Википедија

Фалкон 9 v1.1

Фалкон 9 v1.1 (енгл. Falcon 9 v1.1) друга је по реду верзија породице ракета-носача Фалкон 9. Развијена је у периоду 2010—2013, а први успешан лет догодио се 29. септембра 2013. године[9] из ваздухопловне базе Ванденберг. Ракету је пројектовала и направила компанија Спејс екс, са седиштем у Хоторну (Калифорнија, САД). Верзија 1.1 ушла је у употребу након пензионисања претходне, прве верзије ракете 1. марта 2013. године и коришћена је све до последњег лета у јануару 2016. Тренутно је Фалкон 9 v1.1 FT једина активна верзија из породице ракета-носача Фалкон 9.

Фалкон 9 v1.1
Полетање РН Фалкон 9 v1.1 FT са ЛК40 станице Кејп Канаверал, са мисијом CRS-8 ка Међународној свемирској станици
Полетање РН Фалкон 9 v1.1 FT са ЛК40 станице Кејп Канаверал, са мисијом CRS-8 ка Међународној свемирској станици
Основне информације
Функција орбитална ракета-носач са људском посадом или без ње
Произвођач Спејс екс
Земља порекла Сједињене Америчке Државе САД
Цена по лансирању
62 милиона долара[1] — 2016.
Степени
2
Димензије
Висина
v1.1: 68,4 m (224 ft)[2]
v1.1 FT: 70 m (230 ft)
Пречник
3,66 m (12,0 ft)
Маса
v1.1: 505,846 t (1.115.200 lb)[2]
v1.1 FT: 549,05 t (1.210.400 lb)
Носивост
Капацитет у НЗО
13.150 kg (28.990 lb)[1][2]
(22.850 kg (50.380 lb) потрошна верзија)
Капацитет у ГТО
v1.1: 4.850 kg (10.690 lb)[1][2]
v1.1 FT: 5.500 kg (12.100 lb)
(8.300 kg (18.300 lb) потрошна верзија)[3]
Капацитет у орбиту Марса
4.020 kg (8.860 lb)
Сличне ракете
Деривативи Фалкон Хеви
Ракете за поређење Атлас V, Делта IV, Аријана 5, Протон, Ангара
Историја лансирања
Статус активна
Локације Кејп Канаверал ЛК40,
СЦ Кенеди ЛК39А (од 2016),
Ванденберг ЛК4,
Браунсвил (од 2018)[4]
Укупно лансирања 27
 • успешних
25[5]
 • неуспешних
1
 • остали исходи
1
Први лет v1.1: 29. септембар 2013.[6]
v1.1 FT: 22. децембар 2015.
Последњи лет v1.1: 17. јануар 2016.[7]
Значајна лансирања Драгон, DSCOVR, Jason-3
Први степен
Мотори
v1.1: 9 Мерлин 1D[2]
v1.1 FT: 9 Мерлин 1D FT
Дужина
41,2 m (135 ft)
Пречник
3,66 m (12,0 ft)
Укупна маса
v1.1: 418.800 kg (923.300 lb)
v1.1 FT: 431.700 kg (951.700 lb)
 • празан степен
v1.1: 23.100 kg (50.900 lb)
v1.1 FT: 22.200 kg (48.900 lb)
 • гориво и оксидант
v1.1: 395.700 kg (872.400 lb)
v1.1 FT: 409.500 kg (902.800 lb)
Потисак
v1.1: 5.885 kN (1.323.000 lbf)
v1.1 FT: 7.607 kN (1.710.000 lbf)
Специфични импулс
ниво мора: 282 s[8]
Вакуум: 311 s
Време сагоревања
v1.1: 180 s
v1.1 FT: 162 s
Гориво течни кисеоник / РП-1
Други степен
Дужина
v1.1: 13,8 m (45 ft)
v1.1 FT: 14,3 m (47 ft)
Пречник
3,66 m (12,0 ft)
Укупна маса
v1.1: 96.570 kg (212.900 lb)
v1.1 FT: 107.500 kg (237.000 lb)
 • празан степен
v1.1: 3.900 kg (8.600 lb)
v1.1 FT: 4.000 kg (8.800 lb)
 • гориво и оксидант
v1.1: 92.670 kg (204.300 lb)
v1.1 FT: 103.500 kg (228.200 lb)
Мотори
v1.1: 1 Мерлин 1D Vac
v1.1 FT: Мерлин 1D+ Vac
Потисак
v1.1: 801 kN (180.000 lbf)
v1.1 FT: 934 kN (210.000 lbf)
Специфични импулс
вакуум: 348 s
Време сагоревања
v1.1: 375 s
v1.1 FT: 397 s
Гориво течни кисеоник / РП-1

Фалкон 9 v1.1 представља потпуно нови пројекат, а у односу на претходну верзију Фалкон 9 v1.0 производи за 69% више потиска и за исто толико има већу масу при полетању. Ракета је пројектована са два степена, а оба као погонско гориво за моторе користе течни кисеоник и РП-1. Носивост ове ракете-носача је 13.150 килограма у НЗО и 4.850 килограма у геостационарну орбиту, што је ставља у средњу категорију ракета-носача. Модификована верзија Фалкон 9 v1.1 FT (скраћено од енгл. Full Thrust — „пун потисак”; незваничан назив ове верзије је и v1.2) у употребу је ушла децембра 2015. године, а њене перформансе увећане су за додатних 33%, чиме ће ракета моћи да достави већи терет у орбиту (масе од 8.000 килограма) или исти али уз додатну могућност повратка првог степена на копно ради поновног коришћења. Тиме би се цена лансирања смањила са 62 на око 40 милиона долара.

Верзија v1.1 се од априла 2014. године — у комбинацији са капсулом за снабдевање Драгон — користила за снабдевање залихама Међународне свемирске станице, а у склопу уговора који је агенција Наса потписала са компанијом Спејс екс. За лансирања ка МСС тренутно се користи верзија v1.1 FT. Ракета-носач је од почетка пројектована да до МСС у орбиту може да понесе и верзију ове капсуле за превоз астронаута (Драгон V2). Тренутно се ради на развоју те капсуле, а крајем 2015. потписан је и први уговор за превоз астронаута.

Фалкон 9 v1.1 уреди

Ракета-носач Фалкон 9 v1.1 је двостепена, са ракетним моторима који сагоревају комбинацију течног кисеоника и РП-1.

Промене у односу на Фалкон 9 v1.0 уреди

Фалкон 9 v1.1 има 60% увећану масу при полетању у односу на верзију 1.0, као и 60% више потиска од старе верзије (користи ракетне моторе Мерлин 1D, унапређену варијанту мотора Мерлин 1C).[10] Такође, користи нови распоред ракетних мотора у првом степену,[11] као и 60% увећане резервоаре за складиштење ракетног горива и оксиданса, чиме је подложнија деформацијама услед великих аеродинамичких сила које делују на ракету приликом пењања кроз густи доњи слој атмосфере.[10] Сва ова унапређења резултују увећаним капацитетом за ниску Земљину орбиту са 9.000 на 13.150 килограма.[12] Систем одвајања првог и другог степена ракете је такође редизајниран, тако да је број његових компоненти (покретних делова) уместо пређашњих 12 сада сведен на 3,[10] чиме се значајно смањује могућност квара. На ракету су уграђени и нова авионика и софтвер.[10]

Распоред мотора код првог степена верзије 1.1 је промењен у односу на квадратни распоред код верзије 1.0, а користи такозвану „октавеб” (енгл. octaweb) конфигурацију, која боље распоређује оптерећење и може се лакше и брже произвести.[13] Након првих неколико летова нове верзије, на њу су монтиране и склопиве „ноге” које ће помоћи при слетању на тврду површину (касније и на копно).[14][15][16]

Након лансирања у септембру 2013. године, инжењери су уградили додатну изолацију на цеви које спроводе гориво до упаљача, како би се олакшало поновно паљење мотора другог степена након дугих периода између два паљења који су неопходни за лансирање терета у високе орбите.[17] Први лет нове верзије 1.1 уједно је и први лет породице ракета Фалкон 9 током ког је коришћен потрошни заштитни омотач.

Први степен уреди

 
Конфигурација мотора првог степена на верзији 1.0 (лево) и 1.1 (десно)

Верзија 1.1 за погон у првом степену користи девет Мерлин 1D ракетних мотора.[18][19] Развој и тестирање ових мотора завршени су у јулу 2013. године.[20][21]

Укупан потисак који производи ових девет мотора на нивоу мора (при полетању са лансирне рампе) износи 5,885 MN (око 7.570.000 HP). Мотори номинално сагоревају 180 секунди, а потисак првог степена се пење на 6,672 MN (око 8.583.000 HP) када се ракета-носач пење у горње, ређе слојеве атмосфере.[22] Девет ракетних мотора распоређено је кружно на дну првог степена, у конфигурацију која је названа „октавеб”. Компанија Спејс екс се одлучила да промени распоред мотора у односу на први степен претходне верзије 1.0, како би се боље распоредило оптерећење, с тим да је примарни циљ био у ствари да се убрза процес израде ракете како би се спровело што више лансирања у току једне календарске године.[13]

Компанија Спејс екс је такође објавила да ће се на одређеним летовима користити четири склопиве ноге, које ће служити за тестирање у оквиру напора компаније да цео први степен ракете постане вишекратан (да се може користити у више лансирања).[14] Након што та технологија „сазри”, а отклоне се све потешкоће, у употребу ће ући нова верзија ракете Фалкон 9R, где ознака R представља вишекратност (енгл. Reusable), која ће након одвајања од другог степена при полетању моћи да се врати и слети у близини рампе са које је лансирана.[15][16]

Компанија такође планира да у будућности производи вишекратне верзије и ракете Фалкон 9 и ракете Фалкон Хеви. Технологија потребна за остваривање овог циља развија се уз помоћ „Скакавца” (енгл. Grasshopper), експерименталног степена ракете који инжењери тестирају на постројењу у Тексасу, уз податке и телеметрију која се прикупља при тестовима током лансирања ракете Фалкон 9.[23]

Као упаљач код првог степена ракете Фалкон 9 v1.1 користи се пирофорна смеса триетилалуминијума и триетилборана (TEA-TEB), која се употребљавала и код претходне верзије 1.0.[24] Као и код верзије 1.0 те ракета породице Сатурн коришћених током пројекта Аполо, ракета-носач Фалкон 9 v1.1 може успешно извршити мисију чак и ако дође до квара или експлозије на једном од девет ракетних мотора првог степена. Тренутно је Фалкон 9 једина ракета-носач у свету која поседује ову могућност.[25][26]

Други степен уреди

Други степен ракете за погон користи ракетни мотор Мерлин 1D модификован за употребу у вакуумском окружењу. Међустепен, који повезује први и други степен ракете, израђен је од композитне структуре алуминијума и полимера ојачаног угљеничним влакнима. За одвајање првог и другог степена користе се посебне стеге у комбинацији са пнеуматским системом за одвајање. Зидови резервоара за гориво у оба степена ракете израђени су од легуре алуминијума и литијума. При изради свих резервоара компанија Спејс екс користи процес заваривања путем трења (енгл. friction stir welding), најбољи процес заваривања који је данас доступан. Резервоар другог представља само скраћену верзију резервоара првог степена, тако да се за производњу обају у фабрици користе исте машине и иста опрема. Овако се значајно штеди на трошковима производње ракете-носача, али се такође убрзава и процес саме израде.[25]

Заштитни омотач уреди

 
Тим који је радио на сертификацији заштитног омотача испред Насине коморе за тестирање

Пројектовање заштитног омотача ракете-носача Фалкон 9 одрађено је у потпуности од стране инжењера компаније Спејс екс. Омотач сачињавају два дела чија је укупна маса око 1.750 килограма; дуг је 13 метара и има пречник од 5,2 метара, а производиће се у постројењу близу седишта компаније у Хоторну (Калифорнија). Израђен је од композитних материјала – језгро је израђено од алуминијума који је затим прекривен слојем угљеничних влакана. Одвајање се постиже пнеуматским системом који одгурује две половине једну од друге, а самим тим и од ракете-носача која наставља ка циљаној орбити.

Тестирање омотача провођено је у Гленовом истраживачком центру агенције Наса, у посебном постројењу под називом Plum Brook Station. Тестови су спроведени у пролеће 2013. године, а током испитивања у посебној комори извршени су тестови омотача на акустичне шокове, механичке вибрације те електромагнетска статичка пражњења. Сви ови тестови урађени су на макети омотача која се налазила у вакуумској комори велике запремине. Компанија Спејс екс платила је Наси 581.300 долара ренте како би могла да спроведе потребне тестове у постројењу које вреди 150 милиона долара.[27]

Прво лансирање ракете у верзији 1.1 (септембар 2013. године) било је уједно и прво лансирање током којег је коришћен овај заштитни омотач.[27] При септембарском лансирању, омотач се од ракете одвојио без проблема, као и у наредна два лансирања у више Земљине орбите при којима је такође коришћен. При лансирању капсуле Драгон, сав терет се налазио или унутар капсуле или у теретном простору испод ње, тако да у том случају нема потребе за коришћење заштитног омотача већ се само користи заштитни поклопац који се монтира на механизам за спајање са МСС, као и два поклопца који се монтирају преко соларних панела са стране капсуле.

