Ханан ел Шејх (арап. Ḥanān el Šeyẖ ,حنان الشيخ, рођена 12. новембра 1945, Бејрут) је призната либанска списатељица савремене књижевности.

Ханан ел Шејх
حنان الشيخ
Ḥanān aš-Šayẖ
Хана ел Шејх на Сајму књига у Хелсинкију 2003
Лични подаци
Датум рођења(1945-11-12)12. новембар 1945.(78 год.)
Место рођењаБејрут,  Либан
НационалностЛибанка
Религијаислам, шиизам
Образовањекњижевност
УниверзитетАмерички женски колеџ (Рамзес)
Занимањесписатељица
Породица
РодитељиАбу Хусеин
Камила
Књижевни рад
Језик стварањаарапски
Жанрфикција
Утицаји одЛејла Баалбаки

Биографија уреди

Ханан ел Шејх је рођена у строгој шиитској породици 12. новембра 1945. године у Бејруту. Њен отац и брат су вршили строгу контролу над њом током њеног детињства и адолесценције. Похађала је основну школу „Ел Мила” за младе муслиманке, где је стекла традиционално образовање, након чега је наставка своје школовање у школи „Ахлија”. Она је наставила своје образовање на Америчком женском колеџу у Каиру, Египат, где је дипломирала 1966.[1]

Вратила се у Либан да ради за либанске новине ел Нахар до 1975. године. Поново је напустила Бејрут 1975. године пред избијање либанског грађанског рата и одселила се у Саудијску Арабију да би тамо наставила да ради и пише. Ханан сада живи у Лондону са својом породицом.

Књижевни рад уреди

Књижевност Ханан ел Шејх у стопу прати рад савремених арапских књижевница попут Навал ел Садави у томе што експлицитно доводи у питање улогу жена у традиционалним друштвеним структурама арапског Блиског истока. Њен рад је под јаким утицајем патријархалне контроле, коју над њом нису имали само отац и брат, већ и традиционалистичка околина у којој је одрастала. Као резултат тога, њена дела су манифестација социјалног коментара о статусу жена у арапско-муслиманском свету. Она у својим делима доводи у питање појам сексуалности, послушности, скромности и међуљудских односа.

Њена дела често подразумевају и исказују сексуално-експлицитне сцене и сексуалне ситуације које су директно против друштвених норми традиционалистичког арапског друштва, што је довело до тога да њене књиге буду забрањене у конзервативнијим државама у региону, укључујући Персијски залив. У другим земљама, тешко их је наћи због закона о цензури који спречава арапске преводе да буду лако доступни јавности. Нарочити пример је Захрина прича која укључује абортус, развод, разум, незаконите радње и промискуитет, као и дело Жене песка и мирâ које садржи сцене лезбејског односа главних ликова.

Поред писања о стању арапских жена и књижевне социјалне критике, она је такође део групе књижевника који пишу о либанском грађанском рату. Многи књижевни критичари наводе да њена књижевна дела нису само о стању жена, већ су људска манифестација Либана током грађанског рата.

Дела на арапском језику уреди

  • Самоубиство мртвог човека, 1970. (انتحار رجل ميت)
  • Ђавољи коњ, 1975. (فرس الشيطان)
  • Захрина прича, 1980. (حكاية زهرة)[2][3]
  • Персијски тепих у арапским кратким причама, 1983.
  • Мирис газеле, 1988. (مسك الغزال)[4]
  • Пошта из Бејрута, 1992. (بريد بيروت)[5]
  • Склањам сунце са кровова, 1994. (أكنس الشمس عن السطوح)
  • Венчани лист (اوراق زوجية)
  • Две жене на обали мора (امرأتان على شاطئ البحر)
  • Девице Лондонистана, 2015. (عذارى لندنستان)[6]
  • Лондон је то, драги мој (إنها لندن يا عزيزي)
  • Моја прича је дуга прича حكايتي شرحٌ يطول[7]

Ханан ел Шејх је 2009. године објавила мемоаре о животу своје мајке под насловом Скакавац и птица.[8]

Сарађивала је и са Тимом Саплом на позоришној адаптацији прича из Хиљаду и једне ноћи.[9]

Спољашње везе уреди

Референце уреди