Филм ноар (филм из 2007)

Филм ноар је дугометражни анимирани филм српско-америчке копродукције у режији Срђе Пенезића (као D. Jud Jones) и Риста Топалоског.

Филм ноар
Изворни насловFilm Noir
Жанрфилм ноар
РежијаD. Jud Jones, Ристо Топалоски
СценариоD. Jud Jones
ПродуцентМиодраг Ћертић, EasyE Films, Београд
Главне улогеМарк Келер
Бетина Девин
Роџер Џексон
МузикаМарк Келер
МонтажаNamub Elephantine
Продуцентска
кућа
D. Jud Jones
Година2007.
Трајање97 минута
ЗемљаСрбија
Језикенглески
Веб-сајтwww.filmnoirthemovie.com
IMDb веза

Радња уреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Црнокоси мушкарац (Келер) долази свести испод холивудског знака и крај себе проналази тело убијеног полицајца. Све указује на то да је он убица, али црнокоси не може да се сети чак ни свог имена, а камоли околности које су довеле до поличајчеве смрти. Након што побегне полицији, црнокоси прима позив који је упућен приватном детективу Сему Рубену. Бегунац с амнезијом одлучује да открије да ли је он Рубен и реши мистерију у коју је уплетен. У потрази за истином, спуштајући се спиралом порока Лос Анђелеса, среће мистериозну лепотицу Анђелу (Девин).

О филму уреди

Најављиван као први дугометражни анимирани филм настао у Београду, „Филм ноар” представља праву реткост у оквирима српског филма. У питању је српко-америчка копродукција на којој је, углавном, радила српска екипа креативаца. Срђа Пенезић, под псеудонимом D. Jud Jones, написао је сценарио и режирао филм. Миодраг Ћертић га је продуцирао. Главни аниматор и редитељ је Ристо Топалоски, док је уметнички директор филма Реља Пенезић потписан псеудонимом Raymond Penn. Дизајн и анимација филма рађени су у Београду, а постпродукција у Лос Анђелесу и Сан Франциску.

Критика уреди

Филм баштини наслеђе америчког филм ноара. Сам наслов указује на инспирацију, на меланхоличне, песимистичне и атмосферичне црно-беле холивудске криминалистичке филмове из 1940-их и 1950-их. Уз [[3D]] анимацију као основу „Филм ноар” користи бело-сиву-црну палету у кобинацији са колорним детаљима, voice-over нарацију и носталгичну музичку џез подлогу. Радња филма смештена је у савремени Лос Анђелес и потпуно је Американизована, укључујући и дијалоге који су на енглеском језику, што филм лишава специфичности које би му дали српски ликови и окружење, али истовремено и приближава постојећим филмским узорима. Због општих места у сценарију и аниматорских ограничења узрокованих буџетом, овај филм се не може сврстати у ред иноваторских нео-ноар остварења.

Алиса Сајмон је за часопис „Варајети” написала да је „Филм ноир” стилизована, сексуално експлицитна анимација која оставља утисак споја „Великог сна” и „Мачка Фрица”.

Рецепција уреди

„Филм ноар” је почетком 2007. године представљен новинарима у Кинотеци, а затим је повучен с програма Феста након што је саопштено да је изабран у званичну селекцију Канског фестивала. Премијера филма ипак није била у Кану, већ у такмичарском програму Фестивала анимираног филма у француском градићу Анеси. Филм је почетком 2008. године имао част да отвори реновирани биоскоп „Јадран” на Тргу републике у Београду (у међувремену поново затворен), где се једно време и приказивао. Светски дистрибутер филма био је француски Wild Bunch, док су филм копродуцирали Радио-телевизија Србије, Министарство за културу Републике Србије, Филмски центар Србије, Град Београд, Секретаријат за културу и BS Group. Две године након „Филм ноара”, у биоскопе је стигло остварење Алексе Гајића Технотајз: Едит и ја, други дугометражни српски анимирани филм у овом миленијуму.

Додатне информације уреди

Срђа Пенезић је изјавио да је инспирацију за визуелни стил филма нашао у сећањима на старе стрипове и филму Невиност без заштите (1968), у коме је Душан Макавејев поједине црно-беле сцене накнадно обојио.

Амерички глумац Роџер Џексон позајмљује глас за неколико ликова у филму. Џексон је најпрепознатљивији по свом учешћу у хорор серијалу Врисак у режији Веса Крејвена, у коме даје глас маскираном убици, Гостфејсу.[1]

Референце уреди

  1. ^ Бајић, Ђорђе (2018). Критички водич кроз српски филм 200-2017. (2. изд.). Београд: Филмски центар Србије. стр. 144—145. ISBN 978-86-7227-099-0. 

Литература уреди

  • Бајић, Ђорђе; Јанковић, Зоран; Велисављевић, Иван (2018). Критички водич кроз српски филм 200-2017. (2. изд.). Београд: Филмски центар Србије. стр. 144—145. ISBN 978-86-7227-099-0. 

Спољашње везе уреди