Храму у Едфуу је староегипатски храм смештен на западној обали реке Нил у граду Едфуу, на око 100 km северно од Асуана и око 85 km јужно од Луксора. У доба хеленизма и Римског царства Едфу је био познат као „Аполонополис Магна“, по врховном Богу Хорус-Аполону.[1] То је један од најбоље очуваних храмова у Египту. Посвећен је Богу-соколу Хорусу,[2][3] и изграђен је у доба Птолемејског краљевства између 237. и 57. године п. н. е. Натписи на зидовима храма садрже вредне информације о језику, митологији и религији Египта. Неки од њих говоре о детаљима конструкције храма, и митским интерпретацијама овог и других храмова као „Острвима стварања“.[4] Ту су још сцене и натписи о митолошкој борби Хоруса и Сета."[4]

Храм у Едфуу

Главни улаз у Храм у Едфуу са првим пилоном
Информације о храму
Држава Египат
Нома Горњи Египат
Хијероглифско име
F18
D46
t
O49

(Bḥd.t)

Божанства Хорус (главно), Хатор, Харсомтус
Историјске информације
Период 305. п. н. е. до 30. п. н. е.
Династија Птолемејиди
Изградња започета 23. август 237. године п. н. е.
Завршен 57. године п. н. е.
Опис
Израђен од пешчара
Висина 36 m
Ширина 36 m
Дужина 79 m

Историја уреди

 
Света просторија са барком у центру храма
 
Рељефи на зидовима Храма у Едфуу

Едфу је један од неколико храмова изграђених[5][6] у доба Птолемејског Египта,[7][8][9][10][11] међу којима су и Дендера, Есна, Ком Омбо и Филе. Његова величина је сведочанство о релативном просперитету доба кад је настао.[12] Данас видљиви храм, чија је изградња почела 23. августа 237. године п. н. е, је у почетку имао дворану са стубовима, две попречне дворане, и свету барку окружену капелама.[13] Изградња је започета у време владавине Птолемеја III и завршена 57. године п. н. е, у доба Птолемеја XII. Раније се на овом месту налазио мањи храм посвећен Хорусу, оријентисан у правцу исток-запад, док је данас видљиви храм у оси север-југ. Рушевина некадашњег пилона се налази источно од храма. Пронађени натписи говоре да се овде градило у време владара Новог краљевства Рамзеса I, Сетија I и Рамзеса II.

Наос Нектанеба II, остатак раније грађевине, сачуван је у централном светилишту као издвојена целина, док је најсветији део храма (барка) окружена са 9 капела.[14]

Овај храм је престао да се користи у религијске сврхе после указа Теодосија I из 391. којим је забранио нехришћанске религијске обреде у Римском царству. Као и на другим местима у Египту, поборници хришћанства су уништили неке од рељефа. Данас је видљива зацрњена таваница дворане са стубовима (хипостила), за коју се верује да је последица намерно изазваног пожара који је требало да уништи паганске приказе.

Током векова, храм је затрпао пустињски песак и речни наноси, и то на дубину од 12 m. Локални становници су направили куће непосредно изнад некадашњег храма. Француска експедиција је 1798. идентификовала Храм у Едфуу, када су од њега били видљиви само врхови пилона. Године 1860, француски египтолог Огист Маријет је започео радове на откопавању храма.

Храм у Едфуу је готово неоштећен, и врло је добар пример древног египатског храма.[15] Његов значај за археологију и добра очуваност допринели су да је он туристичка атракција, близу које се често заустављају бродови за крстарење Нилом. Године 2005. изграђен је паркинг и центар за посетиоце.[16]

Религијски значај уреди

Храм у Едфуу је највећи храм посвећен Хорусу и богињи Хатор из Дендере.[15] Ту су се одржавали фестивали у славу Хоруса. По веровању, сваке године богиња Хатор је путовала на југ од свога Храма у Дендери, да би се сусрела са Хорусом у Едфуу где би се са њим венчала. Ово је био повод за одржавање великог фестивала уз присуство ходочасника.[15]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ David 1993, стр. 99
  2. ^ „Aelian, Characteristics of Animals, 10.14”. Архивирано из оригинала 2020-08-06. г. Приступљено 2021-02-20. 
  3. ^ „- Moralia, De Iside et Osiride (Isis and Osiris), 12. (356A).”. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2022-08-16. 
  4. ^ а б David 1993, стр. 99
  5. ^ „Pyramids of Giza | National Geographic”. History (на језику: енглески). 2017-01-21. Приступљено 2023-02-02. 
  6. ^ Lesko, Leonard H. (2018). Pharaoh's Workers: The Villagers of Deir el Medina (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 978-1-5017-2761-0. 
  7. ^ Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: A Sourcebook . University of Oklahoma Press. стр. 14. ISBN 9780806137414. „They were members of the Ptolemaic dynasty of Macedonians, who ruled Egypt after the death of its conqueror, Alexander the Great. 
  8. ^ Pomeroy, Sarah B. (1990). Women in Hellenistic Egypt. Wayne State University Press. стр. 16. „while Ptolemaic Egypt was a monarchy with a Greek ruling class. 
  9. ^ Redford, Donald B., ур. (2000). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Oxford University Press. „Cleopatra VII was born to Ptolemy XII Auletes (80–57 BC, ruled 55–51 BC) and Cleopatra, both parents being Macedonian Greeks. 
  10. ^ Bard, Kathryn A., ур. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt . Routledge. стр. 488. ISBN 9780415185899. „Ptolemaic kings were still crowned at Memphis and the city was popularly regarded as the Egyptian rival to Alexandria, founded by the Macedonians. 
  11. ^ Bard, Kathryn A., ур. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt . Routledge. стр. 687. ISBN 9780415185899. „During the Ptolemaic period, when Egypt was governed by rulers of Greek descent... 
  12. ^ Agnese & Re 2004, стр. 23
  13. ^ Arnold 2003, стр. 78
  14. ^ Arnold, Strudwick & Gardiner 2003, стр. 78
  15. ^ а б в David 1993, стр. 99.
  16. ^ „SPOTLIGHT INTERVIEW 2005 - Dr. Zahi Hawass”. Приступљено 25. 04. 2007. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди