Христијан Тодоровски Карпош

Христијан Тодоровски Карош (Куманово, 3. септембар 1921Биљача, код Бујановца, 7. фебруар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

христијан тодоровски
Христијан Тодоровски Карпош
Лични подаци
Датум рођења(1921-09-03)3. септембар 1921.
Место рођењаКуманово, Краљевина СХС
Датум смрти7. фебруар 1944.(1944-02-07) (22 год.)
Место смртиБиљача, код Бујановца, Србија
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од29. јула 1945.

Биографија уреди

Рођен је 3. септембра 1921. године у Куманову. Назван је по Петру Карпошу, хајдуку који је био вођа великог устанка против Османлијске империје 1689. године кога су тада звали и краљем Куманова.

У додир са револуционарним омладинским покретом дошао је у гимназију, а убрзо је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије. Због своје борбености отворено је иступао пред својим друговима, али и професорима. У пролеће 1940. године, због својих револуционарних ставова избачен је из седмог разреда гимназије, без даљег права на школовање.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, активно је учествовао у прикупљању оружја и припреми устанка. Октобра 1941. године налазио се у првом партизанском одреду формираном у Македонији. Био је у чети која је дејствовала на терену Козјака. После разбијања Одреда, вратио се у Куманово где је живео и радио илегално. Затим одлази у Србију, где се укључио у Кукавички партизански одред, са којим је учествовао у борбама у околини Грделице и Јастребца. А потом прелази у Црнотравски партизански одред, са којим се борио код Моминог камена и Владичиног хана.

У пролеће 1943. године вратио се у Куманово и радио на организовању партизанског одреда. Одред, који је формирао и чији је био командант, налазио се на терену Куманова и вршио нападе на војне и полицијске снаге, палио окупаторске архиве у сеоским општинама. Када је 1. децембра 1943. године, по наређењу Главног штаба НОВ и ПО Македоније, формиран Први партизански батаљон „Орце Николов“, Карпош је постављен за његовог команданта.

Погинуо је 7. фебруара 1944. године приликом напада на Бугаре утврђене у селу Биљача код Бујановца.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 25. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Литература уреди

Спољашње везе уреди