Филип Филиповић (ватерполиста)
Филип Филиповић (Београд, 2. мај 1987) је српски ватерполиста, вишеструки олимпијски, светски и европски шампион, више пута проглашаван за најбољег светског и европског ватерполисту. Са четири медаље, укључујући две златне, један је од најтрофејнијих српских олимпијаца.
Каријера уреди
Ватерполо је почео да тренира са седам година у школи Партизана.
Партизан уреди
Са 14 година дебитовао је за први тим Партизана код Дејана Удовичића. Стандардни првотимац црно-белих постао је у сезони 2001/2002 када је освојио прву дуплу круну. У наредних седам година био је члан Партизана са којим је још три пута био освајач Првенства и Купа Србије.
Про Реко уреди
Са 22 године напустио је српски ватерполо и потписао уговор са италијанским гигантом Про Реком. У првој сезони играо је заједно са Вањом Удовичићем и Слободаном Никићем. Дошли су до наслова првака Европе, Италије и Суперкупа Европе. У наредној сезони стигао је до титуле у Првенству Италије и Европи. У сезони 2011/2012 поред титуле у Италији освојио је Регионалну лигу. Пред почетак Олимпијских игара 2012, Про Реко је одлучио да због финансијских проблема да отказ свим странцима.
Раднички уреди
Након Олимпијских игара у Лондону, Филиповић се вратио у српски ватерполо. Након разговора са Партизаном и Звездом, одлучио се да прихвати понуду Радничког из Крагујевца.[1] У Крагујевцу је провео две године и освојио Куп Европе 2013. године, а наредне године били су вицешампиони Европе. На домаћој сцени нису успевали да парирају Црвеној звезди од које су поражени и у Суперкупу Европе 2013. Након две године Филиповић и Раднички су се растали, уз неисплаћене обавезе клуба према играчу. Спортска арбитража Олимпијског комитета Србије 2015. пресудила је у корист Филиповића.[2]
Повратак у Про Реко уреди
Нова, стара лука за Филиповића од 2014. године је у Ђенови. Заиграо је по други пут за Про Реко са којим је потврдио титуле Лиге шампиона, Суперкупа Европе, те дупле круне у Италији. Про Реко је напустио у лето 2020. и прешао у мађарски Солнок.
Репрезентација уреди
Са 16 дебитовао је за сениорску репрезентацију. Селектор Ненад Манојловић је повео Филиповића на Европско првенство 2003. у Крању где је Србија и Црна Гора освојила златну медаљу, мада није улазио у игру. Од тада до данас одиграо је 367 утакмица и постигао 643 гола. Други је на листи најбољих стрелаца репрезентације Србије свих времена иза Александра Шапића.
Олимпијске игре уреди
Три пута је наступао на Олимпијским играма. На дебију 2008. године поред старијих и искуснијих играча није имао пуну минутажу. На летњим олимпијским играма 2012. године са репрезентацијом Србије освојио је бронзану медаљу, а уврштен је у идеални тим турнира.[3] На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу. Уз то поновио је успех са претходних, уврштен је у идеални тим, али и проглашен за најкориснијег играча турнира.[4] [5]
Светска првенства уреди
Дебитовао је у Мелбурну 2007. када је српски тим поразом од Шпаније заузео четврто место. На наредном, у Риму 2009. по први пут под именом Србија дошао је до златне медаље и уз 20 голова био најбољи стрелац турнира. У Шангају 2011 поражен је у финалу, али је проглашен за најбољег играча првенства.[6] Био је учесник Светског првенства 2013. у Барселони када је Србија завршила као седма, али и оне која је у Казању 2015. дошла до златне медаље. На последњем одиграном шампионату света, у Будимпешти 2017. освојио је бронзу. Одлуком селектора да одмори стандардне играче, пропустио је Светско првенство 2019.[7]
Европска првенства уреди
У Крању 2003. године започео је такмичење на шампионатима Европе златном медаљом. Исти успех поновио је и 2006. године у Београду. У Малаги 2008. године претрпео је пораз у финалу од Црне Горе и освојио сребро, док је 2010. године у Загребу био трећи. Од 2012 до 2018. године са репрезентацијом Србије био је четири пута првак Европе. Те 2018. године у Барселони предводио је, по први пут на Европском првенству Србију као капитен и проглашен за најбољег играча турнира.[8] На Европском првенству 2020. предводио је Србију до петог места у Будимпешти уз десет постигнутих голова.
