Хемичар

Хемичар (од грчке речи chēm (ía) алхемија + -ичар; замена за chymist из средњовековног латинског alchimista^[1]) је научник обучен у области хемије. Хемичари студирају композицију материјала и његова стојства. Хемичари детаљно описују својства која студирају у погледу квантитета, са детаљима на нивоу молекула и њихових компоненти атома. Хемичари пажљиво мере пропорције супстанце, брзине реакција, и друге хемијске особине.

Хемичари користе своје знање да се упознају са композицијом и својствима непознатих супстанци, као и да репродукују и синтетишу велике количине корисних супстанци које се природно јављају и да креирају нове вештачке супстанце и корисне процесе. Хемичари могу да буду специјализовани у бројним потпољима хемије.^[2] Научници који се баве материјалима и металурзи имају знатним делом исто образовање и вештине као и хемичари. Рад хемичара је често повезан са радом хемијских инжењера,^[3] који се превасходно баве правилним дизајном, изградњом и евалуацијом најефикаснијих хемијских постројења великих размера и блиско сарађују са хемичарима на развоју нових процеса и метода за комерцијалну производњу хемикалија и сродних производа.^[4]^[5]

Историја хемије уреди

Руски хемичар Дмитриј Мендељејев - аутор првог модерног периодног система елементата^[6]^[7]

Антоан Лавоазје (1743–94) се сматра „оцом модерне хемије”.

Корени хемије се могу пратити до феномена горења. Ватра је била мистична сила која је трансформисала једну супстанцу у другу и стога је била од примарног интереса за човечанство. Она је омогућила откриће гвожђа и стакла. Након што је откривено злато и постало драгоцен материјал, многи људи су били заинтересовано да нађу метод којим би се друге супстанце конвертовале у злато. То је довело до протонауке^[8] зване алхемија.^[9]^[10] Реч хемичар је изведена из новолатинске именице chimista, скраћенице за alchimista (алхемичар). Алхемичари су открили многе хемијске процесе који су довели до развоја модерне хемије. Хемију у данашњем облику, изумео је Антоан Лавоазје^[11]^[12] са његовим законом законом конзервације масе из 1783. године.^[13] Открића хемијских елемената имају дугу историју што је кулминирало креирањем периодног система Дмитрија Мендељејева.^[14]^[15] Нобелова награда за хемију оформљена 1901. године даје одличан преглед хемијских отркића од почетка 20. века.

Образовање уреди

Послови за хемичаре обично захтевају бар универзитетску диплому, а многе позиције, посебно у истраживањима, захтевају магистратуру или докторат (PhD.). Већина универзитетских програма наглашава математику и физику заједно са хемијом, делом зато што је хемија добро позната као „централна наука”, тако да хемичари морају да имају добро заокружено знање о науци. На магистарском и вишим нивоима, студенти се углавном специјализују за специфично поље. У поља специјализације се између осталог убрајају биохемија, нуклеарна хемија, органска хемија, неорганска хемија, хемија полимера, аналитичка хемија, физичка хемија, теоретска хемија, квантна хемија, хемија животне средине, и термохемија. Постдокторско искуством може да буде неопходно за поједине позиције.

Радници чији рад обухвата хемију, али не у степену комплексности који би захтевао образовање са хемијском дипломом, се обично називају хемијским техничарима. Такви техничари обично обављају послове као што су једноставније, рутинске анализе ради контроле квалитета или раде у клиничким лабораторијама.