Почетком јуна 2015. године, компанија Спејс екс објавила је снимак Falling Back to Earth | HD Footage From Space, са GoPro камере уграђене на заштитни омотач ракете. Тек тада је откривено да се камере у ствари уграђују на сваки омотач, али пошто он по одвајању од ракете неконтролисано пада у океан — до сада ниједна камера није пронађена читава односно у употребљивом стању. Камеру је у фрагменту омотача пронашао туриста Кевин Ајхелбергер, док је шетао плажом на Бахамама. Илон Маск је на друштвеним мрежама изјавио да компанија настоји да учини и заштитни омотач вишекратним.[28]

Контрола уреди

За контролу ракете током лета, компанија Спејс екс користи рачунаре са вишестепеним системом заштите од грешака. Сваки ракетни мотор Мерлин контролишу три рачунара која имају „право гласа”, од којих сваки поседује по два процесора који се међусобно непрекидно контролишу. Софтвер ради на Линуксу и написан је у програмском језику C++.

Због флексибилности, употребљене су рачунарске компоненте доступне јавности, иако је постојала могућност да се искористе радијационо ојачане верзије које се наменски производе за војску или Насу.[29] Фалкон 9 v1.1 наставља да користи рачунаре са три нивоа сигурносне заштите те интерну навигацију (са употребом GPS сигнала ради додатне прецизности приликом достављања сателита у одређену орбиту), што се раније користило и у пређашњој 1.0 верзији ракете.[25]

Побољшања у другој години уреди

Иако је верзија 1.1 први пут полетела септембра 2013. године, а до јануара 2014. већ спровела три успешна лета, Спејс екс је половином 2014. године увео додатна побољшања. Ова побољшања не тичу се перформанси ракете (потиска, носивости и слично), већ су у питању мање измене: хлађење горива до ниже температуре како би му се још више смањила запремина и тако у резервоаре могло да га стане још више; такође, дошло је и до одређених уштеда на маси празне ракете јер су уклоњени сензори и велики број каблова и друге пратеће опреме која је коришћена у првим летовима за прикупљање података.[30]

Камере уреди

Фалкон 9 v1.1 је опремљен великим бројем камера распоређених на свим критичним сегментима ракете. Са ових камера уживо се током лансирања шаље видео до контролне собе компаније Спејс екс у Хоторну, где инжењери могу да прате да ли се добијена позиција поклапа са подацима који се изводе преко телеметрије. На првом степену ракете налази се само једна камера која је постављена при врху овог степена, а гледа ка доњем крају ракете на ком се налазе ракетни мотори. Ова камера је изузетно корисна за снимање дешавања при повратку првог степена кроз атмосферу и слетању прво у воду (током првих пробних летова), затим на плутајућу баржу (та тестирања су у току), а у будућности и на копно. Друга камера налази се на доњем крају другог степена ракете, а гледа такође ка доњем крају ракете. Ова камера инжењерима пружа поглед прво на одвајање првог од другог степена, а након тога и на паљење и рад мотора другог степена ракете. Још једна камера је монтирана са унутрашње стране овог степена и гледа из близине на ракетни мотор Мерлин, с тим што ова камера за разлику од осталих не снима у видљивом спектру већ инфрацрвеном (тако се виде температурне варијације зато што је у ствари реч о термалној камери). Након увођења у употребу 1.1 верзије ракете, додата је и камера у унутрашњост резервоара за гориво другог степена ракете, и то како би се видело колико горива остаје у резервоару по гашењу мотора те да би се проучило на који начин се то преостало гориво креће унутар резервоара по гашењу мотора када настане бестежинско стање. Ова камера је опремљена и јаким светлом које осветљава унутрашњост резервоара. На горњем делу другог степена налази се пета камера, која у случају лансирања капсуле Драгон гледа у теретни део на који је она монтирана (овај део није под притиском и инжењери га називају „пртљажник”), док у случају лансирања комерцијалног сателита гледа на сам тај сателит. Снимак са ове камере потврђује научницима да је дошло до успешног одвајања заштитног омотача РН, а потом и одвајања и уласка капсуле/сателита у орбиту.

Фалкон 9 v1.1 FT уреди

Компанија Спејс екс планирала је за 2015. годину увођење одређених измена на постојећој ракети Фалкон 9 v1.1 ради побољшања перформанси. Измене су добиле на значају након што је током лансирања у јуну експлодирала једна од ракета, и то услед лошег квалитета израде једног од носача који су потпора резервоару са хелијумом унутар другог степена. Након овог инцидента, компанија се одлучила да измене на ракети буду опсежније, уз ригорознију контролу квалитета делова које достављају произвођачи-подизвођачи. Нова верзија интерно је названа Фалкон 9 v1.1 Full Thrust (у преводу „пун потисак”),[31] а позната је и као Фалкон 9 v1.1 FT, Фалкон 9 v1.2, Унапређени Фалкон 9 (енгл. Enhanced) и Фалкон 9 пуних перформанси (енгл. Full-Performance).[32] Опсежне измене ракете-носача као примарни циљ имале су да се она може користити за лансирање терета веће масе у различите орбите, пре свега у геосинхрону орбиту, а да се притом први степен ракете враћа на копно и касније поново користи (да постане вишекратан).[33] Новине верзије 1.1 FT су:

  • Ракетни мотор Мерлин 1D+ — Представља побољшану верзију претходног мотора 1D. У овој новој верзији, кроз мотор ће тећи гориво веће густине тако да ће се постизати већи притисак унутар коморе за сагоревање те већа температура, па ће тако и напрезања бити већа; међутим, она су већ узета у обзир при дизајнирању основне верзије мотора. Потисак нове верзије на нивоу мора износи 756 kN, што је за око 16% више од пређашњег, док се у вакууму потисак пење на 825 kN. Ово је само учврстило прву позицију мотора Мерлин 1D по односу масе и потиска (сада износи 180).[34] За други степен ракете користи се мотор Мерлин 1D+ Vac, који је унапређена верзија претходног мотора прилагођена за рад у вакууму. Млазница мотора је продужена како би се побољшале перформансе уз минимално повећање масе, па тако нова верзија у вакууму производи 935 kN потиска, што је око 17% више од претходника.[35]
  • Повећана густина ракетног горива — Како би се обезбедило довољно горива за Мерлин 1D+ моторе, инжењери компаније Спејс екс одлучили су да благо продуже резервоаре, али и да гориво додатно охладе како би било гушће и да би се тиме његова запремина смањила, а већа количина могла да се понесе и утроши. Течни кисеоник, који представља ⅔ горива по запремини, кључа (испарава / претвара се у гас) на −183 °C. Насине студије показале су да додатно хлађење овог горива може да повећа масу унутар исте запремине резервоара за 8% до 15%. Спејс екс за додатно хлађење користи посебно дизајниране хладњаке са течним азотом (азотне „купке”) кроз које пролазе цеви за напајање течним кисеоником и тако се гориво додатно хлади на −206,7 °C. Тиме се постиже густина од 1,23 g/cm³ у односу на претходних 1,134 g/cm³, што доводи до повећања масе горива у резервоару исте запремине од 8%. Поред течног кисеоника, и гориво РП-1 додатно се хлади на −7 °C, чиме се постиже повећање масе од 2,5% до 4%.[36]
  • Већи резервоари за гориво — И поред повећане густине горива, било је потребно да се запремина резервоара мало повећа. Највише су проширени резервоари другог степена, док су измене на првом степену незнатне. Услед ових промена, висина целе ракете — укључујући и заштитни омотач — сада износи тачно 70 метара, односно 1,6 метара више од претходне верзије, што Фалкон сврстава у највише ракете-носаче у употреби (тренутно је виша само Делта IV).[35]
 
Прво успешно слетање
  • Уштеде на маси — Извршено је и неколико измена на разним системима како би се уштедело на маси празне ракете. Уклоњени су одређени сензори који су коришћени за прикупљање телеметрије.
  • Измене међустепена — међустепен ракете (секција која спаја први и други степен, унутар које се налази ракетни мотор другог степена) продужен је и ојачан, а такође је употребљен нови систем за одвајање првог и другог степена.[37]
  • Измене међустепена — структура првог степена је претрпела благе измене, а модификована је и носећа структура на коју се монтирају ракетни мотори првог степена.
  • Пераја, ноге и др. — Унапређена су и „пераја” која се користе за навођење при повратку првог степена, а извршене су и измене на „ногама” за слетање, првом степену и „октавеб” конфигурацији мотора.

Први тест нове верзије ракете изведен је 21. септембра 2015. године на полигону у Макгрегору; био је успешан.[38] Мотори првог степена достигли су пун потисак, а по први пут је тестирано и гушће гориво.[39]

Први лет нове верзије ракете догодио се 22. децембра 2015. у 01.29 часова по универзалном координисаном времену. У орбиту је успешно достављено 11 сателита компаније Orbcomm, док се први степен ракете вратио и приземљио на копно недалеко од лансирне рампе без икаквих проблема.[40] Техничари су убрзо пристигли на место слетања и осигурали ракету (да се не преврне), а међу њима се нашао и оснивач компаније — Илон Маск — који је на друштвеној мрежи Твитер моментално објавио видео. Затим су извршене и први прегледи те је установљено да нема никаквих очигледних оштећења, након чега је започело истакање ракетног горива. У раним јутарњим сатима, степен ракете закачен је дизалицом и подигнут пар пута како би се проверио интегритет „ногу” за приземљење.[41] Пар дана касније, степен ракете је дизалицом спуштен у хоризонтални положај, на посебно возило којим је за финалну монтажу транспортован око 15 километара до нове зграде компаније Спејс екс, недалеко од лансирне рампе 39A. Тамо су извршене детаљније инспекције обају резервоара, ракетних мотора, хидраулике и авионике; након извесног времена потврђено је да оштећења нема.[42]

Илон Маск је објавио да ће током јануара 2016. године степен бити постављен на реконструисану рампу 39A, где ће бити спроведено статичко паљење мотора. Током овог теста провериће се да ли би степен могло да се поново користи (што је коначан циљ), али ће се уједно испробати и сва опрема лансирне рампе која ће почети да се користи за лансирање веће ракете Фалкон Хеви, као и за лансирање капсуле Драгон V2 са посадом до Међународне свемирске станице.[43][44] Тест ипак није спроведен на овој лансирној рампи већ на рампи Лансирног комплекса 40 Ваздухопловне базе Кејп Канаверал, одакле је степен и лансиран пар седмица раније. Точење горива прошло је по плану, након чега су сви мотори упаљени на нешто мање од две секунде. Након тога резервоари су испражњени, а степен ракете поново је транспортован до зграде за финалну монтажу где ће се обавити додатна испитивања. Маск је на свом Твитер налогу објавио додатне информације, рекавши да подаци изгледају добро, али да је на једном од спољашњих мотора (бр. 9) дошло до флуктуација потиска; могућ разлог су крхотине које су у њега доспеле при повратку кроз атмосферу.[45] Гвен Шотвел је у фебруару изјавила да ће на основу резултата овог теста доћи до одређених модификација на првом степену ракете. Према речима Илона Маска, Фалкон 9 v1.1 FT ће ка планети Марс моћи да упути између 3.000 и 4.000 килограма терета.[46]

Илон Маск је 30. априла 2016. на свом Твитер профилу објавио нове податке везане за перформансе ракете. На основу спроведених анализа испоставило се да је први степен ракете издржљивији него што су се инжењери надали. Такође, на основу анализа Мерлин мотора првог степена после слетања установљено је да нема никаквих оштећења. Стога се крајем 2016. планира додатно увећање њиховог потиска за 13,4% без икаквих модификација.[47][48]

Развој и производња уреди

 
Слева надесно: Фалкон 1, Фалкон 9 v1.0, три верзије Фалкон 9 v1.1, три верзије Фалкон 9 v1.2 и Фалкон Хеви (све три верзије 1.1 су успешно летеле, док верзија Хеви треба да полети крајем 2016. године)

Тест система за паљење ракете-носача Фалкон 9 v1.1 успешно је спроведен априла 2013. године.[49] Након тога, 1. јуна исте године, спроведен је тест под пуним потиском свих девет Мерлин мотора у трајању од 10 секунди, а само пар дана касније и тест под пуним потиском у укупном трајању од 180 секунди.[50][51]

До септембра 2013. године, производни погон компаније Спејс екс намењен за израду језгра РН Фалкон 9 порастао је на преко 93.000 m², а цело постројење је пројектовано тако да при достизању пуног капацитета може да произведе 40 језгара годишње, која се могу користити и за Фалкон 9 и за Фалкон Хеви који користи три језгра.[52] Темпо производње у овом постројењу у новембру 2013. године износио је једно језгро месечно (12 годишње). Компанија је изјавила да ће се до половине 2014. темпо увећати на 18 језгара годишње, а до би краја исте године требало да се производи 24 језгра на годишњем нивоу (два месечно).[17] Овај темпо би омогућио по шест лансирања обеју верзија (1.1 и Хеви), мада ће се највероватније више лансирати лакша верзија док ће Хеви летети само пар пута годишње.

Како се број лансирања буде увећавао, компанија Спејс екс планира да изгради две паралелне зграде за финалну обраду у оквиру једног лансирног комплекса, са шинама које би водиле до лансирне рампе. У марту 2014. је планирано да се овај процес покрене некад током 2015. те да се до краја исте године почне са спровођењем по два лансирања месечно.[53] Овај план је осујећен експлозијом ракете у јуну 2015. Сви планирани летови су обустављени док се није утврдио узрок експлозије, а ракета је поново успешно полетела крајем исте године. Планира се да се крајем 2016. године лансира једна мисија сваких две до три седмице.[54]

Локације за лансирање и слетање уреди

 
Полетање РН Фалкон 9 v1.1 са ЛК40 носећи Драгон ка МСС

За лансирање ракете Фалкон 9 v1.1, Спејс екс користи Лансирни комплекс 40 ваздухопловне базе Кејп Канаверал, као и Лансирни комплекс 4 ваздухопловне базе Ванденберг. Фалкон 9 је са лансирне рампе ВБ Ванденберг први пут полетео на својој првој мисији, 29. септембра 2013. године, са сателитом CASSIOPE који је успешно достављен у ГТО.[55][56]

Поред ових двеју локација, у изградњи је и додатни лансирни комплекс у близини Браунсвила у Тексасу[57] (на самој граници САД са Мексиком), а лансирну рампу тог комплекса компанија Спејс екс користиће искључиво за лансирање комерцијалних сателита у орбиту. Ова локација изабрана је након дугог процењивања више локација у периоду 2012—2014, а поред изабране локације разматрана су и места у Флориди, Џорџији и Порторику.[58][59] Прво лансирање са ове локације било је заказано за 2017. годину, али је при нивелисању терена утврђено да је тло превише меко тако да ће бити потребно обавити опсежне радове на његовој стабилизацији пре него што се крене са изградњом лансирне рампе и осталих постројења. Због тога ће и цена изградње бити виша од планиране, а прво полетање неће се догодити пре 2018. године.[60][61]

Компанија Спејс екс је 14. априла 2014. године потписала уговор о закупу на период од 20 година Лансирне рампе 39A свемирског центра Кенеди на Флориди.[62] Ова лансирна рампа претходно је коришћена за лансирање ракете-носача Сатурн V, а касније и спејс-шатла. Рампа ће се користити за лансирање моћније верзије ракете Фалкон Хеви, као и за лансирање ракете Фалкон 9 v1.1 FT са људском посадом. Могуће је да ће се рампа користити и за лансирање комерцијалних сателита уз помоћ v1.1 FT како би се годишње постигао довољан број лансирања. Током 2015. спроведени су обимни радови на изградњи хоризонталне зграде за финалну монтажу, која ће бити јединствена у склопу СЦ Кенеди јер се све остале ракете-носачи склапају у вертикалном положају.[63][64] Такође су приведени крају и радови на модификацији саме лансирне рампе – уграђени су нови, модерни инструменти, а замењена је и већина дотрајалих цеви.[65] У фебруару 2016. године Спејс екс је објавио да је Лансирна рампа 39A завршена и спремна за употребу.[66] Додатни радови спроводе се на старој згради за сервисирање ракете на лансирној рампи; уклања се ротирајући сегмент који је коришћен за спејс-шатл[67], цеви и електричне инсталације биће модернизоване, а изградиће се још пар спратова до висине од 110 метара. За војне сателите АРВ захтева вертикалну интеграцију на ракету, тако да ће уз зграду бити дограђен посебан кран који ће сателит у заштитном омотачу подизати на врх усправљене ракете.[68][69] Пре лансирања људских посада биће дограђена и такозвана „бела соба” у којој ће астронаути проћи последње провере пред укрцавање на ракету.[70] Прво полетање са ове лансирне рампе планирано је за 2016. годину, али за сада није познато да ли ће то бити Хеви или v1.1 FT.[66]

Пошто је крајњи циљ компаније Спејс екс да се први степен ракете Фалкон 9 вишекратно користи, ушло се у процес одабира локација на којима ће бити изграђене зоне за приземљење (енгл. landing zones). Оптимално је да се те зоне налазе што ближе лансирној рампи са које ракета полети, односно згради за финалну монтажу ракете. У случају Ваздухопловне базе Кејп Канаверал то није било могуће, јер се у непосредној близини налазе лансирне рампе које се такође користе; међутим, једна од даљих рампи (Лансирни комплекс 13) била је ван функције, тако да се у њеној околини могла изградити зона за слетање. Спејс екс је у фебруару 2015. потписао уговор о закупу земљишта са АРВ.[71][72][73][74][75]

 
Зона за слетање 1 на Флориди

Након нивелације земљишта, избетонирана је централна платформа пречника 86 метара, а у плану је бетонирање још четири мање платформе око ње (пречника 46 метара свака) како би симултано могла да се приземље три прва степена ракете Фалкон Хеви.[76][77] При потписивању уговора о закупу, локација је названа Комплекс за приземљење 1 (енгл. Landing Complex 1),[78] да би касније била преименована у Зона за приземљење 1 (енгл. Landing Zone 1).[78] Прво успешно слетање првог степена ракете Фалкон 9 догодило се 22. децембра 2015. године.

Друга зона за приземљење гради се на месту некадашње Лансирне рампе 4W ВБ Ванденберг, у непосредној близини Лансирне рампе 4A са које полећу ракете Фалкон 9. Ова локација има додатну предност јер је део истог Лансирног комплекса 4, тако да је на само пар стотина метара од зграде за финалну монтажу и први степен се по приземљењу може до ње превести релативно брзо. Радови су започети рушењем старе зграде у септембру 2014. године,[79] а Спејс екс је потписао уговор о закупу на пет година у фебруару 2015.[80] Прво приземљење на овој локацији планирано је за 2016. годину.[81]

Цена по лансирању уреди

Према подацима из новембра 2014. године, цена лансирања терета у орбиту ракетом-носачем Фалкон 9 у верзији 1.1 износила је 61,2 милиона долара.[1] Компанија Спејс екс труди се да што боље позиционира своје ракете-носаче у све конкурентнијем међународном тржишту лансирања комерцијалних сателита.[82]

Мисије до Међународне свемирске станице у склопу уговора са Насом — у које је урачуната и цена нове капсуле Драгон за свако лансирање — имају просечну цену од око 133 милиона долара.[83] У уговору је договорено првих 12 лансирања одједном, тако да је цена по лансирању фиксна, без обзира на то што се од првог лансирања прешло са употребе 1.0 на 1.1 верзију ракете Фалкон 9. У уговору се наводи да је на станицу потребно доставити одређену количину терета, са станице вратити одређену количину терета, а све то урадити у склопу одређеног броја лансирања. Ракета-носач која ће се за то употребити није наведена.

Спејс екс је објавио да ће због трошкова осигурања и увећаних трошкова процесуирања опреме пред лансирање, цена код лансирања поверљивих војних сателита и других летелица бити увећана за 50% у односу на стандардну цену комерцијалних лансирања, а износиће око 90 милиона долара, што је опет неколико пута јефтиније од 400 милиона долара колико војска и ваздухопловство тренутно плаћају компанији United Launch Alliance за лансирање ракетама Атлас V и Делта IV.[84]

Гвен Шотвел је почетком марта 2016. изјавила да би цена лансирања са претходно коришћеним првим степеном била око 40 милиона долара и да очекује да се број летова сваке године увећава за [30—50] %.[85][86]

Лансирање додатног терета уреди

Спејс екс пружа и услуге лансирања секундарног и терцијарног терета, и то уз помоћ адаптера развијеног како би се при лансирању великих могли лансирати и мањи сателити, уколико постоји маргина између масе главног сателита и носивости ракете-носача. Овако се могу лансирати мањи сателити, најчешће они који демонстрирају нове технологије, или наносателити које често праве ученици и студенти. Спејс екс је 2011. године објавио цене лансирања оваквих сателита у орбиту, а оне се у зависности од масе сателита и циљане орбите крећу од 200.000 до 9.000.000 долара.[87]

Историја лансирања уреди

До 11. марта 2017. године, ракета-носач Фалкон 9 v1.1 имала је 25 успешних лансирања, а укупно 32 лансирања породице Фалкон 9 од оног првог 2010. године успешно је доставило свој примарни терет у предвиђену орбиту. Прво лансирање значајно побољшане верзије Фалкон 9 v1.1 догодило се 29. септембра 2013.[55][88] Током овог лансирања, велики број статистичких података почињао је са први/прва/прво:[6][89]

 
Полетање РН Фалкон 9 v1.1 FT са Лансирног комплекса 40 ВБ Кејп Канаверал у децембру 2015.
  • прва употреба унапређеног ракетног мотора Мерлин 1D, који производи преко 56% више потиска од претходне верзије која је коришћена при лансирањима ракете Фалкон 9 v1.0
  • прва употреба значајно дужег првог степена ракете, у којој су већи резервоари који складиште веће количине горива неопходне за напајање моћнијих ракетних мотора
  • прво коришћење „октавеб” распореда ракетних мотора првог степена; осам мотора је распоређено у осмоугао по обиму првог степена, а девети мотор налази се у центру тог осмоугла
  • прво лансирање са лансирне рампе ваздухопловне базе Ванденберг коју је компанија Спејс екс изнајмила, као и прво лансирање преко Тихог океана
  • прво лансирање ракете-носача Фалкон 9 за приватног клијента; сва претходна лансирања Фалкон 9 ракете била су или пробни летови или летови из уговора за Насу, у склопу којих је капсула Драгон достављала опрему и залихе на Међународну свемирску станицу; компанија Спејс екс је претходно достављала сателите у орбиту за приватне клијенте али ракетама Фалкон 1
  • први лет ракете Фалкон 9 са заштитним омотачем сателита, чиме се увећава ризик при лансирању јер је то још једна ставка која може заказати

Агенција Наса је половином маја 2015. године објавила да је Фалкон 9 v1.1 ракета сертификована за лансирање скоро свих свемирских летелица. У саопштењу се наводи да је ова ракета сврстана у „Категорију 2”, што значи да ће моћи да лансира све летелице за истраживање Земље из орбите, као и мисије за истраживање дубоког свемира, свемирске телескопе и друге мисије осим оних најскупљих. За лансирање тзв. Flagship мисија Наса захтева „Категорију 3”, коју за сада поседују само РН Атлас V, Делта II и Пегаз XL.[90]

Крајем 2015. године у употребу је ушла нова верзија ракете са ознаком v1.1 FT, која је донела многа побољшања те укупно повећање перформанси ракете од око 33%. Америчко ратно ваздухопловство сертификовало је ову верзију ракете за лансирање војних сателита.[91]

У табели испод наведена су сва лансирања ракете-носача Фалкон 9 у верзијама -1.1 и 1.1 FT.

