Франкоканађани
Франкоканађани (франц. Canadiens français), или Француски Канађани (франц. Franco-Canadiens), етничка су група која води порекло од француских колониста који су се настањивали у Канади од 17. века надаље. Данас Франкоканађани чине главну франкофону популацију Канаде – 22% укупне популације.[1]
У 18. веку колонисти из франкофоне Канаде су колонизовали територије широм Северне Америке. Франкоканађани углавном воде порекло из западних регија Француске.[2]
Данас Франкоканађани живе широм Северне Америке, али већина их је у Квебеку. Франкоканађани, рачунајући и оне који се не служе више француским језиком, су друга највећа етничка група у Канади после Канађана енглеског порекла.
Нису сви франкофони Канађани франкоканадског порекла јер француски говорници у Канади су и веће имигрантске заједнице других франкофоних земаља, као што су: Хаити, Камерун, Алжир, Тунис или Вијетнам. Такође, нису сви Франкоканађани франкофони јер знатан број људи франкоканадског порекла су изворни говорници енглеског језика.
Квебек уреди
Они који су француског или франкоканадског порекла и подржавају аутономију Квебека сматрају термин канадски Французи архаичним, чак и погрдним.
Акадијци (становници Атлантске Канаде) који живе у покрајинама: Њу Брансвик, Острво Принца Едварда и Нова Шкотска представљају засебну франкофону културу. Њихова култура и историја се развијала независно од франкоканадске културе Квебека у време када поменуте покрајине нису биле у саставу данашње Канаде. Од Акадијаца се издвајају две мање групе: Брејони који настањују округ Мадаваска на северозападу покрајине Њу Брансвик и Шијаци који су присутни највише у околини града Монктон. У Атлантској Канади постоји и мала заједница франко-Њуфаундлендера.
Ван Квебека и Њу Брансвика највише Франкоканађана има у покрајини Онтарио (негде око 700000); настањују претежно североисток и крајњи исток покрајине а порекло им је тесно везано за Квебечане (Франкоонтаријци заправо представљају колонијалне досељенике који су остали западно од границе са Квебеком након поделе старе Канаде на Онтарио и Квебек). Западно од Онтарија већина франкофоног становништва представља досељенике који су се током 19. века досељавали због посла у пољопривреди и шумарству. Највише их има у Манитоби а нешто мање у Алберти и Саскачевану и на крају у Британској Колумбији. По територијама Јукон и на Северозападу Французи су присутни у врло малим бројевима, а нема их у Нунавуту.
Половином 18. века франкоканадски истраживачи и колонисти су колонизовали: данашњу Луизијану, Мисисипи, Мисури, Илиноис, Висконсин, Индијану, Охајо, север државе Њујорк, горње полуострво Мичигена, као и околину Детроита. Основали су градове као што су: Њу Орлеанс и Сент Луис, као и села у долини реке Мисисипи. У периоду између 1840. и 1930. Франкоканађани су емигрирали у знатном броју из Канаде у Сједињене Државе, и то у гранична подручја и индустријализоване делове Нове Енглеске. Франкоканадске заједнице у САД су дуж границе са Квебеком у Мејну, Вермонту, Њу Хемпширу, али и у јужнијим државама: Масачусетсу, Роуд Ајланду и Конектикату. Постоји такође и бројнија заједница Франкоканађана на Флориди.
Седам милиона становника у Канади и 2,4 милиона у САД се изјашњавају као Франкоканађани. У Канади 85% Франкоканађана живи у Квебеку. Већина градова ове покрајине је саграђена и насељена током француске колонијалне владавине. Процењује се да 70-75% становништва Квебека води порекло од француских пионира из 17. и 18. века.
Још увек има припадника Метиса (аутохтоног народа у Северној Америци) који причају језиком мишиф, мешавином језика аутохтоних племена, француског и других европских језика.
Језик уреди
Приближно 31% канадског становништва су француски изворни говорници, а 25% је франкофоног порекла.
Од 1968. француски језик је један од два службена језика Канаде. Једини је званични језик у Квебеку.
Франкофоно становништво које живи у канадским покрајинама (осим Квебека) ужива права мањинских језика обухваћена Канадским законом из 1969. и Уставом из 1982. На покрајинском нивоу, Њу Брансвик је прогласио француски језик службеним. Све три канадске територије су прогласиле француски једним од службених језика, поред енглеског и локалних аутохтоних језика. Покрајина Онтарио је донела Закон о употреби француског језика у државним службама који обавезује општине које имају најмање 5000 франкофона (ако је у питању град) или 10% франкофоног становништва (ако је у питању рурална општина) да нуде услуге јавних служби и на француском језику.
Љиљан је франкоканадски хералдички мотив.
Религија уреди
Краљевина Француска је забрањивала некатоличке насеобине у Новој Француској од 1629. надаље, па су стога скоро сви канадски досељеници из Француске били католици.
Историја уреди
Прве трајне европске насеобине у Канади основане због трговине крзном биле су Порт Ројал 1605. и Квебек 1608. Британци су добили Акадију (касније преименована у Нову Шкотску) Споразумом у Утрехту 1713. Године 1755. – почетком Француског и индијанског рата, Британци и британски Американци из Масачусетса су починили оно што историчар Џон Мек Фарагер назива први геноцидом – уништавањем Акадије и депортовањем 75% њеног становништва у друге британске колоније и Француску.[тражи се извор] Део популације који је био депортован у јужне колоније близу француске Луизијане развијао је своју културу Кажун. Изузев Акадије, Франкоканађани су делимично избегли овакву судбину захваљујући капитулацији која их је начинила британским субјектом.
Референце уреди
- ^ „Архивирана копија”. Комесаријат службених језика. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2018.
- ^ G. E. Marquis and Louis Allen, "The French Canadians in the Province of Quebec". The Annals of the American Academy of Political and Social Science, Vol. 107, Social and Economic Conditions in The Dominion of Canada (May) (1923). pp. 7.–12.