Види још уреди

Референце уреди

^ „Chemist”.
^ W.G. Laidlaw; D.E. Ryan; Horlick, Gary; et al. (10. 12. 1986). Chemistry Subdisciplines. The Canadian Encyclopedia. Архивирано из оригинала 17. 08. 2018. г. Приступљено 12. 6. 2011.
^ MobyDick Dictionary of Engineering", McGraw-Hill, 2nd Ed.
^ Ellison-Taylor; et al. (1970). Chemical Plant Technology: An Introductory Manual. Longmans.
^ Douglas, James M. (1988). Conceptual Design of Chemical Processes. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-017762-8.
^ Fluck, E. (1988). „New Notations in the Periodic Table” (PDF). Pure Appl. Chem. 60 (3): 431—436. S2CID 96704008. doi:10.1351/pac198860030431. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 3. 2012. г. Приступљено 24. 3. 2012.
^ Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; Hutton, A. T. (2005). Nomenclature of Inorganic Chemistry: IUPAC Recommendations 2005 (PDF). RSC Publishing. стр. 51. ISBN 978-0-85404-438-2. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 26. 11. 2018.
^ Brakel, Jaap, "protoscience and protochemistry", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000
^ Malouin, Paul-Jacques (1751), „Alchimie [Alchemy]”, Encyclopédie ou Dictionnaire Raisonné des Sciences, des Arts, et des Métiers, Vol. I, Paris: translated by Lauren Yoder in 2003 for Michigan Publishing's The Encyclopedia of Diderot & d'Alembert Collaborative Translation Project, hdl:2027/spo.did2222.0000.057
^ Linden (1996), стр. 7 & 11
^ Schwinger, Julian (1986). Einstein's Legacy. New York: Scientific American Library. стр. 93. ISBN 978-0-7167-5011-6.
^ Eddy, Matthew Daniel; Newman, William R.; Mauskopf, Seymour (2014). „Chemical Knowledge in the Early Modern World”. Chicago: University of Chicago Press.
^ Whitaker, Robert D. (1. 10. 1975). „An historical note on the conservation of mass”. Journal of Chemical Education. 52 (10): 658. Bibcode:1975JChEd..52..658W. ISSN 0021-9584. doi:10.1021/ed052p658.
^ „Chemistry: Four elements added to periodic table”. BBC News. 4. 1. 2016. Архивирано из оригинала 4. 1. 2016. г.
^ St. Fleur, Nicholas (1. 12. 2016). „Four New Names Officially Added to the Periodic Table of Elements”. New York Times. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г.

