Франсоа Келерман

Франсоа Кристоф Келерман, први војвода од Валмија (франц. François-Christophe Kellermann; 28. мај 1735—23. септембар 1820) је био француски војсковођа, чувен по победи коју је над пруском војском извојевао код Валмија 20. септембра 1792. године.

Франсоа Кристоф Келерман, први војвода од Валмија
Франсоа Келерман
Лични подаци
Датум рођења(1735-05-28)28. мај 1735.
Место рођењаСтразбур, Краљевина Француска
Датум смрти23. септембар 1820.(1820-09-23) (85 год.)
Место смртиПариз, Краљевство Француска
Војна каријера
Служба1750−1820
ВојскаФранцуска
Чинмаршал
Учешће у ратовимаСедмогодишњи рат
Француски револуционарни ратови (битка код Валмија)
Наполеонови ратови

Биографија уреди

Келерман је рођен 1735. године у саксонској породици у Стразбуру. Био је једини син ове породице из покрајине Алзас. У француску војску ступио је као добровољац хусарског пука. Унапређен је у чин капетана 1758. године током Седмогодишњег рата. Године 1771. службовао је у Пољској где је постао витез реда Светог Луја. Постао је бригадни генерал 1784. године, а наредне године маршал. Келерман је 1789. године одушевљено прихватио револуционарне идеје. Две године касније постао је генерал француске револуционарне војске у Алзасу. Априла 1792. године постао је генерал-пуковник. Исте године однео је своју најзначајнију победу, победу над Прусима у бици код Валмија. Њоме је зауставио продор непријатеља и тиме спасао Француску револуцију. По речима Гетеа, код Валмија је "почела нова ера у историји света".

Келерман је постављен на чело мозелске армије. Оптужен је од стране генерала Адама Кустина да лоше води операције на Рајни. Ослобођен је оптужби. Постављен је на чело војске намењене за рат у Италији. Оптужен је за заверу против Конвента због чега је тринаест месеци провео у затвору у Паризу. Након ослобађања, поверена му је команда над војском која је бранила југоисточну границу од Аустријанаца. По Наполеоновом доласку на власт, Келерман је био један од чланова Сената (1800), а следеће године постављен је за председника Сената. Од 1804. године је почасни маршал Француске, а 1808. године стекао је титулу војводе од Валмија. Његова дуга каријера и богато искуство учинили су га једним од Наполеонових највреднијих помоћника. Келерман је 1814. године гласао за уклањање краља. Умро је у Паризу 1820. године. Сахрањен је на гробљу Пер Лашез.

Келерман је имао сина, Франсоа Етјена Келермана, истакнутог генерала Наполеонових ратова.

Извори уреди

  • Brown, Frederick . Père Lachaise: elysium as real estate. . New York: Viking Press. 1973. стр. 61. ISBN 978-0-670-54804-0. OCLC 698450.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Kielland, Alexander Lange (1908). Napoleon's men and methods. New York: Brentano's. стр. 45. OCLC 3636503.
  • Chisholm, Hugh, ed. . "Kellermann, François Christophe de". Encyclopædia Britannica. 15 (11th ed.). . Cambridge University Press. 1911. стр. 718—719.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).