Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији у току марта месеца 1941. године.
| ← фебруар | Хронологија радничког покрета и КПЈ у 1941. години | април → | ||||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
4. март уреди
- У Хитлеровој резиденцији „Бергоф“, у близини Берхтесгадена (Трећи рајх) одржан тајни састанак кнеза-намесника Павла Карађорђевића и министра спољних послова Александра Цинцар-Марковића са немачким канцеларом Адолфом Хитлером и министром иностраних послова Јоахимом фон Рибентропом, на којем је Хитлер поновио свој захтев за приступање Краљевине Југославије Тројном пактом.[1]
6. март уреди
- У Београду одржана прва заједничка седница Крунског савета и Министарског савета Краљевине Југославије, на којој се расправљало о Хитлеровом захтеву упућеног кнезу Павлу, на састанку 4. марта да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту. Већина учесника седнице подржала је потписивање Тројног пакта, с тим да Владе Трећег рајха и Краљевине Италије дају обећање да неће повредити територију Краљевине Југославије.[1][2]
12. март уреди
- У Београду одржана друга заједничка седница Крунског савета и Министарског савета Краљевине Југославије, на којој се расправљало о Хитлеровим обећањима да неће погазити суверенитет Краљевине Југославије и да њене трупе неће ратовати на немачкој страни.[3]
17. март уреди
- У Београду одржана проширена седница Крунског савета, којој су поред кнеза-немесника Павла и чланова намесништва — др Раденка Станковића и др Иве Перовића, присуствовали — потпредседник Министарског савета Влатко Мачек, министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић, министра без портфеља Фрањо Куловец, министар војске генерал Петар Пешић и министар двора Милан Антић. На седници је једногласно одлучено да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту.[3]
20. март уреди
- У Београду одржана седница Министарског савета Краљевине Југославије на којој је разматрана одлука Крунског савета о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Потписивању пакта успротивила су се три министра, која су потом поднела оставку — министар за социјалну политику Срђан Будисављевић, министар пољопривреде Бранко Чубриловић и министар правде Михаило Константиновић (касније под притиском повукао оставку). Пошто је тада настала криза владе, 23. марта је одржана нова седница на којој су замењени министри који су поднели оставку.[1][3]
23. март уреди
- Влада Трећег рајха упутила захтев Влади Краљевине Југославије да саопшти своју дефинитивну одлуку о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.[4]
- У Београду одржана седница Министарског савета Краљевине Југославије на којој су замењена двојица министара који су поднели оставке и потом потврђена одлука Крунског савета о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.[4]
25. март уреди
- У Бечу председник Министарског савета Краљевине Југославије Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић, који су тајно допутовали 24. марта, потписали са министром иностраних послова Трећег рајха Јоахимом фон Рибентропом Споразум о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.[4][3]
- Након добијања вести о приступању Југославије Тројном пакту, која је изазвала велико народно незадовољство, у Београду, Љубљани, Скопљу, Крагујевцу, Сплиту, Нишу, Цетињу, Подгорици, Лесковцу и другим градовима одржане масовне демонстрације под паролама Боље рат него пакт и Боље гроб него роб. Демонстрације су настављене и наредних дана, када су прерасле у манифестације подршке војном пучу.[4][3]
26. март уреди
- У току ноћи 26/27. марта, под утицајем расположења народних маса Југославије, група официра предвођена генералима Боривојем Мирковићем и Душаном Симовићем, извела војни пуч којим је — збачено Намесништво и Влада Цветковић-Мачек, кнез-немсник Павла Карађорђевић протеран у Краљевину Грчку, краљ Петар II проглашен пунолетним и образована нову Влада под председништвом генерала Симовића, који је преузео и функцију начелника Генералштаба. Поред Симовића и Мирковића, у пучу су учествовали и пуковник Драгутин Савић, ваздухопловни пуковник Стјепан Буразовић, генералштабни пуковник Миодраг Лазић и други официри.[4][3]
27. март уреди
- Талас антивладиних демонстрација, који је пре два дана захватио целу Југославију, прерастао у манифестације подршке пучу. Демонстрације су организовале националистичке организације, али су комунисти успели да их претворе у демонстрације антифашистичког и левичарског карактера, током којих су у Београду, на разним местима говорили истакнути функционери КПЈ — Спасенија Цана Бабовић, Рифат Бурџовић, Раде Кончар, Иво Лола Рибар, Вељко Мићуновић и др.[5][4]
