Харолд Лојд

Харолд Лојд
Харолд Лојд
Лични подаци
Пуно име	Харолд Клејтон Лојд
Датум рођења	20. април 1893.
Место рођења	Бурчард, Небраска, САД
Датум смрти	8. март 1971. (77 год.)
Место смрти	Беверли Хилс, Калифорнија, САД
Породица
Супружници	Милдред Дејвис (1923—1969)
	Веза до IMDb-а
Оскар
Награде
Оскар	1953 Lifetime Achievement

Харолд Лојд (енгл. Harold Lloyd; Бурчард, 20. април 1893 — Беверли Хилс, 8. март 1971) био је амерички глумац. Комичар из неме епохе, оригиналног стила. Филмови: Бакин момак, Млађи брат, Луди четвртак. Преминуо је у 77. години 8. марта 1971. од рака простате на Беверли Хилсу, Калифорнија.^[1]^[2]^[3]

Лојд, заједно са Чарли Чаплином и Бастером Китоном, се сматра као један од најутицајнијих филмских комичара из доба немог филма. Лојд је снимио скоро 200 комедија, немих и „звучних“, између 1914. и 1947. године. Његов лик „Наочара“ у наочарима^[4]^[5] био је сналажљив и успешан у потрази за успехом који се подударао са цајтгајстом Сједињених Држава из периода 1920-их.

Његови филмови често су садржавали „узбудљиве секвенце“ продужених сцена јурњаве и храбре физичке подвиге. Сцена где Лојд виси са казаљки на сату високо изнад улице у филму Сигурност на последњем месту (1923) сматра се једном од најтрајнијих слика у историји биоскопа.^[6] Лојд је сам изводио мање вратоломије, упркос томе што се повредио у августу 1919. радећи рекламне слике за студио Роуч. Несрећа са бомбом која је погрешно означена као реквизит довела је до губитка палца и кажипрста десне руке^[7] (повреда је прикривена на будућим филмовима употребом посебне простетске рукавице, а на екрану се готово није могла открити).

Детињство уреди

Лојд је рођен 20. априла 1893. у Бурчарду, као син Џејмса Дарсија Лојда и Саре Елизабет Фрејжер. Његови прадеда и деда по оцу били су Велшани.^[8] 1910. године, након што је његов отац имао неколико неуспеха у пословном подухвату, Лојдови родитељи су се развели и његов отац се преселио са сином у Сан Дијего. Лојд је од малих ногу глумио у позоришту, али је у Калифорнији почео да глуми у комедијама са једним колутом око 1912.

Каријера уреди

Неми кратки филмови уреди

Лојд је радио са филмском компанијом Томаса Едисона, а његова прва мала улога била је индијанац Јаки у продукцији The Old Monk's Tale. Са 20 година, Лојд се преселио у Лос Ангелес, и добио је улоге у неколико комедија Кејстоун филм компаније. Такође га је ангажовао Универзал студио као статисту и убрзо се спријатељио са пресперитивним редитељем Халом Роучом.^[9] Лојд је започео сарадњу са Роучом који је основао сопствени студио 1913. Роуч и Лојд су створили лик Усаменика Лука, по узору на успешне филмове Чарлија Чаплина.^[10]

Лојд је 1914. ангажовао Бејб Даниелс као споредну глумицу; њих двоје су били у романтичној вези и били су познати као „Дечак” и „Девојчица”. Године 1919, она је напустила Лојда како би посветила својим драмским аспирацијама. Касније те године, Лојд је заменио Даниелсову са Милдред Дејвис, са којом ће се касније оженити. Хал Роуч је затражио од Лојда да надгледа Дејвисову у филму. Наводно, што је Лојд више пажње посвећивао Дејвисовој то му се више свиђала. Лојдова прва реакција када ју је срео била је да је „изгледала као велика француска лутка”.^[11]

Филмографија уреди

Година	Српски назив	Изворни назив
Улоге Харолд Лојд
1981.		Slapstick
1959.		Frankenstein's Daughter
1959.		Girls Town
1953.		The Flaming Urge
1950.		Mad Wednesday
1947.		The Sin Of Harold Diddlebock
1938.		Professor Beware
1936.		The Milky Way
1934.		The Cat's Paw
1932.		Movie Crazy
1930.		Feet First
1928.		Speedy
1927.		The Kid Brother
1926.		For Heaven's Sake/Dr. Jack
1925.		The Freshman
1924.		Girl Shy
1924.		Hot Water
1923.	Сигурност на последњем месту	Safety Last!
1923.		Why Worry?/Never Weaken

