око 8.000 м2 чине простори лабораторија, центара, конструкционих бироа, рачунарских и сличних учионица.

Комплекс чине четири објекта: А, Б, Ц и Д.

У објекту А су смештене: просторије декана и продекана; лабораторије за обраду метала и трибологију; одељења за инжењерски софтвер и обраду метала деформисањем; центри за теротехнологију, трибологију, компјутерски интегрисано пословање, квалитет, ревитализацију индустријских система, интегрисани развој производа и процеса и интелигентне системе, информационе технологије, виртуелну производњу; иновациони центар за информационе технологије; библиотека, мали амфитеатар, конструкциони бирои и кабинети, рачунарске учионице, Универзитетски информациони центар.

У објекту Б се налазе: лабораторија за моторна возила, лабораторија за моторе СУС и погонске материјале, лабораторија за енергетику и процесну технику, центри за техничку исправност возила и безбедност саобраћаја, регионални ЕВРО - центар за енергетску ефикасност, сала за седнице, рачунарски центар, конструкциони бирои и кабинети.

 
Амфитеатар у објекту Д

У објекту Ц су смештена: одељења за машинске материјале и заваривање, композитне материјале; лабораторија за машинске конструкције и механизацију, ЦАД лабораторија (ЦАД/ЛАБ), лабораторија за аутоматику, хидраулику, електротехнику и роботику, центри за механичке преноснике, испитивање и прорачун машинских елемената и система, рационално газдовање енергијом, грејање, климатизацију и соларну енергију, примењену аутоматику; конструкциони бирои и кабинети.

У објекту Д се налазе: учионице - слушаонице, кабинети, велики амфитеатар са око 250 места, Центар за рециклажу дотрајале ПЦ опреме, просторије административне јединице, студентске просторије. [10]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Историјат Факултета”. fink.rs. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2016. 
  2. ^ „Мисија Факултета”. fink.rs. Архивирано из оригинала 27. 01. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2016. 
  3. ^ [fink.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=17&Itemid=35 „Стручни органи факултета”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). fink.rs. Приступљено 20. 1. 2016. 
  4. ^ „Катедре факултета”. fink.rs. Архивирано из оригинала 29. 01. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  5. ^ „Службe Факултета”. fink.rs. Архивирано из оригинала 29. 01. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  6. ^ „Лабораторијe факултета”. fink.rs. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  7. ^ „Центри факултета”. fink.rs. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  8. ^ „Запослени”. fink.rs. Архивирано из оригинала 27. 01. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  9. ^ „Образовна Делатност”. fink.rs. Архивирано из оригинала 27. 01. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  10. ^ „Објекти Факултета”. fink.rs. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 

Спољашње везе уреди