Википедија

Фимоза

Фимоза (од грчке речи φῑμός - „зачепити уста“) отежана је, делимична или потпуна немогућеност превлачење кожице (препуцијма) мушког полног уда (пениса) преко његовог главића.[1] У физиолошким условима, кожица мушког полног уда представља заштитни механизам организма, којим се спречава утицај спољашњих штетних фактора - како хемијских, тако и механичких, и на тај начин чува фина, рањива кожа тела пениса.[2]

Фимоза
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностурологија

Развојна (физиолошка) фимоза код деце као и она која не изазива никакве потешкоће при мокрењу или обављању сексуалних функција не сматра се патолошким стањем. Међутим када се главић уда, као што је то случај код патолошке фимозе или парафимозе, не може ослободити кожице (у било ком стању или само при ерекцији), настаје поремећај који захтева лечење, због могућих компликација, уколико се правовремено не приступи лечењу.[3]

Епидемиологија уреди

Према подацима из САД око 10% мушкараца до 3 године живота може имати физиолошку фимозу, док је нешто већи проценат деце која могу имати само делимични облик фимозе.[4]

Један до пет одсто мушкараца имати неки од облика немогућности враћања препуцијума, до узраста од 16 година.[5]

Само око 2% одраслих мушкараца има праву урођену фимозу - кад им је отвор на кожици пениса толико узак да омета нормално превлачење преко главића, а тиме и нормалне физиолошке функције.

Етиологија уреди

Према узроку који иазазива њихов настанак, Фимозе могу бити физиолошке, урођене,[6] и стечене.

Физиолошка фимоза уреди

Већина дечака се рађа са физиолошким фимозом (кожица им се не може превући преко главића уда). То је нормално стање. У првим годинама живота, физиолошка слепљења препуцијума са главићем пениса је природна појава која има за циљ заштиту главића од утицаја амонијака из мокраће.

Код већине деце препуцијум се потпуно одваја од главића уда током прве три године живота. Том природном процесу растезања кожице и одлепљивања од ткива главића, могу помоћи родитељи, који ће дечаку повремено растезати кожицу - посебно након купања, с обзиром да топла вода повољно утиче на еластичност коже.

Ако се кожица тешко превлачи преко главића, или се уопште не може превући, до треће године живота, то још није алармантно стање јер у трећој години живота готово 50% дечака још увек има физиолошку фимозу, тј. унутрашња страна препуцијума им је сљепљена за главић уда. Ово стање не треба да забрињава родитеље - осим ако отвор препуцијума није толико узак да изазива сметње у отицању мокраће.

Ако дете отежано мокри или мокраћа отежано отиче у танком млазу, а на врху уда му се ствара балончић (испод коже) - неопходна је констултација са урологом. Дакле ако код детета у трећој години живота фимоза не нестане, обавезан је преглед урологом - који ће проценити у којем степену је фимоза присутна, као и да ли је потребно одстранити везе препуцијума и гланса уда или је можда потребно извршити оперативни захват - делимично или потпуно обрезивање.

Патолошка фимоза уреди

Као патолошко стање сматра се фимоза која се јавља код претходно нормалног превлачења кожице преко главића уда, или фмоза која је присутна после пубертета.

Урођена фимоза

Патолошка урошена фимоза може се јавити када је кожица препуцијума урођено уска у пределу отвора.

Стечена фимоза

Овај облик фимозе може се јавити у било којој животној доби. Понекад се старији мушкарци стиде фимозе јер сматрају да се тако нешто дешава само деци, али она може настати код свих узраста као последица запаљењских процеса на главићу са последичним стварањем прираслица и немогућношћу њеног померања.

Тачан узрок фимозе још увек није познат. Претпоставља се, да може бити последица инфекције или дејства самог ејакулата на препуцијум уколико се не одржава редовна и адекватна хигијена после сексуалног односа.

Такође, особе које болују од повишеног нивоа шећера у крви могу имати склоност ка стварању фимозе.

Парафимоза уреди

Главни чланак: Парафимоза

Парафимоза, је једна од компликација фимозе мушког уда које се манифестује у немогућности да се кожица, која је ван ерекције превучена преко гланса, односно главића, врати преко главића, него остане као прстен чврсто стегнута око сужења испод обода главића (у коронарном сулкусу). Због поремећене циркулације крви, могу настати отеклине уз јаке болове, а нелечена може довести до гангрене уда.[7]

Клиничка слика уреди

Клиничком сликом фимозе доминирају следећи знаци и симптоми:

  • Кожа која прекрива главић (препуцијум) не може се превући преко гланса уда.
  • Код физиолошке фимозе, дете је узраста до три године и не постоје ожиљци на препуцијуму
  • Формирање балончић испод коже препуцијума током мокрења
  • Отежано мокрење са поремећајем млаза мокраће
  • Појава инфекције главића услед задржавања мокраће у препуцијалној кеси
  • Појава асцедентних инфекција мокраћних путева
  • Заостајање мокраће у мокраћној бешици због отежаног пражњења
  • Могућа појава болних сексуалних односа
  • Код фимозе настале као последица запаљењског процеса, може се уочити бели фиброзни прстен на отвору препуцијума који онемогућава његово ширење

Диференцијална дијагноза уреди

 
Један од тежих облика фимозе

Диференцијално дијагностички код фимозе и парафимозе треба имати у виду следеће болести:

Терапија уреди

 
Научне студије о природном развоју увлачења кожице

Физиолошку фимозе није потребно лечити, већ се саветује родитељима да приликом купања, у топлој води, превлаче кожицу преко главића како би се повећала њена еластичност. Како се процесом старења кожица олабављује, код 98-99% осамнаестогодишњака постиже се нормално превлачење кожице преко главића уда. Лечење се стога може одложити до периода после пубертета.