Литература уреди

Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; Hutton, A. T. (2005). Nomenclature of Inorganic Chemistry: IUPAC Recommendations 2005 (PDF). RSC Publishing. стр. 51. ISBN 978-0-85404-438-2. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 26. 11. 2018.
Douglas, James M. (1988). Conceptual Design of Chemical Processes. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-017762-8.
Ellison-Taylor; et al. (1970). Chemical Plant Technology: An Introductory Manual. Longmans.
Паркес. Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
Рондовић, Д. 1991. Квалитативна хемијска анализа. Научна књига: Београд.
Morris Hein, Susan Arena: Foundations of College Chemistry, 10th ed, Brooks/Cole Publishing Company, 2000.
Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд.
Atkins, Peter; de Paula, Julio (2009) [1992]. Elements of Physical Chemistry (5th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-922672-6.
Burrows, Andrew; Holman, John; Parsons, Andrew; Pilling, Gwen; Price, Gareth (2009). Chemistry³. Italy: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927789-6.
Housecroft, Catherine E.; Sharpe, Alan G. (2008) [2001]. Inorganic Chemistry (3rd изд.). Harlow, Essex: Pearson Education. ISBN 978-0-13-175553-6.
Atkins, P.W. Galileo's Finger (Oxford University Press) Atkins, Peter (2004). Galileo's Finger: The Ten Great Ideas of Science. Oxford University Press. ISBN 0-19-860941-8.
Atkins, P.W. Atkins' Molecules (Cambridge University Press) Atkins, Peter (25. 9. 2003). Atkins' Molecules. Cambridge University Press. ISBN 0-521-82397-8.
Kean, Sam. The Disappearing Spoon – and Other True Tales from the Periodic Table (Black Swan) London, 2010 Kean, Sam (2011). The Disappearing Spoon: And Other True Tales of Madness, Love, and the History of the World from the Periodic Table of the Elements. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-552-77750-6.
Levi, Primo The Periodic Table (Penguin Books) [1975] translated from the Italian by Raymond Rosenthal (1984) Levi, Primo (2010). The Periodic Table. Penguin. ISBN 978-0-14-139944-7.
Stwertka, A. A Guide to the Elements (Oxford University Press) Stwertka, Albert (2002). A Guide to the Elements. Oxford University Press. ISBN 0-19-515027-9.
„Dictionary of the History of Ideas”. Архивирано из оригинала 10. 3. 2008. г.
„Chemistry”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). 1911. стр. 33—76.
Atkins, P.W., Overton, T., Rourke, J., Weller, M. and Armstrong, F. Shriver and Atkins Inorganic Chemistry (4th ed.) 2006 (Oxford University Press) Shriver, Duward F. (2006). Inorganic Chemistry: Hauptbd. Oxford University Press. ISBN 0-19-926463-5.
Chang, Raymond. Chemistry 6th ed. Boston: James M. Smith, 1998. Chang, Raymond (1997). Chemistry. McGraw-Hill. ISBN 0-07-115221-0. .
Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
Voet and Voet. Biochemistry (Wiley) . ISBN 0-471-58651-X. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Atkins, P. W. Physical Chemistry (Oxford University Press) Atkins, Peter William; Paula, Julio De (2002). Atkins' Physical Chemistry. Oxford University Press. ISBN 0-19-879285-9.
Atkins, P. W. et al. Molecular Quantum Mechanics (Oxford University Press)
McWeeny, R. Coulson's Valence (Oxford Science Publications) Coulson, Charles Alfred; McWeeny, R. (1979). Valence 3/E. Oxford University Press. ISBN 0-19-855144-4.
Pauling, L. The Nature of the chemical bond (Cornell University Press) Pauling, Linus (1960). The Nature of the Chemical Bond and the Structure of Molecules and Crystals: An Introduction to Modern Structural Chemistry. Cornell University Press. ISBN 0-8014-0333-2.
Pauling, L., and Wilson, E.B. Introduction to Quantum Mechanics with Applications to Chemistry (Dover Publications) Pauling, Linus; Wilson, Edgar Bright (март 1985). Introduction to Quantum Mechanics: With Applications to Chemistry. Courier Corporation. ISBN 0-486-64871-0.
Smart and Moore. Solid State Chemistry: An Introduction (Chapman and Hall) Smart, Lesley (13. 8. 1992). Solid state chemistry. Springer. ISBN 0-412-40040-5.
Stephenson, G. Mathematical Methods for Science Students (Longman) Stephenson, Geoffrey (јануар 1973). Mathematical Methods for Science Students. Longman. ISBN 0-582-44416-0.
Aftalion, Fred (1991). A History of the International Chemical Industry. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1297-6. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. . online version Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011)
Brandt, E. N. (1997). Growth Company: Dow Chemical's First Century. Michigan State University Press. ISBN 0-87013-426-4. . online review
Chandler, Alfred D. (2005). Shaping the Industrial Century: The Remarkable Story of the Evolution of the Modern Chemical and Pharmaceutical Industries. Harvard University Press. ISBN 0-674-01720-X. . chapters 3-6 deal with DuPont, Dow Chemicals, Monsanto, American Cyanamid, Union Carbide, and Allied in US; and European chemical producers, Bayer, Farben, and ICI.
McCoy, Micheal; et al. (10. 7. 2006). „Facts & Figures of the Chemical Industry”. Chemical & Engineering News. 84 (28): 35—72.
Shreve, R. Norris; Brink, Joseph A., Jr. (1977). The Chemical Process Industries (4th изд.). New York: McGraw Hill. ISBN 9780070571457.
Woytinsky, W. S.; Woytinsky, E. S. (1953). World Population and Production Trends and Outlooks. стр. 1176–1205. Contains many tables and maps on the worldwide chemical industry in 1950.
Derry, Thomas Kingston; Williams, Trevor I. (1993). A Short History of Technology: From the Earliest Times to A.D. 1900. New York: Dover.
Ronalds, B.F. (2019). „Bonnington Chemical Works (1822-1878): Pioneer Coal Tar Company”. International Journal for the History of Engineering & Technology. 89 (1–2): 73—91. S2CID 221115202. doi:10.1080/17581206.2020.1787807.
Patents for inventions. UK Patent office. 1857. стр. 255.
Singh, Kirpal (јул 2012). „17.2”. Chemistry in Daily Life. PHI Learning Private Limited. стр. 132. ISBN 978-81-203-4617-8.
„PTFE Properties”. Fluorotherm Polymers, Inc. Приступљено 31. 10. 2014.
„Sectors of Chemical Industry”. Technofunc. Приступљено 16. 9. 2013.
Global Specialty Chemicals (PDF) (Извештај). Marketline. мај 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 11. 2012. г. Приступљено 16. 9. 2012.

