Хуан Алмеида Боске
Хуан Алмеида Боске (шп. Juan Almeida Bosque; Хавана, 17. фебруар 1927 — Хавана, 11. септембар 2009) био је кубански политичар, револуционар и једна од водећих личности Кубанске револуције. Након што су револуционари преузели власт 1959. године, постао је важна личност у Комунистичкој партији Кубе. По тренутку смрти, био је потпредседник Државног савета Републике Кубе. Носилац је бројних ордења и награда, кубанских и међународних, укључујући орден "Херој Републике Кубе"[1]
| Хуан Алмеида Боске | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 17. фебруар 1927. | ||||||||||||||||||||
| Место рођења | Хавана, Куба | ||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 11. септембар 2009. (82 год.) | ||||||||||||||||||||
| Место смрти | Хавана, Куба | ||||||||||||||||||||
| Религија | атеиста | ||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Комунистичка партија Кубе | ||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Младост и револуција уреди
Алмеида је рођен 17. фебруара 1927. године у Хавани. Напустио је школу са 18 година и постао је зидар.[2] Током студија права на Универзитету у Хавани, 1952. постао је близак са револуционаром Фиделом Кастром и у марту те године прикључио се анти-Батиста покрету. Године 1953. прикључио се Фиделу и његовом брату, Раулу Кастру у нападу на касарну Монкада у Сантијагу. Ухапшен је, заједно са браћом Кастро у затвору на острву Пинос.[3][4] Помилован је 15. маја 1955. и пребачен у Мексико.
Алмеида се вратио на Кубу, заједно са браћом Кастро, Че Геваром и 78 револуционара на Гренма експедицији, и био је један од само 12 револуционара који су преживели искрцавање.[3] Алмеиди се често приписује[5] слоган "Овде се нико не предаје", слоган који је изговорио Че Гевари, и слоган који је постао је постао симбол Кубанске револуције, иако су ове речи изговорене од стране Камила Сјенфуегоса.[6] Алмеида је такође био на гласу као добар стрелац.[7] Након искрцавања, наставио је да се бори против трупа Фулгенсија Батисте у герилском рату у планинском венцу Сиера Маестра.[3] Године 1958. унапређен је у чин командира и вођу Револуционарне армије у Сантијагу.[4] Током револуције, као особа афрокубанског порекла, на важној позицији, био је симбол побуне над дискриминаторским системом.[7]
Након револуције уреди
Након успеха Кубанске револуције, у јануару 1959. године, Алмеида је командовао великим делом Револуционарним оружани снагама Кубе. Као мајор, током Инвазије у заливу свиња, априла 1961. предводио је Централну армију са седиштем у Санту Клари. Касније је унапређен у генерала, изабран за члана централног комитета, поличког бироа, и разне друге позиције.[4]
Нагређен је звањем "Командант револуције", а при крају живота је био један од само три носилаца овог звања.[3]
Године 1988. Фидел Кастро га је наградио орденом "Херој Републике Кубе"[8] Алмеида је такође биo на челу Националног удружења ветерана и бораца револуције. Написао је неколико књига, укључујући популарну трилогију Војни затвор, Изгнанство и Искрцавање. Такође је био текстописац и једна од његових песама „Дај ми гуц“ (шп. Dame un traguito) била је популарна на Куби неколико година.[8]
Смрт уреди
Алмеида је умро од срчаног удара 11. септембра 2009. године.[8] Дана 13. септембра, церемонија у његову част је одржана на Тргу Револуције у Хавани, а неколико мањих церомонија је одржано у осталим градовима. Проглашен је дан жалости, а заставе су се вијориле на пола копља.[9] Фидел Кастро, који није виђен у јавности још од оставке 2008. године, послао је венац који је постављен поред венца Раула Кастра.[10] Други високи државни функционери и чланови партије су присуствовали церемонији.[10]
Референце уреди
- ^ „Преминуо командант кубанске револуције”. Радио телевизија Србије. Приступљено 2020-12-30.
- ^ „Cuban revolutionary Almeida dies” (на језику: енглески). 2009-09-12. Приступљено 2021-01-01.
- ^ а б в г Press, The Associated (2009-09-13). „Juan Almeida Bosque, Laborer Who Rose to Power at Castro's Side, Dies at 82 (Published 2009)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-01-01.
- ^ а б в Castro/Ramonet (2007), стр. 681
- ^ „Juan Almeida Bosque”. The Telegraph (на језику: енглески). 18. 9. 2009. Приступљено 2021-01-01.
- ^ Guevara, Ernesto (1969). Episodes of the Revolutionary War. New York: International. стр. 15. „"Someone on his knees said we had better surrender and I heard a voice (later I learned it was Camilo Cienfuegos) shouting, 'No, nobody surrenders here!' - followed by a four-letter word."”
- ^ а б „Cuban vice president Almeida dies”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). 2009-09-12. Приступљено 2021-01-01.
- ^ а б в Franks, Jeff (2009-09-12). „Cuba revolution commander Juan Almeida dies at 82”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 2021-01-01.
- ^ „Cuba mourns key revolution leader” (на језику: енглески). 2009-09-13. Приступљено 2021-01-01.
- ^ а б „Cubans pay homage to deceased vice president_English_Xinhua”. 2012-11-02. Архивирано из оригинала 02. 11. 2012. г. Приступљено 2021-01-01.
Литература уреди
- Castro, Fidel, with Ramonet, Ignacio. 2007. . My Life. ISBN 1-4165-5328-2.
- Fernandez, Jose Ramon. 2001. Playa Giron/Bay of Pigs: Washington's First Military Defeat in the Americas. Pathfinder. Castro, Fidel; Fernández, José R. (2001). Bay of Pigs: Washington's First Military Defeat in the Americas. Pathfinder. ISBN 0-87348-925-X.
- Franqui, Carlos. 1984. . Franqui, Carlos (1985). Family Portrait with Fidel: A Memoir. Vintage Books. ISBN 0-394-72620-0.
- Rodriguez, Juan Carlos. 1999. Bay of Pigs and the CIA. Ocean Press. Cruz, Juan Carlos Rodríguez (1999). The Bay of Pigs and the CIA. Ocean Press. ISBN 1-875284-98-2.
- Thomas, Hugh. 1998. Cuba: The Pursuit of Freedom. Da Capo Press. Thomas, Hugh (21. 3. 1998). Cuba or the Pursuit of Freedom. Da Capo Press. ISBN 0-306-80827-7.
- Almeida Lives Today More Than Ever by Fidel Castro, Monthly Review, 13. септембар 2009.