Википедија

Хелен од Грчке и Данске

Хелен од Грчке и Данске (грч. Ελένη της Ελλάδας; рум. Elena a Greciei), принцеза Грчке и Данске, затим мајка Румуније , рођена 20. априла 1896. године у Атини, Грчка, и умрла 28. новембра 1982. у Лозани, Швајцарска.[1] Несрећна супруга будућег краља Карол II Румунског, Хелен игра улогу током друге владавине његовог сина, краља Михајла Румунског између 1940. и 1947. године. Њено деловање у корист румунских Јевреја током Другог светског рата допринели су јој 1993. године титулу праведника међу народима.[2]

Хелен од Грчке и Данске
Портрет
Лични подаци
Датум рођења(1896-04-20)20. април 1896.
Место рођењаАтина, Грчка
Датум смрти28. новембар 1982.(1982-11-28) (86 год.)
Место смртиЛозана, Швајцарска
Породица
СупружникКарол II Румунски (1921-1928)
ПотомствоМихај Румунски
РодитељиКонстантин I Грчки
Софија од Пруске, краљица Грчке
ДинастијаГлуцкбург
Краљица Јордана
Период
  • Принцеза Грчке и Данске
  • Мајка Румуније
ПретходникМарија од Единбурга
НаследникАна Бурбон Парм

Биографија уреди

Ћерка краља Константина I Грчког и његове супруге краљице Софије Пруске, принцеза Јелене дели своје детињство између Грчке, у Велике Британије и Немачке.[3] Након избијања Првог светског рата њен отац је избачен са престола савезника 1917. године што је трајно обележило тада младу девојку, која је већ била у лошој сиуацији јер је била одвојена од свог брата Александра Грчког. Са већином чланова краљевске породице сели се у Швајцарску,где је провела неколико месеци у бризи за свог оца, који је био подложан болести и депресији.[4] 1920. принцеза је срела наследника румунског престола који је убрзо затражио њену руку. Упркос младићевој репутацији, Хелен прихвата и сели се у Румунију, где убрзо рађа јединог сина, званог Михај (1921). [5]

Међутим, ситуација у њеној породици и даље брине Хелен, која више пута одлази у иностранство како би посетила своје родитеље, које позива да се одселе код ње у Букурешту . Тиме се удаљава од свог супруга, који умножава односе пре него што се заљубио, 1924. године, и 1925. године, принц напушта Хелен и одруче се претола. Растужена, Хелен покушава уверити свог супруга да јој се врати, али на крају прихвата развод 1928. године.

Након неколико година, Хелен је проглашена Мајком Румуније а њен син Михај се пење на трон под управом његовог стрица Николе Румунског. Међутим, политичка ситуација у Румунији постаје компликованија и Карол искоришћава нестабилност и враћа се 1930. године у Букурешт где је проглашен краљем. Убрзо је нови суверен присилио своју бившу супругу у егзил и само јој дозволио да виђа њиховог сина два пута годишње. Након борбе више година успева да узме своје дете са којим се сели у Фјезоле насеље у Италији у округу Фиренца, региону Тоскана.

Породица уреди

Хелен је треће дете краља Константина (1868-1923) и његове супруге, краљице Софије Пруске (1870-1932).[6] По оцу је потомак данског краља Кристијана IX Данског(1818-1906), званог "свек Европе ", док је, по мајци, праунука краљице Викторије (1819-1901) званом „ бака Европе “.

23 марта 1921. године удаје за будућег краља Карола другог Румунског (1893-1953), сина краља Фердинанда Румунског (1865-1927) и краљице Марије од Единбурга (1875-1938 ) "свекрве Балкана". Из овог несрећног брака рађа само једног сина, краља Михајла (1921-2017).[7]

Егзил и крај живота уреди

Повратак у Фјезоле уреди

Након што је напустила Карола, Хелен се сели у Фјезоле. Све до 1951. угостила је своје родитеље и свог сина који су тада боравили с њом најмање два пута годишње. Између 1949 и 1950, Хелене је такође прихватила сестру Ирену и нећака који су се затим уселили у њеној резиденцији. Хелене такође борави у иностранству како би посетила рођаке. Редовно путује у Уједињено Краљевство да види своје унуке, који тамо похађају школу.

Упркос свему, Хеленин живот не врти се само око њене породице. Сликарство и архитектура ренесансе је јако интересују и проводи доста времена посећујући споменике и музеје. Љубитељица баштованства, посвећује дуге сате цвећу и грмљу своје виле.

Крај живота у Швајцарској уреди

Престара да би живела сама, Хелен напушта вилу 1979. године. Пресељава се у мали стан у Лозани, који се налази 45 минута од резиденције њеног сина Михајла и његове супруге Ане и 1981. године директно се сели код њих.[8] Годину дана касније, 28. новембра 1982. године, мајка Румуније умире у рукама свог сина.[9]

Једанаест година након њене смрти, марта 1993, Држава Израел Хелени додељује титулу праведника међу народима, као признање за деловање током Другог светског рата у корист румунских Јевреја јер је успела да спаси неколико хиљада између 1941. и 1944. године.[10] Њени посмртни остаци ексумирани су 2019. године и Послати Румунији 2020. како би били положени поред њеног сина у краљевској крипти.[11]

У популарној култури уреди

Хеленин лик појављује се у неколико прозних дела:

Библиографија уреди

  • Radu Prinz von Hohenzollern-Veringen, Elena, Portretul unei Regine - Helen, Portrait of a Queen, Bucarest, Rao, 2007 (на језику: румунски)
  • Gould Lee, Arthur (1956). Helen, Queen Mother of Rumania, Princess of Greece and Denmark (на језику: енглески)
  • Greece, Prince Michael of; Beéche, Arturo E.; Hemis-Markesinis, Helen (2007). The Royal Hellenic Dynasty (на језику: енглески)
  • Mateos Sainz de Medrano, Ricardo (2004). La Familia de la Reina Sofía (на језику: шпански)
  • Van der Kiste, John (1994). Kings of the Hellenes (на језику: енглески)
  • Cars, Guy des (1991). Les Reines de Cœur de Roumanie. (на језику: француски)
  • Gauthier, Guy (1994). Missy. France Empire. (на језику: енглески)
  • Gelardi, Julia (2006). Born to Rule (на језику: енглески)
  • Marcou, Lilly (2002). Le Roi trahi. (на језику: енглески)
  • Pakula, Hannah (1996). The Last Romantic (на језику: енглески)
  • Porter, Ivor (2005). Michael of Romania (на језику: енглески)

Референце уреди

  1. ^ „Portrait : Hélène de Roumanie – Noblesse & Royautés”. www.noblesseetroyautes.com (на језику: француски). Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Princess Helen of Greece, Queen Mother of Romania - The elegance of a royal destiny”. History of Royal Women (на језику: енглески). 30. 5. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ „Princess Helen of Greece, Queen Mother of Romania”. Unofficial Royalty (на језику: енглески). 25. 3. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ Mateos Sáinz de Medrano, Ricardo (2004). La familia de la reina Sofía: la dinastía griega, la Casa de Hannover y los reales primos de Europa (на језику: Spanish). La Esfera de los Libros. ISBN 978-84-9734-195-0. 
  5. ^ 9780977196159: The Royal Hellenic Dynasty - AbeBooks - Prince Michael Of Greece; Arturo E. Beéche; Helen Hemis-Markesinis: 0977196151 (на језику: енглески). ISBN 0977196151. 
  6. ^ „Princess Helen of Greece, daughter of Constantine I (1896-1982) - The Royal Forums”. www.theroyalforums.com. Приступљено 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Victoria, la Reine prolifique qui n’aimait pas les enfants”. Plume d'histoire (на језику: француски). 29. 10. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Queen Helen of Romania”. The Florentine. 2. 7. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  9. ^ „30ème anniversaire du décès de la reine Hélène de Roumanie – Noblesse & Royautés”. www.noblesseetroyautes.com (на језику: француски). Приступљено 23. 4. 2020. 
  10. ^ „Radio Romania International - Repatrijacija Kraljice-Majke Elene”. Radio Romania International. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. ^ „Remains of Queen Mother Helen brought back to Romania”. Romania Insider (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2020. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хелен_од_Грчке_и_Данске&oldid=27368728”