Хунедоара
Хунедоара (рум. Hunedoara, мађ. Vajdahunyad) је град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Хунедоара је други по важности град истоименог округа Хунедоара.
| Хунедоара Hunedoara | |
|---|---|
 Дворац Сибињанин Јанка | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Хунедоара |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 60.525[1][2] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 45′ 31″ С; 22° 54′ 30″ И / 45.7585937° С; 22.9083379° И |
| Површина | 97 km2 |
  Хунедоара Хунедоара на карти Румуније | |
| Веб-сајт | |
| www.primariahd.ro | |
Хунедоара је према последњем попису из 2011. године имала 60.525 становника.
Географија уреди
Град Хунедоара налази се у крајње западном делу историјске покрајине Трансилваније, близу Баната. Хунеодара се образовала као рударско средиште у западним Карпатима.
Историја уреди
Православну цркву Св. Николе која је отприлике сличне старости као и дворац Корвинов у Хунеодори, заједно су градили месни Срби и Румуни. Било је то дозвољено повељом Јована Хуњадија из Хунедоаре, сина краља Матије Корвина. Срби су се ту масовно населили у 15. веку, склањајући се од Турака. Помиње се 1507. године поп Петар, а следе и други подаци о свештенству из 1506, 1526. и 1540. године. По повељи издатој 5. јула 1548. године, дозвољено је Србима и Власима да у Хунеодари на месту старе, подигну нови православни храм.[3] Николајевски храм су узвисили (подигли у висину) својим прилозима богати Грци трговци 1634. године.
Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у месту "Варош Хуњад" је било 315 православних породица. Свештеници су били пароси, поп Никола Поповић и поп Георгије Данц.[4]
Становништво уреди
У односу на попис из 2002. године, број становника на попису из 2011. се смањио.
| 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|---|
| 68.207 | 79.719 | 81.337 | 71.380 | 60.525 |
Матични Румуни чине већину градског становништва Хунедоаре, а од мањина присутни су Мађари (око 5%), Немци и Роми.
Привреда уреди
Хунедоара је традиционално била друго по важности средиште црне металургије у Румунији. Данас је производња гвожђа и челика обустављена, али је у порасту туризам, који се тесно ослања на велелепни дворац Сибињанин Јанка, који је скоро обновљен и претворен у музеј.
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ Virgil Vătăşianu: „Vechi Biserici româneşti de piatră din judeţul Hunedoara”, 1930, de Editura Cartea Românească.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.
