Фехим Мусакадић (Сарајево,?—Стране, 1943), био је српски добровољац и официр у Првом светском рату, начелник полиције у Сарајеву и припадник Југословенске војске у отаџбини у Другом светском рату.[1]

Фехим Мусакадић
Фехим Мусакадић
Лични подаци
Место рођењаСарајево
Датум смрти1943.
Место смртиСтране, НДХ
Војна каријера
ВојскаВојска Краљевине Србије
Југословенска војска у отаџбини
Родпешадија
Чинмајор

ОдликовањаОрден Карађорђеве Звезде са мачевима

Биографија уреди

Рођен је у Сарајеву, где је живео до Другог светског рата.

На почетку Првог светског рата заробљен је на руском фронту, након чега се пријавио у српску Прву Добровољачку дивизију у Русији. Након крвавих битки на Добруџи 1916,[2] придружио се српској војсци у Првом светском рату. Учествовао је затим као српски официр на Солунском фронту. За своје заслуге стекао је током војне каријере чин резервног мајора, и одликован је четири пута[3], од којих и Орденом Карађорђеве Звезде са мачевима IV реда. Тај војни орден је добио 1919. године, као резервни пешадијски подпоручник за својевремено ратно учешће на Добруџи 1916. године.[4]

По завршетку Првог светског рата и формирања нове, југословенске државе, Фехим добија прво унапређење. Постаје 12. јула 1920. године резервни пешадијски поручник. Напредовање у војној хијерхији прате одликовања. Резервни капетан II класе је од 1925, а прву класу у том чину стиче 1934. године. У међуратном времену јавља се (1927) као члан Главног одбора "Гајрета" из Сарајева.[5]

Пре почетка Другог светског рата био је шеф полиције у Сарајеву и члан главног одбора Гајрета. Чим је избио Други светски рат, повезао се са Дражом Михаиловићем који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе Петра Баћовића. Касније одлази у Коњиц где је основао Коњички муслимански четнички батаљон.[6]

Заробљен је и стрељан од стране партизана 1943. године у Странама код Улога (данас општина Калиновик).

Референце уреди

  1. ^ „Muslimani - četnici u Drugom svjetskom ratu (4) Muslimani - četnici u Drugom svjetskom ratu”. Bošnjačko oko. Архивирано из оригинала 07. 09. 2017. г. Приступљено 6. 9. 2017. 
  2. ^ "Време", Београд 22. септембар 1940.
  3. ^ "Вечерње новости", Београд 11. децембар 1918.
  4. ^ "Службени војни лист", Београд 2. август 1919.
  5. ^ "Време", Београд 28. април 1927.
  6. ^ „MUSLIMANI, A ČETNICI: Borili se s Dražom za kralja, nikad s Titom!”. Telegraf. Приступљено 6. 9. 2017. 

Спољашње везе уреди