ЛЕГЕНДА:      Успех     Неуспех     Планирано
№ Датум и време (UTC) Тип Лансирни комплекс Терет Орбита Клијент Исход
Мисија Слетање
01 29. септембар 2013. у 16.00[92] v1.1[93] ВБВ ЛК4 CASSIOPE[94][95] Поларна орбита   MDA Corp Успех[92] На воду
Неуспех
Комерцијална мисија и први лет ракете у НЗО у верзији Фалкон 9 v1.1, са увећаним капацитетом од преко 13 тона.[96] Након одвајања првог степена, компанија Спејс екс је покушала да контролисано врати тај степен ракете кроз атмосферу и спроведе „меко слетање” на водену површину (Атлантски океан).[15] При повратку кроз атмосферу добијена је телеметрија са ракете, али како се она приближавала површини океана — све гушћа атмосфера условила је да се ракета почне неконтролисано окретати. Ракетни мотор је остао без горива борећи се да стабилизује ракету, након чега је први степен пао у океан и експлодирао.[92] [Јутјуб: видео]
02 3. децембар 2013. у 22.41[97] v1.1 КК ЛК40 SES-8[98][99] ГТO   SES S.A. Успех[100] Није покушано
Прво лансирање ракете-носача Фалкон 9 у ГТO.[98] Дошло је до пожара на структури „октавеб” првог степена ракете.[101] [Јутјуб: видео]
03 6. јануар 2014. у 22.06[102] v1.1 КК ЛК40 Thaicom 6 ГТO   Thaicom Успех[103] Није покушано
Друго лансирање ракете Фалкон 9 у ГТO. Америчко ратно ваздухопловство је касније преузело податке о лансирању за анализу у склопу програма сертификације ракете Фалкон 9 за лансирање поверљивих шпијунских сателита и других летелица за Владу САД. Утврђено је да је при овом лансирању „у резервоару другог степена остало премало горива након другог паљења мотора”.[101] [Јутјуб: видео]
04 18. април 2014. у 19.25[104] v1.1 КК ЛК40 SpaceX CRS-3[94][105][106] НЗО   Наса Успех На воду
Успех
Први степен ракете се по одвајању контролисано вратио у атмосферу и меко слетео на површину океана. То је уједно и прво меко слетање у историји степена ракете са ракетним моторима на течно гориво.[107][108] Ово је прво лансирање у ком су коришћене четири ноге у подножју првог степена, које ће касније бити коришћене за слетање ракете на копно, као и прва мисија капсуле Драгон на новој верзији ракете-носача 1.1. [Јутјуб: видео]
05 14. јул 2014. у 15.15 v1.1 КК ЛК40 OG2 мисија 1 • 6 Orbcomm-OG2 сателита НЗО   Orbcomm Успех[109] На воду
Успех
Други лет са ногама за приземљење. Први степен је по одвајању од другог степена успешно спровео прелазак из хиперсоничних брзина у горњој атмосфери и улазак у доње слојеве атмосфере; затим се мотор поново упалио и додатно успорио степен, четири ноге су се десетак секунди пред слетање успешно отвориле, а затим се ракета без проблема спустила на површину океана. Након тога се — по плану — цео степен преврнуо у океан, али је од силине ударца и високих таласа дошло до пробоја резервоара који су се затим напунили водом; степен је потонуо. Тест је ипак проглашен успешним јер је прикупљена велика количина података.[110] [Јутјуб: видео]
06 5. август 2014. у 08.00 v1.1 КК ЛК40 AsiaSat 8[111][112][113] ГТO   AsiaSat Успех[114] Није покушано
[Јутјуб: видео]
07 7. септембар 2014. у 05.00 v1.1 КК ЛК40 AsiaSat 6[111][112][115] ГТO   AsiaSat Успех[5] Није покушано
[Јутјуб: видео]
08 21. септембар 2014. у 05.52[116][117] v1.1 КК ЛК40 SpaceX CRS-4[94][106] НЗО   Наса Успех[118] На воду
Успех
[Јутјуб: видео]
09 10. јануар 2015. у 09.47[119] v1.1 КК ЛК40 SpaceX CRS-5[111] НЗО   Наса Успех[120] ASDS
Неуспех
Након одвајања првог степена ракете, компанија Спејс екс је покушала да га наведе да слети на плутајућу платформу димензија 90 m × 50 m, а која је добила назив autonomous spaceport drone ship. Многи циљеви теста су остварени, међу којима је и навођење степена ракете да слети на релативно малу платформу у одређеном делу Атлантика, а прикупљена је и велика количина телеметрије од употребе (по први пут) „пераја” за стабилизацију степена при кретању кроз атмосферу и прецизно слетање. Међутим, само неколико секунди пред слетање, систем за контролу ових пераја остао је без хидрауличке течности и она су престала да раде, а ракета се занела; ракетни мотор је покушао да компензује нагло нагињање, али безуспешно. Дно степена (где су смештени ракетни мотори) јако је ударио о површину платформе под углом од око 45°, а од силине ударца ракета је одскочила и у пламену пала у воду. Спејс екс тренутно ради на анализи података, а већ при следећем лансирању количина хидрауличке течности биће увећана за 50%.[121] [Јутјуб: видео]
10 11. фебруар 2015. у 23.03[122][123][124] v1.1 КК ЛК40 DSCOVR[125] L1   АРВ / Наса / НОАА Успех На воду
Успех
Прво лансирање РН Фалкон 9 у високу орбиту која је неколико пута удаљенија од орбите Месеца. Лансирање је одлагано неколико пута: 8. фебруара је одложено због квара на једном од радара АРВ који прима телеметрију са ракете-носача током лета,[126][127][128] 9. фебруар је прескочен због лоше временске прогнозе, а 10. је лансирање одложено због јаких ветрова на великим висинама који су прекорачили критеријуме оптерећења ракете.[129][130][131] Лансирање се коначно извело 11. фебруара у 23.03.32,287 UTC.[132][133][134][135][136] Други степен ракете имао је два паљења за ово лансирање — прво у трајању од 5 минута и 49 секунди доставило је сателит у привремену ниску Земљину орбиту, а затим се након 21 минута поново упалио мотор за још једно сагоревање од 58 секунди како би се сателит доставио у коначну орбиту. Планирано је да први степен ракете по одвајању слети на аутономни брод за слетање ракета-носача,[110][137] али је време на Атлантику било веома лоше (таласи су били висине 10 метара)[138] тако да је компанија Спејс екс одлучила да брод врати у луку како не би дошло до оштећења.[139][140] Међутим, контролори су ипак ризиковали како би први степен и поред тога покушао да слети на задато место у океану.[141] Све фазе повратка су биле успешне; степен је слетео на воду мање од 10 метара од задате мете, а брзина спуштања је била номинална, што значи да је брод био ту — слетање би вероватно било успешно.[142][143] Илон Маск се нашалио рекавши да ће „... брод за слетање бити надограђен по повратку у луку како би могао да издржи све временске услове; можда му уградимо и један Мерлин ракетни мотор за сваки случај”.[144] [Јутјуб: видео 1; видео 2]
11 2. март 2015. у 03.50 v1.1 КК ЛК40 ABS 3A, Eutelsat 115 West B[111] ГТO   Asia Broadcast Satellite,
  Eutelsat 		Успех Није покушано
Прво лансирање „стека” од два сателита компаније Боинг, који је наменски пројектован тако да се искористи ниска цена лансирања РН Фалкон 9.[145][146] Ракета је 25. фебруара успешно спровела статично паљење мотора на пар секунди како би се тестирали сви системи. Тест је проглашен успешним.[147][148] Ракета је успешно полетела са лансирне рампе на самом почетку лансирног оквира (прозора), у 22.50 по локалном времену. Први степен ракете за ово лансирање није био опремљен ногама за слетање, зато што су сателити имали велику масу па је све гориво морало да се искористи и није било могуће вратити степен кроз атмосферу и контролисано га спустити на аутономни брод за слетање ракета-носача. Након скоро три минута лета, први степен се одвојио, а други започео прво сагоревање у трајању од 6 минута, након чега је достигнута „паркинг орбита”. Затим је други степен плутао без погона око 17 минута, а онда је мотор упаљен још једном у трајању од око 60 секунди како би се достигла коначна орбита. Први сателит ослобођен је 30 минута од полетања, док је други ослобођен 5 минута касније.[149][150][151][152] [Јутјуб: видео]
12 14. април 2015. у 20.10 v1.1 КК ЛК40 SpaceX CRS-6 НЗО   Наса Успех ASDS
Неуспех
Летелица Драгон успешно достављена у НЗО. Први степен ракете правилно је наведен на слетање на платформу за слетање у Атлантском океану, али се након приземљења преврнуо и запалио.[153][154] Сматра се да је разлог томе спора реакција управљачког механизма ракетног мотора, који није успео довољно брзо да коригује заношење ракете у последњих пар секунди слетања. Инжењери се надају да ће након детаљног прегледа телеметрије установити проблем и пронаћи решење да следећи покушај буде потпуно успешан.[155][156][157][158][159] [Јутјуб: видео; слетање на ASDS]
13 27. април 2015.[160] у 23.03 v1.1 КК ЛК40 TurkmenSat 1[161] • TurkmenAlem 520E ГТO   Туркменистанска национална свемирска агенција Успех Није покушано
Због масе сателита, први степен ракете био је потрошан.[162] Ово је први туркменистански сателит.[163][164] [Јутјуб: видео]
14 28. јун 2015. у 14.21[165][166] v1.1 КК ЛК40 SpaceX CRS-7 НЗО   Наса Неуспех Није покушано
 
Снимак експлозије
Експлозија 139 секунди по полетању са лансирне рампе. На снимку из више углова види се да је дошло до мање експлозије на другом степену ракете, а након неколико секунди експлодирала је цела ракета. Илон Маск је потврдио на свом Твитер налогу да је узрок експлозије вероватно резервоар за течни кисеоник на ком је детектовано нагло повећање притиска.[167][168][168][169] Инжењери компаније Спејс екс заједно су са својим колегама из Насе прегледали телеметрију коју је ракета слала и утврдили вероватан узрок несреће — један од подупирача резервоара са хелијумом другог степена ракете је пукао и пробушио резервоар, а тада је дошло до наглог повећања притиска и експлозије.[170] У експлозији је изгубљено доста компоненти и намирница намењених Међународној свемирској станици, међу којима се истичу „међународни адаптер за спајање” (енгл. International Docking Adapter), једно ново америчко одело за излазак у отворени свемир, велики број научних експеримената као и намирница за посаду МСС.[171][172]
15 22. децембар 2015. у 01.29[173] v1.1 FT КК ЛК40 11 OG2 Orbcomm сателита[174] НЗО   Orbcomm Успех На копно
Успех
 
Успешно слетање
Прво лансирање нове верзије ракете са 30% већим перформансама. Компанија Orbcomm прво је пристала да њени сателити полете на трећем лету нове верзије, али су померени за прво лансирање у октобру 2015. године.

Спејс екс је поднео Америчкој федералној управи за авијацију захтев за слетање првог степена ракете на унапред припремљену локацију недалеко од лансирне рампе.[175] Тај захтев је одобрен, а након успешног лансирања и први степен ракете се успешно приземљио у центар предвиђеног места за слетање.

Тиме је Спејс екс постала прва компанија која је по лансирању успешно приземљила степен орбиталне ракете-носача.[176][177][178] [Јутјуб: видео и снимак са дрона]

16 17. јануар 2016. у 18.42.18[179] v1.1 ВБВ ЛК4 Jason-3 ХСО   Наса / НОАА,
  ФСА 		Успех ASDS
Неуспех
Лансирање је одложено с краја јула 2015. због контаминације једне од четири млазнице реактивног погона сателита,[180] а затим је поново одложено за почетак 2016. због експлозије ракете при лансирању у јуну 2015. (последњи лет верзије 1.1). По одвајању од другог степена, први степен ракете се окренуо и упутио ка платформи која се налазила у Пацифику. Навођење је одрађено тачно по плану, а ракета се поред изузетно тешких временских услова (таласи преко 4 метра) меко спустила само 1,3 метра од центра платформе. Међутим, једна од четири ноге за слетање се није закључала у отворени положај, тако да се степен након слетања преврнуо на страну и експлодирао.[181] Као могући разлог за квар на нози за слетање Илон Маск је навео лед — у околини лансирне раме била је велика магла која се кондензовала и тако је дошло до акумулирања леда на систему за отварање ноге.[182] Ипак, примарни задатак мисије успешно је обављен (сателит Џејсон 3 успешно је постављен у орбиту), а инжењери су задовољни што је навођење првог степена било скоро савршено.[183][184] [Јутјуб: видео и слетање на ASDS]
17 4. март 2016. у 23.35[185][186][187][188] v1.1 FT КК ЛК40 SES–9 ГТO   SES World Skies[189] Успех ASDS
Неуспех
Друго лансирање нове унапређене верзије ракете, прво у геостационарну орбиту. Лансирање је одлагано више пута од лета 2015. године. Неколико седмица пред лансирање објављено је да компанија Спејс екс при овом лансирању неће покушати да спусти први степен ракете на ASDS.[190] Ракета је транспортована до лансирне рампе 21. фебруара, а дан касније успешно је спроведено статичко паљење мотора. Том приликом објављено је да ће се ипак покушати са слетањем првог степена на ASDS, који ће бити стациониран 650 километара од лансирне рампе, упркос томе што су шансе за успех знатно умањене како ће први степен ракете достићи већу брзину од планиране да би се сателит доставио што ближе циљаној орбити.[191][192] Полетање је неколико пута одлагано — у прва два наврата због проблема са точењем течног кисеоника[193][194]; трећи пут због брода који је грешком упловио у сигурносну зону у Атлантском океану, међутим овом приликом полетање је само одложено око сат времена када се са одбројавањем стигло до нуле, али је рачунар ракете отказао полетање јер је потисак мотора био нижи од номиланог[195]; након тога полетање је отказано због јаког ветра на висини између 10 и 15 километара где ракета пролази кроз највећи аеродинамички притисак.[196]
Покушај спуштања првог степена на ASDS није успео, али је упркос изузетно великој брзини степен преживео повратак кроз атмосферу и погодио платформу; због мањка горива кретао се превеликом брзином услед чега је експлодирао.[197] Инжењери су ипак задовољни јер се показало да конструкција првог степена може поднети велика напрезања за која изворно није дизајнирана. Други степен ракете успешно је спровео два паљења и доставио сателит SES–9 у орбиту са апогејом од 40.658 километара[198][199], тако да је ракета превазишла очекивања инжењера.[200] [Јутјуб: видео]
18 8. април 2016. у 20.43[201][202] v1.1 FT КК ЛК40 SpaceX CRS-8 НЗО   Наса Успех ASDS
Успех
 
Успешно слетање
Летелица Драгон на МСС доставила укупно 3.136 килограма намирница и опреме, међу којом је и експериментални модул на надувавање BEAM.[203] Овај модул масе 1.413 кг је током лансирања био складиштен у пртљажнику Драгона, а по доласку на МСС уграђен је на задњи отвор модула Тренквилити где је надуван и проћи ће кроз низ испитивања током најмање две године.[204]
Први степен ракете 9 минута и 10 секунди по полетању успешно слетео на аутономни брод за слетање ракета-носача у Атлантском океану.[205] Четири дана касније тегљач Елизабета III упловио је са ASDS у луку Канаверал[206], где је великим краном први степен ракете са палубе пребачен на копно[207], а затим су са степена уклоњене ноге, спуштен је у хоризонталан положај и камионом превезен до хангара лансирне рампе 39А где ће бити детаљно испитан.[208]
[Јутјуб: видео и слетање на ASDS]
19 6. мај 2016. у 05.21 v1.1 FT КК ЛК40 JCSAT-14 ГТO   JSAT Corporation Успех ASDS
Успех
Сателит успешно достављен у прелиминарну трансферну орбиту око 35 минута по полетању. Први степен ракете се по одвајању од другог степена балистичком трајекторијом упутио ка аутономном броду за слетање ракета-носача „Наравно да те и даље волим”, који је за ову мисију био лоциран око 650 километара од источне обале Флориде, у Атлантском океану. За слетање су морала да се упале три уместо једног ракетног мотора како би се остварило што веће успорење и смањили гравитациони губици. Ово је било друго успешно слетање на ASDS и прво за мисије које су циљале високу орбиту (геостационарну).[209][210]
[Јутјуб: видео и слетање на ASDS]
20 27. мај 2016. у 21.39 v1.1 FT КК ЛК40 Thaicom 8[211] ГТO   Thaicom Успех ASDS
Успех
Сателит масе 3.025 килограма успешно достављен у суперсинхрону трансферну орбиту са апогејом од преко 90.000 километара, одакле ће уз помоћ сопственог погона доћи до коначне геосинхроне орбите.[212] Слетање првог степена на ASDS било је „тврдо”, односно са већом брзином од номиналне. Ударац је ублажило алуминијумско саће које се налази у свакој од четири ноге за слетање, које је дизајнирано наменски да ублажи ударац при тврдом слетању. Због тога је ракета била накренута све док није стигла у луку, након чега је успешно стављена на камион и превезена до хангара.
[Јутјуб: видео и слетање на ASDS]
21 15. јун 2016. у 14.29 v1.1 FT КК ЛК40 ABS-2A, Eutelsat 117 West B ГТO   Asia Broadcast Satellite,
  Eutelsat 		Успех ASDS
Неуспех
У геосинхрону трансферну орбиту достављена два сателита. Укупна маса сателита била је око 4.200 килограма. Први степен ракете слетео на ASDS, али је након тога експлодирао. Према прикупљеним подацима, један од три мотора који су упаљени за слетање није радио са максималним потиском,[213] али је разлог за тврдо слетање највероватније мањак оксиданса. Због престанка дотока течног кисеоника мотори су се угасили пре времена па је ракета ударила у палубу, при чему су страдали мотори и напукао је резервоар керозина, па је недуго затим дошло и до експлозије.[214]
[Јутјуб: видео]
22 18. јул 2016. у 04.45 v1.1 FT КК ЛК40 SpaceX CRS-9[215] НЗО   Наса Успех На копно
Успех
Међу опремом коју је летелица Драгон доставила[216] на МСС је и нови адаптер за пристајање као замену за постојећи коришћен за спејс-шатл, који ће се користити за пристајање нових комерцијалних свемирских капсула са људском посадом (Драгон V2 и CST-100).[217] Први степен ракете приземљио се недалеко од лансирне рампе са које је ракета полетела.[218][219]
[Јутјуб: видео и слетање на копно]
23 14. август 2016. у 05.26 v1.1 FT КК ЛК40 JCSAT-16[220] ГТO   JSAT Corporation Успех ASDS
Успех
Сателит успешно достављен у геосинхрону трансферну орбиту. Први степен успешно слетео на ASDS. За разлику од неких претходних лансирања у ГТО, при слетању је коришћен само један мотор; овај приступ захтева више горива, али је већа могућност контроле степена.[221]
[Јутјуб: видео]
24 3. септембар 2016. v1.1 FT КК ЛК40 Amos-6 ГТO   Spacecom Неуспех Није покушано
Ракета експлодирала на лансирној рампи непосредно пред статичко паљење мотора.[222] Након вишемесечне истраге у коју су били укључени експерти из агенције НАСА и Америчког ратног ваздухопловства утврђено је да је узрок експлозије највероватније стварање чврстог кисеоника у околини боца са хелијумом унутар резервоара другог степена ракете због велике разлике у температури. Између боце са хелијумом и кисеоника у чврстом стању дошло је до трења које је постало извор топлоте а недуго затим и нагле експлозије. Компанија је спровела низ тестова у свом постројењу у Тексасу и пронашла нови метод точења горива како би се овај проблем поновио, а објављено је и да ће се боце са хелијумом у будућности редизајнирати како би се ризик додатно умањио.[223]
[Јутјуб: видео]
25 14. јануар 2017. у 17.54 v1.1 FT ВБВ ЛК4 Iridium NEXT[224][225]
(1. лансирање) 		НЗО   Iridium Communications Успех ASDS
Успех
Прво лансирање након експлозије у септембру 2016. Свих десет сателита успешно достављено у орбиту, а први степен ракету успешно је слетео на ASDS у Тихом океану неколико стотина километара од лансирне рампе у Калифорнији.[226][227]
[Јутјуб: видео]
26 19. фебруар 2017. у 14.39 v1.1 FT СЦК ЛК39А SpaceX CRS-10 НЗО   Наса Успех Успех
На копно
Драгон је на Међународну свемирску станицу успешно доставио инструменте за надгледање Земље SAGE III и LIS (енгл. Lightning Imaging Sensor).
27 крајем фебруара 2017. v1.1 FT СЦК ЛК39А Echostar 23 ГТO   Echostar Успех Без покушаја
Због масе сателита ракета је летела у потрошној конфигурацији.
27. март 2017. у 20.58 v1.1 FT СЦК ЛК39А SES–10[228] ГТO   SES World Skies Планирано Планирано
ASDS
Користиће први степен ракете који је претходно коришћен за лансирање мисије CRS-8.
2017. v1.1 FT ВБВ ЛК4 FormoSat-5,[229][230][231]
SHERPA 		ХСО   NSPO,
  Spaceflight Industries 		Планирано Планирано
FormoSat-5 је сателит за надгледање Земље Тајванске свемирске агенције.
2017. v1.1 FT КК ЛК40 или
СЦК ЛК39А 		SES–11[232] ГТO   SES World Skies Планирано Планирано
2017. v1.1 FT КК ЛК40 Koreasat 5A[233] ГТO   KT Corporation Планирано Планирано
април 2017. v1.1 FT ВБВ ЛК4 Iridium NEXT
(2. лансирање) 		НЗО   Iridium Communications Планирано Планирано
Свако лансирање за компанију Iridium Communications у орбиту ће доставити 10 сателита, а планирано је да се до краја 2017. комплетира мрежа од 72 сателита у НЗО.[234]
2017. v1.1 FT СЦК ЛК39А SpaceX CRS-11 НЗО   Наса Планирано Планирано
На копно
Драгон ће на Међународну свемирску станицу доставити научни експеримент NICER за изучавање неутронских звезда, као и још два за сада непозната инструмента.[235]

Галерија уреди

Фотографије уреди

  •  
    Транспорт до лансирне рампе
  •  
    Полетање
  •  
    Поглед са камере другог степена
  •  
    Први степен након слетања

Видеа уреди

  • Прво лансирање верзије 1.1
  • Повратак првог степена
  • Експлозија у јуну 2015.
  • Прво успешно слетање на копно