Референце уреди

^ „Died”. Time (magazine). 22. 3. 1971. Архивирано из оригинала 21. 12. 2008. г. Приступљено 8. 6. 2008. „Harold Lloyd, 77, comedian whose screen image of horn-rimmed incompetence made him Hollywood's highest-paid star in the 1920s; of cancer; in Hollywood. He usually played a feckless Mr. Average who triumphed over misfortune. "My character represented the white-collar middle class that felt frustrated but was always fighting to overcome its shortcomings," he once explained. Lloyd usually did his own stunt work, as in Safety Last (1923), in which he dangled from a clock high above the street; he was protected only by a wooden platform two floors below.”
^ „Harold Lloyd, Bespectacled Film Comic, Dies of Cancer at 77”. Los Angeles Times. 9. 3. 1971. Приступљено 8. 6. 2008. „Comedian Harold Lloyd, 77, who bumbled through more than 300 films as a bespectacled victim of life's difficulties, died of cancer Monday at his Beverly Hills home.”
^ „Horn-Rims His Trademark; Harold Lloyd, Screen Comedian, Dies at 77”. New York Times. 9. 3. 1971. Приступљено 8. 6. 2008. „A pair of inexpensive, horn-rimmed eyeglass frames without lenses, the shy expression of a somewhat bewildered adolescent and a single-track ambition made Harold Clayton Lloyd the highest-paid screen actor in Hollywood's golden age of the nineteen twenties.”
^ Austerlitz, Saul (2010). Another Fine Mess: A History of American Film Comedy. Chicago Review Press. стр. 28. ISBN 9781556529511.
^ D'Agostino Lloyd, Annette. „Why Harold Lloyd Is Important”. haroldlloyd.com. Архивирано из оригинала 01. 07. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2013.
^ Slide, Anthony (27. 9. 2002). Silent Players: A Biographical and Autobiographical Study of 100 Silent Film Actors and Actresses. Univ. Press of Kentucky. стр. 221. ISBN 978-0813122496.
^ An American Comedy; Lloyd and Stout; 1928; page 129
^ „Comedy in the 1920s - 1950s”. alphadragondesign.com. Архивирано из оригинала 24. 7. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2015.
^ „Encyclopedia of the Great Plains - Lloyd, Harold (1893-1971)”. unl.edu. Приступљено 13. 4. 2015.
^ „Hal Roach article”. Silentsaregolden.com. Приступљено 2016-07-21.
^ Pawlak, Debra Ann (15. 1. 2011). Bringing Up Oscar: The Story of the Men and Women Who Founded the Academy. New York: Pegasus Books. стр. 62. ISBN 978-1605981376.

Литература уреди

Austerlitz, Saul (2010). Another Fine Mess: A History of American Film Comedy. Chicago Review Press. стр. 28. ISBN 9781556529511.
Agee, James (2000) [1958]. "Comedy's Greatest Era" from Life magazine (9/5/1949), reprinted in Agee on Film. McDowell, Obolensky, Modern Library.
Bengtson, John (2011). Silent Visions: Discovering Early Hollywood and New York Through the Films of Harold Lloyd. Santa Monica Press. ISBN 9781595808882. - Total pages: 304
Brownlow, Kevin (1976) [1968]. "Harold Lloyd" from The Parade's Gone By. Alfred A. Knopf, University of California Press.
Byron, Stuart; Weis, Elizabeth (1977). The National Society of Film Critics on Movie Comedy. Grossman/Viking.
Cahn, William (1964). Harold Lloyd's World of Comedy. Duell, Sloane & Pearce.
D'Agostino, Annette M. (1994). Harold Lloyd: A Bio-Bibliography. Greenwood Press. ISBN 0-313-28986-7.
Dale, Alan (2002). Comedy is a Man in Trouble: Slapstick In American Movies. University of Minnesota Press.
Dardis, Tom (1983). Harold Lloyd: The Man on the Clock. Viking. ISBN 0-14-007555-0.
Durgnat, Raymond (1970). "Self-Help with a Smile" from The Crazy Mirror: Hollywood Comedy and the American Image. Dell.
Everson, William K. (1978). American Silent Film. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-502348-0.
Gilliatt, Penelope (1973). "Physicists" from Unholy Fools: Wits, Comics, Disturbers of the Peace. Viking. ISBN 9780670740734.
Hayes, Suzanne Lloyd (1992). 3-D Hollywood with Photography by Harold Lloyd. Simon & Schuster.
Kerr, Walter (1990) [1975]. The Silent Clowns. Alfred A. Knopf, Da Capo Press. ISBN 9780306803871.
Lacourbe, Roland (1970). Harold Lloyd. Paris: Editions Seghers.
Lahue, Kalton C. (1966). World of Laughter: The Motion Picture Comedy Short, 1910–1930. University of Oklahoma Press.
Lloyd, Annette D'Agostino (2003). The Harold Lloyd Encyclopedia. McFarland & Company. ISBN 0-7864-1514-2.
Lloyd, Annette D'Agostino (2009). Harold Lloyd: Magic in a Pair of Horn-Rimmed Glasses. BearManor Media. ISBN 978-1-59393-332-6.
Lloyd, Harold; Stout, W. W. (1971) [1928]. An American Comedy. Dover. ISBN 9780486226842.
Lloyd, Suzanne (2004). Harold Lloyd's Hollywood Nudes in 3-D. Black Dog & Leventhal. ISBN 978-1-57912-394-9.
Maltin, Leonard (1978). The Great Movie Comedians. Crown Publishers. ISBN 9780517532416.
Mast, Gerald (1979) [1973]. The Comic Mind: Comedy and the Movies. University of Chicago Press.
McCaffrey, Donald W. (1968). 4 Great Comedians: Chaplin, Lloyd, Keaton, Langdon. A.S. Barnes.
McCaffrey, Donald W. (1976). Three Classic Silent Screen Comedies Starring Harold Lloyd. Associated University Presses. ISBN 0-8386-1455-8.
Mitchell, Glenn (2003). A–Z of Silent Film Comedy. B.T. Batsford Ltd.
Reilly, Adam (1977). Harold Lloyd: The King of Daredevil Comedy. Macmillan. ISBN 0-02-601940-X.
Robinson, David (1969). The Great Funnies: A History of Film Comedy. E.P. Dutton.
Schickel, Richard (1974). Harold Lloyd: The Shape of Laughter . New York Graphic Society. ISBN 0-8212-0595-1.
Vance, Jeffrey; Lloyd, Suzanne (2002). Harold Lloyd: Master Comedian. Harry N Abrams. ISBN 0-8109-1674-6.
„Landmark Estates”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2006. г.
Loewen, James W. (29. 9. 2005). Sundown Towns: A Hidden Dimension Of American Racism. The New Press. ISBN 978-1-59558-674-2. Приступљено 19. 8. 2012.
Wiese, Andrew (15. 12. 2005). Places of Their Own: African American Suburbanization in the Twentieth Century. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-89625-0. Приступљено 19. 8. 2012.

