Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1945.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током маја месеца 1945. године:

Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.


← април  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1945. години  · јун →
1  · 2  · 3  · 5  · 6  · 7  · 8  · 9  · 10  · 11  · 12  · 14  · 15

1. мај уреди

2. мај уреди

  • Јединице Четврте армије ЈА после тешких уличних борби, уз учешће наоружаног грађанства из састава партизанске команде места, ослободиле Трст.
  • Штаб Четврте оперативне зоне Словеније наредио јединицама 14. словеначке дивизије да усиљеним маршем избију на југословенско-аустријску границу и запоседну мостове на реци Драви и све прелазе преко границе, и тиме онемогуће несметан пролаз, приступе разоружавању и заробљавању немачко-усташких снага које се пред јединицама ЈА повлаче долином реке Савиње у правцу Аустрије. Дивизији је такође наређено да делом снага запоседне Бељак, Целовец и Великовец, у Аустрији.

3. мај уреди

  • Јединице Четврте армије ЈА, после вишедневних тешких борби, ослободиле Ријеку. Снаге немачког 97. армијског корпуса пробиле су се ка Илирској Бистрици уз велике губитке.
  • Двадесета српска бригада прешла реку Уну и ослободила Дубицу, одбацивши немачке и усташко-домобранске снаге у правцу Суње.

5. мај уреди

  • У Београду отпочели тродневни преговори између Повереништва народне одбране ДФЈ и начелника Штаба Савезничке врховне команде у Италији генерала Фредерика Моргана. Савезничка команда је захтевала да снаге Југословенске армије напусте Јулијску крајину и да се повуку иза линије: десна обала реке Мирне - Прошек - Горица (тзв „Морганова линија“).

6. мај уреди

  • Кварнерски партизански одред морнаричке пешадије Југословенске морнарице напао немачку посаду блокирану у делу Пуле и на полуострву Музилу. У једнодневној борби непријатељ је претрпео губитке од око 70 мртвих, а Кварнерски одред је имао 9 мртвих и 50 рањених. Сутрадан је немачки адмирал прихватио услове капитулације, па је разоружано 2.200 немачких војника и официра.

7. мај уреди


8. мај уреди

9. мај уреди

  • Привремена влада ДФЈ донела „Указ о проглашењу 9. маја за Дан победе“ (Законом о државним празницима из 1952. за Дан победе је проглашен 15. мај, а Законом из 1965. је поново враћен 9. мај).
  • У кањону реке Љуте и реке Неретве јединице Трећег босанског корпуса и једна бригада КНОЈ-а, уз садејство авијације, напале јаку четничку групацију. После једнодневне борбе погинуло је преко 3.000 четника, док се из обруча код засеока Обрња око 3.000 четника пробило на планину Зеленгору.

10. мај уреди

  • У Београду отпочели поновни дводневни разговори између Повереништва народне одбране ДФЈ и Врховног команданта савезничких снага у Италији фелдмаршала Харолда Александера. Фелдмаршал Александер је захтевао безусловно повлачење снага Југословенске армије из Јулијске крајине на линију коју је означио генерал Морган. Једнострани захтеви Савезничке врховне команде у Италији нису прихваћени.
  • Јединице 51. војвођанске дивизије и Команде места Марибор, у садејству са деловима бугарске Треће и Дванаесте пешадијске дивизије, после једнодневне борбе против немачких и усташких снага, ослободиле Марибор, принудивши непријатеља на повлачење према Дравограду и југословенско-аустријској граници.

11. мај уреди

  • У Загребу, на иницијативу Акционог одбора Народноослободилачког фронта Загреба, одржан величанствен митинг поводом ослобођења земље и завршетка рата у Европи. Митингу је присуствовало више десетина хиљада грађана Загреба и околине.

12. мај уреди

14. мај уреди

15. мај уреди

24. мај уреди

  • У вези регулисања имовинских питања у Југославији, Председништво АВНОЈ-а донело неколико закона — Закон о одузимању ратне добити стечене за време окупације, Закон о поступку с имовином коју су сопственици морали напустити у току окупације и имовином која им је одузета од стране окупатора и његових помагача и Закон о заштити народних добара и њиховом управљању.[4]

25. мај уреди

27. мај уреди

  • У Крагујевцу одржана седница Главног одбора Антифашистичког фронта жена Србије, на којој су поред делегата свих округа уже Србије, учествовале и представнице АФЖ Војводине, АФЖ Косова и Метохије и АФЖ Новопазарског округа. На седници је расправљано о дотадашњој активности организације, будућем раду, као и припремама за Први конгрес АФЖ Југославије.[4]

у току маја уреди

  • На иницијативу омладине Крагујевца, Централни одбор Уједињеног савеза антифашистичке омладине (УСАОЈ) донео одлуку о организовању „Титове штафете“ у част 53. рођендана Јосипа Броза Тита. У првој години ове манифестације учествовало је преко 12.500 омладинаца, који су носили шест републичких штафета, штафету Југословенске армије, штафету Трста и Јулијске крајине, као и штфету Шумадије из Крагујевца. Омладинци Крагујевца, као иницијатори ове манифестације добили су част да понесу сопствену штафету - „штафету Шумадије“, као и „плаву књигу“ с поздравима другу Титу. Штафете су 25. маја у Београду предате Митру Бакићу, шефу кабинета маршала Југославије, који их је истог дана предао Титу у Загребу (Ова манифестација од 1957. године прерасла је у омладински празник Дан младости).



Референце уреди

  1. ^ Hronologija 2 1980, стр. 350.
  2. ^ Hronologija 2 1980, стр. 351.
  3. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 1111.
  4. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 10.

Литература уреди

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. 
  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том I. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982.