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Capabilities & Services”. SpaceX. Архивирано из оригинала 07. 10. 2013. г. Приступљено 28. 9. 2013. 
  2. ^ а б в г д „Falcon 9”. SpaceX. Архивирано из оригинала 01. 05. 2013. г. Приступљено 28. 9. 2013. 
  3. ^ „Falcon 9 FT (Falcon 9 v1.2)”. Spaceflight101.com. Приступљено 22. 12. 2015. 
  4. ^ Foust, Jeff. „SpaceX seeks to accelerate Falcon 9 production and launch rates this year”. Spacenews.com. Приступљено 5. 2. 2016. 
  5. ^ а б Wall, Mike (7. 9. 2014). „Dazzling SpaceX Nighttime Launch Sends AsiaSat 6 Satellite Into Orbit”. SPACE.com. Приступљено 7. 9. 2014. 
  6. ^ а б Graham, Will. „SpaceX successfully launches debut Falcon 9 v1.1”. NASASpaceFlight. Приступљено 29. 9. 2013. 
  7. ^ Graham, William. „Final SpaceX Falcon 9 v1.1 successfully launches Jason-3”. NASASpaceFlight. Приступљено 23. 1. 2016. 
  8. ^ „Falcon 9”. SpaceX. Архивирано из оригинала 1. 5. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  9. ^ „SpaceX Falcon 9 rocket launch in California”. CBS News. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  10. ^ а б в г Klotz, Irene (6. 9. 2013). „Musk Says SpaceX Being "Extremely Paranoid" as It Readies for Falcon 9's California Debut”. Space News. Архивирано из оригинала 22. 09. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2013. 
  11. ^ „Falcon 9's commercial promise to be tested in 2013”. Spaceflight Now. Приступљено 17. 11. 2012. 
  12. ^ „Capabilities & Services”. SpaceX. 2013. Архивирано из оригинала 07. 10. 2013. г. Приступљено 9. 9. 2013. 
  13. ^ а б „Octaweb”. SpaceX. 29. 7. 2013. Архивирано из оригинала 24. 05. 2015. г. Приступљено 30. 7. 2013. „The Octaweb structure of the nine Merlin engines improves upon the former 3x3 engine arrangement. The Octaweb is a metal structure that supports eight engines surrounding a center engine at the base of the launch vehicle. This structure simplifies the design and assembly of the engine section, streamlining our manufacturing process.” 
  14. ^ а б „Landing Legs”. SpaceX. 29. 7. 2013. Архивирано из оригинала 20. 05. 2015. г. Приступљено 30. 7. 2013. „The Falcon 9 first stage carries landing legs which will deploy after stage separation and allow for the rocket’s soft return to Earth. The four legs are made of state-of-the-art carbon fiber with aluminum honeycomb. Placed symmetrically around the base of the rocket, they stow along the side of the vehicle during liftoff and later extend outward and down for landing.” 
  15. ^ а б в Lindsey, Clark (28. 3. 2013). „SpaceX moving quickly towards fly-back first stage”. NewSpace Watch. Архивирано из оригинала 16. 04. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2013. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  16. ^ а б Messier, Doug (28. 3. 2013). „Dragon Post-Mission Press Conference Notes”. Parabolic Arc. Приступљено 30. 3. 2013. „Q. What is strategy on booster recover? Musk: Initial recovery test will be a water landing. First stage continue in ballistic arc and execute a velocity reduction burn before it enters atmosphere to lessen impact. Right before splashdown, will light up the engine again. Emphasizes that we don’t expect success in the first several attempts. Hopefully next year with more experience and data, we should be able to return the first stage to the launch site and do a propulsion landing on land using legs. Q. Is there a flight identified for return to launch site of the booster? Musk: No. Will probably be the middle of next year.” 
  17. ^ а б Svitak, Amy (24. 11. 2013). „Musk: Falcon 9 Will Capture Market Share”. Aviation Week. Архивирано из оригинала 28. 11. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2013. „SpaceX is currently producing one vehicle per month, but that number is expected to increase to '18 per year in the next couple of quarters.' By the end of 2014, she says SpaceX will produce 24 launch vehicles per year.” 
  18. ^ „The Annual Compendium of Commercial Space Transportation: 2012” (PDF). Federal Aviation Administration. фебруар 2013. Приступљено 17. 2. 2013. 
  19. ^ Clark, Stephen (18. 5. 2012). „Q&A with SpaceX founder and chief designer Elon Musk”. SpaceFlightNow. Приступљено 5. 3. 2013. 
  20. ^ „SpaceX Test-fires Upgraded Falcon 9 Core for Three Minutes”. Space News. Архивирано из оригинала 13. 08. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2013. 
  21. ^ Bergin, Chris (20. 6. 2013). „Reducing risk via ground testing is a recipe for SpaceX success”. NASASpaceFlight (not affiliated with NASA). Приступљено 21. 6. 2013. 
  22. ^ „Falcon 9”. SpaceX. Архивирано из оригинала 01. 05. 2013. г. Приступљено 2. 8. 2013. 
  23. ^ „SpaceX's reusable rocket testbed takes first hop”. 24. 9. 2012. Приступљено 7. 11. 2012. 
  24. ^ „Mission Status Center” (2. 6. 2010, 19:05 GMT). SpaceflightNow. Приступљено 2. 6. 2010. »The flanges will link the rocket with ground storage tanks containing liquid oxygen, kerosene fuel, helium, gaserous nitrogen and the first stage ignitor source called triethylaluminum-triethylborane, better known as TEA-TAB.«
  25. ^ а б в „Falcon 9 Overview”. SpaceX. 8. 5. 2010. Архивирано из оригинала 01. 05. 2013. г. Приступљено 19. 01. 2015. 
  26. ^ „Behind the Scenes With the World's Most Ambitious Rocket Makers” (1. 9. 2009). Popular Mechanics. Приступљено 11. 12. 2012. »It is the first since the Saturn series from the Apollo program to incorporate engine-out capability—that is, one or more engines can fail and the rocket will still make it to orbit.«
  27. ^ а б Mangels, John (25. 5. 2013). „NASA's Plum Brook Station tests rocket fairing for SpaceX”. Cleveland Plain Dealer. Приступљено 27. 5. 2013. 
  28. ^ „Video: Falcon 9 nose shroud falls back to Earth”. spaceflightnow.com. Приступљено 8. 6. 2015. 
  29. ^ Svitak, Amy (18. 11. 2012). „Dragon's "Radiation-Tolerant" Design”. Aviation Week. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 22. 11. 2012. 
  30. ^ Svitak, Amy (5. 3. 2013). „Falcon 9 Performance: Mid-size GEO?”. Aviation Week. Архивирано из оригинала 10. 03. 2014. г. Приступљено 9. 3. 2013. „Falcon 9 will do satellites up to roughly 3.5 tonnes, with full reusability of the boost stage, and Falcon Heavy will do satellites up to 7 tonnes with full reusability of the all three boost stages," [Musk] said, referring to the three Falcon 9 booster cores that will comprise the Falcon Heavy's first stage. He also said Falcon Heavy could double its payload performance to GTO "if, for example, we went expendable on the center core.” 
  31. ^ Bergin, Chris (9. 9. 2015). „Full Thrust Falcon 9 stage undergoing testing at McGregor”. NASASpaceFlight. Приступљено 18. 9. 2015. 
  32. ^ Svitak, Amy (17. 3. 2015). „SpaceX's New Spin on Falcon 9”. Aviation Week. Aviation Week Network. Приступљено 24. 10. 2015. 
  33. ^ de Selding, Peter B. (20. 3. 2015). „SpaceX Aims To Debut New Version of Falcon 9 this Summer”. Space News. Приступљено 23. 3. 2015. 
  34. ^ „Thomas Mueller's answer to Is SpaceX's Merlin 1D's thrust-to-weight ratio of 150+ believable? – Quora”. www.quora.com. Приступљено 11. 12. 2015. 
  35. ^ а б „Falcon 9 Launch Vehicle Payload User's Guide” (PDF). SpaceX. 21. 10. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2015. 
  36. ^ „Elon Musk on Twitter”. Twitter. Приступљено 19. 12. 2015. „−340 F in this case. Deep cryo increases density and amplifies rocket performance. First time anyone has gone this low for O2; yes, from 70 F to 20 F” 
  37. ^ Foust, Jeff (15. 9. 2015). „SES Betting on SpaceX, Falcon 9 Upgrade as Debut Approaches”. Space News. Приступљено 19. 9. 2015. 
  38. ^ „Upgraded Falcon 9 First-Stage Static Fire | 9/21/15”. Youtube. Google. 24. 9. 2015. Приступљено 25. 9. 2015. „First static fire of the upgraded Falcon 9's first stage with densified propellant.” 
  39. ^ Clark, Stephen (25. 9. 2015). „First static fire completed on upgraded Falcon 9”. Spaceflight Now. Приступљено 25. 9. 2015. 
  40. ^ Graham, William (21. 12. 2015). „SpaceX returns to flight with OG2, nails historic core return”. NASASpaceFlight. Приступљено 22. 12. 2015. 
  41. ^ SpaceX. „Sunrise this morning at Cape Canaveral”. Twitter. Приступљено 25. 1. 2016. 
  42. ^ Mask, Elon. „Falcon 9 back in the hangar”. Twitter. Приступљено 4. 1. 2015. 
  43. ^ Clark, Stephen. „What's next for SpaceX's recovered Falcon 9 booster?”. Spaceflightnow.com. Приступљено 4. 1. 2015. 
  44. ^ Foust, Jeff (4. 1. 2016). „SpaceX Reports No Damage to Falcon 9 First Stage After Landing”. Spacenews.com. Приступљено 4. 1. 2015. 
  45. ^ Bergin, Chris (16. 1. 2016). „SpaceX fire up returned Falcon 9 first stage at SLC-40”. Nasaspaceflight. Приступљено 23. 2. 2016. „Conducted hold-down firing of returned Falcon rocket. Data looks good overall, but engine 9 showed thrust fluctuations. Maybe some debris ingestion. Engine data looks ok. Will borescope tonight. This is one of the outer engines.” 
  46. ^ Elon Musk speaks at the Hyperloop Pod Award Ceremony. YouTube. 31. 1. 2016. Приступљено 24. 2. 2016. 
  47. ^ Gebhardt, Chris (3. 5. 2016). „SpaceX looks to future with new pad, USAF contract, and boost for Falcon”. Nasaspaceflight. Приступљено 10. 5. 2016. 
  48. ^ de Selding, Peter B. (2. 5. 2016). „SpaceX's new price chart illustrates performance cost of reusability”. Spacenews. Приступљено 10. 5. 2016. 
  49. ^ „First test of the Falcon 9-R (reusable) ignition system” (28. 4. 2013). Приступљено 25. 1. 2016.
  50. ^ Abbott, Joseph (3. 6. 2013). „SpaceX finally tests new rocket”. WacoTrib. Приступљено 4. 6. 2013. 
  51. ^ Abbot, Joseph (26. 4. 2013). „Heads up: SpaceX testing is about to get louder”. Waco Tribune. Приступљено 28. 4. 2013. 
  52. ^ „Production at SpaceX”. SpaceX. 24. 9. 2013. Архивирано из оригинала 19. 06. 2015. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  53. ^ Gwynne Shotwell (21. 3. 2014). Broadcast 2212: Special Edition, interview with Gwynne Shotwell (audio file). The Space Show. Корисна информација се налази на: 36:35—37:00 and 56:05–56:10. ISBN 2212. Архивирано из оригинала (mp3) 22. 03. 2014. г. Приступљено 22. 3. 2014. „... hopefully you'll see us launching a couple of times a month starting in 2015.” 
  54. ^ Foust, Jeff (4. 2. 2016). „SpaceX seeks to accelerate Falcon 9 production and launch rates this year”. Spacenews. Приступљено 10. 2. 2016. 
  55. ^ а б Graham, William (29. 9. 2013). „SpaceX successfully launches debut Falcon 9 v1.1”. NASAspaceflight.com. Архивирано из оригинала 29. 09. 2013. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  56. ^ „SpaceX Press Conference”. Приступљено 6. 11. 2012. 
  57. ^ „SpaceX breaks ground at Boca Chica beach”. Brownsville Herald. 22. 9. 2014. Архивирано из оригинала 12. 06. 2017. г. Приступљено 19. 01. 2015. 
  58. ^ „Texas, Florida Battle for SpaceX Spaceport”. Parabolic Arc. Архивирано из оригинала 08. 10. 2015. г. Приступљено 6. 11. 2012. 
  59. ^ Dean, James (7. 5. 2013). „3 states vie for SpaceX's commercial rocket launches”. USA Today. Архивирано из оригинала 08. 06. 2013. г. Приступљено 19. 1. 2015. 
  60. ^ „Foundation Problems Delay SpaceX Launch”. KRGV.com/5news. 18. 1. 2016. Архивирано из оригинала 18. 03. 2016. г. Приступљено 14. 3. 2016. 
  61. ^ Huertas, Tiffany (11. 2. 2016). „SpaceX working to stabilize land at rocket launch site”. CBS4 ValleyCentral. Приступљено 14. 3. 2016. 
  62. ^ Dean, James (14. 4. 2014). „With nod to history, SpaceX gets launch pad 39A OK”. Florida Today. Приступљено 29. 2. 2016. 
  63. ^ Gebhardt, Chris (8. 10. 2015). „Canaveral and KSC pads: New designs for space access”. NASASpaceFlight. Приступљено 29. 2. 2016. 
  64. ^ Clark, Stephen (25. 2. 2015). „Falcon Heavy rocket hangar rises at launch pad 39A”. Spaceflight Now. Приступљено 29. 2. 2016. 
  65. ^ Bergin, Chris (18. 2. 2015). „Falcon Heavy into production as Pad 39A HIF rises out of the ground”. NASASpaceFlight. Приступљено 29. 2. 2016. 
  66. ^ а б Foust, Jeff (4. 2. 2016). „SpaceX seeks to accelerate Falcon 9 production and launch rates this year”. SpaceNews. Приступљено 29. 2. 2016. 
  67. ^ „SES-9”. SES. Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2016. 
  68. ^ Bergin, Chris. „SpaceX Roadmap building on its rocket business revolution”. NASAspaceflight. Приступљено 29. 2. 2016. 
  69. ^ Clark, Stephen. „SpaceX's mega-rocket to debut next year at pad 39A”. SpaceflightNow. Приступљено 29. 2. 2016. 
  70. ^ Reisman, Garrett (27. 2. 2015). „Statement of Garrett Reisman before the Subcommittee on Space Committee on Science, Space, and Technology U.S. House Of Representatives” (PDF). U.S. House of Representatives. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2018. г. Приступљено 29. 2. 2016. 
  71. ^ Bergin, Chris. „SpaceX Falcon 9 Static Fires ahead of OG2 RTF mission”. NASASpaceFlight. Приступљено 10. 2. 2016. 
  72. ^ „Rocket landing at Cape Canaveral planned after SpaceX launch”. SapceflightNow. Приступљено 10. 2. 2016. 
  73. ^ Bergin, Chris. „SpaceX Roadmap building on its rocket business revolution”. NASASpaceFlight. Приступљено 10. 2. 2016. 