- У Берлину одржано саветовање Врховне команде Трећег рајха о ситуацији у Југославији, на коме је Адолф Хитлер саопштио одлуку да се Југославија, због одбацивања Тројног пакта, што пре нападне и разбије као држава. На састанку је разрађен план напада на Југославију, који је назван „Подухват 25“ (нем. Unternehmen 25) и према ком је напад требало да буде извршен са територија Италије, Мађарске и Бугарске, док би главни задатак Румуније био заштита од евентуалне интервенције Совјетског Савеза. Војна помоћ за напад затражена ја од Влада Италије, Мађарске и Бугарске, којима је обећано припајање појединих делова југословенске територије. Због напада на Југославију, планирани напад на Совјетски Савез одложен је за четири недеље.[4]
- У Загребу се генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито сусрео са Василијем Бухом, чланом ПК КПЈ за Србију и Митром Митровић, инструктором ПК КПЈ за Србију, који су му реферисали о стању у Србији и расположењу маса поводом приступања Тројном пакту и војног пуча. На састанку је Тито препоручио да се одложи скуп комуниста у Београду, заказан за 28. март да не би дошло до заоштравања односа са новом Владом. Истог дана касније, он се сусрео са Сретеном Жујовићем и Крстом Попиводом, а увече је авионом отпутовао за Београд, где се одмах по доласку сусрео са Милованом Ђиласом и Радом Кончаром, члановима Полибироа ЦК КПЈ и са Ивом Лолом Рибаром, секретаром ЦК СКОЈ-а.[5][6]
28. март уреди
- Председник новог Министарског савета Краљевине Југославије генерал Душан Симовић изјавио да је до промене Владе дошло под притиском јавног мњења и да нова Влада жели да живи у миру и пријатељству са суседима. Истог дана, Влада је упутила телеграм владама Трећег рајха и Краљевине Италије у којима је истакнуто да ће нова Влада Краљевине Југославије остати верна начелима поштовања међународних уговора, па према томе и протокола потписаних у Бечу 25. марта.[4]
- У Риму одржан састанак између председника Владе Краљевине Италије Бенита Мусолинија и вође Усташког покрета Анте Павелића, на коме је Мусолини саопштио Павелићу одлуку да по окупацији Југославије, власт у Хрватској преда усташама. Том прилком склопљен је план о усташким обавезама према Италији, међу којима је била и предаја Даламције.[7]
29. март уреди
- У Београду, на Чукарици у кући Лазе Кочовића, одржано Покрајинско саветовање Покрајинског комитета КПЈ за Србију, на коме је учествовало око 35 учесника, међу којима генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито и чланови Политбироа ЦК КПЈ, који су се налазили у Београду. На саветовању је дата оцена новонастале ситуације, а Тито је формирање нове владе оценио као „успјех народне борбе, као корак напријед у тој борби за постизање за постизање оних захтјева које је Партија заступала и народ тражио”. Дата је и директива да се сви чланови Партије и симпатизери, који су војни обвезници, одазову на војне позиве и тамо политички раде међу војницима. Тито је на саветовању саопштио да ће се средиште ЦК КПЈ ускоро преместити из Загреба у Београд.[8][6][7]
- У Загребу одржане манифестације подршке војном пучу и обарању Владе Цветковић-Мачек, које је организовао Месни комитет КПХ за Загреб. На демонстрацијама је учествовало око 800 особа, а приликом покушаја да уђу у центар града сукобили су се са жандармеријом и том приликом је ухапшено око 30 особа.[8]
30. март уреди
- Министарски савет Краљевине Југославије издао наређење о „општем активирању“ (тајној мобилизацији) Југословенске војске, али с тим да оно почне тек 3. априла.[7]
- Централни комитет КП Југославије издао проглас под називом Народи Југославије! Радници, сељаци и грађани, војници, подофицири и официри! у којем је је изнет став КПЈ о актуелним догађајима.[7][8]
- Загребачка полиција извела велику акцију хапшења комуниста и левичара у којој је ухапшено око 100 особа и одведено у логор Керестинец. Међу ухапшенима били су истакнути партијски руководиоци — Иван Крндељ, Андрија Жаја, Душан Грковић, Блаж Ваљин и др, као и познати интелектуалци-левичари — Божидар Аџија, Огњен Прица, Отокар Кершовани и Павао Марковац (већина ухапшених задржана је до окупације и проглашења НДХ, када су предати усташама, а касније стрељани).[8]
31. март уреди
- У Загребу одржан састанак истакнутих чланова Хрватске сељачке странке (ХСС) на којој је размотрена ситуација у земљи након војног пуча. Донета је и Резолуција у којој је истакнуто да је „Краљевина Југославија престала да постоји, а да ће се поново, уз подршку и помоћ сила Осовине, створити држава Хрватска”. Резолуцију је Едмунд Весенмајер, изасланик Адолфа Хитлера у Загребу, проследио 5. априла Влади Трећег рајха, која је замољена да им пружи помоћ и заштиту.[7]
Референце уреди
- ^ а б в Hronologija NOB 1963, стр. 23.
- ^ Hronologija 1 1980, стр. 298.
- ^ а б в г д ђ Hronologija 1 1980, стр. 299.
- ^ а б в г д ђ е ж Hronologija NOB 1963, стр. 24.
- ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 300.
- ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 37.
- ^ а б в г д Hronologija NOB 1963, стр. 25.
- ^ а б в г Hronologija 1 1980, стр. 301.
Литература уреди
- Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963. COBISS.SR 50018311
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739342
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