Спољашње везе уреди

Званични веб-сајт
Харолд Лојд на сајту IMDb (језик: енглески)
HaroldLloyd.us—a site with articles and information, maintained by Annette D'Agostino Lloyd
Harold Lloyd Forum Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2020) part of ComedyClassics.org
Harold Lloyd Photos at Silent Ladies & Gents
BBC Radio Interview with Suzanne Lloyd (2002)
1922 magazine interview.
Harold Lloyd in The Sin Of Harold Diddlebock at The Internet Archive
Photographs and bibliography
Old Gold Comedy Theater Episodes
„Lloyd Buys Noted Home Site: Film Comedian is Said to Have Paid $100,000 for Benedict Property”. Los Angeles Times. 22. 5. 1923. стр. 14.
„Harold Lloyd Buys Homesite: Beverly Hills Estate Sold for $100,000”. Los Angeles Evening Express. 22. 5. 1923. стр. 8 — преко Newspapers.com.

[time1-1] „Died”. Time (magazine). 22. 3. 1971. Архивирано из оригинала 21. 12. 2008. г. Приступљено 8. 6. 2008. „Harold Lloyd, 77, comedian whose screen image of horn-rimmed incompetence made him Hollywood's highest-paid star in the 1920s; of cancer; in Hollywood. He usually played a feckless Mr. Average who triumphed over misfortune. "My character represented the white-collar middle class that felt frustrated but was always fighting to overcome its shortcomings," he once explained. Lloyd usually did his own stunt work, as in Safety Last (1923), in which he dangled from a clock high above the street; he was protected only by a wooden platform two floors below.”

[2] „Harold Lloyd, Bespectacled Film Comic, Dies of Cancer at 77”. Los Angeles Times. 9. 3. 1971. Приступљено 8. 6. 2008. „Comedian Harold Lloyd, 77, who bumbled through more than 300 films as a bespectacled victim of life's difficulties, died of cancer Monday at his Beverly Hills home.”

[3] „Horn-Rims His Trademark; Harold Lloyd, Screen Comedian, Dies at 77”. New York Times. 9. 3. 1971. Приступљено 8. 6. 2008. „A pair of inexpensive, horn-rimmed eyeglass frames without lenses, the shy expression of a somewhat bewildered adolescent and a single-track ambition made Harold Clayton Lloyd the highest-paid screen actor in Hollywood's golden age of the nineteen twenties.”

[4] Austerlitz, Saul (2010). Another Fine Mess: A History of American Film Comedy. Chicago Review Press. стр. 28. ISBN 9781556529511.

[D'Agostino-5] D'Agostino Lloyd, Annette. „Why Harold Lloyd Is Important”. haroldlloyd.com. Архивирано из оригинала 01. 07. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2013.

[6] Slide, Anthony (27. 9. 2002). Silent Players: A Biographical and Autobiographical Study of 100 Silent Film Actors and Actresses. Univ. Press of Kentucky. стр. 221. ISBN 978-0813122496.

[7] An American Comedy; Lloyd and Stout; 1928; page 129

[8] „Comedy in the 1920s - 1950s”. alphadragondesign.com. Архивирано из оригинала 24. 7. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2015.

[9] „Encyclopedia of the Great Plains - Lloyd, Harold (1893-1971)”. unl.edu. Приступљено 13. 4. 2015.

[10] „Hal Roach article”. Silentsaregolden.com. Приступљено 2016-07-21.

[11] Pawlak, Debra Ann (15. 1. 2011). Bringing Up Oscar: The Story of the Men and Women Who Founded the Academy. New York: Pegasus Books. стр. 62. ISBN 978-1605981376.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]