Конзервативно лечење уреди

 
Циркумцизија
Техника растезања (Beauge-техника)

Техника растезања кожице, је физиолошки поступак који се примењује код деце и одраслих. Метда се заснива на; повлачењу кожице за време купања у топлој води, ширењу кожице пеаном, или мастурбацији код одраслих мушкараца. У кожици (преуцијуму) која се редовно, правилно и дуже време растеже, настаје умножавањем ћелија као одговара на наведене облике надражаја. Кад се притисак врши током дужег времена, код око 86% пацијената (према једној студији) за око 6 недеља кожица постаје лабавија и проширенија,[8] што јој омогућава нормално превлачење прего главића уда.[9]

Лечење стероидима

Примена стероидних масти, као метода лечења фимозе, почела је да се користи од 90-их година 20. века.[10] Заснива се на чињеници да стероиди (бетаметазон, мометазон флуроат и кортизон), подстичу раст и ширење кожице. Предности лечења локалним стероидима заснивају се на: нехуруршком лечењу које смањује ризик, не делује траумом, а цена лечења је нижа од пластичне операције.[8][11][12][13][14]

Оперативно лечење уреди

Оперативни захвати код фимозе врше се до пубертету, а ретко и раније. Најчешћи облици лечења су:

Циркумцизија

Циркумцизија или обрезивање је традиционална метода решавања проблема фимозе.[15] Интервенција се изводи у амбулантним условима тако што се једним делом или у целости хиируршки одстрани препуцијум. Интервенција се ради под локалном анестезијом, тако да је пацијент свестан током операције, али не осећа бол. Опоравак траје око 3 недеље.[16]

 
Фимоза пре и након циркумцизије или обрезивања
Препуциопластика

Ово је хируршка метода у којој се пластичном операцију кожица и препуцијумски отвор шире до потребне величине. Предности препуциопластике су бржи и безболнији опоравак, мање компликација и очување препуцијума.

  • Оперативно лечење фимозе прапуциопластиком, по фазама
  •  
    Фимоза код дечака пре операције[17]
  •  
    Сужени део препуцијума
  •  
    Рез на кожи препуцијума
  •  
    Заустављање крварења термокаутером
  • Резултат оперативно лечење фимозе прапуциопластиком, након 6 месеци
  •  
    Увучен препуцијум
  •  
    Превучен препуцијум

Компликације уреди

Фимоза може да постоји, а да при томе не изазива било какве симптоме. Међутим у већини случајева, ако се не лечи, може да пре или касније изазове следеће компликације:

  • Инфекција — праћена црвенилом, сврабом или печењем.
  • Болови — који су израженији током сексуалног односа
  • Отежано мокрење
  • Парафимоза.[18]
  • Проблеми са потенцијом — која може прећи и у импотенцију
  • Пренос инфекције на сексуалног партнера.
  • Стварање ожиљних промена — праћено сужењем и патолошки измењеном кожицом (препуцијума). Таква промена је подложна пуцању, а пукотине које настану тешко зарастају и дуго су болне. А када једном зарасту, због ожиљних промена, још више отежавају превлачење кожице, све док оно не постане немогуће и при опуштеном стању уда. Тада се стварају нови услови за настанак бактеријске или гљивичне инфекције са свим пратећим компликацијама.[19]
  • Малигна алтерација — којој погодује хронична инфекција препуцијама која прелази у неко врсту преканцерозних стања мушког полног органа — карцинома главића и препуцијума. Настали карцином се тешко лечи, често захтева делимичну или потпуна ампутација (одсецање) уда и других делова гениталија, а неретко доводи и до смртног исхода.

Извори уреди

  1. ^ Entry "phimosis" in Merriam-Webster Online Dictionary.
  2. ^ Castagnetti, Marco; Leonard, Mike; Guerra, Luis; Esposito, Ciro; Cimador, Marcello (2015-03-09). „Benign penile skin anomalies in children: a primer for pediatricians”. World Journal of Pediatrics. 11 (4): 316—323. ISSN 1708-8569. PMID 25754752. S2CID 40635288. doi:10.1007/s12519-015-0015-5. 
  3. ^ Cooke, Richard W. I. (1993). „Neonatal—perinatal medicine: Diseases of the Fetus and Infant, 5th ed. Avroy A. Fanaroff and Richard J. Martin, Eds. St. Louis, MO: Mosby Year Book, 1992, 1450 pp”. Pediatric Pulmonology. 16 (3): 207. ISSN 8755-6863. doi:10.1002/ppul.1950160312. 
  4. ^ Kidger, EA; Haider, N; Qazi, A (2012-09-01). „Acquired phimosis after plastibell circumcision: a preventable consequence”. Annals of the Royal College of Surgeons of England. 94 (6): 186—188. ISSN 0035-8843. PMC 3954356  . PMID 22943316. doi:10.1308/003588412x13373405384774. 
  5. ^ McGregor, Sophie; Goldman, Ran D. (2022). „Language outcomes after cochlear implant”. Canadian Family Physician. 68 (10): 737—738. ISSN 0008-350X. PMC 9833135  . PMID 36241402. doi:10.46747/cfp.6810737. 
  6. ^ IMAMURA, EIICHI (1997). „Phimosis of infants and young children in Japan”. Pediatrics International. 39 (4): 403—405. ISSN 1328-8067. PMID 9316279. S2CID 19407331. doi:10.1111/j.1442-200x.1997.tb03605.x. 
  7. ^ Tews M, Singer JI. Paraphimosis: Definition, pathophysiology, and clinical features. [www.utdol.com.] 20.9.2008.
  8. ^ а б Zampieri N; Corroppolo M; Giacomello L (2005). „Phimosis: Stretching methods with or without application of topical steroids?”. J Pediatr. 147 (5): 705—6. PMID 16291369. S2CID 29301071. doi:10.1016/j.jpeds.2005.07.017. 
  9. ^ Atilla, Kemal M.; Dundaroz, Rusen; Odabas, Oner; Ozturk, Haluk; Akin, Ridvan; Gokcay, Erdal (1997). „A Nonsurgical Approach to the Treatment of Phimosis: Local Nonsteroidal Anti-Inflammatory Ointment Application”. Journal of Urology. 158 (1): 196—197. ISSN 0022-5347. PMID 9186358. doi:10.1097/00005392-199707000-00069. 
  10. ^ Monsour MA, Rabinovitch HH, Dean GE. Medical management of phimosis in children: our experience with topical steroids. J Urol. 1999 Sep. 162(3 Pt 2):1162-4.
  11. ^ Hayashi, Y.; Kojima, Y.; Mizuno, K.; Kohri, K. (2011). „Prepuce: phimosis, paraphimosis, and circumcision.”. ScientificWorldJournal. 11: 289—301. PMC 5719994  . PMID 21298220. doi:10.1100/tsw.2011.31  . 
  12. ^ Moreno, G; Corbalán, J; Peñaloza, B; Pantoja, T (2. 9. 2014). „Topical corticosteroids for treating phimosis in boys.”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 9 (9): CD008973. PMID 25180668. doi:10.1002/14651858.CD008973.pub2. 
  13. ^ Nobre, Yuri D.; Freitas, Ricardo G.; Felizardo, Maria J.; Ortiz, Valdemar; Macedo Jr., Antonio (2010). „To circ or not to circ: clinical and pharmacoeconomic outcomes of a prospective trial of topical steroid versus primary circumcision”. International Braz J Urol. 36 (1): 75—85. ISSN 1677-5538. PMID 20202239. doi:10.1590/s1677-55382010000100012. 
  14. ^ Nascimento, Fabio J.; Pereira, Rodrigo F.; Silva II, Jarques L.; Tavares, Alessandro; Pompeo, Antonio C. L. (2011). „Topical betamethasone and hyaluronidase in the treatment of phimosis in boys: a double-blind, randomized, placebo-controlled trial”. International Braz J Urol. 37 (3): 314—319. ISSN 1677-5538. PMID 21756378. doi:10.1590/s1677-55382011000300004. 
  15. ^ Gairdner, D. (1949-12-24). „Fate of the Foreskin”. Br Med J. 2 (4642): 1433—7. PMC 2051968  . PMID 15408299. doi:10.1136/bmj.2.4642.1433. 
  16. ^ Cuckow PM, Rix G, Mouriquand PD (1994). „Preputial plasty: a good alternative to circumcision”. J. Pediatr. Surg. 29 (4): 561—563. PMID 8014816. doi:10.1016/0022-3468(94)90092-2. 
  17. ^ Christianakis, E. (2008). „Sutureless prepuceplasty with wound healing by second intention: An alternative surgical approach in children's phimosis treatment”. BMC Urology. 8: 6. PMC 2311323  . PMID 18318903. doi:10.1186/1471-2490-8-6  . 
  18. ^ Williams, J.Chandler; Morrison, Patricia M; Richardson, John R (1995). „Paraphimosis in elderly men”. The American Journal of Emergency Medicine. 13 (3): 351—353. ISSN 0735-6757. PMID 7755835. doi:10.1016/0735-6757(95)90217-1. 
  19. ^ Lundquist, Steven T.; Stack, Lawrence B. (2001). „Diseases of the Foreskin, Penis, and Urethra”. Emergency Medicine Clinics of North America. 19 (3): 529—546. ISSN 0733-8627. PMID 11554274. doi:10.1016/s0733-8627(05)70202-9. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фимоза&oldid=27543793”