Форт Макмари (енгл. Fort McMurray) је насеље специјалног типа у оквиру општине са специјалним статусом Вуд Бафало у канадској провинцији Алберта. Налази се у северном делу Алберте на удаљености 435 км североисточно од провинцијске престонице Едмонтона.

Форт Макмари
Fort McMurray Urban Service Area
Поглед на град и реку Атабаску
Административни подаци
Држава Канада
Покрајина Алберта
Основан1870.
Становништво
Становништво
 — 2011.61.374
 — густина1.024,78 ст./km2
Географске карактеристике
Координате56° 43′ 34″ С; 111° 22′ 48″ З / 56.726° С; 111.380° З / 56.726; -111.380
Временска зонаUTC-7
Апс. висина370 m
Површина59,89 km2
Форт Макмари на карти Канаде
Форт Макмари
Форт Макмари
Форт Макмари на карти Канаде
Поштански бројТ9Н до Т9К
Позивни број+1 780
Веб-сајт
Специјална општина Вуд Бафало

Почетком маја 2016. велики шумски пожари који су букнули у оближњим шумама проширили су се на град и уништили његов значајан део, а евакуисана је целокупна градска популација.[1][2]

Географија уреди

Насеље се налази на 435 км североисточно од Едмонтона и око 60 км западно од границе са Саскачеваном на ушћу реке Клирвотер у Атабаску. Са свих страна је окружен густом тајгом. Лежи на надморској висини од 370 метара и највеће је насеље у специјалној општини Вуд Бафало.

Обухвата климатски појас на прелазу из умереноконтиненталне у субполарну климу (кепенова класификација климата Dfb) и одликује се дугим и хладним зимама и кратким али топлим летима.

Просечне температуре током зиме крећу се око -19 °C са апсолутним минимумом од -51 °C.[3] Летњи просек температура је око 17 °C са максимумом у августу до 37 °C.[3]

Годишњи просек падавина је око 456 мм са максимумима у летњим месецима. Сваке године у просеку напада око 156 цм снега који се задржава од 5 до 7 месеци.

Историја уреди

Пре досељавања Европљана крајем 18. века ово подручје је било насељено припадницима народа Кри. Први европски истраживач на овим просторима био је Питер Понд 1778. а насеље је основано 1870. од стране компаније Хадсоновог залива. Иако настао као трговачка станица градић се развијао и напредовао паралелно са све интензивнијим искориштавањем великих залиха битуминозних шкриљаца који представљају и главно природно богатство краја.

Насеље је 1. септембра 1980. добило статус града, а тај статус је изгубио уредбом о формирању општине са специјалним статусом Вуд Бафало од 1. априла 1995. године. Уместо града Форт Макмари данас има статус посебне урбане јединице и седишта поменуте општине.[4]

Демографија уреди

Према резултатима пописа из 2011. у насељу је живело 61.374 становника што је готово за трећину више у односу на процене за 2006. када је ту регистровано 47.705 житеља.[5]

Демографија
1996.2001.2006.2011.
33.07838.66747.70561.374

Привреда и саобраћај уреди

Форт Макмари представља један од најважнијих привредних центара не само у Алберти него у целој Канади, чија привреда почива на експлоатацији нафте и природног гаса (из битуминозних шкриљаца), дрвној индустрији и туризму. Управо због тога насеље карактерише изразито брз раст. Према подацима за 2006. становници Форт Макмарија су имали убедљиво највећа примања у Алберти.[6]

Насеље је ауто-путем 63 повезано са Едмонтоном на југу, а такође северно од града се налази и аеродром који има редовне авио-линије ка највећим канадским градовима.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Parsons, Paige (3. 05. 2016). „Thousands flee from Fort McMurray wildfire in the largest fire evacuation in Alberta's history”. Postmedia Network. Edmonton Journal. Приступљено 3. 05. 2016. 
  2. ^ „Census counts 125,032”. Fort McMurray Today. Архивирано из оригинала 13. 05. 2016. г. Приступљено 06. 05. 2016. 
  3. ^ а б „Canadian Climate Normals 1971-2000”. Environment Canada. Архивирано из оригинала 04. 04. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2008. 
  4. ^ "Location and History Profile – Regional Municipality of Wood Buffalo". Alberta Municipal Affairs. 2010-02-05
  5. ^ „Census Profile - Fort McMurray, Alberta (Population Centre)”. Statistics Canada. 8. 2. 2012. Приступљено 8. 2. 2012. 
  6. ^ Edmonton Journal - prices in Fort McMurray Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2007), Приступљено 29. 4. 2013.

Спољашње везе уреди