Остала такмичења уреди
Највише медаља са репрезентацијом Филиповић је освојио кроз Светску лигу. Једанаест медаља, до чега десет златних. Десету је освојио 2019. у Београду чиме је постао један од рекордера у овом такмичењу.[9]. У Рузи 2017. освојио је први трофеј као капитен.[10]. Са Светског купа носи два злата, из Будимпеште 2006. и Орадее 2010, док је на Медитеранским играма освојио медаљу више. Бронзу из Алмерије 2005, те злата из Пескаре 2009. и Тарагоне 2018.
Јуниорска репрезентација уреди
Са јуниорском репрезентацијом освојио је Европско првенство 2002. године у Барију, 2004. године на Малти, 2005. у Софији и 2006. године у Великом Варадину. Поред ових злата, са Европског првенства за јуниоре има и бронзу из Хагена освојену 2001. године. На Светском првенству за јуниоре тријумфовао је 2003. у Напуљу и 2005. у Аргентини.
Награде и признања уреди
- „Мајска награда” Спортског савеза Србије 2007
- Најбољи ватерполиста Европе за 2009, 2014[11], 2016[12]. и 2018[13]. по избору ЛЕНа
- Најбољи стрелац Светског првенства у Риму 2009. (20 голова), финалног турнира Светске лиге 2014. (17 голова), Олимпијских игара 2016. (19 голова)
- Најбољи играч Светског првенства у Шангају 2011, Европског првенства 2018.
- Најбољи играч света за 2011,[14] 2014.[15] и 2021.[16] по избору ФИНА
- Спортиста године 2016. од стране Олимпијског комитета Србије[17]
- Најбољи ватерполиста у 2015. по избору сајта "Ватерполо свет"
- Амерички часопис „Swimming world” га је прогласио за најбољег ватерполисту 2016. године.[18]
- Члан идеалног тима на Олимпијским играма у Лондону 2012. и Рију 2016. године
- Спортиста године 2021. од стране Олимпијског комитета Србије[19]
Клупски трофеји уреди
Партизан
- Првенство СР Југославије 2001/02.
- Куп СР Југославије 2001/02.
- Првенство Србије 2006/07, 2007/08. и 2008/09.
- Куп Србије 2006/07, 2007/08. и 2008/09.
Про Реко
- Евролига 2009/10, 2011/12. и 2014/15.
- Суперкуп Европе 2010/11. и 2015/16.
- Јадранска лига 2011/12.
- Првенство Италије 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15, 2015/16, 2016/17,2017/18 и 2018/19.
- Куп Италије 2009/10, 2010/11, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18 и 2018/19.
Раднички
- ЛЕН Куп Европе 2012/13.
Солнок
- ЛЕН Куп Европе 2020/21.
- Првенство Мађарске 2020/21.
Референце уреди
- ^ Блиц Спорт: Филип Филиповић: Нисам могао да прихватим непристојну понуду Звезде
- ^ Новости: Филиповић добио Раднички на суду
- ^ Вести (архива): Филиповић и Прлаиновић у идеалном тиму ОИ
- ^ „MVP: Filipović najbolji igrač vaterpolo turnira”. b92 sport. 21. 8. 2016. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ Ватерполо вести: Никић и Филиповић у идеалном тиму ОИ
- ^ РТС: Утешна награда за Фићу
- ^ Спорт клуб: Савић објавио списак - циљ испуњен, заслужени одмор
- ^ Званични сајт Филипа: Филип Филиповић МВП Европског првенства у Барселони
- ^ Спорт Блиц: Фића, Прле и Дуле као нико никада
- ^ Б92: Браво момци: Србија поново освојила Светску лигу
- ^ РТС: Филиповић најбољи ватерполиста Европе
- ^ Блиц Спорт: Испред свих - Капитен делфина Филип Филиповић најбољи ватерполиста Европе
- ^ Политика: Филиповић четврти пут најбољи ватерполиста Европе
- ^ Влада Србије: Филип Филиповић најбољи ватерполиста света у 2011. години
- ^ РТС: Филип Филиповић најбољи ватерполиста света!
- ^ „Филиповић ватерполиста године, Савић најбољи тренер на свету”. RTS. 17. 12. 2021.
- ^ РТС: Тијана Богдановић и Филип Филиповић најбољи спортисти 2016. године
- ^ „Филиповић најбољи ватерполиста света”. Politika. 5. 1. 2017. Приступљено 11. 1. 2019.
- ^ „OKS proglasio najbolje: Filipović i Prekovićeva obeležili godinu”. 26. 12. 2021.
Спољашње везе уреди
- Званични сајт Филипа Филиповића
- Филип Филиповић Про Реко
- Филип Филиповић на порталу ватерполо репрезентације Србије
- Треба још да порастем да бих био велики („Политика”, 5. јануар 2017)
