Хеба

Хеба (грч. Ἥβη, лат. Hebe), је у грчкој митологији била богиња вечне младости и носилац пехара олимпских богова.^[1]

Митологија уреди

Према Хомеру, Хеба је била кћерка бога Зевса и богиње Хере. Међутим, већина каснијих записа говори да је Хеба рођена сама од себе (слично Атини). Била је старогрчка богиња младости и уживања; на гозбама богова је точила нектар. За стандарде које су поставили остали богови, удала се релативно касно и то за Херакла, највећег јунака грчих митова. Као богиња вечне младости, подарила му је, као свадбени поклон, бесмртност.^[2]

Уметност уреди

Лик богиње Хебе се сачувао на бројним сликама на вазама, где је она најчешће приказивана у друштву богова и са Хераклом. Вазе потичу из 5. века п. н. е. и налазе се у разним збиркама широм света, нарочито у америчким и италијанским.

Претпоставља се да скулптура из Арејовог храма на Агори, која се налази у Народном археолошком музеју у Атини, представља лик Хебе.

У новије време многи уметници су сликали или вајали лик Хебе.

Нека од најпознатијих дела су:

Хеба, са ликом Мм. Д. Барим, скулптура, дворски скулптор Луја XV и Луја XVI - А. Пајоу
Хеба, склуптура, Антонио Канова, 1800. година
Хеба, склуптура, Б. Торвалдсен, 1806. године, Музеј у Копенхагену
Отмица Хебе, слика, Г. Ц. Лот, друга половина 17. века, Галерија замка Мелник, Чешка
Хеба, слика, Х. Агрикола, Моравска галерија, Брно
Свадба Херакла и Хебе, опера, К. В. Глук, 1747. година
Хебине свечаности, опера, Ж. Ф. Рамоа

Референце уреди

^ Замаровски 1985, стр. 124.
^ „Greek Mythological Story of Hebe and Hercules”. Greek Boston. Приступљено 16. 1. 2020.

Литература уреди

Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб.

Спољашње везе уреди

[FOOTNOTEЗамаровски1985124-1] Замаровски 1985, стр. 124.

[2] „Greek Mythological Story of Hebe and Hercules”. Greek Boston. Приступљено 16. 1. 2020.

[1]

[2]