  74. ^ Gruss, Mike. „SpaceX Leases Florida Launch Pad for Rocket Landings”. Space.com. Приступљено 10. 2. 2016. 
  75. ^ 45th Space Wing Public Affairs. „45th Space Wing, SpaceX sign first-ever landing pad agreement at the Cape”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
  76. ^ Davenport, Christian (21. 12. 2015). „Elon Musk’s SpaceX returns to flight and pulls off dramatic, historic landing”. The Washington Post. Приступљено 10. 2. 2016. 
  77. ^ „Draft Environmental Assessment for the Space Exploration Technologies Vertical Landing of the Falcon Vehicle and Construction at Launch Complex 13 at Cape Canaveral Air Force Station Florida” (PDF). UAF. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 1. 2015. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
  78. ^ а б „SpaceX's Photos - Facebook”. Facebook. Приступљено 11. 2. 2016. 
  79. ^ SpaceX Demolishes SLC-4W Titan Pad. YouTube. Приступљено 10. 2. 2016. 
  80. ^ Clark, Stephen. „SpaceX leases property for landing pads at Cape Canaveral, Vandenberg”. Spaceflight Now. Приступљено 10. 2. 2016. 
  81. ^ Jacobson, Willis. „VAFB commander goes over 2016 plans, including base's first rocket landing”. Lompocrecord. Приступљено 10. 2. 2016. 
  82. ^ Amos, Jonathan (3. 12. 2013). „SpaceX launches SES commercial TV satellite for Asia”. BBC News. Приступљено 4. 1. 2015. „The commercial market for launching telecoms spacecraft is tightly contested, but has become dominated by just a few companies – notably, Europe's Arianespace, which flies the Ariane 5, and International Launch Services (ILS), which markets Russia's Proton vehicle. SpaceX is promising to substantially undercut the existing players on price, and SES, the world's second-largest telecoms satellite operator, believes the incumbents had better take note of the California company's capability. 'The entry of SpaceX into the commercial market is a game-changer'” 
  83. ^ spacex.com. Приступљено 25. 1. 2016.
  84. ^ Harwood, William (5. 3. 2014). „SpaceX, ULA spar over military contracting”. Spaceflight Now. Приступљено 7. 3. 2014. 
  85. ^ de Selding, Peter B. (10. 3. 2016). „SpaceX says reusable stage could cut prices 30 percent, plans November Falcon Heavy debut”. SpaceNews. Приступљено 12. 3. 2016. 
  86. ^ Clark, Stephen (9. 3. 2016). „Gwynne Shotwell/SpaceX: Forecasting about 18 launches this year, then 30-50% increase year over year. #SATShow”. 
  87. ^ Foust, Jeff (22. 8. 2011). „New opportunities for smallsat launches”. The Space Review. Приступљено 27. 9. 2011. „SpaceX... (...) ... developed prices for flying those secondary payloads... (...) A P-POD would cost between $200,000 and $325,000 for missions to LEO, or $350,000 to $575,000 for missions to geosynchronous transfer orbit (GTO). An ESPA-class satellite weighing up to 180 kilograms would cost $4–5 million for LEO missions and $7–9 million for GTO missions, he said.” 
  88. ^ „Spaceflight Now – Worldwide launch schedule”. Spaceflight Now Inc. 1. 6. 2013. Приступљено 24. 6. 2013. 
  89. ^ Foust, Jeff (27. 3. 2013). „After Dragon, SpaceX’s focus returns to Falcon”. NewSpace Journal. Приступљено 5. 4. 2013. 
  90. ^ Clark, Stephen (15. 5. 2015). „SpaceX gets certified to launch NASA science missions”. Spaceflightnow.com. Приступљено 16. 4. 2015. 
  91. ^ Gruss, Mike. „Falcon 9 Upgrade gets Air Force OK to launch military satellites”. Spacenews. Приступљено 10. 2. 2016. 
  92. ^ а б в Messier, Doug (29. 9. 2013). „Falcon 9 Launches Payloads into Orbit From Vandenberg”. Parabolic Arc. Архивирано из оригинала 30. 09. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2013. 
  93. ^ Clark, Stephen (18. 5. 2012). „Q&A with SpaceX founder and chief designer Elon Musk”. SpaceFlightNow. Приступљено 29. 6. 2012. 
  94. ^ а б в Lindsey, Clark (4. 1. 2013). „NewSpace flights in 2013”. NewSpace Watch. Архивирано из оригинала 26. 05. 2013. г. Приступљено 3. 1. 2013. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  95. ^ „Dragon Mission Report | Q&A with SpaceX founder and chief designer Elon Musk”. Spaceflight Now. 18. 5. 2012. Приступљено 25. 5. 2012. 
  96. ^ „Falcon 9 Overview”. SpaceX. 27. 5. 2012. Архивирано из оригинала 01. 05. 2013. г. Приступљено 28. 5. 2012. 
  97. ^ „SpaceX webcast – Rescheduled after countdown held at −3:40 min”. SpaceX Inc. 25. 11. 2013. Приступљено 25. 11. 2013. 
  98. ^ а б „SpaceX and SES Announce SATELLITE Launch Agreement”. RLV and Space Transport News. 14. 3. 2011. Архивирано из оригинала 11. 7. 2011. г. Приступљено 14. 3. 2011. „... the first geostationary satellite launch using SpaceX’s Falcon 9 rocket. The firm launch agreement with SpaceX also includes an option for a second SES launch... The SES-8 satellite is scheduled to launch in the first quarter of 2013 from SpaceX’s Launch Complex 40 at the Air Force Station at Cape Canaveral, Florida.” 
  99. '^ Morring, Frank, Jr. (23. 3. 2011). „Satellite Operators Boost Launch Competition”. Aviation Week. Приступљено 24. 3. 2011. „The decision by SES to launch a medium-size geostationary communications satellite on a Space Exploration Technologies Inc. (SpaceX) Falcon 9 rocket marks another effort by satellite operators to add to their bottom lines by taking a tight-fisted approach to the prices they pay for launch services... 'SES-8 is scheduled to launch in the first quarter of 2013 to the orbital slot at 95 deg. East Long., where it will be co-located with the NSS-6 satellite to support growing demand for direct-to-home broadcast TV delivery in South Asia and Southeast Asia, as well as customers in the Middle East, Afghanistan, Australia, Papua New Guinea and Korea.” [мртва веза]
  100. ^ „SpaceflightNow Mission Status Center”. SpaceflightNow. Приступљено 3. 12. 2013. 
  101. ^ а б „Air Force examines anomalies as Musk's Spacex seeks launch work”. [Претплата неопходна (помоћ)]. „A second anomaly was a stage-one fire on the "Octaweb" engine structure during a flight in December.” 
  102. ^ Graham, William (5. 1. 2014). „SpaceX Falcon 9 v1.1 launches Thaicom-6 at first attempt”. NASASpaceFlight.com. 
  103. ^ de Selding, Peter B. (6. 1. 2014). „SpaceX Delivers Thaicom-6 Satellite to Orbit”. Space News. Архивирано из оригинала 07. 01. 2014. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  104. ^ „Launch Schedule”. NASA. Приступљено 6. 2. 2014. 
  105. ^ „NASA's Consolidated Launch Schedule”. NASA. 31. 12. 2012. Приступљено 4. 1. 2013. 
  106. ^ а б „SpaceX Launch Manifest”. SpaceX. Архивирано из оригинала 14. 04. 2009. г. Приступљено 4. 1. 2013. 
  107. ^ Belfiore, Michael (22. 4. 2014). „SpaceX Brings a Booster Safely Back to Earth”. MIT Technology Review. Приступљено 28. 4. 2014. 
  108. ^ Norris, Guy (28. 4. 2014). „SpaceX Plans For Multiple Reusable Booster Tests”. Aviation Week. Приступљено 28. 4. 2014. „The April 17 F9R Dev 1 flight, which lasted under 1 min., was the first vertical landing test of a production-representative recoverable Falcon 9 v1.1 first stage, while the April 18 cargo flight to the ISS was the first opportunity for SpaceX to evaluate the design of foldable landing legs and upgraded thrusters that control the stage during its initial descent.” 
  109. ^ „Falcon 9 launches Orbcomm OG2 Satellites to orbit”. SpaceX. Архивирано из оригинала 06. 07. 2016. г. Приступљено 6. 8. 2014. 
  110. ^ а б „SpaceX soft lands Falcon 9 Rocket First Stage”. SpaceX. 22. 7. 2012. Архивирано из оригинала 22. 07. 2014. г. Приступљено 22. 7. 2014. 
  111. ^ а б в г „Launch Manifest – SpaceX”. SpaceX. Архивирано из оригинала 02. 08. 2013. г. Приступљено 31. 7. 2013. 
  112. ^ а б „SpaceX to launch AsiaSat craft from Cape Canaveral”. Spaceflightnow. 8. 2. 2012. Приступљено 9. 2. 2012. 
  113. ^ „SpaceX AsiaSat 8 Press Kit” Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2015) (4. 8. 2014). Приступљено 25. 1. 2016.
  114. ^ „AsiaSat 8 Successfully Lifts Off” (PDF). AsiaSat. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2015. г. Приступљено 6. 8. 2014. 
  115. ^ „Space Systems/Loral (SSL), AsiaSat + SpaceX—AsiaSat 6 Arrives @ Canaveral AFS (Launch Preparations)” (30. 7. 2014). SatNews. Приступљено 31. 7. 2014.
  116. ^ „Update on AsiaSat 6 Mission”. SpaceX. Архивирано из оригинала 27. 08. 2014. г. Приступљено 27. 8. 2014. 
  117. ^ „NASA Opens Media Accreditation for Next SpaceX Station Resupply Mission”. NASA. 15. 8. 2014. Приступљено 15. 8. 2014. 
  118. ^ „NASA Cargo Launches to Space Station aboard SpaceX Resupply Mission”. NASA. Приступљено 21. 9. 2014. 
  119. ^ „Next SpaceX Launch Attempt Saturday, Jan. 10”. NASA. 7. 1. 2015. Приступљено 8. 1. 2015. 
  120. ^ „Dragon Begins Cargo-laden Chase of Station”. NASA. Архивирано из оригинала 10. 01. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2015. 
  121. ^ Clark, Stephen (10. 1. 2015). „Dragon successfully launched, rocket recovery demo crash lands”. Spaceflight Now. Приступљено 10. 1. 2015. 
  122. ^ „DSCOVR mission passes major milestones”. NOAA. 20. 11. 2014. Архивирано из оригинала 30. 1. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2016. 
  123. ^ „Spaceflight Now – Worldwide launch schedule”. Spaceflight Now Inc. 28. 12. 2014. Приступљено 29. 12. 2014. 
  124. ^ Bergin, Chris (31. 1. 2015). „SpaceX conducts Static Fire test ahead of DSCOVR mission”. NASASpaceflight. Приступљено 1. 2. 2015. 
  125. ^ „Breaking News | SpaceX books first two launches with U.S. military”. Spaceflight Now. Приступљено 18. 11. 2013. 
  126. ^ Malik, Tariq (8. 2. 2015). „SpaceX Launch of DSCOVR Space Weather Satellite Delayed by Radar Glitch”. Space.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  127. ^ Clark, Stephen (9. 2. 2015). „Falcon 9 countdown halted by faulty radar tracker”. Spaceflight Now. Приступљено 12. 2. 2015. 
  128. ^ Foust, Jeff (8. 2. 2015). „Technical Problems Postpone Falcon 9 Launch of DSCOVR”. SpaceNews.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  129. ^ Wall, Mike (10. 2. 2015). „SpaceX Delays Satellite Launch, Rocket Landing Over High Winds”. Space.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  130. ^ Clark, Stephen (11. 2. 2015). „Falcon 9 launch scrubbed by high winds aloft”. Spaceflight Now. Приступљено 12. 2. 2015. 
  131. ^ Foust, Jeff (10. 2. 2015). „Upper Level Winds Postpone DSCOVR Launch”. SpaceNews.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  132. ^ Blau, Patrick (11. 2. 2015). „DSCOVR Mission Updates”. Spaceflight101.com. Архивирано из оригинала 11. 02. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  133. ^ Foust, Jeff (11. 2. 2015). „Falcon 9 Launches DSCOVR on Third Attempt”. SpaceNews.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  134. ^ Clark, Stephen (12. 2. 2015). „Space weather observatory blasts off after 17-year wait”. Spaceflightnow.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  135. ^ Graham, William (11. 2. 2015). „SpaceX Falcon 9 successfully launches the DSCOVR spacecraft”. NASAspaceflight. Приступљено 12. 2. 2015. 
  136. ^ Kramer, Miriam (11. 2. 2015). „SpaceX Launches DSCOVR Space Weather Satellite, But No Rocket Landing”. Space.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  137. ^ Malik, Tariq (7. 2. 2015). „SpaceX to Try Rocket Landing Again with DSCOVR Satellite Launch”. Space.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  138. ^ TWCSpaceWeather (11. 2. 2015). „A NOAA buoy near the suspected SpaceX ASDS location has been reporting wave heights > 35 feet”. Twitter. Приступљено 12. 2. 2015. 
  139. ^ Wall, Mike (11. 2. 2015). „SpaceX Won't Try Rocket Landing on Drone Ship After Satellite Launch Today”. Space.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  140. ^ Clark, Stephen (11. 2. 2015). „SpaceX to forgo booster recovery on Wednesday’s launch”. Spaceflightnow.com. Приступљено 12. 2. 2015. 
  141. ^ „Dscovr launch update”. SpaceX. 11. 2. 2015. Архивирано из оригинала 12. 02. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  142. ^ „Spacex launches Dscovr Satellite to deep space orbit”. SpaceX. 11. 2. 2015. Архивирано из оригинала 01. 02. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  143. ^ Musk, Elon (11. 2. 2015). „Rocket soft landed”. Twitter. Приступљено 12. 2. 2015. 
  144. ^ Musk, Elon (11. 2. 2015). „Planning a significant upgrade”. Twitter. Приступљено 12. 2. 2015. 
  145. ^ Svitak, Amy (10. 3. 2014). „SpaceX Says Falcon 9 To Compete For EELV This Year”. Aviation Week. Архивирано из оригинала 10. 03. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2015. „But the Falcon 9 is not just changing the way launch-vehicle providers do business; its reach has gone further, prompting satellite makers and commercial fleet operators to retool business plans in response to the low-cost rocket. In March 2012, Boeing announced the start of a new line of all-electric telecommunications spacecraft, the 702SP, which are designed to launch in pairs on a Falcon 9 v1.1. Anchor customers Asia Broadcast Satellite (ABS) of Hong Kong and Mexico's SatMex plan to loft the first two of four such spacecraft on a Falcon 9.... Using electric rather than chemical propulsion will mean the satellites take months, rather than weeks, to reach their final orbital destination. But because all-electric spacecraft are about 40% lighter than their conventional counterparts, the cost to launch them is considerably less than that for a chemically propelled satellite.” 
  146. ^ „Boeing Stacks Two Satellites to Launch as a Pair” (Press Release). Boeing. 12. 11. 2014. Приступљено 6. 2. 2015. 
  147. ^ Bergin, Chris (25. 2. 2015). „Legless Falcon 9 conducts Static Fire test ahead of Sunday launch”. NASASpaceflight.com. Приступљено 27. 2. 2015. 
  148. ^ Thompson, Amy (25. 2. 2015). „SpaceX successfully conducts static fire test ahead of first dual satellite launch”. spaceflightinsider.com. Архивирано из оригинала 01. 02. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2015. 
  149. ^ „Falcon 9 launches two all-electric communication satellites”. SpaceX.com. 1. 3. 2015. Архивирано из оригинала 03. 03. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  150. ^ Graham, William (1. 3. 2015). „SpaceX Falcon 9 launches debut dual satellite mission”. Nasaspaceflight.com. Приступљено 2. 3. 2015. 
  151. ^ Clark, Stephen (1. 3. 2015). „Plasma-driven satellites launched from Cape Canaveral”. Spaceflightnow.com. Приступљено 2. 3. 2015. 
  152. ^ Blau, Patrick (1. 3. 2015). „Falcon 9 makes thundering night Launch from Florida, delivers two Satellites”. Spaceflight101.com. Архивирано из оригинала 15. 3. 2015. г. Приступљено 2. 3. 2015. 
  153. ^ „Elon Musk on Twitter”. Twitter. Приступљено 14. 4. 2015. 
  154. ^ „Elon Musk on Twitter”. Twitter. Приступљено 14. 4. 2015. 
  155. ^ Wall, Mike (14. 4. 2015). „SpaceX Narrowly Misses Rocket Landing After Dragon Spaceship Launch Success”. Space.com. Приступљено 15. 4. 2015. 
  156. ^ Graham, William (13. 4. 2015). „SpaceX Falcon 9 launches CRS-6 Dragon en route to ISS”. Nasaspaceflight.com. Приступљено 15. 4. 2015. 
  157. ^ Clark, Stephen (14. 4. 2015). „Falcon 9 successfully launches, descends to off-balance landing”. Spaceflightnow.com. Приступљено 15. 4. 2015. 
  158. ^ Blau, Patrick (14. 4. 2015). „Dragon SpX-6 Mission Updates”. Spaceflight101.com. Архивирано из оригинала 15. 4. 2015. г. Приступљено 15. 4. 2015. 
  159. ^ Blau, Patrick (15. 4. 2015). „Video shows eventful Seconds leading to Falcon 9 Booster Crash Landing”. Spaceflight101.com. Архивирано из оригинала 15. 4. 2015. г. Приступљено 15. 4. 2015. 
  160. ^ „Launch of the first Turkmen communications satellite postponed to 2015”. RIA Novosti. 26. 11. 2014. Приступљено 28. 11. 2014. 
  161. ^ „TurkmenAlem_520E”. Trend News Agency, Azerbaijan. Архивирано из оригинала 13. 05. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2014. 
  162. ^ „Weeks from another launch, SpaceX keeping pace with manifest”. Spaceflightnow.com. Приступљено 9. 3. 2015. 
  163. ^ „SpaceX Falcon 9 lofts Turkmenistan’s first satellite”. Nasaspaceflight.com. Приступљено 27. 4. 2015. 
  164. ^ „Falcon 9 rocket powers into space with satellite for Turkmenistan”. Spaceflightnow.com. Приступљено 27. 4. 2015. 
  165. ^ „Spaceflight Now – Worldwide launch schedule”. Spaceflight Now Inc. 3. 5. 2015. Приступљено 3. 5. 2015. 
  166. ^ „NASA Opens Media Accreditation for Next SpaceX Station Resupply Launch”. NASA. 20. 5. 2015. Приступљено 20. 5. 2015. 
  167. ^ Graham, William (28. 6. 2015). „SpaceX’s Falcon 9 fails during launch following second stage issue”. Nasaspaceflight.com. Приступљено 28. 6. 2015. 
  168. ^ а б Wall, Mike (28. 6. 2015). „SpaceX Rocket Fails During Cargo Launch to Space Station”. Space.com. Приступљено 28. 6. 2015. 
  169. ^ Foust, Jeff (28. 6. 2015). „SpaceX Falcon 9 Fails During ISS Cargo Launch”. Spacenews.com. Приступљено 28. 6. 2015. 
  170. ^ Clark, Stephen (1. 9. 2015). „Falcon 9 rocket to be grounded longer than expected”. Spaceflightnow.com. Приступљено 11. 9. 2015. 
  171. ^ Hartman, Dan (23. 7. 2012). „International Space Station Program Status” (PDF). NASA. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 04. 2013. г. Приступљено 10. 8. 2012. 
  172. ^ Hartman, Daniel (јул 2014). „Status of the ISS USOS” (PDF). NASA Advisory Council HEOMD Committee. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 02. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2014. 
  173. ^ Graham, William. „SpaceX returns to flight with OG2, nails historic core return”. Nasaspaceflight.com. Приступљено 22. 12. 2015. 
  174. ^ „OG2 Launch”. Orbcomm. 2014. Приступљено 12. 4. 2014. 
  175. ^ „SpaceX Will Try Its Next Rocket Landing on Solid Ground”. Fortune. Приступљено 4. 12. 2015. 
  176. ^ „Историјски успех, Спејс екс приземљио ракету након лансирања!”. РТС. Приступљено 22. 12. 2015. 
  177. ^ Clark, Stephen. „Round-trip rocket flight gives SpaceX a trifecta of successes”. Spaceflightnow.com. Приступљено 22. 12. 2015. 
  178. ^ „A Day to Remember – SpaceX Falcon 9 achieves first Booster Return to Onshore Landing”. Spaceflight101.com. Приступљено 22. 12. 2015. 
  179. ^ „Jason 3 satellite shipped to Vandenberg for SpaceX launch”. SpaceflightNow. Приступљено 19. 6. 2015. 
  180. ^ „Launch of U.S.-French oceanography satellite postponed”. spaceflightnow.com. Приступљено 8. 6. 2015. 
  181. ^ „Spectacular Video shows Falcon 9 Booster Land on Drone Ship, Tip Over”. Spaceflight101.com. Приступљено 18. 1. 2016. 
  182. ^ Musk, Elon. „Falcon lands on droneship, but the lockout collet doesn't latch on one the four legs, causing it to tip over post landing”. Instagram. Архивирано из оригинала 18. 1. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2016. 
  183. ^ Clark, Stephen. „SpaceX narrowly misses booster landing at sea”. Spaceflightnow.com. Приступљено 18. 1. 2016. 
  184. ^ „Jason-3 Ocean-Monitoring Satellite healthy after smooth ride atop Falcon 9 Rocket”. Spaceflight101.com. Приступљено 18. 1. 2016. 
  185. ^ „SES and SpaceX are now targeting to launch SES9 on Sunday”. Twitter. Приступљено 27. 2. 2016. 
  186. ^ Blau, Patrick (8. 2. 2016). „SpaceX sets SES-9 Launch Date, hopes to manage busy Manifest with rapid Launch Pace”. Spaceflight101.com. Приступљено 9. 2. 2016. 
  187. ^ De Selding, Peter B. (8. 2. 2016). „SES: We plan Feb. 24 SpaceX launch of SES-9 satellite”. Spacenews.com. Приступљено 9. 2. 2016. 
  188. ^ Clark, Stephen (9. 2. 2016). „SES says SpaceX will launch its satellite in late February”. Spaceflightnow.com. Приступљено 9. 2. 2016. 
  189. ^ de Selding, Peter B. (10. 4. 2014). „SES Books SpaceX Falcon 9 for Hybrid Satellite’s Debut”. SpaceNews. Приступљено 6. 8. 2014. [мртва веза]
  190. ^ De Selding, Peter B. (9. 2. 2016). „SES applauds SpaceX’s willingness to skip landing attempt to give SES-9 a bigger boost”. Spacenews.com. Приступљено 9. 2. 2016. 
  191. ^ Bergin, Chris (22. 2. 2016). „SpaceX Falcon 9 conducts Static Fire ahead of SES-9 launch”. Nasaspaceflight. Приступљено 23. 2. 2016. 
  192. ^ Clark, Stephen (22. 2. 2016). „Falcon 9 clears static fire test before launch this week”. Spaceflightnow. Приступљено 23. 2. 2016. 
  193. ^ Clark, Stephen (25. 2. 2016). „Commercial Falcon 9 launch delayed to Thursday”. Spaceflightnow. Приступљено 5. 3. 2016. 
  194. ^ Clark, Stephen (26. 2. 2016). „SpaceX launch aborted in final minutes”. Spaceflightnow. Приступљено 5. 3. 2016. 
  195. ^ Clark, Stephen (29. 2. 2016). „Falcon 9 grounded again after last-second abort”. Spaceflightnow. Приступљено 5. 3. 2016. 
  196. ^ Foust, Jeff (1. 3. 2016). „Winds postpone SpaceX launch”. Spacenews. Приступљено 5. 3. 2016. 
  197. ^ Musk, Elon (5. 3. 2016). „Rocket landed hard”. Твитер. Приступљено 5. 3. 2016. 
  198. ^ Graham, William (4. 3. 2016). „SpaceX finally launches Falcon 9 with SES-9”. Nasaspaceflight. Приступљено 5. 3. 2016. 
  199. ^ Foust, Jeff (4. 3. 2016). „SpaceX launches SES-9 satellite”. Spacenews. Приступљено 5. 3. 2016. 
  200. ^ Blau, Patrick (5. 3. 2016). „Falcon 9 exceeds Expectations in high-energy Delivery of SES-9”. Spaceflight101. Приступљено 5. 3. 2016. 
  201. ^ „SpaceX Will Debut Upgraded Falcon 9 Rocket on Return to Flight Mission”. space.com. 6. 9. 2015. 
  202. ^ „NASA Delays Award of Commercial Cargo Contracts Again, Drops Boeing”. spacenews.com. 5. 11. 2015. 
  203. ^ Thomson, Iain (14. 3. 2015). „SpaceX to deliver Bigelow blow-up job to ISS astronauts”. The Register. Приступљено 27. 4. 2015. 
  204. ^ Blau, Patrick (28. 5. 2016). „First Expandable Space Station Module deployed for Two-Year Test Run”. Spaceflight101. Приступљено 30. 5. 2016. 
  205. ^ Foust, Jeff (8. 4. 2016). „SpaceX Falcon 9 launches Dragon, lands first stage”. Spacenews. Приступљено 9. 4. 2016. 
  206. ^ Clark, Stephen (12. 4. 2016). „SpaceX’s Falcon 9 rocket returns to port”. Spaceflightnow. Приступљено 14. 4. 2016. 
  207. ^ Clark, Stephen (13. 4. 2016). „Flown Falcon 9 booster hoisted off landing platform”. Spaceflightnow. Приступљено 14. 4. 2016. 
  208. ^ „SpaceX Booster and Legs Transport - JCSAT14”. Youtube. Приступљено 30. 5. 2016. 
  209. ^ Blau, Patrick (6. 5. 2016). „Falcon 9 completes high-energy Satellite Delivery, First Stage aces Drone Ship Landing”. Spaceflight101. Приступљено 7. 5. 2016. 
  210. ^ Graham, William (6. 5. 2016). „Falcon 9 launches with JCSAT-14 – lands another stage”. Nasaspaceflight. Приступљено 7. 5. 2016. 
  211. ^ de Selding, Peter B. (30. 4. 2014). „Orbital To Build, SpaceX To Launch, Thaicom 8”. SpaceNews. Приступљено 12. 3. 2016. 
  212. ^ Clark, Stephen (27. 5. 2016). „SpaceX logs successful late afternoon launch for Thaicom”. Spaceflightnow. Приступљено 29. 5. 2016. 
  213. ^ Musk, Elon. „Thrust was low on 1 of 3 landing engines”. Twitter. Приступљено 19. 6. 2016. 
  214. ^ Musk, Elon. „Thrust was low on 1 of 3 landing engines”. Twitter. Приступљено 19. 6. 2016. 
  215. ^ de Selding, Peter B. (24. 2. 2016). „SpaceX wins 5 new space station cargo missions in NASA contract estimated at $700 million”. SpaceNews. Приступљено 12. 3. 2016. 
  216. ^ Clark, Stephen. „Dragon cargo craft reaches port at International Space Station”. spaceflightnow.com. Приступљено 22. 7. 2016. 
  217. ^ Blau, Patrick. „Dragon SpX-9 Cargo Overview”. Spaceflight101.com. Приступљено 18. 7. 2016. 
  218. ^ Graham, William. „SpaceX Falcon 9 lofts CRS-9 Dragon launch and achieves LZ-1 landing”. Nasaspaceflight.com. Приступљено 18. 7. 2016. 
  219. ^ Siceloff, Steven. „More than Two Tons of New Equipment Bound for Station Following Blazing Liftoff”. Nasa.gov. Архивирано из оригинала 21. 07. 2016. г. Приступљено 18. 7. 2016. 
  220. ^ „SKY Perfect JSAT signed Launch Service Contract for JCSAT-16 satellite with SpaceX” (Саопштење). SKY Perfect JSAT Corporation. 10. 9. 2014. Приступљено 21. 5. 2016. [мртва веза]
  221. ^ de Selding, Peter B. „SpaceX successfully launches JCSat-16 satellite, faces crowded end-year manifest”. Spacenews. Приступљено 17. 8. 2016. 
  222. ^ Blau, Patrick. „Dramatic Still Frames – Falcon 9 explodes atop Cape Canaveral Launch Pad”. Spaceflight101. Приступљено 2. 9. 2016. 
  223. ^ Bergin, Chris. „SpaceX set to return to action with RTF Falcon 9 launch of Iridium spacecraft”. Nasaspaceflight. Приступљено 15. 1. 2017. 
  224. ^ Moskowitz, Clara (16. 6. 2010). „Largest Commercial Rocket Launch Deal Ever Signed by SpaceX”. Space.com. Приступљено 9. 4. 2016. 
  225. ^ Block, Robert (16. 6. 2010). „Elon Musk: SpaceX signs "biggest" commercial launch deal ever”. Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала 19. 06. 2010. г. Приступљено 17. 6. 2010. 
  226. ^ Wall, Mike. „SpaceX Returns to Flight with 10-Satellite Launch, Rocket Landing”. Space.com. Приступљено 15. 1. 2017. 
  227. ^ Blau, Patrick. „Falcon 9 Returns to Flight with flawless Iridium Satellite Delivery & successful Booster Landing”. Spaceflight101. Приступљено 15. 1. 2017. 
  228. ^ „SES delivers 2014 growth and sets new business opportunities”. SES S.A. 20. 2. 2015. Приступљено 6. 1. 2016. 
  229. ^ „FormoSat-5 - eoPortal Directory”. ЕСА. Приступљено 28. 3. 2016. 
  230. ^ Lin, Karlie (28. 1. 2015). „National Space Organization to launch satellite to help predict earthquakes”. The China Post. Приступљено 28. 3. 2016. 
  231. ^ „Formosat5 program description”. National Space Organization (NSPO). Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 3. 2016. 
  232. ^ „SES - Upcoming launches”. Приступљено 6. 1. 2016. 
  233. ^ de Selding, Peter B. (12. 5. 2014). „KT Sat Picks Thales Alenia over Orbital Sciences for Two-satellite Order”. SpaceNews. Приступљено 22. 7. 2016. 
  234. ^ Clark, Stephen (10. 11. 2015). „Radio bug to keep new Iridium satellites grounded until April”. Spaceflight Now. Архивирано из оригинала 25. 04. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  235. ^ „The Neutron star Interior Composition ExploreR Mission”. NASA. Приступљено 22. 7. 2016. 

Спољашње везе уреди

 
Фалкон 9 v1.1 на Викимедијиној остави.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фалкон_9_v1.1&oldid=27431948”