Фјодор Фјодорович Ушаков (рус. Фёдор Фёдорович Ушако́в, Бурнаково, 24. фебруар 1745 — Алексивка, 14. октобар 1817) био је један од најславнијих руских поморских команданата и адмирала 18. века.

Фјодор Ушаков
Фјодор Ушаков
Лични подаци
Датум рођења(1745-02-24)24. фебруар 1745.
Место рођењаБурнаково, Руска Империја
Датум смрти14. октобар 1817.(1817-10-14) (72 год.)
Место смртиАлексивка, Руска Империја
Војна каријера
СлужбаРуска Империја
1766—1812.
Родруска морнарица
Чинадмирал

Живот уреди

Рођен је у селу Бурнаково у Јарословској губернији у скромној фамилији. 15. фебруара 1761. пријавио се у руску морнарицу у Санкт Петербургу. После завршене обуке послат је да служи као кадет на галији, у Балтичкој флоти. Године 1768. пребачен је у Донску флоту на Азовском мору, у Таганрог, и био је учесник руско-турског рата (1768—1774). Командовао је личном јахтом Катарине Друге, руске царице, а касније је командовао фрегатом и бранио руске трговачке луке на Медитерану од британских гусара.

После анексије Крима од стране Руске Империје, лично је надгледао изградњу поморске базе у Севастопољу и дока у Херсону. У другом руско-турском рату као командант Црноморске флоте бриљантно је поразио Турке у бици код Фидонизијских острва, Керча и рта Калкариа. У овим биткама дошла је до изражаја његова доктрина коју је преузео и усавршио од легендарног Суворова, тако да је суворовску тактику употребио на мору и извојевао сјајне победе.

Године 1799, када је постао адмирал руске флоте био је упућен да помогне Суворовљеве акције у Италији. Током ове експедиције, адмирал Фјодор Ушаков је потпуно сам помогао Грцима и направио грчку републику Седам острва. Очистио је Крф и сва јонска мора од Француза. Том приликом су захвални становници Крфа адмиралу уручили много поклона, укључујући и златну ленту са натписом „Крф, ослободитељу Ушакову”.

У наставку своје кампање, са својом ескадром контролисао је јужне обале Италије, блокирао француске базе у Ђенови и Напуљу и тако значајно ометао непријатеља, подржавајући са мора Суворовљеве акције у северној Италији. Дубоко је залазио у Јадранско море и подржавао чак и Црногорце на дубровачком ратишту против Француза. Очистио је Боку од француских владара.

 
Ушаков гроб

Иако је Русија у то време за савезнике против Наполеона имала Енглезе и једно кратко време Турке, због међусобних несугласица савезника, двојицу великих руских војсковођа, Суворова и Ушакова, император Павле I је опозвао и вратио се у Русију. Надобудни адмирал Нелсон није хтео да се стави под команду руског адмирала Ушакова, иако су британске акције око Малте биле једнаке нули. Адмирал Фјодор Ушаков је своју екскадру вратио у Севастопољ и тиме практично окончао своју каријеру као непобедив адмирал.

Дејства адмирала Ушакова на мору су, поред пораза Турака у неколико узастопних битака, сламање Француза на Медитерану, ослобођење Јадрана, ослобођење грчких острва и прављење руске војне базе на Крфу.

По доласку императора Александра I на власт, 1802. године, адмирал Ушаков се повукао на своје имање у Тамбовској губернији, а када је чуо за лоше здравље својег адмирала, император је хтео да сазна да ли му некако може помоћи, на шта му је Ушаков одговорио:

Душевна искуства и снага мора истрошиле су моју младост и здравље. У Бога се надам да буде само Његова воља у читавоме свету. Све што се десило у мом живот, примио сам као велики благослов.

Умро је у 74. години живота и сахрањен је у Санаксарском манастиру. Његово тело је откривено у порушеном манастиру од стране комуниста 1944. године, у време када су се Стаљин и његови сарадници сетили адмирала Ушахова и уручили први одрен “Адмирала Фјодора Ушахова” као орден за поморске заслуге.

Порушен и запуштен манастир је тек 1991. године враћен Руској православној цркви, а са њиме и адмиралове мошти. По протоколу, канонизован је од стране Руске православне цркве 3. августа 2001. године за свеца заштитника. Слави се 5. августа по новом календару.

Занимљивости уреди

Минијатурна планета 3010 Ушаков откривена од стране совјетске астрономкиње Људмиле Черних добила је назив по њему.[1]

Извори уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди