Википедија

Франсоа Пурфур ди Пти

Франсоа Пурфур ди Пти (франц. François Pourfour du Petit, dit Petit le médecin; Париз, 24. јун 1664 — Париз, 18. јун 1741) био је француски лекар, природњак, анатом и офталмолог.

Франсоа Пурфур ди Пти
François Pourfour du Petit
Лични подаци
Датум рођења(1664-06-24)24. јун 1664.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти18. јун 1741.(1741-06-18) (76 год.)
Место смртиПариз, Француска
Пребивалиште Француска
Научни рад
ПољеМедицина, Биологија
ИнституцијаКраљевске академије наука Француске
Познат поПурфур ди Пти синдром[1]

Епоними уреди

Птијев канал — (Petit's canal)

Канала између предњег и задњег висећег лигамената сочива ока.[2]

Птијев синус — (Petit's sinuses)

Простор између горњег семилунарног кусписа аорталног залистка срца и проширеног дела зида узлазне аорте. [3]

Птијев синдром — (Petit's syndrome)

Епоним који се користи да означи окуло-пупиларну болест изазвану екситацијом (иритацијом) симпатичког нервног система. [4]

Птијев троугао — (Petit's triangle)

Простор који представља једну од слабих тачака задњег зида трбушне дупље. Налази се између најширег мишића леђа (лат. m. latissimus dorsi), спољашњег косог мишића трбуха (лат. m. obliquus externus abdominis) и бедреног гребена (лат. crista iliaca).[5]

Живот и дело уреди

Франсоа Пурфур ди Пти је рођен 18. јуна 1741. у Паризу као син трговца. Родитеље је изгубио када је још био дете. Основно образовање Пурфур је стекао на Колеџу Буве (Collège de Beauvais). Студије је прекинуо због својих путовања по Белгији и Француској. Није познато како се издржавао пре него што је уписао медицину и дипломирао. Он је једном изјавио да је срео човека по имену Блондин, познатог библиофила, који је дао Птију приступ својој библиотеци и охрабрио га да стекне медицинско образовање.

Студије медицине Пурфур је уписао на Универзитет у Монпељеу 1687. на коме је 1690. докторирао медицину и постао лекар. По завршетку студија вратио се у Париз, где је наставио медицинске и друге научне студије и завршио обуку на хирургији болнице Шарите (Charité hospital) у Паризу. Паралено са студијама медицине, присуствовао је и јавним предавањима из анатомије код Жозеф-Гишара Дивернеа (Joseph-Guichard Duverney 1648 — 1730) курсевима из ботанике код Жозефа Питона де Турнфора (Joseph Pitton de Tournefort 1656--1708) и хемије код Николе Лемерија (Nicholas Lemery 1645 — 1715).

Пти се придружује војсци Фландрије 1693, као лекар, и у њој остаје да ради у многим војним болницама све до потписивања мира у Утрехту 1713. када се поново враћа у Париз у коме ради као офталмолог.

Заменик главног анатома Краљевске академије наука Француске постао је 25. фебруара 1722, затим сарадник хемичар септембра 1722, стални анатом септембра 1722 — 24. и резидент анатом августа 1725.

Пти је аутор многих стручних радова из анатомије и физиологије ока и ботанике.

Све до смрти 1741. у Паризу Пурфур је био члан Француске краљевске академије наука (од 1722 — 1741). Његов син, Етјен Пурфур ди Пти био је лекар.

Библиографија уреди

  • Trois lettres d’un médecin sur un nouveau système du cerveau. Namur, C. G. Albert, 1710.
  • Trois lettres d'un médecin des hôpitaux du Roy. .. contient un nouveau système du cerveau, etc. Namur, C. G. Albert, 1710. Theory of contralateral innervation.
  • Mémoire sur les yeux gelés, dans lequel on détermine la grandeur des chambres qui renferment l’humeur aqueuse. 1723. Mémoires de l’Académie Royale des sciences, 1753; 38-54.
  • Mém. sur plusieurs découvertes faites dans les yeux de l’homme etc. Mémoires de l’Académie royale des sciences, 1723.
  • Sur l’opération de la cataracte.Mémoires de l’Académie des sciences de Paris, 1724.
  • Pourqui les enfants ne voyent pas clair en venant au monde, et quelques temps après qu’ils sont nés. 1726. Mémoires de l’Académie royale des sciences, 1739: 246-257.
  • Mémoire dans lequel il est démontré que les nerfs intercosteaux fournissent des rameaux qui portent des esprits dans les yeux. Histoire de l'Académie royale des sciences. Avec les Mémoires de Mathématique & de Physiologie pour la même année. 1727: 1-19. Descibed the series of experiments of 1712 and 1725.
  • Mémoires sur plusieurs découvertes faites dans les yeux de l’homme, des animaux à quatre pied, des oiseaux et des poissons. 1726. In Mémoires de l’Académie royale des sciences, 1753: 69-83.
  • Mémoire dans lequel on détermine l’endroit où il faut piquer l’oeil dans l’operation de la cataracte. 1726. Mémoires de l’Académie Royale des sciences, 1753: 262-272.
  • Différentes manières de connaître la grandeur des chambres de l’humeur aqueuse dans les yeux de l’homme. Mémoires de l’Académie Royale des sciences, 1727. Describing his ophthalmometer.
  • Démontrer que l’uvée est plane dans l’homme. 1728. Mémoires de l’Académie royale des sciences, 1753: 06-224.
  • Différentes manières de connoître le grandeur des chambres de l’humeur aqueuse de l’homme. Describes his ophthalmometer. 1728. Mémoires de l’Académie royale des sciences, 1753; 289-300.
  • Mémoir sur le cristallin de l’oeil de l’homme, des animaux à quatre pieds erc. Mémoires de l’Académie royale des sciences, 1730.
  • Louis Gabriel Michaud (1811-1862), editor:Biographie Universelle. Paris, 1823, volume 33: 500-501.
  • August Hirsch, editor:Biographisches Lexikon der hervorragenden Ärzte aller Zeiten und Völker. Berlin and Vienna : Urban & Schwarzenberg, 2nd edition, 1932, volume 4: 567-568.
  • S. Duckett:[Study of cerebellar function by francois pourfour du petit (1710).] L'Encephale, March-April 1964, 53: 291-298. Article in French.
  • Eruika Zehnder:François Pourfour du Petit (1664 – 1741) und seine experimentelle Forschung über das Nervensystem. 1968, 39 pages. Zürcher Medizingeschichtlichen Abhandlungen
  • E. Best:Pourfour du Petit, François. In: Charles Coulston Gillispie, editor in chief: Dictionary of Scientific Biographies. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970.

Извори уреди

  1. ^ (језик: француски)A. Aouba et all, Le syndrome de Pourfour du Petit : une cause rare d'exophtalmie unilatérale avec mydriase et élargissement de la fente palpébrale Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2009), Rev. méd. interne, 2003, vol. 24, no4, pp. 261-265, sur cat.inist.fr
  2. ^ (језик: енглески) synd/3590 на сајту Who Named It
  3. ^ (језик: енглески) synd/2974 на сајту Who Named It
  4. ^ (језик: енглески) synd/3592 на сајту Who Named It
  5. ^ Mihalj, Marija; Stojšić Džunja, Ljubica; Marić, Dušica (2022). Anatomija abdomena (друго, прештампано изд.). Нови Сад: Медицински факултет Нови Сад. стр. 42. ISBN 978-86-7197-668-8. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франсоа_Пурфур_ди_Пти&oldid=27433700”