Спољашње везе уреди

American Chemical Society website
Chemical Abstracts Service
Royal Society of Chemistry website
History of Chemistry links for chemists
Luminaries of the Chemical Sciences accomplishments, biography, and publications from 44 of the most influential chemists
Selected Classic Papers from the History of Chemistry
Links for Chemists guide to web sites related to chemistry
ChemistryViews.org website

[1] „Chemist”.

[2] W.G. Laidlaw; D.E. Ryan; Horlick, Gary; et al. (10. 12. 1986). Chemistry Subdisciplines. The Canadian Encyclopedia. Архивирано из оригинала 17. 08. 2018. г. Приступљено 12. 6. 2011.

[3] MobyDick Dictionary of Engineering", McGraw-Hill, 2nd Ed.

[4] Ellison-Taylor; et al. (1970). Chemical Plant Technology: An Introductory Manual. Longmans.

[Douglas-5] Douglas, James M. (1988). Conceptual Design of Chemical Processes. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-017762-8.

[Fluck-6] Fluck, E. (1988). „New Notations in the Periodic Table” (PDF). Pure Appl. Chem. 60 (3): 431—436. S2CID 96704008. doi:10.1351/pac198860030431. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 3. 2012. г. Приступљено 24. 3. 2012.

[IUPAC-7] Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; Hutton, A. T. (2005). Nomenclature of Inorganic Chemistry: IUPAC Recommendations 2005 (PDF). RSC Publishing. стр. 51. ISBN 978-0-85404-438-2. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 26. 11. 2018.

[8] Brakel, Jaap, "protoscience and protochemistry", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000

[9] Malouin, Paul-Jacques (1751), „Alchimie [Alchemy]”, Encyclopédie ou Dictionnaire Raisonné des Sciences, des Arts, et des Métiers, Vol. I, Paris: translated by Lauren Yoder in 2003 for Michigan Publishing's The Encyclopedia of Diderot & d'Alembert Collaborative Translation Project, hdl:2027/spo.did2222.0000.057

[lindy-10] Linden (1996), стр. 7 & 11

[Schwinger-11] Schwinger, Julian (1986). Einstein's Legacy. New York: Scientific American Library. стр. 93. ISBN 978-0-7167-5011-6.

[12] Eddy, Matthew Daniel; Newman, William R.; Mauskopf, Seymour (2014). „Chemical Knowledge in the Early Modern World”. Chicago: University of Chicago Press.

[13] Whitaker, Robert D. (1. 10. 1975). „An historical note on the conservation of mass”. Journal of Chemical Education. 52 (10): 658. Bibcode:1975JChEd..52..658W. ISSN 0021-9584. doi:10.1021/ed052p658.

[14] „Chemistry: Four elements added to periodic table”. BBC News. 4. 1. 2016. Архивирано из оригинала 4. 1. 2016. г.

[15] St. Fleur, Nicholas (1. 12. 2016). „Four New Names Officially Added to the Periodic Table of Elements”. New York Times. Архивирано из оригинала 14. 8. 2017. г.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]