Храм у Дендери
Храм у Дендери је староегипатска група храмова у Дендери, 55 км северно од Луксора у Горњем Египту. То је један од најпознатијих храмова Египта и био је посвећен богињи Хатор. Налази се у области античке провинцијске престонице Тентириса, који је важио за важан религијски центар. Данас очувани комплекс храмова спада у најбоље очуване египатске храмове.
| Храм у Дендери | |
 Храм у Дендери | |
| Информације о храму | |
|---|---|
| Држава | Египат |
| Нома | Горњи Египат |
| Божанства | Хатор (главно), Изис |
| Историјске информације | |
| Период | Шеста династија, Средње краљевство, Птолемејиди |
| Изградња започета | Старо краљевство (Пепи I) |
| Опис | |
 Шема храма | |
| Ширина главног храма | 35 метара |
| Дужина главног храма | 81 метар |
Историја уреди
Данас очувани храм потиче из доба династије Птолемејида, али се базира на ранијим грађевинама, које су ту постојале од Старог краљевства. Култ богиње Хатор постојао је у Дендери, по неким изворима, још у праисторији. Текстови у крипти помињу да је храм основан у прединастичко време. Он се помиње у доба Кеопса на једној кутији у краљевској палати у Мемфису.[1] Најранији познати храм је изграђен у време владавине Пепија I, који је био први фараон носилац титуле „Син (богиње) Хатор, господарице Дендере“, што указује на посебан значај који је Дендера имала у време шесте династије.
Најранији остаци потичу из Средњег краљевства и налазе се у капели божанства Ka Ментухотепа II. У једном декрету Аменемхета I по први пут се помиње фестивал храма у Дендари. Неки рециклирани камени блокови носе имена фараона од Ментухотепа II у доба Средњег краљевства, до Шебитка у двадесетпетој династији. Током осамнаесте династије храм је обновљен у време Тутмоса III, а декорацију су додали различити владари Новвог краљевства, као то су Аменофис III, Рамзес II и Рамзес III-[1]
У време касних Птолемејида дошло је до изградње потпуно новог главног храма, што је изведено у три етапе. Прва етапа почела је 16. јула 54. године п. н. е.[1] са изградњом централне грађевине у време Птолемеја XII. Године 29. п. н. е. храм је био скоро саграђен, и свештеници су почели да обављају своје дужности. Цар Тиберије је започео изградњу пронаоса са стубовима богиње Хатор, на којима се налазе и имена царева Калигуле, Клаудија и Нерона.
Трећа етапа изградње је била у време Нерона, када је уређена унутрашњост храма, двориште са стубовима и капија. Овај пројекат није довршен. За време владавине Домицијана и Трајана настала је капија на северном улазу. Касније су изграђени базен са светом водом, санаторијум и римске цистерне. Последња грађевина била је коптска базилика из петог века.[2]
Референце уреди