Финале Купа европских шампиона 1958.

3. финале КЕШ

Финале Купа европских шампиона 1958. је било треће финале овог такмичења. Одржано је 28. маја 1958. на стадиону Хејсел у Бриселу између браниоца титуле Реал Мадрида и Милана. Након 2:2 у регуларном току меча, одиграни су продужеци, где је Реал голом Франсиска Хента у 107. минуту дошао до треће титуле у низу.

Финале Купа европских шампиона 1958.
Званични постер за финалну утакмицу
ДогађајКуп европских шампиона 1957/58.
Након продужетака
Датум28. мај 1958. (1958-05-28)
СтадионХејсел, Белгија Брисел
СудијаБелгија Албер Алстин
Посећеност67.000

Претходни наступи у финалима уреди

Реал Мадрид и Милан су се претходно сусрели у полуфиналу у сезони 1955/56, када их је Реал у две утакмице избацио укупним резултатом 5:4.

Клуб Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године)
  Реал Мадрид 2 (1956, 1957)
  Милан Нема (најбољи пласман: полуфинале 1955/56.)

Пут до финала уреди

Лева страна резултата увек наводи Реал Мадрид, односно Милан, "A" означава да су Реал или Милан играли на гостујућем терену, док "H" означава домаћи терен. На пример 2-5 (А) у колони за Милан означава да је Милан у гостима изгубио са 2:5.

Реал Мадрид Round Милан
Противник Укупни резултат 1. утакмица 2. утакмица Противник Укупни резултат. 1. утакмица 2. утакмица
- Квалификације   Рапид Беч 6–6
(Трећа утакмица: 4–2)
4–1 (H) 2–5 (A)
  Ројал Антверпен 8–1 2–1 (A) 6–0 (H) Осмина финала   Ренџерс 6–1 4–1 (A) 2–0 (H)
  Севиља 10–2 8–0 (H) 2–2 (A) Четвртина финала   Борусија Дортмунд 5–2 1–1 (A) 4–1 (H)
  Вашаш 4–2 4–0 (H) 0–2 (A) Полуфинале   Манчестер јунајтед 5–2 1–2 (A) 4–0 (H)

Детаљи са утакмице уреди

Реал Мадрид  3–2 (п. с. н.)  Милан
Ди Стефано   74
Ријал   79
Хенто   107
Извештај Скијафино   59
Грило   77
Гледалаца: 67,000
Судија:   Албер Алстин
 
 
 
 
 
Реал Мадрид
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Милан
GK 1   Хуан Алонсо (c)
RB 2   Анхел Атијенза
LB 3   Рафаел Лесмес
CM 4   Хуан Сантистебан
CB 5  [а] Хозе Сантамарија
CM 6   Хозе Марија Зарага
RW 7   Хозе Иглесијас Фернандез
RF 8   Рајмон Копа
CF 9  [б] Алфредо ди Стефано
LF 10   Ектор Ријал
LW 11   Франсиско Хенто
Тренер:
  Луис Карниља
 
GK 1   Нарћизо Солдан
RB 2   Алфио Фонтана
LB 3   Ерос Бералдо
CM 4   Марио Бергамаски
CB 5   Ћезаре Малдини
CM 6   Луиђи Радиће
RW 7   Ђанкарло Данова
RM 8   Нилс Лидхолм (c)
LM 9  [в] Хуан Алберто Скијафино
CF 10   Ернесто Грило
LW 11   Ернесто Кукјарони
Тренер:
  Ђузепе Вијани

Извори уреди

  1. ^ а б Mario de la Riva (5. септембар 2016). „Los 11 jugadores nacidos fuera de España con más partidos”. as.com. As. Приступљено 12. јун 2021. 
  2. ^ „Alfredo Di Stéfano: A god of the stadium”. uefa.com. UEFA. 7. јул 2014. Приступљено 12. јун 2021. 
  3. ^ Brian Glanville (15. новембар 2002). „Juan Schiaffino”. theguardian.com. The Guardian. Приступљено 12. јун 2021. [1]

Напомене уреди

  1. ^ Сантамарија је наступао за Уругвај од 1952. до 1957, па је касније променио репрезентацију и прешао да игра за Шпанију. Први меч за Шпанију је одиграо октобра 1958, пет месеци након што је овај меч одигран.[1]
  2. ^ Ди Стефано, рођени Аргентинац, је на почетку каријере наступао за Аргентину и Колумбију. Постао је натурализовани грађанин Шпаније 1956, а за фудбалску репрезентацију Шпаније је почео да игра 1957.[1][2]
  3. ^ Иако је познатији по наступима за репрезентацију Уругваја, Скијафино је наступао за Италију 4 пута почевши од 1954, након окончања Светског првенства 1954.[3]

Спољашње везе уреди