Холмски рејон (Новгородска област)
Холмски рејон (рус. Холмский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у јужном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
| Холмски рејон Холмский район | |
|---|---|
.svg) | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект |  Новгородска област |
| Админ. центар | Холм |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1927. |
| Површина | 2.178,69 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 5.759 |
| — густина ст. | 2,64 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 53 |
| Званични веб-сајт | |
Административни центар рејона је град Холм. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 5.759 становника или у просеку око 2,8 ст/км².
Географија уреди
.svg)
Холмски рејон смештен је на крајњем југу Новгородске области, у рубним деловима Прииљмењске низије. Обухвата територију површине 2.178,69 км² и по том параметру налази се на 14. месту међу 21 рејоном унутар области. Граничи се са Марјовским рејоном на истоку и са Подоршким рејоном на северу. На југу су рејони Тверске области (Торопечки и Андреапољски), док је на западу територија Псковске области.
Цела рејонска територија налази се у сливном подручју реке Ловата која пресеца рејонску територију у смеру југ-север и преко које је повезана са језером Иљмењ. Њена најважнија притока на подручју рејона је река Куња. Западни и северозападни део рејона у међуречју између Ловата и Полиста је мочварно подручје под заштитом Рамсарске конвенције. Тај део рејона се налази у границама Рдејског резервата природе. У централном делу резервата налази се Рдејско језеро у којем свој ток започиње река Редја, лева притока Ловата.
Под шумама је око 70% рејонске територије.
Историја уреди
Холмски рејон успостављен је 1927. као административна јединица тадашњег Великолушкок округа Лењинградске области. Године 1935. постаје делом Калињинске области, да би по оснивању Новгородске области 1944. године постао њеним саставним делом. Међутим свега месец дана касније, у августу 1944. постаје делом Великолушке области у чијим границама остаје до њеног укидања октобра 1957. године, да би потом постао делом Псковске области. на послетку, у јуну 1958. коначно постаје део Новгородске области.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 6.177 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 5.759 становника, или у просеку 2,8 ст/км².[2] По броју становника Холмски рејон се налази на 17. месту у области.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | 9.174[3] | 7.712[4] | 6.177[1] | 5.759* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоје укупно 144 насеља, а рејонска територија је подељена на 4 другостепене општине, једну урбану и три руралне. Административни центар рејона је град Холм који је уједно и једино насеље урбаног типа у рејону.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди
